Gospođo ministre, pozivam vas da dođete u opštinu Ljig i pogledate u šta ste uložili. Dali ste za jedno fudbalsko igralište 158.000 evra. Ja bih s tim parama napravio pet fudbalskih igrališta.

Da li još neko želi reč?
Molim vas da, kada koristimo pravo na repliku, osporimo ili protumačimo ono što je rečeno, da bismo opravdali dobijanje reči.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 4, amandman je podneo poslanik Dobrislav Prelić.
Da li neko želi reč? (Da)

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je i u načelnoj raspravi, a i danas, u raspravi u pojedinostima, pre svega, građanima Srbije jasno šta vladajuća koalicija želi da uradi primenom ovog zakona i šta se krije iza njega.
Izuzetno kvalitetno izlaganje, pre svega, gospodina Stevanovića koji je bio predstavnik SRS-a, a danas gospodina Martinovića, daje nam za pravo da budemo uvereni da su vaše namere da ovim zakonom dovedete Srbiju na nivo Beogradskog pašaluka. Spomenuti Vojvodinu kao jednu regiju, a vrlo dobro znamo šta se sprema u Vojvodini, pre svega, tu mislim na statut Vojvodine; vrlo dobro znamo stav LSDV-a i njegovog predsednika Nenada Čanka, čoveka koji je javno, za govornicom, rekao – da se on pitao, ne bi bio pisan statut Vojvodine, već ustav Vojvodine, koji je za Novu godinu štampao kalendar gde Šabac nije u Srbiji. Zbog čega DS njega ljulja kao nedonošče, mislim da je sve jasnije.
Kada je gospodin Martinović spomenuo Fond za kapitalne investicije, 7% koje dobija AP Vojvodina iz budžeta Republike Srbije je fond kojim direktno raspolaže predsednik Izvršnog veća Bojan Pajtić, koji je ujedno i predsednik Upravnog odbora Fonda. Pare se dele više nego selektivno. Kada stignu sredstva iz republičkog budžeta...
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
... iskoristiću par minuta ispred Poslaničke grupe, onda nastaje panika kod njih – ko će da dograbi veći kolač, kome da se ispune obećanja koja su obećana, da li je to SVM, da li je to Nenad Čanak, da li su to opštine gde je na vlasti DS, pogotovo u predizbornim kampanjama!
Jedan plastičan primer, zarad naših građana. U predizbornoj kampanji u opštini koja se graniči sa mojom, a to je opština Bač, gde je predsednik opštine gospodin Bogunović Tomislav, radnici ''Bačkaputa'' su nosili žute majice s natpisom – Za evropski Bač - Tomislav Bogunović. Jedan od radnika nije hteo da obuče tu majicu, bacio je i zatrpao asfaltom. Drugi dan je dobio otkaz.
Tako to radi Bojan Pajtić i DS, dolazi u opštine i otvara fabrike vode po dva puta, njegovi članovi ga dovedu, ne zna ni za šta je dao pare, a voda nije za piće.
Srpska radikalna stranka je ubeđena da ovaj zakon ne samo da neće biti primenjiv, već su naši građani spremni i drže motke u rukama, što je Boris Tadić rekao – moraju da čuvaju svoja radna mesta. Samo još treba da se umoče. Ne samo ovaj, već ni mnogi drugi zakoni neće biti primenjivi. Zahvaljujem.

Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS-a je 24 minuta i 30 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 4, amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću u nekoliko rečenica da dokažem koliko je vaš koncept regionalizacije Srbije ekonomski štetan i neprihvatljiv za same građane.
Do 2002. godine, u Vojvodini je bilo sedam pokrajinskih sekretarijata. Danas ih ima dva puta više, odnosno više od dva puta, ima ih 17. Sad se postavlja pitanje šta će biti ako Skupština Srbije potvrdi Predlog statuta Vojvodine, koji je usvojen u oktobru prošle godine u Skupštini AP Vojvodine? Koliko će to dodatno, imajući u vidu prenos nadležnosti i sve ono što Vojvodina po tom, u najvećoj meri, protivustavnom statutu treba da radi, da poveća pokrajinsku birokratiju u Novom Sadu?
Da li mislite da građani Sremske Mitrovice, Pančeva, Sombora, Subotice, Kikinde, Zrenjanina, lepše žive u Vojvodini danas kad imaju 17 pokrajinskih sekretarijata, ili 2002. godine, kada ih je bilo sedam? Objektivno, danas žive teže.
Moj kolega Milorad Krstin je izneo probleme s kojima se susreću poljoprivrednici u celoj Srbiji. Imajući u vidu da je Vojvodina žitnica Srbije, taj problem s otkupom pšenice i, uopšte, poljoprivrednih proizvoda, najizraženiji je u Vojvodini. Ništa bolje građanima Vojvodine nije ni kad imaju sedam, ni kad imaju 17, ni sutra, kada će biti 30 pokrajinskih sekretarijata, imajući u vidu sve one nadležnosti koje ste stavili da rade organi Autonomne pokrajine Vojvodina.
Onda se postavlja logično pitanje – iz kojih para mislite da sve to finansirate? Koliko to građanima Srbije treba da bude dobro, pa da onda iz svojih poreza, iz raznih taksa koje plaćaju državnim, pokrajinskim i lokalnim organima, mogu da isfinansiraju toliku birokratiju i toliku administraciju.
Čak i da nema kriminala i korupcije, a ima ih, i vi dobro znate da je jedan od glavnih centara korupcije u Vojvodini upravo Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, odakle se pare bukvalno u džakovima iznose, to su neke sumnjive investicije, krajnje sumnjive izborne investicije.
Putevi i ulice se asfaltiraju sedam dana pred izbore i na dan izbora, noću, pod temperaturama ispod nule, po blatu. Putevi traju po sedam dana, deset dana, mesec dana, i onda propadnu, pa je onda tim putem teže ići kad se on, navodno, asfaltira, nego do tada. To je činjenica koju će vam priznati i ovi poslanici koji dolaze iz Vojvodine, a koji su iz vladajućih stranaka. Druga je stvar što oni zbog partijske discipline o tome moraju da ćute.
Dakle, to što tvrdite da će ovo što vi nazivate decentralizacijom, pa i u odnosu na Vojvodinu, da donese dobrobit građanima, apsolutno nije tačno. To će samo dodatno da osiromaši građane, jer decentralizacija, po vama, znači uvećavanje lokalnih, regionalnih i pokrajinskih birokratija. Vi tako zamišljate decentralizaciju, ne kao pravo građanina da učestvuje u vršenju poslova od zajedničkog i opšteg interesa, nego kao stvaranje raznih lokalnih i regionalnih aparata vlasti, u koje ćete, pre svega, da ubacujete vaše partijske kadrove. Zato osnivate ove agencije, zato osnivate ove savete, da udomite vaše partijske kadrove, koji su, u najvećoj meri, nesposobni, nestručni, ali koji očekuju da im se revanširate za sve ono što su oni radili u izborima.
Znate, nije mala stvar kad vi na dan izbora dođete čoveku na vrata i donesete mu paketić. Zaista morate da pogazite svoje lično dostojanstvo i da smognete veliki stepen hrabrosti da to uradite.
Sad, kad ste to uradili, kad ste na osnovu paketića, na osnovu gotovog novca, na osnovu kineskih patika, mobilnih telefona, dobili majske izbore prošle godine, došlo je vreme da se izravnaju računi i da vaše partijske aktiviste negde udomite, inače, oni to za vas neće da rade. Gde ćete da ih udomite, nego ovako – malo ćemo da osnivamo nacionalne agencije, malo nacionalne savete, malo regionalne agencije, malo regionalne savete, kao ogromna tela koja imaju po 19 ili 25 članova, pa će onda ti članovi, verovatno, da imaju neke zamenike članova itd. Eto prilike da zadovoljimo makar deo onih koji su za nas u izborima nešto uradili. Zato vi donosite ovaj zakon i to je prava istina.
Kakvu korist će građani Zaječara imati od tih vaših agencija i od vaših saveta, kad ste sve upropastili što je moglo da se upropasti? Privatizovali ste šećerane u Vojvodini po tri evra. Da ste cigle prodavali iz te šećerane, više biste dobili. Železara ''Smederevo'' je otišla po nekoliko puta nižoj ceni nego što je bila tržišna cena.
Šta ste uradili s Lukom ''Beograd'', s Poslovnim centrom ''Ušće''? Afera do afere i sad su ljudi koji su uzročnici tih afera, ljudi protiv kojih se vode sudski postupci, ljudi za koje se iz aviona vidi da su umešani u razne nezakonite radnje, navodno oni koji će da uvedu Srbiju u EU, pa i na ovaj način, tako što će da zemlju podele na feude, pa ćemo onda imati razne regionalne feudalce, pa će biti kao što je bilo za vreme, odnosno posle smrti cara Dušana, kad je Njegoš sjajno rekao – velikaši, proklete im duše, na komade razdrobiše carstvo. Tako će biti i sada.
Umesto da ujedinjujete Srbiju, da ona bude jača nego što je sada, vi je činite slabijom. Vi mislite da je uslov za ulazak u EU da uništite Srbiju.
Ko će da uđe u tu EU ako nema države koja se zove Srbija? Ko da uđe? Vojvodina? Mačva? Pomoravlje? Ako ćemo kao po ešalonima da ulazimo u EU, kako vi zamišljate taj put Srbije u EU? Preko leša države koja se nekad zvala Srbija? Šta će nam onda EU?
Drugo, ta priča o pretpristupnim fondovima je smešna. Vi znate kako zapadni ekonomisti kažu – na Zapadu nema besplatnog ručka. Gde ste vi to čuli da će EU, eto, tek tako, dati, mnogo voli naše regione, pa će davati pare kapom i šakom?
Pitajte naše susede Mađare, pitajte Poljake, Čehe, kakva iskustva su imali sa pretpristupnim fondovima EU. Idite sad u Češku, prosečna plata je 200 evra. Da li je bolje građanima Češke zato što su u EU? Skoro 70% građana Mađarske je spremno da traži da Mađarska istupi iz EU zbog životnog standarda u koji su dovedeni posle 2004. godine, kada je Mađarska ušla u EU.
Ljudi, kad dobijete pare iz pretpristupnih fondova, vas EU obavezuje da te pare vraćate nazad u određenom vremenskom intervalu i nikakve pare ne možete da dobijete na lepe oči.
Dobićete sad izvesna sredstva, možda, ali to što će deo sredstava da ode u džepove raznih stranačkih funkcionera, to je druga stvar. Možda deo para dobijete, ali ćemo mi kao država te pare morati da vraćamo. Mi smo ionako prezaduženi. Ne znam odakle mislite da vraćamo te pare iz pretpristupnih fondova, ali valjda vam je jasno šta se dešava u EU. Evroskepticizam raste iz dana u dan. Ovi izbori za Evropski parlament su to najbolje pokazali. Ljudi počinju da gledaju svoje lične interese, nacionalne interese. Što bi sad Nemci, Francuzi, Španci, Englezi, davali pare našim regionima? Imaju oni svojih problema, i njih drma svetska ekonomska kriza.
Ne znam kako to povlačite znak jednakosti – evo, sada ćemo da regionalizujemo Srbiju i dobićemo neke silne pare. To je sve na dugačkom štapu. To je sve, što bi rekao naš narod, "ne lipši magarče do zelene trave". Dakle, vi ćete da podelite Srbiju, da je iskomadate na feude i onda kažete – tako podeljeni feudi će lakše da uđu u EU.
Vreme feudalizma je prošlo, Nemačka se ujedinila, najpre u 19 veku, pod Bizmarkom, pa 90-te godine, pod Helmutom Kolom, ali se ujedinila. Ne, vi ćete da razbijate Srbiju, vi mislite – živećemo bolje kad ne bude bilo Srbije, a onda nam džaba sve.
Dakle, zaustavite se dok je vreme. Zaustavite kriminal i korupciju. Ojačajte opštine i gradove i radite na institucionalnom jačanju države Srbije. To je put da građanima Srbije bude bolje, sve ostalo je put u propast.

Preostalo vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS-a je 15 minuta.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na glavu iznad člana 5, amandman je podneo narodni poslanik Nikola Sarić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov glave iznad člana 5. i na član 5, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Kao što sam i ranije rekao, za nas je važno da regioni, kao statističke jedinice, budu odredivi. Nema nikakve potrebe da u ovom zakonu određujemo regione, pogotovo ako za to nemamo kompaktne kriterijume.
Vi ćete videti da su u članu 5. određeni nazivi sedam regiona, od kojih su tri automatski teritorijalno određena, a ostalih četiri nisu; oni su odredivi i njihovo određivanje zavisi od prethodnog određivanja oblasti koje čine te regione.
I ta neka mapa, kada bi se crtala, opet ponavljam, i zbog javnosti, ovde se ne radi ni o kakvoj teritorijalnoj organizaciji države, niti bilo kakvom teritorijalnom uređenju, niti pravnom subjektivitetu tih regiona.
Jedina nevolja je u tome što se ovde oni pamfletski navode, kako bi se građani naveli na taj put razmišljanja kako će to možda jednog dana postati teritorijalne jedinice, što je verovatno i vaša namera, ali ostavimo to po strani.
Te teritorijalne celine su u četiri slučaja odredive, a u tri slučaja su određene. To je argument u korist moje teze da ste ovo odradili pamfletski i s namerom da pošaljete političku poruku.
Nije predmet ovog zakona slanje političke poruke. Predmet ovog zakona je da se vidi kako država, centralna država, može da pomogne u ravnomernom regionalnom razvoju sopstvene države. O tome smo maločas govorili. Rekli smo da je najbolje da se to učini na taj način što će Vlada, polazeći od kriterijuma iz člana 4, koji su veoma jasni, da odredi regione, polazeći…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
… ulazim u vreme Poslaničke grupe, vodeći računa o predlozima jedinica lokalnih samouprava, a u saradnji s organom nadležnim za poslove statistike.
Vidim da je kritika ovog amandmana bila u tom smislu što jedinice lokalne samouprave ne mogu da učestvuju u kreiranju i određivanju regiona. Vi ste potpuno u pravu, one ne mogu da učestvuju na nivou donošenja odluke o tome, nemaju taj kapacitet, niti je cilj ovog zakona da se to čini. Ali, ako vidite iz strukture teksta koji smo podneli, mi smo rekli samo – vodeći računa o predlozima lokalne jedinice samouprave, jer nigde dalje u zakonu, kako ste razrađivali ovaj zakon, nemate, sem preko tih vaših, koje smo mi tražili, ukidanja oblasti, nijedan drugi način da lokalna samouprava bitno utiče na ovaj ceo proces. Jedini način da ih nekako uvedemo u priču je ovaj, ali nigde ne stoji da je Vlada u obavezi da posluša taj predlog, nigde to ne stoji.
Prema tome, nema nikakvog razloga da se ovakav amandman ne prihvati, ili da se, ako ovaj nije do kraja odgovarajući, na nadležnom odboru neki drugačije definisan amandman prihvati i da se na taj način utvrdi drugačiji koncept, drugačiji pristup u pisanju ovog zakona, koji ne bi unosio političku konfuziju među građane Srbije, dovodio do nesporazuma koji nam uopšte nisu potrebni, a da se posao koji država ima obavezu da uradi, izvršni organi vlasti koji tu obavezu imaju da urade, obavi na adekvatan način.

Na raspolaganju Poslaničkoj grupi DSS-a preostalo je 14 minuta i 30 sekundi.
Reč želi narodni poslanik Zoran Nikolić. Izvolite.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Ovo je ključni amandman koji je podneo DSS i ovi prethodni amandmani i svi koji slede posle ovog amandmana su u vezi s ovim amandmanom na član 5.
Zašto smo podneli ovaj amandman i zašto je on po svojoj suštini ključan?
U ovom predlogu vašeg člana 5. se zapravo vidi sva nedoslednost i nedostatak ideje da date jedan kvalitetan predlog regionalizacije Srbije. Vi ste se opredelili za sedam regiona i ovde ih taksativno naveli. Ovde je već bilo reči o onom što je već administrativni pojam, kao što su Vojvodina, Kosovo i Metohija, grad Beograd, koji imaju svoje utemeljenje i u Ustavu i u Zakonu o teritorijalnoj organizaciji, s jedne strane, a, s druge strane, uvodite nove pojmove, kao što su centralna Srbija, zapadna Srbija, istočna Srbija, južna Srbija.
Na tu nedoslednost smo vam ukazali i tu se otvara ona politička priča i onaj politički strah, koji realno postoji, s obzirom na mnoge najave da ove statističke jedinice, odnosno regioni, potencijalno mogu prerasti u administrativne regione. To je jedna stvar i jedna vrsta problema.
Da se zadržimo samo na tome da su to statistički regioni. Vi u obrazloženju tek nagoveštavate da će biti donet veliki broj akata koji će definisati određene parametre privrednog razvoja, demografske karte, pa ćete tek naknadno uraditi ličnu kartu, i socijalnu i privrednu i ekonomsku i infrastrukturnu, sada je samo definišete.
Onda se postavlja ključno pitanje – na osnovu čega ste vi to definisali? Na osnovu čega, kojih parametara? Šta je to što u zapadnoj Srbiji povezuje Šabac i Priboj? Šta je to što u istočnoj Srbiji povezuje Zaječar, Bor, Požarevac?
Dakle, i za ovako definisane regione, kako ste ih vi predstavili, određeni podaci postoje, određena infrastrukturna povezanost postoji. Kakva je ona? Da li je ona takva da garantuje ravnomerni regionalni razvoj?
Objasnite mi šta znači i kakva je to putna povezanost između Zaječara, Bora i Požarevca? Pretpostavljam da ste tim putem išli, preko Crnog vrha, Žagubice, Petrovca na Mlavi, onda ćete doći do Požarevca. Kada neko krene autoputem, pre će stići do Šida nego do Požarevca.
Sada mi recite – kako ćete na bazi te infrastrukturne povezanosti, putne povezanosti, napraviti da privrede u tom regionu, u Požarevcu, Boru i Zaječaru budu kompatibilne, komparativne, što kaže gospodin Krasić, ako sam ga ispravno protumačio? Dakle, objasnite te stvari.
Šta će značiti investicije u tim regionima? Pominjali ste nekakav most, ne nekakav, mada, kada je u pitanju obećanje ove vlade, sve je ''nekako''. Dakle, pominjali ste u načelnoj raspravi most na reci Lim, govoreći nešto o Prijepolju, kada je bila neka diskusija. Mene ne bi iznenadilo da u ovim diskusijama obećavate mostove tamo i gde nema reke, ali ovde Lim de fakto postoji. Objasnite mi kakva je to ekonomska, privredna korist za, recimo, Šabac? Da li će taj most na reci Lim uticati na veću poljoprivrednu proizvodnju u Mačvi? Objasnite mi te stvari. Objasnite kako će ti regioni funkcionisati? Na bazi kojih parametara ste došli do ovakve podele i dali jedan ovakav predlog?
Naš amandman vam govori, pre svega, da na bazi tih pokazatelja koje bi prethodno trebalo utvrditi, konsultujući lokalne samouprave, poštujući mišljenje lokalnih samouprava, samim tim i građana koji žive u lokalnim samoupravama i koji imaju najveći interes za procesom regionalizacije i decentralizacije vlasti, Vlada, a kasnije i Skupština, na bazi ekonomskih, privrednih, infrastrukturnih, socijalnih, kulturnih, istorijskih razloga, utvrde zajedno regione u Srbiji. Pametna Vlada i pametna vlast ne bi došle s ovakvim predlogom u Skupštinu, jer bi pametna vlast i pametna vlada tražile najširi mogući konsenzus.
Ne vidim da se mi sporimo o tome da li treba doći do te decentralizacije vlasti i da li je potrebna regionalizacija, ili su to, možda, kada vam se ponude malo jači argumenti, vaši odgovori da biste se malo više pokazali evropejcima i odigrali na sigurnu kartu evropskih integracija i sredstava koja će doći iz Evrope. Ali, to vam sad ne prolazi, ne može vam proći ako uopšte želite da ulazite u dijalog s poslanicima DSS-a. Dakle, jesmo za regionalizaciju, to nije sporno, ali onu koja bi bila zasnovana na najširem mogućem konsenzusu, i političkom i društvenom, gde bi se uvažila i nauka, i statistika, i ekonomija, i ekonomski rezon, i lokalne samouprave, samim tim i građani i volja građana, pa da na bazi toga napravimo ekonomske privredne celine koje bi imale smisla.
Pominjao sam u načelnoj raspravi, zar nije logično da Srem i Mačva, samim tim, Mačvanski i Sremski region, čine jedan region? Negde oko 400 hiljada ljudi živi na tom prostoru, blizu 500 hiljada ljudi, da, preko 500 hiljada ljudi. Uklapamo se u evropsku nomenklaturu i mogao bi da se formira region. To je područje koje bi trebalo da bude s najintenzivnijom poljoprivrednom proizvodnjom, zapadna kapija, kapija Srbije, s najintenzivnijom poljoprivrednom proizvodnjom, našom strateškom privrednom granom, koju bi upravo tu trebalo razvijati. Naravno, i dalje u Vojvodini, ali ovo jeste neki zajednički imenitelj ova dva regiona. Most na Limu, sasvim sigurno, neće pomoći regionu zapadna Srbija u koji ste Šabac svrstali.
Ovaj amandman čitav zakon postavlja na noge, za razliku od vaših predloga, gde je sve postavljeno na glavu. Sebi ste dali pravo da arbitrirate i da podelite na nekakve statističke celine Srbiju, s tim, da kažem, pomalo bolnim, zastrašujućim prizvukom, da se to polako, prvo, sondira, a bogami, od nekih stranaka, i priprema teren da to postanu i administrativne jedinice. To je ono što je problem.
Ovde ne vidimo ekonomski rezon, niti vi možete, a volite da kažete da se koristite činjenicama. Iznesite činjenice – na osnovu čega ste ovo ovako podelili.
Ovde je bilo reči da region Vojvodine, region Beograda, svaki ponaosob čini 30% bruto nacionalnog dohotka, što znači da preostala četiri regiona, odnosno preostalih pet regiona jedva da imaju po 10%, odnosno daju 10% bruto nacionalnog dohotka. Ako se pridržavamo striktno principa ravnomernog regionalnog razvoja, znači li to da će se sva sredstva iz budžeta Republike Srbije, ali i ona potencijalna koja možemo dobiti od EU, koristiti i ulagati upravo u ova područja, kako bi iznivelisali bruto nacionalni dohodak, kako bi bruto nacionalni dohodak u Vojvodini, recimo, u perspektivi, u narednih 10 godina, činio 16%, Beograda – 16%, da dođemo do tog momenta da južna Srbija, grad Niš i sve ono što tamo pripada, i Leskovac i Vranje, kako ste vi to odredili, takođe, učestvuju sa 16-17% bruto nacionalnog dohotka u državi?!
Da li je to vaša namera? Onda recite da vidimo u kom pravcu razmišljate, kako razmišljate.
Vi nemate odgovore na ta pitanja, zato se ovde vidi mnogo više politike nego ozbiljnog promišljanja o ravnomernom regionalnom razvoju, mnogo više političkih nagodbi i trgovine nego ekonomskog principa. To je ono što smo u prvih četiri-pet amandmana koje smo podneli demaskirali.
Imate šansu, to sam rekao i u načelnoj raspravi, imate dva načina kako možete časno da se izvučete iz ove stvari – da povučete ovaj zakon.
Sasvim sam siguran da nemate nameru da to uradite, ali ono što bi vam bilo pametnije, jeste da ste malo obratili pažnju na ove amandmane i da ste ih prihvatili u celosti, pa bi ovaj zakon bio mnogo bolji. Imali biste i najširu moguću podršku povodom toga. Ovako, vi odlučujete da politički lomite stvar preko kolena. Jasna je politička trgovina – formiranjem osam novih agencija, ko zna koliko oblasnih asocijacija.
Vi u zakonu kažete da ćete na bazi statistike videti koje će oblasti sačinjavati oblasne agencije. Čist je voluntarizam to što predlažete. Neverovatan administrativni aparat koji predviđate, na bazi iskustva, a i onoga što već u štampi možemo da pročitamo, da menjate ime stranke u stranku regiona.
Jasno je da je ovo vaš stranački projekat i da ste svoj stranački projekat, zarad spasavanja svog stranačkog rejtinga, zloupotrebili i sada nas dovodite u situaciju da o ovome raspravljamo ovako kasno. Zloupotrebili, napravili politički dogovor, to vam je dozvoljeno, a u narednim danima, odnosno mesecima, tek ćemo videti šta je cena toga, šta je nekoj drugoj stranci dozvoljeno. Nešto što, kao stranka, sigurno ne biste u nekim normalnim okolnostima želeli da podržite, moraćete da podržite, jer to se zove vraćanje duga za zakon o regionalnom razvoju.
Još jednom razmislite, prihvatite ovaj amandman. Ovaj amandman daje pravo da se na bazi realnih parametara utvrdi regionalna politika i da je utvrdi Vlada. Mi to pravo ne osporavamo Vladi, ali da dođe u Parlament i da imamo, da kažem, to ''sveto trojstvo'' – mišljenje lokalne samouprave, predlog Vlade, Srpski parlament koji će preuzeti odgovornost kako Srbija treba da izgleda u budućnosti u smislu regionalizacije.

Da li još neko želi reč?
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Izvolite.