Samo da kažem da radimo zaista sveobuhvatne reforme u sistemu odbrane. Ono što je, uslovno rečeno, problem je što se to u javnosti ne vidi u meri u kojoj se to zaista dešava unutra. Ono što će se videti u javnosti definitivno, to je završetak procesa profesionalizacije, za koju smatram da je moguće uraditi je do kraja 2010. godine. To je nešto što je predsednik Srbije zacrtao kao datum u svom planu, mi smo rekli da ćemo pokušati to da ispunimo i, ukoliko se ekonomska kriza ne bude dramatično promenila, mislim da idemo u dobrom pravcu i da imamo zaista dosta dobar vetar u leđa u okviru sistema.
Ono što je bitno reći, mi smo u ranijim godinama kada se raspisuju konkursi za zapošljavanje tzv. vojnika po ugovoru (sada ih zovemo profesionalni vojnici), uvek imali manje kandidata od ponuđenih mesta. Naprosto, ta pozicija nije bila primamljiva, nije bio dovoljan broj kandidata i zbog toga je postojao problem profesionalizacije. Međutim, u proteklih godinu dana ta stvar se dramatično menja. Pre nego što je nastupila svetska ekonomska kriza, mi imamo sada višestruko veći broj kandidata po jednom mestu.
Samo da vam kažem, trenutna situacija je da na dve i po hiljade raspisanih mesta za pozicije u okviru profesionalnih pripadnika Vojske imamo preko šest i po hiljada, možda već i sedam hiljada kandidata, što ukazuje da je višestruko veće interesovanje, a moje duboko ubeđenje je da to znači i veće poverenje i veći pozitivan uticaj Vojske u našem društvu.
Malopre sam naglasio da imamo enormno povećanje kandidata za Vojnu akademiju. Reći ću vam samo da je 2006. godine bilo 27 kandidata iz civilstva na 250 mesta. Možda je to vama smešno, možda i nije, ali to je tako bilo. Danas imamo gotovo hiljadu kandidata na 250 mesta. To su četiri kandidata na jednu poziciju na Vojnoj akademiji. Ne znam koliki broj fakulteta u Srbiji ima četiri puta više kandidata u odnosu na broj studenata. Plus kandidati koji dolaze iz naše Vojne gimnazije, kojih, takođe, ima oko 80. Imamo veliko interesovanje za Vojnu gimnaziju, što ukazuje da naše vojno školstvo, u kojem vršimo reformu, zaista dobija na težini. Radimo po Bolonji. Na kraju krajeva, u toku protekle nedelje smo dobili i zvaničnu akreditaciju, VMA i instituti koji funkcionišu u okviru Vojne akademije su dobile akreditaciju kao naučne, odnosno obrazovne ustanove.
Danas naši oficiri koji završe Vojnu akademiju imaju mogućnost da dobiju i civilne diplome. To znači da, ukoliko dođe do nekih problema u njihovom radu nekada, a to mogu da budu i zdravstveni, oni ne ostaju kao ljudi bez mogućnosti da nastave da rade svoj posao, neki drugi, za koji su se školovali na Vojnoj akademiji. Time praktično čuvamo, tako da kažem, ljude koje smo mukotrpno edukovali na račun našeg budžeta.
Ono što je takođe važno reći, mi smo u protekloj godini uradili veliku reformu u oblasti vojnog zdravstva. Znam da veliki broj pripadnika ovog parlamenta i ljudi koji se bave politikom dolaze na VMA. Mi smo u toku protekle godine uložili preko deset miliona evra u opremanje VMA. Danas smo napokon dobili akreditaciju i naš VMA postaje fakultet za školovanje vojnog saniteta, odnosno lekara koji će biti specijalizovani za vojno zdravstvo. To je veliki doprinos sistemu odbrane, imajući u vidu da su naši vojni lekari širom sveta prepoznatljivi kao kvalitetni, i to može da bude, uslovno rečeno, jedan brend Srbije.
VMA je treća po veličini u svetu vojna bolnica. Želimo da je opremimo na način da bude treća i po kvalitetu. Smatramo da će ova godina biti jako važna, imajući u vidu da u ovoj godini očekujemo da nabavljamo neku opremu koja još nije, tako da kažem, viđena na prostorima Jugoistočne Evrope i Balkana. Ono što je bitno reći takođe, sve ove nabavke koje vršimo u okviru VMA ne idu na teret budžeta, najveći deo ne ide. Prošle godine je VMA ostvario oko 40 miliona evra prihoda, što je rekordno visok prihod. Očekujemo da to ponovimo i ove godine i da, praktično, VMA započne sam sa svojim finansiranjem.
Jako nam je važno što smo stvorili mogućnost školovanja studenata na našoj akademiji, sa idejom da ponudimo i stranim studentima da dođu u Beograd na studije, pre svega iz zemalja koje kupuju naše naoružanje i vojnu opremu i koje su s nama partneri. Smatram da za to postoji interesovanje i siguran sam da će biti dobar odziv, imajući u vidu da u velikoj meri i vrlo često se dešavalo da, kada odemo da potpisujemo sporazume ili utvrđujemo neki projekat koji se tiče vojno-ekonomske saradnje, po pravilu, sa druge strane stola sedi neko ko je studirao Vojnu akademiju ili vojno-tehničku akademiju u Splitu, u bivšoj Jugoslaviji. Hvala.