Da li želi reč predsednik ili ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Napred Srbijo?
(Jorgovanka Tabaković, s mesta: Na kraju će govoriti.)
Zahvaljujem.
Da li želi reč predstavnik Poslaničke grupe DSS-a, narodni poslanik Jovan Palalić? (Da) Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nesumnjivo je da je pred nama jedan od važnih zakona, koji je i obavezan po Zakonu o lokalnoj samoupravi, usvojenom u Narodnoj skupštini, u decembru 2007. godine.
Pre nego što se osvrnem, konkretno, na ovaj zakon, želeo bih, pošto je ovde prisutan ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da ukažem na atmosferu u kojoj se donosi zakon o komunalnoj policiji, a koja je trenutno takva da se ne može govoriti da je stanje u lokalnim samoupravama dobro.
Niz indikatora ukazuje na to da Vlada Republike Srbije prema lokalnim samoupravama vodi politiku za koju ne može da se kaže da vodi njihovom jačanju, nego, sasvim sigurno, slabljenju njihovih kapaciteta i onoga što je najbitnije kada je u pitanju lokalna autonomija, a to je mogućnost da neposredno u dodiru s građanima realizuju svoje najvažnije nadležnosti, da budu pravi servis građana, kako je definisano Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Više puta smo u Narodnoj skupštini govorili o tome da je Vlada Republike Srbije, u ekonomskoj krizi, donela jednu vrlo pogrešnu odluku, čije će se posledice tek sada, čak i u ovom zakonu o kome ćemo nešto govoriti, jasno videti – odluku o smanjenju transfernih sredstava, gde se posledice već počinju osećati u velikom broju opština. A kada se usvoji zakon o regionalnom razvoju, gde se stvaraju dodatni nameti na lokalne samouprave, pa sada zakon o komunalnoj policiji, takođe, s nizom finansijskih obaveza lokalnih samouprava, plus ove osnovne nadležnosti koje lokalne samouprave imaju, predstavljaće strašan teret i sigurno neće doprineti napretku lokalnih samouprava.
Jedna važna ustavna obaveza, više puta ponavljana, DSS želi ovde da ponovi, Vlada Republike Srbije je nije realizovala, to je donošenje zakona koji se tiču javne svojine, pa, između ostalog, i svojine lokalnih samouprava.
Ne može se pričati o suštinskoj decentralizaciji, a mi smo svi postigli konsenzus u Ustavu Republike Srbije da lokalne samouprave imaju svoju svojinu, ako se ne donese zakon o svojini lokalnih samouprava, gde bi one s punim kapacitetom mogle da donose svoje razvojne i investicione planove. U tom smislu, ovom prilikom apelujem na ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu da uloži napor kao resorni ministar i taj posao ubrza.
Lokalne samouprave su suočene s nizom problema koje se tiču realizacije nadležnosti koje su im prenete, koje su vrlo važne za njihovo funkcionisanje, kao što je ubiranje prihoda lokalnih samouprava. Bilo bi zanimljivo čuti od samog ministra – u kojoj meri su lokalne samouprave izgradile svoje administrativne i poreske kapacitete da ubiraju prihode koji im pripadaju. S nizom problema se suočavaju lokalne samouprave kada je ovo u pitanju.
Naravno, postoje i politički problemi u velikom broju lokalnih samouprava, koji nisu samo posledica političkih sukoba, ali postoje stvari na koje bi samo Ministarstvo za lokalnu samoupravu moralo da obrati pažnju, a to je donošenje akata koji se tiču demokratije i odnosa između vlasti i opozicije u pojedinim lokalnim samoupravama.
Imamo niz primera u pojedinim lokalnim samoupravama, gde se kroz izmene ili kroz donošenje Poslovnika ta prava sužavaju pojedinim odbornicima.
Bilo bi zanimljivo čuti da li ministar ima pregled raznih poslovnika po pojedinim lokalnim samoupravama i njihove uređenosti kada je u pitanju pravo opozicije da deluje u pojedinim lokalnim samoupravama?
Želim da skrenem pažnju ministru da danas postoji problem u Prijepolju. Tamo je bio veliki problem prethodnih dana, upravo zbog rasprave i činjenice da se menja poslovnik, da se sužavaju prava odbornicima.
Sutra, ponovo imate tamo lokalnu samoupravu gde je atmosfera na ivici sukoba. Molim vas da obratite pažnju na situaciju u opštini Prijepolje i da učinite napor da se prava odbornika, kada je u pitanju rad lokalne samouprave i kada je u pitanju rad opozicije, poštuju i da sve one pritužbe koje dobijate iz te lokalne samouprave uvažite.
Nesporno je da je došlo do određene stabilizacije u odnosu na prethodni zakon. Jesu to dobre posledice Zakona o lokalnoj samoupravi, ali bilo je mnogo problema kada je u pitanju sudska praksa. Naravno, tu nema direktne odgovornosti samog ministarstva, ali mislim da bi bilo dobro da i Vlada i Ministarstvo učine napor da se ta praksa ujednači, jer je niz ovih lokalnih samouprava, gde smo imali, sad, ponovljene izbore, upravo rezultat loše sudske prakse.
Rekli smo već da se zakonom o regionalnom razvoju nameću nove obaveze lokalnim samoupravama, kroz oblasne asocijacije, oduzimaju se nadležnosti s izmenom Zakona o poljoprivrednom zemljištu, ne donosi se zakon o svojini lokalne samouprave, umanjuju se transferna sredstva.
Ministre, mislim da stanje u lokalnoj samoupravi, gde, naravno, nisu samo vaše nadležnosti, nije dobro i da Vlada Republike Srbije, u nizu svojih sektora, vrlo lošu politiku vodi.
Bilo je dosta kontradiktornih izjava, to moram da kažem, i same Vlade. Vi ste imali jedan koncept kada je u pitanju racionalizacija radnih mesta u lokalnoj samoupravi, ali očigledno je Vlada po tom pitanju bila podeljena i morali ste da odustanete od tog koncepta, jer je resorni ministar ekonomije i regionalnog razvoja, koliko smo imali priliku da vidimo iz medija, Mlađan Dinkić, vršio pritisak da se taj koncept racionalizacije radnih mesta ne sprovede. Sada je veliko pitanje na koji način će uopšte biti moguće taj problem rešiti i s kojim će novim nametima, verujte, lokalne samouprave su uplašene šta će se događati po tom pitanju, biti suočene.
Želeo sam da nešto kažem u ovom uvodnom delu, i kao predsednik Odbora za lokalnu samoupravu u Narodnoj skupštini, o atmosferi u kojoj se donosi ovaj zakon, jer mnogo pitanja i pritužbi i svih ovih nedoumica stiže iz niza gradova i opština, pa se, sasvim sigurno, u ovoj atmosferi donosi i ovaj zakon o komunalnoj policiji, o kome na početku želim da kažem, ministre, da nije dobar.
Čak bih mogao da kažem da je u mnogim segmentima loš i da neće proizvesti dejstvo o kome ste vi u uvodnom delu govorili, tj. mislim da neće biti primenljiv u jednom delu svojih odredaba, o čemu ću u diskusiji govoriti, kao i ostali narodni poslanici naše poslaničke grupe, a podrobno u okviru rasprave o amandmanima.
Sama činjenica da smo 2007. godine, usvajajući Zakon o lokalnoj samoupravi, doneli odluku da se uvede komunalna policija, jeste rezultat jedne analize i potreba koje smo čuli tada u Narodnoj skupštini od gradova, da održavanje komunalnog reda, rešavanje komunalnih problema kad je u pitanju komunalni red, iziskuje formiranje komunalne policije. Ali, u vreme od kada je taj zakon usvojen, pa do danas, to je godinu i po dana, trebalo je da se učini napor da se definišu norme o poslovima i nadležnostima komunalne policije, o odnosima s drugim organima, o stručnom usavršavanju komunalnih policajaca, finansijskim sredstvima i rokovima. Očigledno, nije bilo dovoljno vremena.
Mi smatramo da je bilo važno da se u ovom periodu od godinu i po dana održi jedna kvalitetnija javna rasprava, koja bi mogla da ukaže na ove probleme, a koliko sam čuo juče i na Odboru za lokalnu samoupravu, bilo je mnogo ideja od samih gradova koje se tiču upravo ovih primedaba koje će izneti i DSS.
Osnovna primedba koja se odnosi na zakon o komunalnoj policiji jeste konfuznost samog određenja komunalne policije između dva druga organa s važnim nadležnostima, a to su policija i komunalna inspekcija.
Mislim, ministre, da niste uspeli da definišete komunalnu policiju u sredini između ta dva organa i nadležnosti koje ima policija i komunalna inspekcija. Ona nema svoje jasne obrise, vidi se iz člana 9, koji se odnose na poslove komunalne policije.
Znate, teško možemo, kada je u pitanju određivanje poslova komunalne policije, da vrlo jasno odredimo i stavimo u nadležnost komunalne policije to da je njen posao vršenje kontrole nad primenom zakona, ili da je to podrška sprovođenju propisa. To teško da može da bude nadležnost komunalne policije, pre može da bude nadležnost komunalne inspekcije.
Vi ste ovde, u toku diskusije, rekli da će se problem između komunalne policije i inspekcije rešiti hijerarhijom, autoritetom organa u samoj lokalnoj samoupravi. To može da bude jedna vrsta naredbe, kako ste ovde rekli, načelnika uprave, ali to neće odgovoriti na pitanje, koje je ovde konfuzno – da li je to nadležnost same komunalne policije?
Ono što nije, najavljujući važnost ovog zakona, najsretnije rešeno, jeste sama pozicija komunalne policije u sistemu gradske uprave. Mi smatramo da ona treba da bude posebna. Ne, nije posebna uprava, nego je ona deo uprave.
Ako već dajemo snagu komunalnoj policiji, ako dajemo ovlašćenje da primenjuje fizičku prinudu, onda, da ima nekog načelnika uprave koji će da bude iznad načelnika komunalne policije, da u tom hijerarhijskom smislu bude tako nisko, mislimo da nije dobro.
Smatramo da, i kad je u pitanju raspoređivanje načelnika, komunalna policija treba važnu ulogu da igra, naravno, i gradska veća, a ne neki načelnik jedne od uprava u sistemu gradske uprave. Prosto, postoji nesrazmera između kapaciteta ovlašćenja koja se ovde daju, iako su konfuzna, pa, čak, dotle da se primenjuje fizička sila, i same pozicije komunalne policije u sistemu gradske uprave, koja je jako slaba.
Kada je u pitanju odnos između komunalne policije i same policije, to se vidi se u članu 4, gde se kaže – O angažovanju komunalne policije, obimu i načinu pružanja pomoći odlučuje načelnik komunalne policije, pa kaže dalje – ako zbog fizičkog otpora sprovođenje izvršenja ne bude moguće, ili ne uspe i pored angažovanja komunalne policije, nadležni organ grada će onda da traži pomoć policije, u skladu sa Zakonom o policiji.
To je jedna vrsta degradacije komunalne policije. Zašto ne bi bila uspostavljena direktna komunikacija između komunalne policije i policije u ovom slučaju? Osim toga, predug je rok od 48 sati za postupanje komunalne policije. Mi smo amandmanom predložili da to bude rok od 24 sata, jer neke odluke moraju da budu zaista hitno donete da bi se sprečila eventualna šteta od njihovog neizvršenja.
Što se tiče poslova, mislim da vam je najslabiji, najkonfuzniji i najnejasniji, stvoriće najveće probleme u primeni, član 9, koji se odnosi na poslove komunalne policije. Bilo bi zanimljivo čuti na koji način će komunalna policija vršiti kontrolu sprovođenja propisa.
Što se tiče strateškog plana, moram da kažem da smo mi imali dilemu da li je uopšte potreban strateški plan ili, ako se već donosi strateški plan, daj da ojačamo njegovu snagu. Mi smo amandmanom predložili, ako već postoji strateški plan, da ga donosi gradska skupština, da daje saglasnost gradska skupština, jer time ojačavamo ukupnu ulogu komunalne policije unutar gradske uprave. Onda se radi o razlikama u konceptu. Naravno, možemo polemisati o tome, ali o mestu komunalne policije, o programima i planovima koje ona donosi, koji nadležni organi treba da definišu.
Što se tiče ovlašćenja komunalne policije, to je nešto što je vrlo bitno i najveći broj građana se interesuje koja će biti ovlašćenja komunalne policije, jer ona, kao što će se videti, dovode do mogućnosti da komunalna policija primenjuje sredstva prinude, koristeći službene palice i sredstva za vezivanje. Mi imamo ovde primedbu i veliku dilemu i na to smo amandmanski reagovali.
Smatramo da komunalna policija ne može da pregleda lice i predmete, pogotovo ne može da privremeno oduzima predmete. To je naše mišljenje i, kada je u pitanju ovo ovlašćenje, smatramo da je prikladnije da se uvede, i to smo amandmanom definisali, pojam zadržavanja lica koje je izvršilo određeni prekršaj do dolaska policije, koja bi dalje postupila po ovim pitanjima, kada je u pitanju privremeno oduzimanje predmeta i pregledanje lica i predmeta.
Znate, veliko je to ovlašćenje kada je u pitanju privremeno oduzimanje predmeta, pogotovo se postavlja pitanje kako će komunalna policija da reaguje ako lice odbije da da mogućnost komunalnoj policiji da izvrši pregled predmeta. Fizičku prinudu ne može da izvrši, jer se jasno kaže u kojim slučajevima može fizičku prinudu da izvrši, u slučajevima krajnje nužde.
Mi ovde ne možemo da govorimo o tome da bi u tom slučaju ova nadležnost komunalne policije bila efikasna i uopšte realizovana.
Što se tiče kontrole komunalne policije, tim smo se posebno bavili, pogotovo kada je u pitanju obrazovanje komisije. Gospodine ministre, apsolutno je dobro rešenje, zbog mogućnosti svih ovih ovlašćenja, pogotovo kada je reč o upotrebi fizičke prinude, da se vrši kontrola delovanja komunalne policije, pogotovo rešavanje pritužbi, ali način na koji je to definisano u članu 29. nije najsrećnije rešenje.
Član 29. govori o mogućnosti formiranja komisije u slučajevima nakon pritužbe stranke, podnete načelniku komunalne policije. Ukoliko načelnik utvrdi, ili postoji sumnja da je prekršaj koji je učinjen krivično delo, zar nije logično da tada načelnik komunalne policije pokrene krivičnu prijavu, a ne da čitavu stvar prebacuje na dodatnu analizu nekoj komisiji koja bi se formirala u lokalnoj samoupravi? Postoji zakonska obaveza, u slučaju kada postoje osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo, da se podnese krivična prijava, a ne, mi imamo dodatan proces. Ako načelnik komunalne policije, kako se kaže ovde, utvrdi da postoji sumnja da je primenom ovlašćenja učinjeno krivično delo, formiraće se komisija koja će to dodatno da ispita.
Mi smatramo da ova komisija ima smisla samo u slučajevima ako podnosilac pritužbe nije zadovoljan načinom na koji je načelnik komunalne policije analizirao i obradio tu pritužbu, neka vrsta dvostepenosti. U tom smislu bi komisija imala ulogu. Ali, ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo i oni se pojave i kod načelnika komunalne policije i same komisije, onda imaju apsolutnu obavezu da podnesu krivičnu prijavu, ili prekršajnu prijavu. Vrlo je sporno i pitanje mandatnih kazni. Mi smo imali u Zakonu o bezbednosti saobraćaja čitavu raspravu o opravdanosti da se ne izriču mandatne kazne kao mogućnost korupcije, a sada se ta mogućnost ostavlja komunalnoj policiji. Mislim da o tome treba jako dobro razmisliti.
Zbog značaja nadležnosti, uloge koju će imati, mogućnosti prinude, preduzimanja prinudnih mera komunalne policije, mislimo da je, kada je u pitanju ispitna komisija i čitav proces pripreme komunalne policije za obavljanje ovih poslova, kapacitet Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu nedovoljan.
Ovaj posao mora da radi MUP. Zbog svega onoga što znamo i kakve resurse i edukativne mogućnosti po tom pitanju ima MUP, s obzirom na delove poslova koji se tiču same komunalne policije, koji su slični, oni mogu taj posao kvalitetnije da urade. Mislim da tu ne treba da bude surevnjivosti, nego da bi taj posao kvalitetnije bio urađen od strane MUP-a.
Na kraju, rekao bih nešto što je navedeno u samom obrazloženju zakona, kada su u pitanju sredstva potrebna za njegovo sprovođenje. Ovde je rečeno da će ta sredstva, kada je u pitanju obrazovanje, početak rada, sredstva za nabavku opreme za rad, kao i za osposobljavanje i usavršavanje, obezbediti lokalne samouprave, tj. gradovi i grad Beograd. Onda se kaže ovako – iznos tih sredstava zavisiće prvenstveno od opredeljenja gradova i grada Beograda u pogledu broja ljudstva i komunalne policije.
Bojim se, ministre, da u situaciji u kojoj se nalazi lokalna samouprava kada su u pitanju finansijska sredstva, broj komunalnih policajaca, nažalost, neće zavisiti od potreba gradova, nego će zavisiti od finansijskih sredstava. Usled nedovoljnih finansijskih sredstava, usled svih problema koji su se našli pred lokalnim samoupravama, broj komunalnih policajaca će, sasvim sigurno, u gradovima Srbije biti mnogo manji nego što je potrebno. Da bismo omogućili da bar približno obezbede neophodna sredstva za rad komunalne policije, gospodine ministre, odustanite od smanjenja transfernih sredstava u lokalnim samoupravama.
DSS neće podržati zakon o komunalnoj policiji. Bilo bi dobro da se kroz ovu diskusiju instališu neki novi amandmani i u nadležnom odboru ti amandmani usvoje, kako bi poboljšali ovaj zakon. Hvala.

Reč ima ministar Milan Marković. Izvolite.

Mislim da je ovde, ipak, različit koncept, a i činjenica da ste vi opozicija, a mi Vlada u ovom momentu, tako da ću na deo ovih vaših primedaba odgovoriti, ili praktično na sve.
Ne znam da li ste podneli amandman na član 9, pogledaću, vezano za taj delokrug. Malopre sam ga pročitao. Ne znam šta bi se moglo više i preciznije reći, u situaciji kada imamo i grad Beograd, i grad Jagodinu, i grad Novi Sad, i Niš, i različite gradove koji na različit način obavljaju tu komunalnu delatnost.
Mislim da smo obuhvatili sve što se tiče komunalnog reda i komunalne delatnosti. Ako mislite da smo nešto propustili, vi to dajte u amandmanu, mi ćemo da prihvatimo. Ne znam šta je problem s tim članom 9, najiskrenije, nije mi u potpunosti jasno.
Za razliku od vas, mislim da će zakon toliko dobro da se sprovodi i toliko će u praksi biti efikasan da će mnogi skeptici, pa i mnogi koji podržavaju zakon, biti iznenađeni dobrim rezultatima u praksi. Bio sam predsednik opštine, bio sam odbornik skupštine grada, kao i gospodin Petronijević, koji je ovde diskutovao, znam dosta o gradskim poslovima, imam iskustva u tome. Verujte mi da mi koji smo bili u toj praksi imamo malo bolji uvid nego vi koji ste bili u nekoj drugoj praksi, nije sporno. Verujte da mi koji smo radili te poslove dobro znamo kako to u praksi izgleda.
Komisija iz člana 32. Naš predlog je bio da policija, ministar policije, formira komisiju. Imamo pismeno mišljenje Ministarstva policije, kojim smatramo da smo potpuno sposobni da formiramo komisiju. Kada kažemo – da formiramo komisiju, to znači formirati komisiju od stručnjaka iz različitih oblasti, uz prethodno pribavljanje mišljenja Ministarstva policije. Kao što vidite, to je i dalje zajednički posao. Jednostavno, Ministarstvo policije je mislilo da mi treba da budemo nosioci tog posla. Daleko od toga da je bila bilo kakva surevnjivost ili, još gore, otimanje o posao. Dakle, moj prvobitni stav je bio da to treba da radi Ministarstvo policije, međutim, oni smatraju da smo mi sasvim sposobni da to sami radimo.
Komisiju za državne ispite, koja vam je svima poznata, formiram ja kao ministar, a ona ima stručnjake, ima i sudije Ustavnog suda i tužioce. Hoću da kažem, svako je svestan da je ovo komisija koja se formira delatnošću dva ministra, ministra policije i ministra za državnu upravu, i da će biti u njoj članovi koji su stručnjaci za različite oblasti.
Prosto mi je žao što, uopšte, kod primene tih podzakonskih akata, niste obratili pažnju da se nijedan akt ne donosi samostalno. Svaki akt traži mišljenje ministra policije. Vi ste to videli, ali je važno da javnost čuje.
Imali ste primedbu na kontrolu rešavanja pritužbi, ali u poslednjem stavu, nezavisno od ishoda rešavanja pritužbe, podnosilac pritužbe ima na raspolaganju sva pravna i druga sredstva za zaštitu svojih prava i sloboda, a takođe, kao što vi to dobro znate, jer ste i moj kolega po struci, svako ko zna i ko hoće može da podnese krivičnu prijavu. Ovo je jedan od oblika kontrole koji bi više bio usmeren na to da taj gradski parlament ima neko učešće u kontroli jedne ovakve službe. Vi možda mislite da to nije dobro, ja mislim da jeste. Doživite to kao jednu dodatnu kontrolu da je to tako, na taj način organizovano.
Vi ste sigurno primetili da se, pored toga, o svakoj upotrebi sredstava obaveštava Ministarstvo policije. Trudili smo se da, kada su u pitanju sredstva prinude i, uopšte, rad policajaca, budu višestruko ograničeni, višestruko kontrolisani, i mislim da se svi ovde slažemo da tako treba da bude.
Mandatna kazna. Jeste problem mandatnih kazni, slažem se u potpunosti s tim načelnim stavom, da one mogu biti predmet korupcije. Mi smo i stavili da mandatne kazne i, uopšte, ovlašćenja iz člana 1. on može da primeni samo kada je za to ovlašćen zakonom, drugim propisom ili opštim aktom grada – može izreći mandatnu kaznu, podneti prijavu itd., to je sad stvar posebnog propisa. Neko će u nekom gradu reći za to delo, propisati gradskim propisom, znate da prekršaj propisuje skupština grada, pa propiše prekršaj za to nešto, pa propiše da će biti mandatna kazna. Pustimo ih, neka oni sami rešavaju, gradovi su to. Dajte, imamo poverenja u njih, da vidimo da li su sposobni ili nisu sposobni, oni imaju svoju normativnu delatnost.
Kada sam bio član Skupštine Grada, odbornik Skupštine Grada, a gospodin Aligrudić mi je tada bio neka vrsta, mislim da je bio član Izvršnog odbora Skupštine Grada u to vreme, stvar koja mi je smetala bila je naša slaba normativna aktivnost. Mislim da je gospodin Aligrudić jedan od onih, tj. imali smo istu viziju – da normativna aktivnost gradova mora da bude veća, jača, da one reše normativno neke stvari koje su njima u nadležnosti.
Mislim da ovo nije sporno. Stvarno, ne želim sada da cenim da li gradovi treba da propisuju mandatne kazne ili ne treba; neka odluče gradovi. Nisu te mandatne kazne tako loša stvar, nekad su vrlo efikasne. Dobro, to će gradovi odlučiti.
Što se tiče stanja u lokalnoj samoupravi, transfera, pitali ste me – kakvo je stanje? To sada nije deo ovog zakona, ali mogu da vam kažem nekoliko stvari.
Umanjenje transfera u nekim opštinama nije bio problem, u opštinama gde su transferi do 20% ukupnog budžeta. Tamo gde su transferi preko 20% ukupnog budžeta, došlo je do umanjenja transfera za 40%, pa postoje izvesni problemi u funkcionisanju. Probleme u funkcionisanju imamo i mi kao Vlada i kao Parlament, zbog nedostatka novca.
Ministarstvo finansija je procenilo, donelo takvu odluku. Nisam ministar koji je sklon da se meša u delokrug drugih ministarstava. Ostaje mi da verujem i verujem da je Ministarstvo finansija to učinilo na najbolji mogući način.
Žao mi je, teško je lokalnim samoupravama, ali teško je svima, u takvoj se krizi nalazimo.
Što se tiče ukupnog stanja u lokalnoj samoupravi, gospodine Palaliću, mislim da i vi znate da smo zakonom koji smo zajedno doneli stanje stabilizovali, da nema dileme da smo učinili veliki iskorak. Sledeće je uvek to pitanje kvaliteta ljudi, aktera. Znate za moju ideju da se to menja promenom izbornog zakonodavstva. O tom potom, biće o tome rasprave, verovatno u Parlamentu, pre ili kasnije.
Što se tiče ukupnog stanja, ono je stabilizovano, lepo ste primetili. Želim da naglasim – mi zaista nigde nemamo problem, izuzev u 5% slučajeva u kojima je sud doneo neke odluke koje, po mom uverenju, nisu u duhu Zakona o lokalnoj samoupravi.
Sudska praksa jeste neujednačena, ali ne u onoj meri kako to izgleda, jer ti slučajevi dobijaju na pažnji, da neko ne pomisli – uh, toga ima mnogo. Nema mnogo. Imamo u jednoj vrsti oko 620 i još par nekih sporova, možda, par desetina. Ako imamo oko 750 spornih situacija, ne verujem da je to 5, 6, 7% od ukupnog broja situacija; ako pogledate 50, 60 ili 40 situacija koje su drugačije rešene, kad dobiju publicitet u javnosti, izgleda da je praksa neujednačena.
Mi smo razmatrali praksu sudova u nekim stvarima. Pošto nije bilo mnogo zahteva za zaštitu zakonitosti, nismo mogli da dođemo do toga da sednica Vrhovnog suda utvrdi neku praksu rešavanja, mada sam predlagao da se u nekim slučajevima podnesu zahtevi za zaštitu zakonitosti, savetovao nezadovoljne strane.
Mislim da bi to bilo dobro. Ali, eto, verovatno nam i zato treba reforma pravosuđa, između ostalog, i zbog toga što je za mene neverovatno da u ovako jednostavno napisanom Zakonu o lokalnoj samoupravi neko nije u stanju da protumači odredbu da na mesto odbornika kome je prestao mandat, jer je postao predsednik opštine, dođe drugi odbornik sa te liste. Ne mogu da verujem da neki od sudija to nisu protumačili na adekvatan način.
To je retkost i nadam se da će buduća reforma pravosuđa i reizbor uticati na kvalitet sudskih odluka i u ovoj materiji koja je za nas, vas kao predsednika Odbora, i za mene kao ministra, vrlo bitna. Hvala.

Narodni poslanik Jovan Palalić. Pravo na repliku? Vi ste imali izlaganje na koje je ministar reagovao. Ako smatrate da je nešto loše protumačeno, imate pravo na repliku. Izvolite.

Gospodine ministre, samo par pojašnjenja oko onih stvari gde polemišemo.
Što se tiče same komisije, mi ne sporimo potrebu postojanja komisije i kontrole pritužbi. Samo smo ukazali na prirodu komisije, a ona se formira u slučajevima kada iz pritužbi, podataka prikupljenih u postupku kod načelnika, odnosno očevica, postoji sumnja da je komunalni policajac prekršio ovlašćenja i učinio krivično delo.
Mislimo da nema potrebe da se iz tog razloga formira komunalna policija. Dovoljno je da načelnik komunalne policije podnese krivičnu prijavu, a neka se ova komisija formira ako podnosilac pritužbee nije zadovoljan.
Što se tiče člana 9. koji ste pomenuli, vršenje kontrole nad primenom zakona i podrška sprovođenju propisa – šta je tu uloga komunalne policije?
Ne možemo da vidimo iz prirode komunalne policije da ona treba da vrši kontrolu nad primenom propisa, zakona i da pruža podršku sprovođenju propisa. Ovo je toliko uopšteno, toliko nejasno. Tražili smo da se ovo briše.
Mandatne kazne – rekli ste da prepustimo to slobodi lokalnih samouprava. Mi smo ovde, gospodine ministre, govorili da su mandatne kazne dokazano leglo korupcije.
Ako smo deklarativno svi za borbu protiv korupcije, onda ne smemo ni u jednom delu Srbije stvoriti pretpostavke za korupciju, pa ni u jednom gradu.
Hajde da to u startu sasečemo. Nemate pravo na mandatne kazne, ni u jednom gradu. Verujte da će jedva dočekati pojedini gradovi da propišu mogućnost mandatnih kazni.
Rekli ste za transferna sredstva, tačno je, to nije donelo vaše ministarstvo, gospodine ministre. Vi ste ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i apelujem na vas da štitite interese lokalne samouprave i kažete ministru finansija da se, umesto da se smanjuju transferna sredstva lokalnim samoupravama, stavi van snage jednostrana primena SSP-a i videćete kako će biti sredstava za mnogo toga, a ne samo da način da se ubiraju sredstva bude taj što se uzima lokalnim samoupravama.
Mislimo da je to jako bitno i da imate i kapacitet i autoritet unutar Vlade da ovakvu jednu odluku, u interesu lokalnih samouprava, donesete. Hvala.

Da li ovlašćeni predstavnik G 17 plus, narodni poslanik Simo Vuković, želi reč? (Da)
Narodni poslanik Miloš Aligrudić je prijavljen. Nemate pravo na repliku.
Narodni poslanik Jovan Palalić je ovlašćeni predstavnik. Dobio je pravo na repliku. Niste pomenuti lično i nemate prava na repliku.
Narodni poslanik Simo Vuković. Izvolite.

Poštovani ministre, uvažena gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, G17 plus, odnosno naša poslanička grupa će podržati ovaj predlog zakona o komunalnoj policiji.
Ujedno, izražavamo žaljenje što ovaj zakon nije ranije donesen, shodno zakonskim propisima koji su to određivali, pre svega, Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o gradu Beogradu. Međutim, ni političke okolnosti nisu išle u prilog tome da se stvori atmosfera za njegovo donošenje. G17 plus je i u prethodnom periodu uložio veliki napor, i tokom javne rasprave i predlaganjem određenih rešenja, u donošenju ovog zakona.
Smatramo da je donošenje zakona o komunalnoj policiji nasušna potreba grada Beograda, a, kao poslanik iz Beograda, smatram da određene stvari mogu da se preslikaju, možda u manjoj meri, i na druge gradove u Republici Srbiji.
Teško je zaobići prethodni period, koji je doprineo stvaranju komunalnog nereda u gradskim sredinama, opet govorim iz perspektive nekog ko živi i radi u Beogradu. Imali smo jedan dvodecenijski period koji je bio obeležen i ekonomskom krizom, i ratnim okruženjem, velikim preseljenjem ljudi iz ratom zahvaćenih područja, tako da se, u uslovima koji su se stvorili u okviru komunalnog sistema, odnosno kontrole njegovog funkcionisanja, državna uprava i sama lokalna samouprava nisu snašli kako bi amortizovali pojave koje su doprinele devastiranju komunalnog sistema.
Ako mi dozvolite, obrazložiću veliku potrebu za donošenjem zakona navesti samo nekoliko primera u Beogradu.
Unazad nekoliko godina, može se slobodno reći da nekoliko hiljada ljudi koji žive u gradskoj opštini Stari grad trpe torturu, posebno u ulici Strahinjića Bana, od brojnih ugostiteljskih objekata, koji, pre svega, ne poštuju propisano radno vreme, zatim, u tim se prostorima okupljaju ljudi koji stvaraju buku, zagađuju životnu sredinu. Očigledno je da su gradska opština Stari grad i njeni organi, kao i grad Beograd nemoćni da izađu u susret i omoguće normalan i miran život stanovnicima gradske opštine Stari grad, a ovo važi i za neke delove gradskih opština Vračar i Savski venac.
S druge strane, pogledajmo situaciju vezanu za plovne objekte. To je tema koja unazad nekoliko godina postoji, vode se rasprave o njoj, ali broj plovnih objekata, privremenih plovnih objekata u priobalju Save i Dunava samo raste, bez obzira na to što je, primera radi, Zakon o unutrašnjoj plovidbi propisao i Skupština grada donela odluku o utvrđivanju mesta za postavljanje ovakvih plovnih objekata. Prosto, ništa se nije dešavalo, osim što se uvećavao broj ovakvih objekata, od kojih najveći broj nema nikakvu dozvolu.
Nije to opasnost samo za životnu sredinu, već često mogu ugroziti i fizički integritet ljudi, jer onemogućavaju pristup, primera radi, policiji i protivpožarnim vatrogasnim snagama, ukoliko bi htele da priđu sa vodenog dela na obalu itd.
Ono što bih naveo kao svež primer narušavanja komunalnog reda, za šta trenutno gradska i opštinska uprava nemaju odgovor, to je nedavni događaj, u svetlu prethodnih izbora na Voždovcu, gde su, u sklopu prljave političke kampanje i orkestriranog medijskog linča G17 plus, određene grupe ljudi falsifikovale plakate s likom Mlađana Dinkića, želeći da naprave neku političku štetu za G17 plus i Koaliciju ''Za evropski Voždovac'', izlepili staklene ulaze u stambenim zgradama. Stanari su, naravno, s pravom bili ogorčeni, a G17 plus, iako je navikao na takve stvari, postupio je kao i svi građani i udruženja, podneli smo prijave nadležnoj policijskoj stanici.
Međutim, ne verujem u to da će se policija baviti, možda, za nju sitnim problemom.
Možda je to tema, kako da zaštitimo, pre svega, građane; ovde nije bitna stranka G17 plus, nego građani koji naseljavaju te stambene zgrade. Ko ima pravo da narušava njihov prostor a da ne bude sankcionisan?
Ono što se mora reći, to je da Grad, na osnovu obaveza koje proističu iz tog predloga zakona, mora da definiše, da osnuje, odredi organizaciju komunalne policije, tj. ona će biti sastavni deo gradske uprave.
Mislim da je to dobra stvar. Ne treba komunalna policija da dobije neki status iznad organizacione jedinice unutar gradske uprave. Mislim da će to dobro funkcionisati u okviru tog principa subordinacije i same efikasnosti i direktne nadležnosti načelnika gradske uprave nad komunalnom policijom.
Ono što se do sada pokazalo, to sam u prethodnim primerima naveo, možda imamo nekakve normativne akte, ali imamo veliki problem u izvršavanju zakona i drugih podzakonskih akata. I do sada smo imali određenu regulativu, ali je očigledno da kapaciteti gradova i opština u pogledu komunalnog reda, to se, pre svega, odnosilo na komunalnu inspekciju, nisu bili dovoljni.
S druge strane, nedovoljni su i kapaciteti policije, koja je opterećena i drugim stvarima, i moralo se ići na jedno ovakvo zakonsko rešenje, koje će omogućiti normalno odvijanje i funkcionisanje komunalnog reda.
Do sada je zabeleženo nekoliko modela funkcionisanja nadzora u komunalnom redarstvu. Imamo ili komunalnu policiju, koja je različita od zemlje do zemlje, s druge strane, imamo model koji smo mi imali i do sada i koji je, na neki način, Zakon o policiji iz 2005. godine uokvirio, a to je da lokalna zajednica sarađuje sa policijom. Međutim, očigledno je da ta saradnja i taj nivo funkcionisanja i kontrole nisu doneli odgovarajuće rezultate.
Želim da predstavnici Ministarstva ono što su govorili prethodni govornici shvate kao jednu konstruktivnu kritiku, koju ćemo verovatno i valorizovati kroz rad u pojedinostima, po amandmanima, i korigovati određene stvari u okviru zakona, a to je da, kao što reče gospodin Petronijević, ne postoji paralelizam, jer je ovde to evidentna opasnost, između komunalne inspekcije i komunalne policije. U Republici Hrvatskoj, na primer, organizacija je takva da imamo komunalne policajce i tzv. njihove pomoćnike.
U sklopu toga, želim da kažem da je i onaj standard, koji je pomenut, vezan za temu. Da ne bismo stvarali paralelizam i uvećavali državni aparat, odnosno broj zaposlenih, potrebno je i podzakonskim aktima insistirati na tome da najveći broj ljudi iz postojeće komunalne inspekcije, zapravo, pređe u komunalnu policiju, naravno, nakon odgovarajuće obuke i ispita. Čini mi se da bi komunalna inspekcija, poštujući i druge zakonske akte, trebalo da bude sastavni deo organizacione jedinice u okviru uprave gde je komunalna policija. Te kapacitete treba koristiti i na bazi iskustava iz okruženja, gde se koriste i saveti mesnih zajednica, odnosno ljudi koji rade u mesnim zajednicama. Treba i njih koristiti kao saradnike komunalne policije, pre svega, u smislu izveštavanja sa terena.
Ono što je postavljeno kao norma, koju sam pomenuo, jeste da na svakih 5.000 stanovnika s poslednjeg popisa dolazi jedan komunalni policajac; računica je, koja je ovde i spomenuta od strane prethodnika, da će Beograd imati negde oko 340 do 350 komunalnih policajaca. Videćemo, vidim da je ministar optimista da će to funkcionisati. Podržaćemo to, da vidimo kakve će rezultate dati.
Ono na šta bih posebno tehnički skrenuo pažnju, to su navodi u članovima 4. i 6. koji se odnose na vremenske rokove i zatraženu asistenciju i obaveštavanje građana. Ti rokovi moraju biti 24 sata. Nekad postoji neodložna potreba za delovanje komunalne policije. Mislim da skraćivanje tog roka neće mnogo ugroziti ceo koncept zakona.
Sledeće što bih želeo da istaknem, to je da mi nije u potpunosti jasno, i tu tražim od predstavnika Ministarstva da mi objasne, u kom delu opisanih poslova, odnosno delokruga komunalne policije bi se nalazila, ili se nalazi borba protiv nelegalne gradnje, odnosno, ono što bismo nazvali urbanizmom i građevinskim poslovima, jer to je, evidentno, najveći problem, pre svega, u Beogradu, a i u drugim gradovima u Republici Srbiji?
Mi se danas suočavamo s nečim što je proces legalizacije, gde imamo desetine hiljada bespravno izgrađenih objekata, i ukoliko se ne bude preventivno delovalo kroz komunalnu policiju, mislim da će se taj negativan trend nastaviti.
Očigledno je da najveću diskusiju i pažnju izazivaju ovlašćenja koja su data komunalnoj policiji. Ovlašćenja su u širokom dijapazonu, ali je ovlašćenje za primenu fizičke sile, svakako, najdelikatnije. Time je ovaj zakon, odnosno definisanje komunalnih policajaca, duboko zašlo u nešto što je domen rada policajca.
Šta to, konkretno, znači i koje dileme kod mene stvara kada razmišljam o ovom zakonu? To je, pre svega, zašto je, gledajući Zakon o policiji, izostavljena mera, tzv. fizička snaga, koja piše u Zakonu o policiji? Znači, odmah se prešlo s upozorenja itd. na primenu palice.
Ono što, takođe, utiče na delikatnost, to je izazivalo polemiku tokom javne rasprave o zakonu o komunalnoj policiji, jeste da li, time što smo dali nedovršena ovlašćenja komunalnom policajcu, možemo da ga dovedemo u situaciju da bude životno ugrožen. Dakle, da iskoristi palicu, odnosno primeni fizičku silu i da od strane lica koje se opire tome bude fizički ugrožen, jer poseduje vatreno oružje.
Ne želim da se ovo razume kao stav da treba da ima vatreno oružje, ali tražim objašnjenje od Ministarstva, odnosno ministra – kakvu zaštitu pružamo na licu mesta komunalnom policajcu koji primenjuje silu palice?
Nejasno je i postoji kontradiktornost između člana 10. i člana 24, koji se, takođe, odnose na primenu fizičke sile, gde je definisano da on to može učiniti isključivo u okolnostima kada je ugrožen – u članu 24. je istaknuto – ukoliko se radi o protivpravnom napadu.
Pročitaću član 88. Zakona o policiji gde je definisan napad – napadom se smatra svaka preduzeta radnja da se napadnuti povredi ili liši života, da se nasilno uđe u objekat ili prostor oko objekta u koji je ulaz zabranjen, ili da se ovlašćeno službeno lice ometa ili spreči u izvršenju službene radnje.
Ovakva situacija će sada biti češća tokom delovanja komunalnih policajaca i mora se voditi računa o tome da mogu biti, kao što sam rekao, i životno ugroženi i da ta povezanost sa policijom, koja ima dalja sredstva primene sile, bude što tešnja.
Navešću samo još nekoliko primedaba u ovoj načelnoj raspravi za koje mislim da suštinski mogu da utiču na sam zakon. To je, kao što je već napomenuto, komisija za rešavanje pritužbi koju bi, eventualno, imali građani na rad komunalne policije.
Apsolutno se zalažem da postoji komisija za rešavanje pritužbi, pri čemu dajem sugestiju da u sastavu te komisije nikako ne budu policajac i načelnik komunalne policije, jer su time oni sastavni deo komisije, a zainteresovane su strane u sporu. Smatram da je formiranje ove komisije odraz težnje za građanskom kontrolom rada komunalne policije.
Što se tiče stručnog usavršavanja, čini mi se da zakon nije u potpunosti uključio MUP, koji jedini ima kapacitete za direktno obučavanje ljudi, što nije slučaj s Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
MUP je samo spomenut u delovima gde će dati mišljenje na plan i program, odluke, kao i na plan rada ispitne komisije.
Postoji još nekoliko segmenata na koje bih hteo da ukažem, a to je deo u članu 40. koji se odnosi na prestanak radnog odnosa, gde je verovatno greškom ispušteno da legitimacija treba da se vrati odmah, zato što bi to bila otvorena mogućnost za njenu eventualnu zloupotrebu.
Vidim da je i većina prethodnika iznela primedbu o sprovođenju zakona u delo u smislu finansijskih sredstava. Vidimo da republički budžet neće biti opterećen, ali da su se i te obaveze prevele na lokalne samouprave. Slažem se da će u ovakvim uslovima, u kojima su smanjeni transferi lokalnim samoupravama, to biti ogromno opterećenje i čini mi se da može da predstavlja ozbiljan problem u sprovođenju ovog zakona.
Takođe, tražim objašnjenje od ministra o ovoj dinamici, koja nije u potpunosti jasna, a koja podrazumeva da zakon stupa na snagu osam dana nakon objavljivanja u "Službenom glasniku", a primenjuje se po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu, tj. akti o obrazovanju i unutrašnjem uređenju koje treba da donese nadležno ministarstvo.
Ispitna komisija će biti obrazovana u roku od šest meseci od stupanja na snagu, a na kraju izaziva zabunu član koji reguliše da su zaposleni u komunalnoj policiji dužni da polože ispit u roku od godinu dana od dana donošenja programa stručnog usavršavanja, čija vremenska odrednica, odnosno rok za njegovo donošenje ne postoji.
Time završavam ovu načelnu raspravu. Možda sam neke stvari konkretizovao, ali još jednom želim da naglasim da je zakon o komunalnoj policiji velika potreba gradova, pre svega, grada Beograda, da će doneti, uveren sam u to, sve neophodne rezultate i povratiti poverenje građana u organe državne uprave i lokalne samouprave.
Poslanička grupa G17 plus će podržati ovaj zakon i aktivno učestvovati i u raspravi u pojedinostima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Avramović, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SRS-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što bih krenuo s izlaganjem, moram na jednu opasku ministra da reagujem.
Rekao je da je u sve zakone koje je predložio Skupštini u prethodnom periodu i koji su usvojeni i izglasani u ovom parlamentu imao veliko poverenje.
Moram da to poverenje osporim, s obzirom na to da se tih 5% koje je pominjao ministar upravo odnosi na 5% mandata SRS-a i da ti mandati ni dan-danas nisu vraćeni, isključivo u Beogradu, a u celoj Srbiji je sudstvo radilo onako kako je uradilo. No, tu se radi o zaštiti prava političkih stranaka, a ne građana, jer kada se radi o zaštiti prava građana od strane DS-a, građani obično budu osporeni za svoja prava. Ta prava se najbolje vide kroz rad Republičkog parlamenta, u kome se 60 nesrodnih zakona mogu usvojiti za manje od pet, šest, sedam dana, ili u kojem možete da ministra za manje od dva minuta ubedite da je vaš amandman kvalitetan.
No, da stavimo sada zakon u prvi plan, da je nadležnost i policije i lokalne samouprave pomešana u jednoj novoj obrazovanoj grupi, ili posebnom odeljenju, ili sekretarijatu, ako je u pitanju grad, da će to opet da ide o trošku građana, koji će uz uplatnicu za komunalne potrebe, koju već dobijaju redovno, imati i stavku – troškovi komunalne policije.
Javna rasprava je trebalo da bude žustrija i bolja i ostavila je samo komentare stručnih timova, ako se mogu tako nazvati, koji su učestvovali, ili radnih grupa, u izradi ovog zakona, a informacija o javnoj raspravi je bila dostupna samo putem štampe, u kojoj su se mogle videti i čuti izjave pojedinaca koji nisu zadovoljni što njihovi predlozi nisu ušli u sastav ovog predloga. Tako ne možemo reći ni da je bilo kvalitetne javne rasprave.
Mi ne znamo još uvek šta policija kaže na ovog svog ''mlađeg brata'', koristim termin ministra, kakva su njima predvođena iskustva u ovoj oblasti.
Ono što smo dobili uz Predlog zakona, u obrazloženju, jesu iskustva zemalja koje su daleko razvijenije od Srbije, kao što je Nemačka, gde se predstavljaju iskustva dobrovoljnih policajaca koji rade ovaj posao, Italije ili Francuske, koje imaju svoju opštinsku policiju, Slovenije, koja ima opštinsko redarstvo i zakon o opštinskom redarstvu, i Velike Britanije, koja tradicionalno ima lokalnu policiju, tj. lokalnog šerifa.
Ono što nas brine jeste finansiranje i mogućnost realizacije ovih stvari, tačnije, formiranje posebne službe za komunalnu policiju. Ne brine me u tome da li će smanjenje zaposlenih u lokalnoj samoupravi nastati kao problem, zbog toga što će ti ljudi koji treba da dobiju otkaz, ili uzmu socijalni program ili otpremninu, moći da se zaposle kao komunalni inspektori, zato što finansijske mogućnosti diktiraju koliko će komunalnih inspektora biti, a ne želje Ministarstva za lokalnu samoupravu.
Ono što je, takođe, vredno napomenuti, jeste podela građana na prvi i na drugi red, u kome su građani drugog reda po opštinama uskraćeni za pravo komunalnog reda. Ovo pravo su dobili isključivo gradovi.
Ako uzmemo u obzir činjenicu da su neke doskorašnje, bivše opštine dobile status grada, budite sigurni da one neće imati ni mogućnosti, ni snage, ni finansijskih sredstava da ovaj projekat odrade onako kako je zamišljeno, što znači da se brine samo o statusu grada i zaposlenima u lokalnim upravama u gradu, ali ne i u opštinama.
Moram da podsetim da su nadležnosti komunalne inspekcije, osvrnuću se na glavni grad, Beograd, isključivo predviđene Zakonom o komunalnim delatnostima i odlukama koje je donela Skupština grada, još 1998. godine, u kome član 2. kaže – opština, grad, odnosno grad Beograd, u daljem tekstu opština, u skladu s ovim zakonom uređuje, obezbeđuje uslove obavljanja komunalnih delatnosti i njihovog razvoja.
Da li je grad Beograd uspeo da obezbedi ova sredstva, pa da krenemo u realizaciju i usvajanje ovog zakona, ili tek treba da obezbedi?
Ako uzmemo i činjenicu da je u glavnom gradu već medijska pompa oko toga, da se mesecima pregovara da bi se izborilo za šta manje smanjenje transfera iz republičkog u gradski budžet i da je između pet i 5,5 milijardi dinara oštećen budžet grada Beograda, Beograd jasno stavlja do znanja da ne može da organizuje ovakvu novu službu.
Funkcioneri iz DS-a, ljuti zbog svega ovoga, svesni situacije, kažu, naravno, vladajuća većina u Skupštini grada Beograda, da decentralizacija funkcioniše tako što kada nekome ustupite nadležnost, date mu i novac da tu nadležnost sprovede.
Postavljamo otvoreno pitanje – ko je na temu decentralizacije skupljao političke poene, posebno u predizbornoj kampanji? Da li postoji neka vrsta nepoštovanja decentralizacije u odnosu opštine prema gradu, a ne grada prema republici? Da li je predlog tih članova, visokih funkcionera DS-a, da se smanji Vladina administracija, brojevi kabineta, savetnika, ili broj ministara, kako bi se obezbedila sredstva za realizaciju ovog zakona?
Nijedan od tih predloga nije naišao na pozitivnu reakciju kada je to predložila opozicija. Predlažem da to predloži vladajuća većina, možda dođe do neke pozitivne promene u tom delu.
Ako uzmemo u obzir da bi vladajuća garnitura u gradu Beogradu želela da dobije sve na gotovo od Republike i ako uzmemo u obzir da je ista politička stranka na vlasti u Republici i u gradu Beogradu, videćemo primer kako je gradska uprava izvršila decentralizaciju na svoje opštine, gradske opštine u gradu Beogradu. Ako uzmemo i tu činjenicu da je gradska uprava ovlastila neke opštine da one budu te koje će izdavati dokumenta građanima, posebno izvode iz matičnih knjiga rođenih, preminulih, državljanstva itd., a da za to nemaju nikakvu naknadu, jer isključivo građani plaćaju administrativno-republičku taksu, možemo zaključiti da se grad nije borio za decentralizaciju, posebno opština ili SO u svom gradu.
Zakon o komunalnim delatnostima kaže, u članu 6, koji ima podnaslov – obezbeđivanje uslova za obavljanje komunalnih delatnosti, da opština obezbeđuje organizovano i trajno obavljanje komunalnih delatnosti, a naročito materijalne, tehničke i druge uslove za izgradnju, održavanje, funkcionisanje komunalnih objekata i za obezbeđivanje tehničkog i tehnološkog jedinstva sistema.
Iz ovoga možemo videti da su opštine i gradovi ulagali u komunalnu infrastrukturu, ili komunalna preduzeća, decenijama, godinama, i da je dan-danas nedovoljan kapacitet nekih komunalnih preduzeća da ispoštuju osnovne norme opština ili gradova u kojima su formirana, da je tako naglo formiranje jedne institucije kao što je komunalni policajac, fizički, faktički, s nadležnostima Zakona iz 1998. godine, nemoguće i to nije ono što hoće da kaže ministar i poslanici vladajuće većine.
Ovaj zakon ima zadatak da ispoštuje normu, pa i sam ministar kaže – neka ide u gradu, videćemo kako će ići, pa ćemo onda preneti te nadležnosti i na opštine.
Ako uzmemo u obzir da je u novonastalim gradovima, koji su skoro dobili status grada, novac najbolnija tačka, postavljamo pitanje – kako će grad ili opština koja je dobila status grada da obezbedi tolika sredstva? Iz komunalne takse, ili iz naplate rente nekog posebnog dela, iz privatizacije komunalnog preduzeća, iz rentiranja komunalnog preduzeća, ili bilo kog drugog vida koji može da pomogne budžetu opštine, tj. novonastalog grada, da ovu policijsku komunalnu službu organizuje?
Ako uzmemo u obzir da su i institucije koje nemaju sredstva, po ovim predlozima zakona, u obavezi da održavaju objekte, da imaju novu opremu, da imaju novi vozni park, da imaju sve ono što ima policija, hoće li im država pomoći u nekom smislu reči, kao policija mlađem bratu, da se obuku u sistemu policajca, da izgledaju kao komunalni policajci, s obzirom na to da tu odluku donosi skupština grada?
Ima nekih odluka koje donosi gradsko veće, čak se ni skupština grada ne pita u svemu. Skupština grada se pita kako će da izgleda policajac, a kakve su mu nadležnosti, pita se gradsko veće. To je opet odnos prema decentralizaciji, kada znamo da vladajuća većina ima gradsko veće, a da svi ostali koji su učestvovali na izborima imaju gradske odbornike, ali nemaju pravo ni da diskutuju na tu temu.
Hitne mere i spasilačka funkcija. Član 5. predloženog zakona kaže – komunalna policija preuzima hitne mere zaštite životne sredine, zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, zaštite od požara i druge zaštite iz nadležnosti grada. Imamo li dva nivoa, ili dve vrste vatrogasaca, ili dve vrste rečnih policajaca, policijskih pripravnika, ima li uopšte ova komunalna policija strateški plan za protivgradnu zaštitu, pošto se ovde pominje zaštita od elementarnih nepogoda?
Postavljam još jedno, veoma važno pitanje – ko je uopšte kriv što ove institucije nemaju sredstava i kako da izazovi ove institucije budu opravdani na najbolji mogući način?
Jedan primer iz grada Beograda, pošto vidimo da ima puno primera u Beogradu, kao najvećem gradu, a ovo se odnosi isključivo na gradove. Moramo da pomenemo šta su razlozi dosadašnjeg komunalnog nereda, ko je u većoj meri za to krivac, a ko ne. Klasičan primer je opština Stari grad, u kojoj trgovci prodaju polovne udžbenike sa hauba, ili gepeka automobila u Kosovskoj ulici, gde je preprodavac dokazao da mu komunalni inspektor ne može ništa, a komunalni inspektor ne može ništa iako izlazi pet puta ne teren, zato što nema ovlašćenja da zapleni robu.
Postavljamo pitanje – ko je oduzeo ovlašćenje komunalnom inspektoru da zaplenjuje robu? Grad. Gradski inspektor može da oduzme robu, ali očigledno taj posao nije radio kako treba i zbog toga što je Grad uskratio opštinama iks ovlašćenja, pa i ovo kako treba da funkcionišu komunalni inspektori, vi ste došli u situaciju da formirate komunalne policajce. Niko ne postavlja pitanje, šta je uzrok postojanja preprodavaca na ulicama grada Beograda.
Podsetiću vas na to da su loša privatizacija, loša ekonomska politika i stanje u privredi doprineli tome da se ljudi snalaze na takav način, da preprodaju proizvode na ulici, ne bi li se njihov kućni budžet toliko napunio da mogu da prežive, a ne da priušte sebi luksuz. Kada uzmemo u obzir činjenicu kako je to radila privremena uprava u opštini Zemun, koja je raskidala legalno zaključene ugovore s poslodavcima i Opštinom o zakupu tezgi, na kojima su oni izlagali svoje proizvode i preprodavali garderobu, namirnice i sve ono što im donosi parče hleba, zato što ih nije obeštetila, nego im je rekla da ruže Zemun, ostavila je veliki broj nezaposlenih ljudi, ostavila je veliki broj ljudi na ulici, da ono što im je ostalo od robe preprodaju, kako bi mogli da napune kućni budžet.
Lično, nemam ništa protiv, u sklopu ovog zakona, da ima kontrole, ali kontrola se sprovodi u pozitivnom smislu. Vi trgovcima treba da obezbedite hale, treba da im obezbedite uslove za rad, treba da im obezbedite ugovore da se zaštite, da ih niko ne pljačka, da ih niko ne krade, da im ne diže cene zakupa. Sve to kada obezbedite, kontrola je prihvatljiva.
Vi svi, otprilike, imate predstavu koliko košta zakup jednog štanda na jednom sajmu. To ne može sebi da priušti nijedan trgovac, niti preprodavac ili proizvođač bilo kog proizvoda stalno, kako bi mu prodaja bila što kvalitetnija. Tim cenovnikom i uslugama koje imate, terate ljude da se snalaze, da preprodaju po pijacama, ulicama, trgovima svoju robu.
Kad sam već kod glavnog grada, član 9 – Pojam i obavljanje poslova, kaže: ''Poslovi komunalne policije, u smislu ovog zakona''. Navešću samo jednu tačku, pošto je ovaj član bio citiran više puta – održavanje komunalnog i drugog zakonom uređenog reda od značaja za komunalnu delatnost, pa onda kaže – snabdevanje vodom, odvođenje otpadnih i atmosferskih voda, javne čistoće, podvlačim, ''javne čistoće'', prevoza i deponovanja komunalnog i drugog otpada, lokalnih puteva i ulica, podvlačim, ''lokalnih puteva i ulica'', saobraćajnih oznaka i signalizacije, parkiranja, podvlačim, ''parkiranja'', prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju, auto-taksi, podvlačim i ''auto-taksi prevoz'', postavljanja privremenih poslovnih objekata, protivpožarne zaštite, zaštite od buke u životnoj sredini, kontrole radnog vremena subjekata nadzora itd., do dela održavanje komunalnih objekata.
Već smo govorili na temu koliko ima komunalnih objekata, šta sve spada u komunalni objekat, komunalna preduzeća, i šta sve spada pod to održavanje. To je još jedan dokaz u prilog činjenici da za to ne postoje sredstva, jer se oni i sada jedva izdržavaju.
Šetnja Beogradom prošlog meseca bila je rizična kao ekstremni sport. S prozora, krovova, fasada, leteli su komadi betona, suncobrani, saksije. U podzemnom prolazu kod Palate ''Albanija'' odvajale su se cigle i aluminijumska konstrukcija. S ''Beograđanke'' je dva puta palo staklo težine veće od 100 kilograma. Slične opasnosti stalno vrebaju građane Beograda, a najčešći razlog jeste neodržavanje zgrada, nemar, kao što je curenje klima-uređaja ili bacanje sa terase đubreta, pikavaca, mrva, pa čak i špriceva u nekim delovima Beograda.
Pitam, ko je tome kriv? Da li gradska vlast ili novonastali komunalni policajac, ili gradski inspektori, opštinski inspektori, komunalni? Ko je tome kriv? Da li su građani krivi što prolaze, uopšte, tuda?
Kažu – lokalni putevi. Lokalni putevi, sada je svima jasno, imaju privilegiju isključivo u predizbornoj kampanji. Lokalni putevi se grade, čiste, šišaju, isključivo u predizbornoj kampanji. Ako uzmete primer opštine Voždovac, u kojoj su bili izbori protekle nedelje, da je prvi put posle 30 godina asfaltiran put od Avale do Banjice, jasno vam je da sam u pravu. Dakle, lokalni putevi, posebno prigradska naselja, dobijaju pažnju isključivo u predizbornoj kampanji, jer nisu sredstva punjenja budžeta i poslednja su rupa na svirali. Kada stigne predizborna kampanja, lokalni put, posebno prigradski, dobija pažnju.
Kaže se u nekim anketama da je dosta bilo nereda, ne može da se parkira ko kako hoće i gde hoće. Postavljam vam pitanje, ko je tome kriv? Koliko ima garaža u glavnom gradu? Koliko košta sat u toj garaži? Koliko ima parking mesta? Koliko možete na parking mestima da zaradite? Koliko možete na parking mestu da se zadržite?
Ide prvo jedna poruka preko SMS-a, druga poruka, treća, i preparkiravanje. Preparkiravanje i nije neka teška obaveza, s obzirom na to da su građani na to navikli, iako uzimate novac od njihovih SMS poruka, ali jedno prosto pitanje – koliko zarađuje ''Parking servis''? Koliko ''Parking servis'' plaća državi zakup za gradsko građevinsko zemljište? Koliko to mesto naplaćuje zakupcima, tj. vozilima koja se tu parkiraju, građanima grada Beograda?
Onda imate onu situaciju da vam istekne naplatna karta, a oni vam ostave uplatnicu koja kaže da ste nepropisno parkirani i kaznu 50 puta veću, kao da je kaznu naplatila saobraćajna policija, a ne komunalno preduzeće grada, i to ne doplatnu kartu na osnovu štete stajanja na prostoru koji je neko zakupio, nego kartu koja kaže da ste se nepropisno parkirali i onda sud, čak, radi u službi tog preduzeća i tera građane da plate parking kazne koje je preduzeće zalepilo građanima na brisač.
Izvinjavam se, gospođo predsedavajuća, da li mogu da nastavim, pošto je 20. minut istekao, ako nema govornika posle mene?