Ne možete da nastavite, pošto je ovo tok sednice u kojem pravo na reč imaju predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, pa tek onda je vreme za poslaničke grupe. Zahvaljujem.
Da li reč želi predsednica Poslaničke grupe ZES-a? (Ne)
Ukoliko ne, prelazimo na tok sednice u kojem pravo na reč pripada predsednicima, odnosno predstavnicima poslaničkih grupa.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, s redosledom narodnih poslanika, podnele sledeće poslaničke grupe: Poslanička grupa SPS - JS, Poslanička grupa NS, Poslanička grupa G17 plus, Poslanička grupa DSS, Poslanička grupa ZES, Poslanička grupa Napred Srbijo i Poslanička grupa SRS, da je ukupno 11 govornika prijavljeno, s tim što je narodni poslanik Janko Veselinović odustao od rasprave.
Dajem reč narodnom poslaniku Đorđu Milićeviću, a posle njega reč ima narodna poslanica Aleksandra Ilić.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku, želim još jednom da ponovim ono što je gospodin Petronijević, kao ovlašćeni predstavnik Poslaničkog kluba SPS-JS-a, rekao, a to je da će naš poslanički klub u načelu podržati ovaj zakonski predlog.
Želim, pre svega, da kažem da mi podržavamo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga i formiranjem komunalne policije u gradovima u Srbiji, a to je da se na kvalitetniji i bolji način reše problemi s kojima se građani svakodnevno suočavaju, a koje opštinske vlasti ne mogu da reše na efikasan način.
Ovaj zakonski predlog treba da stvori uslove za efikasniji rad gradskih uprava i realizaciju politike gradova, kao što je i rečeno, kao i da doprinese da se uspostavi komunalni red u opštinama širom Srbije.
Cilj je, dakle, formiranje komunalne policije kao nove nadležnosti gradova, što će dovesti do efikasnijeg rada gradskih uprava. Komunalna policija, kao što je, između ostalog, rečeno, imaće posebne uniforme, vodiće računa o komunalnom redu, pokrivaće širok spektar komunalnih problema, imaće status službenog lica i za ometanje njihovog rada predviđene su određene kazne.
Nepropisno parkiranje, korišćenje javnih površina, bacanje smeća, da li vlasnici pasa vode svoje ljubimce na povocu, održavanje reda u oblasti deponovanja komunalnog i drugog otpada, održavanje reda u oblasti snabdevanja vodom, odvođenja otpadnih voda, javne čistoće, samo su neki od problema koje će komunalna policija rešavati. Kao što sam rekao, predviđeno je da komunalni policajci nose uniforme, ali i da legitimišu građane, izriču upozorenja i usmena naređenja, zadržavaju odgovorne, odnosno osobe koje su napravile određeni prekršaj.
Ono što je donekle bilo sporno i što je izazvalo određenu raspravu neposredno pred pripremu ovog zakonskog predloga jeste korišćenje predviđenih sredstava prinude i to je sada, otprilike, definisano na sledeći način – fizičku snagu, službenu palicu i sredstva za vezivanje, komunalni policajci treba da upotrebljavaju na način kako je to predviđeno Zakonom o policiji i podzakonskim propisom o sredstvima prinude. Smatramo da je dobro i to što je, koliko smo mogli da shvatimo, gradovima ostavljena mogućnost da preciziraju nadležnosti komunalne policije.
Dakle, još jednom želim da istaknem, podržavamo ovaj predlog, ali da bi on bio i suštinski primenjiv, treba otkloniti određene nedoumice, odnosno još jednom odgovoriti na određena pitanja.
Recimo, u članu 5. je propisano da komunalna policija preduzima hitne mere zaštite životne sredine, zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, zaštite od požara i druge zaštite iz nadležnosti grada, kada te mere ne mogu pravovremeno da preduzmu drugi nadležni organi grada i ovlašćene organizacije, o čemu odmah obaveštava te organe, odnosno organizacije.
Po našem mišljenju, u članu 5. je potrebno precizirati pojam ''hitne mere'', upućivanjem na određeni propis ili definisanjem ovog pojma u samom zakonu. Isto tako, u istom članu, stav 1, treba definisati pojam "pravovremeno". Postavlja se pitanje – ko inicira preduzimanje radnji komunalne policije kada se radi o hitnim merama i na osnovu kog akta, kako komunalna policija saznaje da nadležni organi ne mogu pravovremeno da preduzmu odgovarajuće mere zaštite?
U stavu 2. istog člana nije jasno kada se smatra da postoje drugi oblici ugrožavanja iz stava 1. člana 5, ali oni ni u stavu 1. član 5. nisu pomenuti.
U članu 9. stav 1. tačka 5), nejasno je šta znači, recimo, ''podrška sprovođenju propisa'', u čemu se ta podrška sastoji. Isto tako, iz predloga datog u članu 9. stav 1. može se zaključiti, kao što je, između ostalog, i rečeno na samom početku rasprave, da su poslovi komunalne inspekcije i komunalne policije istovetni poslovi, što ne bi trebalo da bude.
U članu 12, recimo, propisano je da se strateški plan i godišnji plan rada komunalne policije usklađuje pre donošenja s propisima i odgovarajućim planskim aktima policije, kao i sa stavovima o prioritetima za bezbednost i imovinu u gradu. Smatramo da bi ova odredba trebalo da bude preciznija, utoliko što bi se propisalo o čijim stavovima se radi. Postavlja se i pitanje, da li stav može biti osnov za utvrđivanje prioriteta? Kao što smo mogli čuti i od gospodina ministra, rekao je da ovo ne bi trebalo da predstavlja problem.
U članu 18, propisano je da komunalni policajac usmenim naređenjem izdaje obavezna uputstva i zabrane i nalaže mere i radnje od kojih neposredno zavisi uspešno obavljanje poslova iz delokruga komunalne policije. Iz ovako utvrđene norme, čini nam se, ne može se zaključiti čime se dokazuje usmeno naređenje, niti je propisana obaveza postupanja po usmenom naređenju, kao ni sankcije za neizvršenje.
U članu 22, recimo, stavu 2, propisano je da su privremeno oduzete predmete komunalni policajci dužni da predaju nadležnom organu ili da postupaju s tim predmetima u skladu sa nalogom tog organa. Iz same odredbe nejasno je o kom se nadležnom organu radi.
U članu 43. propisano je da ko ometa ili sprečava komunalnog policajca u obavljanju poslova komunalne policije, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 10 do 50 hiljada dinara.
Ova odredba je suprotna članu 3. Zakona o prekršajima, koji propisuje da niko ne može biti kažnjen za prekršaj, niti se prema njemu mogu primeniti druge prekršajne sankcije, ako to delo pre nego što je bilo izvršeno nije bilo zakonom ili na zakonu zasnovanom propisu određeno i utvrđeno kao prekršaj.
Smatramo da bi trebalo propisati norme u kojima će biti definisane obaveze fizičkih i pravnih lica u odnosu na nadležnost komunalne policije, pa tek onda propisati prekršajnu sankciju za nepoštovanje tih normi. U suprotnom, ovako propisana prekršajna odredba u članu 43. nije primenjiva u prekršajnom postupku.
Osim navedenog, postavlja se, između ostalog, pitanje – da li je potrebno utvrditi na osnovu kog procesnog propisa komunalna policija postupa kada sprovodi postupak iz nadležnosti utvrđenih ovim zakonom?
Kao što je već, između ostalog, rečeno, nameće se i pitanje potrebe finansijskih sredstava za sprovođenje ovog zakona. U obrazloženju Predloga zakona o komunalnoj policiji stoji da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije, a da je u budžetima gradova potrebno obezbediti dodatna sredstva za obrazovanje i početak rada komunalne policije, ne navodeći kolika je visina tih sredstava. Očigledno je da ova sredstva neće biti mala i da ovako predložen zakon nije sinhronizovan s merama Vlade koje se propisuju u cilju smanjenja ukupnog broja zaposlenih u lokalnim samoupravama i sa smanjenjem ukupnog obima sredstava za finansiranje zaposlenih u lokalnim samoupravama.
Čini nam se da sve gradske uprave, zapravo, priželjkuju da što pre dođe do formiranja komunalne policije, ali se može desiti da, nakon usvajanja, ova institucija možda i ne zaživi u svim gradovima, imajući na umu, pre svega, smanjenje transfera iz republičkog u gradski budžet. Dobro je kada decentralizacija funkcioniše, kada se gradovima ustupaju određene nadležnosti, ali bi bilo dobro da se obezbede i sredstva, kako bi se ovaj cilj, koji je izuzetno važan i koji mi apsolutno ne osporavamo, sproveo u delo. Ukoliko se predloženi zakonski tekst usvoji, a smatramo da će se usvojiti, da ne bismo imali određene probleme kasnije, nakon usvajanja, što smatramo da nije cilj ni predlagača, a ni nas koji podržavamo ovaj zakonski predlog, smatramo da bi na određena pitanja trebalo odgovoriti tokom ove rasprave u načelu i tokom rasprave u pojedinostima.
Još jednom želim da podsetim da će Poslanički klub SPS-JS-a u načelu podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Ilić, a posle nje narodni poslanik Simo Vuković; ako ne bude u sali, onda narodni poslanik Miloš Radulović.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče zakona o komunalnoj policiji, želim da istaknem da mi donosimo još jedan zakon kojim se obezbeđuje izvršavanje nadležnosti grada u oblastima i pitanjima koja su već imala svoju zakonsku regulativu, koja, očigledno, ni u ovoj oblasti nije dala zadovoljavajuće rezultate u sprovođenju i izvršavanju zakonskih obaveza od strane već postojećih organa i organizacija.
Donošenjem zakona o komunalnoj policiji osniva se specijalizovan organ koji treba da obezbedi izvršavanje nadležnosti grada u oblastima, odnosno pitanjima komunalne delatnosti i zaštite životne sredine, ljudi i dobara, ali i da obezbedi zaštitu i održava red u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata.
Dolazimo u situaciju da donosimo nove zakone, proširujemo nadležnosti, propisujemo nove postupke i osnivamo nove organe za sprovođenje postojećih zakonskih regulativa, za čije sprovođenje i izvršavanje su već postojali zakonom određeni organi. Postoji Zakon o komunalnim delatnostima, delatnostima od opšteg interesa, koje se obavljaju na način kojim se obezbeđuje zadovoljavanje potreba korisnika komunalnih proizvoda i komunalnih usluga. Nadzor nad primenom postojećeg zakona, kao i nad zakonitošću rada javnih komunalnih preduzeća i drugih preduzeća koja obavljaju komunalne delatnosti, vrši opštinska, odnosno gradska uprava, a poslove inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona i nad obavljanjem komunalnih delatnosti vrši opštinski komunalni inspektor, s taksativno navedenim ovlašćenjima.
Zaštita životne sredine podrazumeva skup različitih postupaka i mera koje sprečavaju ugrožavanje životne sredine, sa ciljem očuvanja ekološke ravnoteže.
Svaki poremećaj životne sredine dovodi do ekoloških poremećaja i poremećaja socijalnih odnosa, koji su međusobno povezani i uslovljeni. U okviru gradske uprave za pitanja životne sredine, nadležan je sekretarijat za zaštitu životne sredine i postoji gradska inspekcija za zaštitu životne sredine, čija je nadležnost da se stara o primeni Zakona o zaštiti životne sredine.
Održavanje reda u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata, takođe je regulisano zakonom i postoje inspekcijske službe, za koje je propisan postupak i nadležnost o staranju i primeni tih zakona. Sve postojeće inspekcijske službe, prilikom sprovođenja navedenih zakona, imaju mogućnost asistencije policije, po potrebi, a sami inspektori imaju svojstva službenih lica koja imaju zaštitu u prekršajnom i krivičnom postupku.
Ako konstatujemo da već postoje propisi za regulativu navedenih oblasti, ovlašćeni organi za sprovođenje, izvršavanje propisanih normi, a, takođe, konstatujemo probleme u sprovođenju tih zakonskih normi, zbog kadrovske problematike, nedovoljnih sredstava finansiranja, nestručnosti i opuštenom, nedovoljno aktivnom angažovanju stručnih službi, ko nam garantuje da će novi zakon o komunalnoj policiji doživeti svoju punu afirmaciju u sprovođenju i da neće ostati samo jedan od zakona koji smo morali u ovom momentu i u ovom roku staviti na papir?
U vezi s ovim, ne može a da se ne postavi pitanje proklamovane racionalizacije i smanjenja troškova u svim sferama društvenog života, prvenstveno, imajući u vidu sadašnje materijalno stanje u društvu, u kome u ovom momentu ne mogu da se iznađu izvori finansiranja za već postojeće institucije.
Prema stavu 2. člana 2. zakona, predviđa se da na svakih pet hiljada stanovnika ne može biti više od jednog komunalnog policajca. Za grad Beograd, to, konkretno, znači da bi bilo zaposleno oko 350 novih ljudi u državnoj administraciji.
To je u suprotnosti s preporukama međunarodne zajednice da je administracija u Srbiji prekobrojna, neefikasna i skupa i da se mora smanjiti. Uvođenje 350 komunalnih policajaca Beograd bi koštalo oko 10 miliona evra, od toga bi samo na troškove plata zaposlenih odlazilo godišnje blizu tri miliona evra. Dakle, tim novcem se može izgraditi desetak obdaništa, ili 20 kilometara kanalizacije, ili oko 200 kilometara puteva.
S jedne strane, imamo vlast koja apeluje na građane, na štednju zbog ekonomske krize, vlast koja izmišlja nove namete građanima, kroz podizanje cene goriva i povećanje impulsa za mobilnu telefoniju, kako bi popunila budžet, a, s druge strane, ogromna sredstva se rasipaju na stvaranje komunalne policije. Iz svega ovoga vidimo da će jedinu korist od ovog zakona imati DS, a građani Srbije – samo direktnu štetu. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović, posle njega narodni poslanik Srđan Milivojević.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, danas na dnevnom redu imamo zakon koji je, u suštini, u skladu sa zakonom o lokalnoj samoupravi koji je donesen krajem 2007. godine, a koji se odnosi na nadležnosti gradova i grada Beograda.
U skladu s tim zakonom, daje se mogućnost gradovima i gradu Beogradu da obrazuju komunalnu policiju, da organizuju vršenje poslova komunalne policije. Znači, svaki grad može da obezbeđuje i vrši poslove komunalne policije preko određenih izvršioca.
Normalno je da se ovaj zakon s nestrpljenjem očekivao i uopšte nam nije jasan razlog za njegovo kašnjenje, jer je Zakon o lokalnoj samoupravi i o gradu Beogradu donesen krajem 2007. godine, a sada je već prošla polovina 2009. godine, što znači da se na ovaj zakon čekalo godinu i po dana.
Ovaj zakon se odnosi na 23 grada i grad Beograd. Ako uzmemo da u tim gradovima i u samom gradu Beogradu živi negde oko pet i po miliona stanovnika, to znači, po standardima koji postoje, da jedan komunalni policajac dolazi na maksimalno pet hiljada stanovnika, pa možemo da izračunamo koji je broj tih komunalnih policajaca. To je jedna armija ljudi, otprilike, od 1.200 do 1.500 ljudi.
Ono što je za sve nas, pogotovu za poslanike DSS-a bitno pitanje, jeste sam način određivanja tih ljudi, pojasniću posle, i njihove nadležnosti.
U uslovima za prijem ljudi koji rade u komunalnoj policiji stoji da je obavezno polaganje ispita u roku od dve godine od dana stupanja na dužnost.
Hipotetički, sada ću da iznesem situaciju koja može da se desi. Bilo ko od nas može da šeta parkom, ili da uradi nešto što je ovim zakonom, osnovnim odredbama i članom 1. opisano, tj. da nanese određenu štetu. Komunalni policajac, u skladu s ovlašćenima koja ima, primeni fizičku silu, nanese određene povrede, da tako kažem, građaninu tog grada i građanin tog grada je sada u situaciji da se žali. Kome?
Mere kojima građanin može da se zaštiti su navedenu u članu 29 – Kontrola rešavanjem pritužbi. Svaki od poslanika može da se žali komunalnoj policiji, svako može podneti pritužbu, ako smatra da su nezakonitom ili nepravilnom primenom ovlašćenja komunalnog policajca iz člana 17. do 24. ovog zakona povređena njegova prava. Pritužba se podnosi u roku od 30 dana. Načelnik komunalne policije, odnosno ovlašćeno lice, o svom stavu i eventualnim merama koje je preduzeo mora podnosioca pritužbe da obavesti dostavljanjem pisanog odgovora, u roku od 15 dana od prijema pritužbe, čime je postupak po pritužbi zaključen.
U slučajevima kada iz pritužbe ili podataka prikupljenih u postupku kod načelnika, odnosno, ovlašćenog lica, proizilazi sumnja da je komunalni policajac, primenom ovlašćenja iz stava 1. ovog člana, učinio krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, načelnik komunalne policije spisak predmeta mora da ustupi komisiji za rešavanje pritužbi.
Ono što sve nas brine, to je da komisiju za rešavanje pritužbi obrazuje skupština grada, a sastoji se od predsednika i četiri člana; obavezno se imenuju tri odbornika skupštine grada, načelnik komunalne policije i predstavnik policije. Gradska uprava prima ljude u komunalnu policiju. Načelnik policije se oslanja na predlog načelnika gradske uprave. U sastav komisije ulaze odbornici, a vladajuća većina će odrediti koji će odbornici da uđu.
Svaki građanin koji je pretrpeo neku štetu od strane komunalnog policajca koji je prekoračio svoja ovlašćenja žali se – kome? Onome ko imenuje te ljude u službi. Normalno, to kod svih nas izaziva sumnju i strah kako će da postupe ti ljudi.
U ovlašćenjima koja su data radnicima komunalne policije stoji da kontrolu nad njihovim radom vrši, član 32. stav 3, ministar nadležan za lokalnu samoupravu, tj. donosi propis o načinu utvrđivanja posebne psihofizičke sposobnosti iz stava 1. tačke 1) ovog člana. Tačka 1. kaže – ima psihofizičke sposobnosti potrebne za obavljanje poslova komunalne policije, koje se dokazuju lekarskim uverenjem ovlašćene zdravstvene ustanove.
Postavljam pitanje, da li je ministar lokalne samouprave taj koji je kompetentan, koji će da da mišljenje na to ko ima psihofizičke sposobnosti za taj posao? To je, u suštini, gospodine ministre, posao policije i ministra policije.
Ono što je posebno indikativno kod prijema ljudi u komunalnu policiju, utvrđuje se da komunalni policajac može da bude i onaj ko nije izdržavao kaznu dužu od šest meseci. Poslanici DSS-a smatraju da poslove komunalnog policajca s ovakvim ovlašćenjima ne mogu da vrše uopšte lica koja su po bilo kom osnovu izdržavala kaznu. Vi to već imate u vaspitnim ustanovama, u raznim ustanovama nadzora, da bez obzira da li je neko lice izdržavalo kaznu po osnovu saobraćajnog prekršaja ili bilo čega, od 10 - 15 dana, ne može da se zaposli, ne može da zasnuje radni odnos. Pogotovo ako imamo ovu situaciju, zapošljavamo lice u službu koja ima velika ovlašćenja.
Pročitaću koja su ovlašćenja i koji su poslovi komunalnog policajca – obezbeđuje nadležnost grada u pitanjima komunalne delatnosti, zaštite životne sredine, ljudi i dobara, obezbeđuje zaštitu i održavanje reda u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata, kao i nesmetano obavljanje zakonom određenih poslova iz nadležnosti grada. To je širok dijapazon njihovih poslova.
Svakog građanina dovodi u sumnju i, istovremeno, strah da lice koje po bilo kom osnovu leži kaznu do šest meseci zatvora obavlja ovako odgovoran posao. To je, verujte, nelogičnost i zapanjujuća činjenica.
Nadam se da ću uspeti da ovo moje izlaganje, gospođo predsedavajuća, završim u toku trajanja direktnog prenosa. Desi li se da to ne bude u direktnom prenosu, pozdravljam sada sve građane, želim im laku noć, a onima koji imaju strpljenja i koji će ostati da nas gledaju, shvatajući problem, suštinu i ozbiljnost ovog zakona – želim da to učine s velikom pažnjom, jer radi se o zakonu koji u velikoj meri utiče na život građana, pogotovu ako imate nekog ko se uživi u situaciju nekog gradskog šerifa, da tako kažem, i onda počinje da primenjuje silu. Dozvoljena mu je primena i fizičke sile i palice i svega.
Mislim da ste, gospodine ministre, olako shvatili neke odredbe ovog zakona. Stavili ste da kandidat polaže ispit, odnosno, komunalni policajac polaže ispit posle dve godine. Da li ste vi svesni šta on može da uradi u periodu do polaganja ispita?
Suština naših predloženih amandmana je da kandidat za komunalnog policajca polaže ispit pre stupanja na dužnost, pogotovu što ste završnim i prelaznim odredbama predvideli, pročitaću i to, članom 50, da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", a počinje da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu, izuzev odredaba članova 45, 46, i 47.
Zašto žuriti sa prijemom i zašto omogućavati nekome da uđe u radni odnos a da polaže ispit posle dve godine? Šta je s lekarskim uverenjem?
Svaki komunalni policajac mora jednom godišnje, zbog specifičnosti posla, da ide na lekarski pregled i da dobije uverenje da je radno sposoban, psihofizički sposoban za obavljanje dužnosti komunalnog policajca, a ne da imamo gradske šerife. Pri tom, ono što će da bude problem, gospodine ministre, to je što će u većini gradova vladajuća većina da upošljava svoje vojnike, koji će imati jedne aršine i jedan odnos prema ljudima iz vladajućih stranaka, a drugi prema strankama koje nisu u vladajućoj većini, čak i prema građanima koji suprotno misle u odnosu na stavove vladajuće većine. Drugačije će aršine i drugačije kriterijume da imaju prema ljudima koji jasno podržavaju vladajuću većinu, njihovi su članovi, i to je jedan od velikih problema u ovom zakonu.
Drugo, donošenje strateškog plana, gospodine ministre. Pa, mi ovde imamo da svaki zakon koji Vlada usvoji dolazi na Skupštinu i Skupština ga usvaja, a vi ovde dajete da strateški plan, koji je jako bitan za rad ove službe, donosi gradsko veće, a zna se ko sačinjava gradsko veće. Da li gradsko veće sačinjavaju opozicione stranke u gradu? Dajte mi primer jednog gradskog veća na teritoriji Srbije u kojem se nalaze pripadnici opozicionih stranaka.
Mislim da je strateški plan vrlo značajan i mora da prođe skupštinsku proceduru. Kada kažem – skupštinsku proceduru, mislim na proceduru u skupštini grada u kojoj će da se ukrsti argumentacija i odbornika vladajuće većine i odbornika opozicionih stranaka. Na ovaj način ste suzili kriterijume za prijem, da o njima odlučuje vladajuća većina, zatim mehanizme za traženje zaštite, gde isto odlučuje načelnik gradske uprave i komisija koju sastavlja vladajuća većina, i strateški plan, koji je vrlo bitan u funkciji ovog zakona, koji, isto, donosi vladajuća većina.
Ovaj zakon ništa ne valja. Hvala.

Reč ima narodna  poslanica Jorgovanka Tabaković, pošto je narodni poslanik Srđan Milivojević odustao. Izvolite.

Poštovani poslanici, poštovani građani, gospodine ministre, za poslove komunalne inspekcije i asistenciju policije, kada je to potrebno u sprovođenju poslova komunalne policije, dobili smo jedan novi zakon i nazvali ste ga zakonom o komunalnoj policiji, a donosi se zato što je to stvar trenda, ili, kako ste rekli, odražava savremene tendencije kojima se pokazuje odgovornost gradova i održavanje reda u jačanju njihovog partnerstva.
Pitam vas, gospodine ministre – šta će građani, koji su ciljna grupa ovog zakona, u čijem interesu i za čiju korist se donosi ovaj zakon, da dobiju promenom boje uniforme novih komunalnih policajaca, novom bojom vozila u koju ćete farbati vozila u koja će da odlaze, zapošljavanjem, na primer, u gradu Beogradu 350 novih ljudi, ako se nisu promenila ovlašćenja policije, odnosno one koje nazivate ovde komunalnom policijom?
Ako je broj ljudi bio problem, zašto ih niste zaposlili delom u komunalnim inspekcijama, a delom u policiji?
Šta će da se promeni za jednog građanina koji zove u 12 sati noći i zbog buke koja dolazi iz obližnjeg kafića ne može da spava?
Da li je njemu važno da je čovek koji se javi na telefon zaposlen u komunalnoj policiji ili u redovnoj policiji, ako je vrlo čest slučaj da po pozivu i na intervenciju dođe čovek, koji uzme podatke, kaže – ništa im ne mogu, a vi za sat vremena možete da očekujete da na vaša vrata zakuca gazda tog lokala ili neki uvređeni gost koga ste se usudili da prijavite?
Da li će se nešto promeniti ovim zakonom u smislu efikasnosti reagovanja nadležnih na ono što se zove ugrožavanje imovine ljudi, javnog reda, mira ili bilo čega što ste u ovom zakonu naveli?
Da li iz bilo koje odredbe mogu da vidim naznaku tog poboljšanja, sem što direktno znam i vidim da imamo troškove, jer je neko morao da piše ovaj zakon, da ga pripremi, pa u pripremi ove sednice i u finansijskim troškovima ove sednice učestvuje i ovaj vaš zakon s određenim troškovima, pa će nabavljati nove uniforme, ko nema grb, moraće da izradi ili da ga doradi za ove potrebe, pa ćemo kupovati vozila, formiraćemo komisije koje će proveravati znanja na onom ispitu koji je predviđen, moraćemo da vršimo obuku ljudi, da ih godinu dana držimo u radnom odnosu, pa da tek onda polažu ispit, da bi mogli zaista da se bave ovim poslom.
Imaćemo troškove bruto plata za 350 zaposlenih. Zatim, one redovne kontrole psihofizičkih sposobnosti, odlasci na rekreacije i svi troškovi i prinadležnosti ljudi zaposlenih u budžetskim organima, organima uprave i svemu onom što se zove – jedna trećina stanovništva koja je izdržavana, kao i ona trećina dece, starih, koji ne rade, a sve njih, znači, dve trećine ljudi, izdržava jedna trećina ljudi u privredi i nečemu što zaista zarađuje dohodak.
Znate, jedan moj mladi prijatelj, vrlo sam ponosna na kolegu koji je u Americi završio svoje studije, po povratku mi je ovako objasnio situaciju u Srbiji: ''Mislio sam da žutom trakom, koja se zove privilegovana traka, treba da idu oni koji treba negde pre da stignu i da to budu oni koji prevoze putnike na posao, da to bude vojska, da to bude hitna pomoć, pa i važni ljudi koji vode ovu državu.
Onda sam shvatio da se ova srednja traka, u kojoj idu redovni građani, sve više prazni, jer sve veći broj njih shvata da samo ta žuta traka, koja se zove privilegovana traka, a ja je zovem traka budžetskih korisnika, postaje jedina traka koja omogućava pristojan život u Srbiji.''
Da li, dokle i koliko ta traka može da funkcioniše kao privilegovana, kao izdržavana, kao izmišljen posao već postojećih organa, dok nam se uslovi za stvaranje dohotka da se ti izdržavaju sve više i više tanje i fondovi prazne?
Ne mogu da shvatim da u ovakvom trenutku, koji se naziva svest o krizi, svest o štednji, dobijamo obrazloženje zakona koji treba neke nadležnosti lokalnih samouprava da stavi u funkciju, gde kažete da ste odlučili da ovo rešite na zakonom propisan način, donošenjem zakona na republičkom nivou, zato što će ovaj zakon posezati u ljudska prava i slobode.
Pa, zbog toga treba da donesemo na republičkom nivou! Znači, svesni ste da će biti primene mera prinude, oduzimanja nekih stvari, možda i neopravdano, pa vraćanja, i vama je najviši argument, vrhunski razlog – posezati u ljudska prava i slobode onako kako se ta floskula uobičajila i ušla nam svima u uši.
Pitam vas, samo na drugi način definisano, a šta je sa pravima ljudi da žive pristojno i da od svog rada mogu da izdržavaju ovakvu birokratiju koja ne daje učinak, kako sam vam opisala, kada prijavite nekoga?
Da li je možda bilo bolje da se ovaj zakon donosi na republičkom nivou, da bi na jedinstven, jednobrazan i uporediv način, u odnosu na 23 grada plus Beograd, bili ustanovljeni ovi poslovi koje ovde definišete? Ne, vama je vrhunski argument priča o ljudskim pravima, kao priča koja, svojom suštinom, kroz ovaj zakon nije dosledno izvedena.
Molim vas, gospodo, da još uvek, i kroz ove zakone, sačuvate jedinstvenost države Srbije, u kojoj je 23 grada plus Beograd dobilo definiciju grada, kojima želite da date pravo da imaju gradsku policiju.
Međutim, ne dajete vi njima samo pravo. Vi njima dajete nadležnosti za koje oni treba da stvore sredstva. Kako će se ta sredstva stvoriti nego punjenjem sada gradskog budžeta. Grad ne zarađuje, budžet ne zarađuje, on troši. U kakvom svetlu se tu opisuju ta ljudska prava, odnosno prava ljudi da dobiju adekvatnu uslugu za ono što plaćaju u republičke i gradske budžete?
Napisali ste da je cilj ovog zakona da se građanima obezbedi miran i bezbedan život. Način i sredstvo kojima će to da se ostvari je ostvarivanje nadzora u javnom gradskom, prigradskom i drugom lokalnom saobraćaju, zaštiti životne sredine, kulturnih dobara, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata od značaja za grad i izvršavanje drugih zadataka iz nadležnosti grada.
Da li je nadzor i zaštita svega pobrojanog do sada bila ledina, nezaštićena, ničija poljana, za koju se niko nije brinuo, ili vi ovim preuzimate nečije nadležnosti? Čime se opravdava, ako to jeste bilo nečija nadležnost, da to sada pređe u nadležnost komunalne policije?
Kažete da lokalne zajednice treba da imaju sve veću ulogu u oblikovanju preventivnih programa bezbednosti, u neposrednom pružanju usluga i da u tome tesno sarađuju s policijom. Među najvažnije bezbednosne probleme odlično ste naveli one prave – problemi u lokalnom saobraćaju, vandalizam, nasilje mladih i nasilje u grupi, buka, upadi u stanove, garaže, javni objekti, poslovne prostorije, oštećenje javne, privatne imovine itd.
Govorite o stvarima koje se dešavaju, koje postoje kao problem, ne shvatajući da ovi problemi postoje zato što nemamo adekvatnu kaznenu politiku za prekršaje, vandalizme, nasilje i sve ono što ste ovde naveli. Ne može se problem rešavati od kraja i od posledice, nego od uzroka. Kažete da se ti problemi ne rešavaju zato što kapaciteti policije u nizu zemalja, pa i naše, nisu dovoljni, pa se građani osećaju nesigurni i ugroženi, čime se narušava njihovo poverenje u demokratske institucije. Tačno je da se ugrožava poverenje u demokratske institucije i da se građani osećaju nesigurni i ugroženi, ali ako ste definisali da je problem u kapacitetima policije, u čemu je problem da tamo gde se već poznaju ovlašćenja, načini postupanja, obuke, provera psihofizičke sposobnosti, način upotrebe sile, oduzimanje predmeta, sve poznato, definisano, pojačate broj ljudi tamo gde treba?
Vi ponovo počinjete od početka. Pravi ljudi ne ruše gradove da podignu nove tvrđave, utvrđenja i kule, i niko ne treba da pomisli da od njega počinje svet. Iz institucija koje već postoje treba, kao i iz svakog čoveka, izvlačiti ono najbolje, to podsticati, pojačavati; kod institucija je to još najlakše uraditi, a vi ste problem dobro uočili.
Nije problem da građanin nema kome da prijavi vandalizam, buku ili oštećenja javne i privatne svojine. Problem je što niko ne reaguje, što policija napravi zapisnik, koji se negde između policije, tužilaštva i suda izgubi; neko nekog nađe, prijatelja, fioku koja više ne može lako da se otvori u zastarelosti predmeta, u snazi i moći funkcije koju vrši neko, nečiji prijatelj, pa mnogi ljudi ne nalaze pravdu.
Nije problem u tome da građanin nema kome da prijavi, nego što prijava ostaje bezvredan papir, koji svedoči ne o nemoći, nego o nedostatku želje da se ovi problemi reše.
Naveli ste na koji način su ovakvi problemi rešeni u bližem okruženju, u nama bliskim zemljama, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, gde je uvedena komunalna policija koja, u stvari, vrši nadležnost komunalne inspekcije. Vi, brže-bolje, posežete za onim njima manje poznatim, a vrlo često i nama neprikladnijim rešenjima.
Zar vam nije bio dovoljan razlog da ne uđete u rešenje s komunalnom policijom to što poreska policija, kao policija u nazivu, nije dobila ništa u kvalitetu rada. Nikada nismo imali veću poresku evaziju, utaju; desetine milijardi dinara se mere utaje poreza, po priznanju samih čelnika Poreske uprave.
Znači, sam naziv i organizacija nekog organa, ovako kako ste zamislili, ne da ništa ne rešava, nego ovo kako ste vi uradili, s preplitanjem nadležnosti, ili, kako ste i sami rekli, da je ovo mlađi brat policije, bih rekla – neka zabavnjačka grupa, koja treba da zabavi masu dok ne dođe prava policija, zaista ne može da nam donese dobro.
Predvideli ste da ovaj zakon definiše komunalno-policijske poslove. Verujte, ja sve vreme govorim o komunalnim poslovima nad kojima komunalna inspekcija ima nadzor, a policija, eventualno, asistira kada je to potrebno. Vi ste to u članu 1. definisali, ali ne možete da spojite nespojivo, komunalno-policijske poslove, pa ste ih navodili kao komunalne, kroz član 9, gde mnogi imaju primedbe, a onda i potrebu da se policijskim metodama interveniše tamo gde taj posao ne može da se uradi.
Zanimljivo je, gospodine ministre, ne verujem da ste vi, dok ste bili mali, imali san da budete ministar policije, ali ste dobili ovlašćenje da nekim gradskim ''šerifima'', koji su možda sanjali da budu ministri policije, nisu ni znali da ih snaći ovakva, ne verujem, sreća, nego nezgoda, date da se bave ovim poslom. Rešenjem koje ste predvideli, u takvoj se situaciji može i naći akademski slikar. Predvideli ste da gradski policajac, ''šerif'', može da ima visoku stručnu spremu, ne kažete koje struke, i pet godina radnog iskustva i on može da rukovodi ovim poslovima. Ne samo da rukovodi. Kažete da on treba operativno da se bavi ovim poslovima.
Da li vi to dovodite do karikaturalnosti ova rešenja? Ne verujem da bi se ovakav zakon mogao pojaviti i da u njemu ovakva površnost bude samo previd, ali po ovom zakonu ne da je to moguće, nego je vrlo izvesno da se desi, jer ljudi koji završavaju fakultete u nekim strukama nemaju posla i verovatno će posegnuti za nekom prečicom da obezbede sebi koru hleba i prihvate čak i ovakav posao.
Zato što nisu definisani precizno ni poslovi ni kriterijumi, vi se možete naći u vrlo smešnoj situaciji povodom ovog zakona, ali će se načelnik komunalne policije, organ koji se zove načelnik, koji će raspoređivati sve ostale ljude, a vezan je za mandat jedne vlasti u jednom gradu, ili jednoj opštini, zaista naći s jednim vrlo uskim određenjem. Ne govorim o čoveku, govorim o zakonu koji ga usmerava da na vrlo uzak način sagledava organizaciju raspoređivanja i donošenja onog plana o kojem su ovde svi govorili.
Brine me jedna stvar, znate, đavo se uvek krije u malim stvarima.
U članu 4. ste napisali, znate da je prvi posao ta asistencija u izvršenju – komunalna policija pruža pomoć nadležnim organima grada, kao i preduzećima, organizacijama i ustanovama koje na osnovu odluke skupštine grada odlučuju o pojedinim pravima građana, pravnih lica ili drugih stranaka itd.
Da li postoji preduzeće koje ne odlučuje o nečemu, o nekom pravu građana, pravnih lica ili drugih stranaka?
Postoji pretpostavka da sprovođenje njihove izvršne odluke neće biti moguće bez prisustva komunalnih policajaca ili upotrebe sredstava prinude. Znači, svuda je moguće. Vi, prosto, kažete da se komunalna policija može pojaviti na svakom mestu u gradu. To član 4. izričito definiše, bez ikakve dileme.
O angažovanju komunalne policije, o obimu i načinu pružanja pomoći, odlučuje načelnik komunalne policije, u roku od 48 sati od podnošenja zahteva nadležnog organa grada, shodno odredbama Zakona o policiji.
Evo sad, komunalna policija će sprovoditi Zakon o policiji. Ako ne bude moguće da se sprovede ta odluka zbog fizičkog otpora, pa ne uspe ni komunalna policija, onda ćemo tražiti da nam pomogne policija, po Zakonu o policiji. Kao što rekoh, predgrupa za zabavu dok ne dođe glavni zabavljač, odnosno ''glavna zvezda'', koja, inače, ima sve regularne instrumente da taj problem reši i uhvati se u koštac s njima.
U slučaju kada treba sprovesti hitne mere, vi ste neverovatni, kažete – hitan postupak, nezgode, nepogode, i onda kada ne mogu da se pravovremeno preduzmu mere od nadležnog organa, komunalna policija preduzima hitne mere za zaštitu životne sredine. U kom postupku se procenjuje, ko procenjuje, ko kome javlja, kada? Da li vi znate šta je hitna situacija?
Radeći u jednom velikom javnom preduzeću, kada nam ljudi iz kancelarija koji nisu videli dalje od kruga dvojke urade neko uputstvo o ponašanju i pravilima postupanja, mi van Beograda se često šalimo i kažemo – jednog dana ćemo dobiti uputstvo da mi u Novom Sadu dolazimo na posao tramvajem.
Reći će nam – to što vi nemate tramvaj u Novom Sadu, nije problem, izgradićemo ga. Na to mi liči ovaj vaš član 5. Nije važno da li u životu ovo može da se primenjuje, mi ćemo život prilagoditi vašim zahtevima, pa da li je to moguće, videćemo.
Saradnja s policijom, ovo je strašno, podrazumeva dostavljanje ličnih podataka za građane, podatke za vozila i druge podatke iz evidencija koje se vode, u skladu sa zakonom. Komunalna policija će, dali smo joj zakonom pravo, to dobiti od redovne policije.
Nemojte slučajno da im treba neki podatak iz Narodne banke, to ne može da se dobije ni u kom slučaju, to su strogo čuvani podaci, jer monetarna vlast treba da upravlja i politikom i društvom, ali ostavite vi komunalnim policajcima, koji će godinu dana da se obučavaju a da ne mogu da preuzmu da rade svoj posao, da imaju u posedu ove i ovakve podatke.
Koji podaci mogu biti tajna, to smo videli iz kontrole državne pomoći, zakona koji će, nadam se, amandmanskim ispravkama izgubiti tu vrstu tajnosti koji vi ovde, u stvari, i ne čuvate.
Član 9. neću da elaboriram, jer su mnoge moje kolege iznele vrlo osnovane primedbe o tome šta su poslovi komunalne policije i ja mislim da bi se tu morale prihvatiti sve amandmanske intervencije.
Ono za šta mislim da je poseban problem, to je upotreba sredstava prinude, od fizičke snage, preko službene palice, do sredstava vezivanja, do te mere da kroz ovlašćenja komunalne policije dolazimo do člana 28, gde, čak, govorimo – ako prilikom upotrebe sredstava prinude nastane telesna povreda ili nastupi smrt lica, načelnik komunalne policije podnosi o tome pisani izveštaj nadležnoj policijskoj upravi.
Da li o smrti govorimo zato što je uvek moguća, pa se i ovde obrađuje, ili ima nekih posebnih razloga za to?
Da li želite da nas umirite kako su izuzeci u postupanju, u smislu upotrebe sredstava prinude, posebno obrađeni u postupku – 24 sata za prijavu, za izveštaj, ali nam ne kažete, kada se ovaj drastičan slučaj eventualno desi, po kojim zakonima se dalje posledice saniraju, pokrivaju i o njima izveštava? Tu je tačka i muk. Imamo kontrolu rešavanjem pritužbi.
Podsetiću na solidarnost zdravstvenih radnika, na solidarnost onih koji rade u policiji, ali i na solidarnost na pogrešnoj stvari, gde se ovakve primedbe i ovakva prekoračenja upotrebe sile ili upotrebe sredstava prinude retko završe tako da građanin bude u pravu. Čak deluje malo smešno kad kažete da, nezavisno od postupka gde mogu da se rešavaju i kontrolišu te pritužbe, građanin, odnosno podnosilac pritužbe ima na raspolaganju sva druga pravna sredstva da zaštiti svoja prava i slobode.
Za mene je najspornije da se ovlašćenja i postupanja propisuju Zakonom o policiji, a način i postupak kontrole – vi, kao ministar za lokalnu samoupravu.
Kakvu vezu tu može da nađe razuman čovek, dobronameran čovek, zaista ne znam, ali je neverovatno da se ovlašćenja propisuju Zakonom o policiji, a način i postupak kontrole radite vi.
Ukazujem na jednu vrlo bitnu stvar, na položaj, dužnosti, prava i odgovornost komunalnih policajaca primenjuje se i odgovornost koja važi za zaposlene u organima grada.
Da li je to primereno za ljude koji imaju ovakva ovlašćenja, da imaju odgovornost kao i svi ostali zaposleni u organima grada, na bilo kojim drugim poslovima? Neću da kažem – razmislite, ja vas molim da to ispravite i da njihova ovlašćenja dovedete u sklad s odgovornostima.
Neko će biti primljen u radni odnos, a vi ćete za šest meseci, jedva sam uspela da povežem stupanje na snagu zakona i vaše rogobatno formulisanje roka u kojem ćete da donesete sve ono što je vezano za ispitivanje psihofizičke sposobnosti i odlaska na te preglede, formiranje komisije i sve ono što se podrazumeva kao ispit za provere, ali shvatili smo da u nekom roku od šest meseci ovo treba da profunkcioniše. Da li će građani u roku od šest meseci, kad vi budete stupili na scenu, moći samo da se šale na račun boja vaše uniforme i vaših vozila i da za to plaćaju kaznu, ili će jedan problem, koji proizilazi iz ovog zakona i zbog čega je on i donet, biti rešen, ostaje da se vidi, ali ja u to osnovano sumnjam i mi za ovaj zakon nećemo glasati.
Samo da vam kažem da će gospodin Tomislav Nikolić, kao ovlašćeni predstavnik, po povratku sa prijema u Ambasadi Ruske Federacije, uzeti reč na kraju, ako stigne.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bortić, a posle njega narodni poslanik Milan Avramović.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, problemi bezbednosti u lokalnim zajednicama, koji se zaoštravaju ne samo u našoj zemlji, nego i u najrazvijenijim zemljama savremenog sveta, sve više opterećuju državne organe, pre svega, Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Različiti oblici prekršaja, remećenje javnog reda i mira, ugrožavanje imovine i integriteta ljudi, narušavanje ustaljenog komunalnog reda i drugi oblici vandalizma, u velikoj meri opterećuju policijske snage u našoj zemlji da deluju preventivno i da održavaju javni red i mir, posebno u gradovima naše zemlje.
Dosadašnji inspekcijski organi i komunalne službe nisu imali ni zakonska ovlašćenja, ni odgovarajuću snagu prinude, a nisu bili ni materijalno i kadrovski osposobljeni da vrše poslove javnog reda i mira. Zbog svega toga, opravdana je potreba da Republika Srbija donese zakon o komunalnoj policiji, koji će u velikoj meri olakšati rad Ministarstva unutrašnjih poslova, ali i rad komunalnih službi.
Istovremeno, ovim zakonom se zaokružuje normativna regulativa lokalne samouprave u našoj zemlji i usaglašavanje ove oblasti s propisima Saveta Evrope, koji ističu da lokalne zajednice treba da imaju sve veću ulogu u oblikovanju preventivnih programa bezbednosti i u neposrednom pružanju bezbednosti svojim stanovnicima, kao i da u tome treba da tesno sarađuju s policijom.
U savremenim evropskim propisima, kao najvažniji bezbednosni problemi, u čijem se rešavanju vidi uloga lokalnih zajednica, istaknuti su problemi u lokalnom saobraćaju, vandalizam, nasilje mladih i nasilje u grupi, upadi u stanove i druge javne objekte i druge poslovne prostorije, oštećenja javne i privatne imovine i drugo.
Iskustvo iz evropskih zemalja, kakve su Italija i Francuska, u kojima lokalna policija ima značajnu ulogu u obavljanju pravnih policijskih poslova na lokalnom području i pod nadzorom je državne policije, ili iz zemalja u našem okruženju, kao što je Slovenija, u kojoj je lokalna policija nadležna za kontrolu bezbednosti saobraćaja na putevima, u naseljima, za održavanje javnog reda i za još neke zadatke iz oblasti javne bezbednosti lokalne zajednice, u velikoj meri se koristi da se rad komunalne policije zakonski reguliše i u Srbiji.
Ukratko, imajući u vidu navedena i druga uporedna iskustva, može se konstatovati da uvođenje komunalne policije u Srbiji prati savremene tendencije koje naglašavaju novu ulogu i odgovornost gradova i drugih lokalnih zajednica u održavanju reda, u jačanju njihovog partnerstva sa policijom. Ovim zakonom se stvara pravni okvir za organizovanje i delovanje komunalne policije. Logično je pretpostaviti da će uvođenje ovog organa u naš sistem bezbednosti u lokalnim zajednicama doprineti otklanjanju postojećih slabosti i većoj sigurnosti građana i njihove imovine.
Poštovane kolege narodni poslanici, imajući u vidu da svako ovlašćenje kojim država, zakonskim putem, ovlašćuje neki organ može zadirati u ljudska prava, neophodno je da se ovim zakonom jasno i višestruko obezbede mehanizmi kontrole komunalne policije, posebno kontrola upotrebe sredstava prinude, član 27, uz izveštavanje policije, član 28, i kontrolu rešavanja pritužbi, član 29. Ovo zbog toga što se upravo ovlašćenje za upotrebu sredstava prinude najčešće koristi za posezanje u ljudska prava. Zato upotreba tih sredstava treba da bude neprekidno nadzirana i kontrolisana.
Polazeći od svega iznetog, Poslanička grupa SPS-JS-a, u danu za glasanje, glasaće za ovaj zakon. Hvala veliko.