Imam pitanje u vezi s ekološkom dramom u Vojvodini. Dobili smo materijal od Ekološkog pokreta grada Novog Sada. To je, praktično, jedina nevladina ekološka organizacija koja po treći put zaredom dobija pokroviteljstvo UN-a za međunarodnu naučnu eko-konferenciju o zaštiti životne sredine.
O čemu se radi? Ekološka drama koja se odvija u Inđiji je nešto što nije nepoznato Ministarstvu za životnu sredinu. Naime, u ovoj perspektivnoj sremskoj opštini je izgrađena fabrika za preradu opasnog hemijskog otpada bugarske kompanije "Monbat" PLC.
Sve dozvole i saglasnosti za gradnju su tražene za parcelu izvan sanitarne zone vodozahvatnog područja pijaće vode, a gradnja je započeta na sasvim drugoj parceli, unutar sanitarne zone, neposredno uz vodostanicu, na zakonom zabranjenom mestu.
Na alarmantno upozorenje građana Inđije, predvođenih ekološkim pokretom, da će nezakonito izgrađena fabrika ugroziti regionalno vodozahvatno područje pijaće vode, prevara je otkrivena, ali fabrika je već stavljena pod krov.
Vodoprivredna inspekcija je donela rešenje kojim se zabranjuje bilo kakva gradnja i radovi na povezivanju kolektora tehničkih otpadnih voda sa glavnim kolektorom komunalne kanalizacije. Razlog je više nego opravdan, jer, ukoliko se spoje i tehnološke otpadne vode bugarske fabrike krenu komunalnom kanalizacijom, godišnje će se u Dunav, od Batajnice, izlivati 400 hiljada kilograma olova.
Tako piše u studiji procene na životnu sredinu, koju su bugarski investitori podneli Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj na usvajanje. Navedena studija je, po Zakonu o gradnji, preduslov za početak gradnje bilo kakvog industrijskog objekta.
U slučaju o kom pišemo, fabrika je već izgrađena, a studija još nije usvojena. Kako je to moguće? Moguće je; kada je lokalna samouprava korumpirana, gradnja može da počne i da se završi bez ijednog važećeg dokumenta ili saglasnosti.
U ovom slučaju, u Inđiji ne postoji nijedan zakon koji nije prekršen prilikom gradnje navedene fabrike. Da bi legalizovali bezakonje, bugarski investitori su smislili prizemno naivan plan, koji prosto vređa zdrav razum svakog čoveka koji ume da čita na ovim prostorima. Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj podneli su zahtev za ispravku broja parcele, a prevaru su nazvali štamparskom greškom.
Na sreću građana Inđije, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja bilo je na visini svoje uloge i 9. septembra 2008. godine donosi izvršno rešenje o poništavanju svih dozvola i saglasnosti i o zabrani izgradnje fabrike za preradu opasnog hemijskog otpada na regionalnom vodozahvatnom području u opštini Inđija.
Nije dovoljno da samo jedan državni organ bude na visini zadatka; opisani slučaj ukazuje na to na najbolji mogući način. Kada je prevara u gradnji bugarske fabrike otkrivena, logično je bilo da opštinski javni tužilac reaguje po službenoj dužnosti, da podnese krivične prijave protiv svih aktera u prevari, od opštinskog, do pokrajinskog nivoa, koji su aktivno ili pasivno omogućili nezakonitu izgradnju ove fabrike.
Opštinski javni tužilac ne pokreće postupak, čak ni na osnovu podnete krivične prijave od strane građana Inđije, protiv niza imenovanih lica iz lokalne samouprave koji su omogućili bespravnu gradnju fabrike za preradu opasnog hemijskog otpada.
Krivični postupak nije pokrenuo ni Republički javni tužilac za suzbijanje organizovanog kriminala, iako je opisani slučaj školski primer sprege aktera iz sfere kriminala, politike, izvršne vlasti.
Pošto je bugarski predsednik već dva puta vršio pritisak na predsednika Republike Srbije, prvi put, tokom posete Beogradu zbog fudbalske utakmice državnih reprezentacija, a drugi put, tokom susreta u Sofiji, na sastanku povodom utvrđivanja trase gasovoda ''Južni potok'', sva odgovornost i posledice, od početka rada ove opasne fabrike, leže na predsedniku Republike Srbije.
Kada su se ekolozi obratili predsedniku Republike Srbije, sa zahtevom da zauzda svog partijskog kolegu koji se otrgao od bilo kakve kontrole, on im je odgovorio da se ne meša u rad državnih organa, a koliko smo ga mi skoro čuli, on je rekao da će i tako započeti borbu protiv organizovanog kriminala.
Stoga ne bi bilo loše da Ministarstvo životne sredine podnese ovo isto pitanje predsedniku DS-a i osobi u ulozi predsednika Srbije, Borisu Tadiću.