Biću kraći. Mislio sam to da kažem kroz repliku, ali, dobro, može i na ovaj način.
Gospodine ministre, nisam od vas tražio izvinjenje i ne osećam se uvređenim. Vaša je stvar koga cenite, a koga ne cenite i koliko ja vas cenim kao Dragana Šutanovca, ili vi mena kao Dragana Šormaza; to uopšte nije bitno. Bitno je kako se odnosite prema instituciji narodnog poslanika i Narodne skupštine i kako se odnosi narodni poslanik prema vama, kao ministru.
Mislim da vas nijednog trenutka i nijednom svojom rečju nisam uvredio. Inače, nisam tumačio Ustav, čitao sam ga. Čitao sam ga, mada imam pravo da ga tumačim. To što vi mešate obrazovanje i stepen stručne spreme, to je, opet, vaša stvar. Vi znate moj stepen stručne spreme, koja je to tajna? To piše na Internetu i to može ceo svet da pročita, srednja stručna sprema. To ništa ne govori o mom obrazovanju.
Inače, na istoj Parlamentarnoj skupštini NATO-a, borim se za stavove države Srbije na mnogo tečnijem engleskom jeziku, i to iz glave, ne čitajući, nego što ste vi ovde prikazali da znate engleski jezik. To vam mogu potvrditi poslanici DS-a koji tamo idu sa mnom. To je što se tiče obrazovanja. Obrazovanje je nešto mnogo više od stručne spreme, mnogo šire od stručne spreme.
Vi ste, na primer, glasali da bude predsednik Vlade čovek sa srednjom stručnom spremom, gospodin Živković. Vi ste za njega glasali da bude predsednik Vlade Republike Srbije. To nije jedini primer. U Evropi imate koliko god hoćete primera, i narodnih poslanika i ministara u Vladi, imate primere izabranih predsednika, predsednika Vlade sa srednjom stručnom spremom.
Mnogi nalaze zamerku ovom predstavničkom domu, ovoj Narodnoj skupštini, razne zamerke. Mislim da je najveća zamerka, ja imam zamerku na saziv ovog parlamenta i na svoju poslaničku grupu zbog toga što nema nijednog autentičnog srpskog seljaka Narodnoj skupštini, nijednog. Ovo je predstavnički dom. Ovo nije akademija nauka. To je sasvim nešto drugo.
Vas smo branili. Vi niste bili prisutni. Zbog toga ste dužni da se, ne meni, nego celoj Narodnoj skupštini izvinite. Vas smo branili od napada načelnika Generalštaba, gospodina Ponoša, koji je za vas rekao da ste nestručni, nekompetentni i da ne znate o čemu pričate na sednici Odbora za odbranu i bezbednost. Branio sam vas, ne vas kao Dragana Šutanovca, nego instituciju ministra u Vladi Republike Srbije. Prošao je kao bos po trnju na toj sednici Ponoš, a vi niste došli; pozvani ste, rekli ste da ste bili zauzeti.
Ponovo vršite zamene teza. Ponavljam vam datum, gospodine ministre, 17. februar 2008. godine, pustite ko je išao i koje su odluke donošene pre toga.
Uostalom, opet države koje ste čitali za mirovnu misiju u Liberiju ili Haiti, to su mirovne misije UN-a. Tamo nismo otišli u kontingentu države članice NATO-a, nego kao srpski policajci, ili kao srpski vojnici, ne u kontigentu Norveške, države članice NATO, koja pravi od Kosova državu.
To je naše mišljenje, naš stav, mi ga iznosimo tamo gde po Ustavu imamo na to pravo. Ako vama nije jasno šta vam govorim, nego treba da ponovim još jednom, tamo smo otišli kao srpski policajci.
Zašto ste govorili o srpskoj zastavi? Nijednog trenutka nisam govorio o tome da nećemo ići pod srpskim obeležjima, nijednom. Ići ćemo u norveškom kontingentu, države članice NATO pakta. Da li treba milion puta to da ponovim? Da li treba i koliko puta treba to da ponovim?
Ponavljam još jednom, i time završavam, NATO ne želi Srbiju u svom okviru, NATO želi da uđe u Srbiju. On ne želi da Srbija uđe u NATO pakt, on želi da uđe u Srbiju i da od Srbije napravi državicu, ambasador to govori, te da li regionalizacija, te status Vojvodine, te Kosovo, i zna se šta je, državicu koju će da kontroliše. To se vidi svakog dana. Ko ne vidi, taj to ne želi da vidi, ili ima razlog zašto ne želi da vidi. To je činjenica.
Ako već govorite o volji naroda, podržite našu inicijativu. Hajdemo na referendum. Ako ne želite vanredne parlamentarne izbore, hajdemo na referendum. Hajde da vidimo i postavimo pitanje građanima Srbije, da li žele da Srbija bude član NATO pakta.
Hajde da im postavimo to pitanje i hajdemo na referendum, pošto se pozivate na volju građana, pa da vidimo kakav ćete odgovor dobiti. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u javnosti Srbije se obično ne mogu čuti priče koje su oslobođene dnevnopolitičkih tema kada se govori o slanju mirovne misije našeg ministarstva odbrane i Vojske Srbije pod okriljem UN-a, a, pre svega, tu su prisutne demagoške priče,  dnevnopolitičke teme, i građani ne mogu steći uvid u to šta je to značajno za Srbiju ukoliko učestvuje u ovakvim misijama.
Podsetio bih poslanike i javnost na jednu vest od 20. septembra 2006. godine, koja kaže – Zoran Stanković, bivši ministar odbrane, ugovorio s ministarkom odbrane Norveške Anom Gretom Sturm učešće vojnog saniteta Srbije u Misiji u Avganistanu. Lekari Srbije bi, kao deo norveškog kontingenta mirovnih snaga itd., učestvovali u ovoj misiji. Takođe, u Burundiju, tri vojna posmatrača, 2004. do 2005. Tada Vlada nije bila u ovom sastavu, to je bilo pre dve vlade.
Jasne su neke stranke koje a priori odbijaju bilo kakvu vojnu saradnju s drugim državama, ali čudno je da one stranke koje sada kritikuju ovakvu saradnju, kritikuju to samo zato što nisu u vlasti. Kritikuju i to što nema izbora zato što nisu u vlasti, a 2006. godine je bilo važno da Srbija bude stabilna. Mislim da je sada najvažnije da Srbija bude stabilna i najvažnije je da se izađe iz aktuelne ekonomske krize.
Što se tiče slanja u ovu misiju pod okriljem UN-a u Čad, to će predstavljati doprinos spoljnoj politici Srbije. Dakle, razvijamo partnerske odnose s razvijenim zemljama sveta. Podsetiću, u ovoj misiji učestvuje 20 država, između ostalih, to su Rusija, SAD, Francuska, Austrija. Ne vidim zašto je problem da Srbija bude u društvu ovih država.
Što se tiče bilateralne saradnje, sigurno doprinosi bilateralnoj saradnji sa Norveškom i to što čine okolne zemlje, koje nisu dovoljno razvile svoju vojnu tehnologiju, nemaju dovoljno opreme, uvek kada mogu, u okviru slanja misija pod okriljem UN-a i ostalih regionalnih organizacija. To je da, kada pošalju svoju misiju, oni dobijaju opremu koju ne poseduju u svojoj vojsci i nakon toga zadržavaju tu opremu, koju mogu da koriste i kasnije.
To je još jedan način na koji zemlje koje su to razumele usavršavaju svoju vojnu opremu. Sigurno je da je tu najdalje otišla Rumunija, koja je daleko najviše opreme dobila na osnovu učešća svojih vojnika u mirovnim misijama.
Što se tiče ove konkretne misije, našoj vojsci je donirana ovakva bolnica, u vrednosti od milion dolara, i niz kurseva i treninga. Podsetiću da smo dugo bili u svojevrsnoj izolaciji i da je potrebno da naši oficiri steknu uvid u nove tehnologije, da sarađuju s vojnim stručnjacima iz drugih, razvijenih zemalja.
Posebno mislim da je značajno veliko poverenje koje je na ovaj način iskazano našim lekarima. Oni su pozvani da učestvuju u ovoj misiji i da leče neke oficire i vojnike iz daleko razvijenijih zemalja, što je posebna čast i priznanje za naše lekare. Ovo su neborbene akcije, nisu toliko opasne. Ne bih se složio s nekim kolegama i ne bih nipodaštavao ni Čad, ni ijednu drugu državu, jer nije u redu govoriti o nekakvim plemenima. Sigurno ne volimo kada neko o nama tako ružno priča, pa mislim da nema razloga ni da mi tako govorimo o njima.
Neprocenjivo iskustvo koje naši lekari stiču u ovim akcijama je, takođe, i neka ratna hirurgija, neko ambulantno lečenje na terenu, u tim posebnim terenskim uslovima, koje ne mogu da steknu u mirnodopskim uslovima i uslovima koji nisu krizni.
Srbija sigurno želi da bude regionalni lider, želi da sarađuje s ostalim zemljama regiona.
Ako hoćemo da budemo regionalni lider, a hoćemo da to budemo u političkom smislu, u ekonomskom smislu, u vojnom smislu, u tom slučaju moramo sarađivati sa svim razvijenim, demokratskim zemljama, moramo da poštujemo Povelju UN-a i treba da se uključimo dobrovoljno, onoliko koliko možemo, u misije koje su pod okriljem UN-a, kao što je ova.
Što se tiče samog regionalnog liderstva, Srbija svakim danom pokazuje da izrasta u regionalnog lidera. Sigurno je da je i energetska bezbednost jedan vid bezbednosti i Srbija je pokazala protekle zime, kada smo imali krizu sa gasom, na intervenciju predsednika Srbije Borisa Tadića, da razume šta je energetska bezbednost i to je sigurno bila jedna od prvih vesti na svim međunarodnim stanicama. Pokazali smo da razumemo taj problem, a slanjem ove misije pokazujemo da smo deo UN-a, da smo deo sveta i da hoćemo da učestvujemo u onim mirnodopskim misijama koje imaju za cilj očuvanje mira.
Poslanička grupa DS-a će glasati za ovu odluku i još jednom bih želeo da zahvalim Ministarstvu na dosadašnjoj prezentaciji. Hvala.

Zahvaljujem kolegi Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, gospodine ministre, vi ste dali neke komentare. Iznad vas, iznad svih nas stoji veliki grb Republike Srbije. Na tom velikom grbu nalazi se dvoglavi beli orao, na njegovim grudima nalazi se štit sa krstom i četiri ocila. Krst sa četiri ocila je simbol koji nose pripadnici Vojske Srbije. Oni ne nose znamenje sa četiri "S", mogu da nose znamenje sa četiri "S", eventualno, ali to je, želim da još jednom istaknem, krst sa četiri ocila.
Da se vratimo na temu – Predlog odluke o učešću profesionalnih pripadnika sanitetske službe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u sastavu norveškog kontingenta u Mirovnoj misiji UN-a u Republici Čad, i to u okviru plemena Zagava, kako se navodi u obrazloženju ove odluke. Pod tačkom 1. Predloga odluke, navodi se da je osnov za razmatranje aranžmana pozivno pismo ministra odbrane Kraljevine Norveške, gospođe Erihsen, dakle, ne UN-a, upućeno ministru odbrane, gospodinu Šutanovcu, da se profesionalni pripadnici sanitetske službe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije angažuju u sastavu norveškog kontingenta u misiji UN-a u Čadu.
U istoj tački Predloga odluke se navodi da Kraljevina Norveška neprekidno pokazuje veliko razumevanje za situaciju u Republici Srbiji. ''Do sada je, kroz donacije u različitim društvenim sektorima, uložila više od 50 miliona evra. Bilateralna vojna saradnja sa Kraljevinom Norveškom je jedna od najrazvijenijih i nikada nije politički uslovljena''.
U istom delu Predloga vaše odluke, navodi se da je ovaj angažman samo deo sveobuhvatne strateške vojnomedicinske saradnje sa Kraljevinom Norveškom i da će njime naše osoblje steći mnogobrojna iskustva koja će biti od koristi za celokupan, pazite sad ovo, odbrambeni, ali i zdravstveni sistem Republike Srbije.
Najpre, čista je laž da Norveška neprekidno pokazuje veliko razumevanje za situaciju u Republici Srbiji, kako se navodi u Predlogu vaše odluke. Norveška je učestvovala u NATO agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Materijalna šteta naneta našoj državi tom prilikom iznosila je 30 milijardi nemačkih maraka. Zemlja je bombardovana osiromašenim uranijumom. U intervjuu koji je dao španski pilot Adolfo Luis de la Os, koji je leteo na F-18 "superhornetu", on kaže da je NATO alijansa upotrebljavala i biološko i hemijsko naoružanje.
Ovih pola miliona dolara koje ste odvojili za slanje ove misije, mogli ste da date domaćim stručnjacima koji su razvili preparat na bazi zeolita, vulkanskog minerala koji može da apsorbuje do 80% osiromašenog uranijuma. Osiromašeni uranijum se samo tako zove, diplitid jurenium (depleted uranium), inače, to je supstanca, tj. element bez gama zračenja, sa alfa i beta zračenjem, koje je najpogubnije za ljude.
Dakle, to ste mogli da potrošite na zeolit, da se zaspu oblasti koje su bombardovane u agresiji NATO pakta, između ostalog, i u okolini Vranja. Reći ću vam da su naši stručnjaci, domaći stručnjaci, napravili te projekte, ali da Vlada Republike Srbije nije htela da izdvoji novac za to. Rekli su da nema para.
Dalje, kako je navela Agencija AFP, 28. 03. 2008. godine, Norveška je priznala nezavisnost Kosova i Metohije. Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje je tada saopštilo da se nada da će se na Kosovu i Metohiji poštovati prava manjina, misleći na preostale Srbe koji žive u getima. Dakle, kao što je Hitler trpao Jevreje u geta, tako radi i NATO sa Srbima na KiM-u. Još 20. februara 2008. godine, šef norveške diplomatije, Stere, najavio je da će ova zemlja priznati nezavisnost južne srpske pokrajine. Dakle, plan je postojao odavno.
Kako se ponašaju norveški vojnici i norveška vojska, koju vi ovde veličate? "Nedeljni telegraf", 26. februara 2004. godine, u tekstu pod naslovom "Pripremljen novi scenario za Kosovo", ističe: ''Norveška je ovih dana u šoku. Na tamošnjoj televiziji emitovan je video-zapis divljanja njenih vojnika na Kosovu. Zabeleženo je kako vojnici ubijaju kučiće u selu čije ime nije navedeno. Vidi se, npr, kako pas stoji ispred svoje kućice u dvorištu, maše repom, a zatim ga norveški vojnici hladnokrvno ubijaju iz puške i potom se smeju'', kao vi sada, gospodine Šutanovac. ''Pogotovo o svakodnevnim ubistvima Srba na KiM-u, mediji u ovoj zemlji gotovo da ne izveštavaju, verovatno zbog toga što nema video-zapisa''.
Kako su mediji preneli, 11. marta 2009. godine, norveška policija uhapsila je Srbina osumnjičenog za navodne zločine na KiM-u. Ime uhapšenog u gradu, po Hangeru, nisu objavili tom prilikom. Norveška policija navodi da je uhapšeni Srbin, navodno, isterivao Albance iz njihovih domova, ali da nije optužen za ''direktno nasilje''. NATO i narko-država Kosovo odmah su zatražili izručenje ovog Srbina. To je vaša Norveška.
Postavlja se pitanje, kako režim Borisa Tadića, u Predlogu odluke o upućivanju pripadnika Vojske Srbije u Čad u okviru norveškog kontingenta, može da tvrdi da Norveška neprestano pruža podršku Srbiji i na taj način svesno obmanjuje građane? Norveška je učestvovala, još jednom podvlačim, u monstruoznoj agresiji NATO pakta na SRJ, među prvima je priznala nezavisnost KiM-a, ona hapsi i drži u zatvorima nedužne Srbe.
Gospodine Šutanovac, vi ste se juče pozvali na Mihajla Pupina. To je tragikomično. Govorili ste kako je on radio u Americi, kako je dao svoj doprinos u Americi. Mogli ste da pratite ono što je pisao Mihajlo Pupin u američkim časopisima.
U američkom "Indipendentu", Mihajlo Pupin, 1914. godine, povodom atentata na Franca Ferdinanda, podržava Gavrila Principa i ističe da su Bosna i Hercegovina dva dragulja u srpskoj kruni. Dakle, izričito smatra teritoriju BiH srpskom teritorijom. U amerikanskom "Srbobranu", povodom oslobođenja KiM-a, Mihajlo Idvorski Pupin, po kome jedna od najvećih laboratorija za fiziku Kolumbija univerziteta nosi ime, gde je školovano sedam nobelovaca, kaže sledeće: "Ovo je najsvetliji dan u istoriji svakog Srbina. Neprijatelj je poražen, a Kosovo osvećeno. Svetlo srpsko oružje je ponovo povratilo svoj sjaj."
Smete li vi tako nešto da kažete, gospodine Šutanovac?
Šta je sa NATO kancelarijom u Ministarstvu odbrane? Koliko kvadratnih metara prostora je ustupljeno na korišćenje NATO organizaciji u prostorijama Ministarstva odbrane i koje prostorije su date na korišćenje NATO kancelariji?
Narodna skupština Republike Srbije je 2008. godine, u okviru Rezolucije o očuvanju suvereniteta države, donela jednu deklaraciju o vojnoj neutralnosti. Kako smo vojno neutralni kada imamo NATO kancelariju u Ministarstvu odbrane? Naš stručnjak Ivan Ninić je postavio ova pitanja tokom 2008. godine, između ostalog, i na koji vremenski period je NATO organizaciji ustupljen na korišćenje prostor koji se nalazi u svojini Ministarstva odbrane? Da li je prilikom ustupanja na korišćenje prostora koji se nalazi u svojini Republike Srbije Ministarstvo odbrane zatražilo i dobilo saglasnost Direkcije za imovinu Republike Srbije, a sve u skladu s odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije?
Da li je, osim prostora za NATO organizaciju, NATO-u ustupljeno i korišćenje opreme koja se nalazi u vlasništvu Ministarstva odbrane? Da li je osim prostora, NATO-u ustupljeno i korišćenje inventara koji se nalazi u svojini Ministarstva odbrane? Da li je, prilikom ustupanja na korišćenje opreme i inventara koji se nalaze u svojini Republike Srbije, Ministarstvo odbrane zatražilo i dobilo saglasnost Direkcije za imovinu Republike Srbije, a sve u skladu s odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije?
Vaše ministarstvo, Ministarstvo odbrane, 26. maja je donelo rešenje broj 650/2/08 kojim je zahtev SRS-a, koji je podneo Ivan Ninić, naš istraživač, odbijen, uz obrazloženje da se traži prevelik broj informacija. U međuvremenu je uložena žalba na rešenje Ministarstva odbrane, žalbeni postupak pred Poverenikom je u toku, očekuje se odluka Poverenika.
Dakle, ovo krijete, kao što ste krili ugovor SOFA godinu dana. Govorili ste da je on u Ministarstvu inostranih poslova, tj. ne vi, predstavnici Ministarstva odbrane upućivali su naše predstavnike na Ministarstvo inostranih poslova, Vladu Republike Srbije, da biste na kraju odbili naš zahtev. Ako ste već doneli zakon kojim se omogućava uvid u informacije od javnog značaja, zašto sami ne poštujete taj zakon? Kako očekujete od običnih građana da poštuju zakon, ako ga vi ne poštujete? Vi morate da ga poštujete, kao Ministarstvo, pre svega. Hvala.

Zahvaljujem:
Cimeša Dragomir ima reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, gospodine ministre, gospodo državni sekretari, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo tema smo u toku današnjeg popodneva pokrenuli. Čuli smo i o referendumu o ulasku u NATO, čuli smo štošta o svemu tome, ali najmanje smo pričali o lekarima i zdravstvenim radnicima koji treba da odu u tu misiju u Čad i Centralnoafričku Republiku. Mislim da sanitetske jedinice imaju svoje mesto u ovom kontigentu norveških snaga i da će naše snage, pod našom zastavom, s našim obeležjima i našom uniformom, dostojno reprezentovati Republiku Srbiju.
Nije srpski vojnik nikada ustuknuo pred nevoljama, pred vremenskim prilikama, nije razmišljao da li će zbog njegove angažovanosti stradati porodica, ili će neki bombaš doći, pa dići u vazduh njegove najmilije, ili učiniti neko veliko zlo. On je istupao hrabro, on je bio u borbama.
Srpski vojni lekar je uvek bio na diku srpskog naroda i mislim da će i ovoga puta srpski vojni lekar, srpski bolničari i srpsko osoblje u toj dalekoj zemlji, nesrećnoj, kao što smo i mi delimično nesrećni, pokazati svoj značaj i učiniti ono što je najbolje.
Nije samo lečenje oficira i kadra tu toliko značajno. Značajno je što će ti naši zdravstveni radnici lečiti i narod tih dalekih zemalja. Znate, spasiti nekome život, to je dovoljno za ceo život. Koliko puta smo govorili o VMA, o stručnjacima koji su se iznedrili iz te naučno-zdravstvene ustanove. Nismo razmišljali, nismo govorili o njihovim platama, ni o tome da li su priznati od Univerziteta u Beogradu, da li su njihove akademske diplome takve, gospodine ministre, i zbog toga vam zahvaljujem. Sada govorim kao lekar i rezervni vojni starešina sanitetske službe. Jako mi je drago što će moje kolege biti na ovom svetom zadatku u tim dalekim zemljama.
Nismo mi prvi put u misijama UN-a. Mogu samo reći da je, npr, naš general-major Slavko Jović, od 1988. do 1990. godine, bio komandant mirovnih snaga na liniji razdvajanja Irana i Iraka, posle Iračko-iranskog rata, a 1963. godine je bio na Sinaju. Mi se nikada nismo plašili da odemo i da pomažemo, u okviru raznih misija, svim narodima kojima je u tom momentu pomoć bila potrebna.
Smatram da je dobro što nam je gospođa ministarka odbrane Kraljevine Norveške, gospođa Erihsen, pružila ruku prijateljstva i pozvala nas da učestvujemo u sastavu norveškog kontingenta u ovim misijama i mislim da ćemo ne izolacijom, nego našim angažovanjem na svim zadacima koje sanitetska služba treba da pruži, biti primer. Neće nas onda zvati samo u ta daleka područja, nego će nas možda zvati kada bude neki zemljotres, kao što je bio ovaj u Italiji skoro, pa smo ponudili svoju pomoć da odemo tamo, i kao sanitetlije, i kao stručnjaci. Znači, pozvaće nas u neke druge misije, možda u neke naučne misije, možda u neke prijateljske posete, razmene iskustava, itd.
Ponavljam, Poslanička grupa ZES-a glasaće za slanje naših sanitetskih snaga u okviru norveškog bataljona u Čad i Centralnoafričku Republiku. Hvala.

Gospodine Cimeša, zahvaljujem. Gospodine ministre, izvolite, samo se prijavite.

Samo kratko. Hteo bih da zahvalim na izlaganju i da doktoru Cimeši kažem da i pored toga što su se mnogi zaklinjali u VMA i što ta institucija leči veliki broj građana Srbije i veliki broj političara, niko do sada nije započeo reformu na osnovu koje bi oni napokon dobili univerzitetska zvanja koja su priznata u našem društvu i da profesori sa VMA budu priznati od našeg univerziteta. Mi smo uspeli da akreditujemo našu vojnomedicinsku akademiju, da, napokon, i ti ljudi budu u statusu, kao i Vojna akademija, i da pravimo i vojni univerzitet, sa željom da razvijemo dalje sistem odbrane.
Inače, kada smo pominjali Irak, Iran, odnosno mirovnu misiju koja je bila u tom periodu, general Perić je tada bio mlad oficir, bio je učesnik pod komandom generala Jovića, ako se ne varam. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre, posebno na informaciji vezanoj za status ovako renomirane zdravstvene ustanove i na vašem ličnom doprinosu u svemu tome.
Gospodin Zoran Krasić ima reč. Izvolite.