Dame i gospodo narodni poslanici, imam utisak, gospođo Kalanović, da vi i ja ne pričamo o istom predlogu zakona.
U Predlogu zakona koji sam čitao, u članu 5. stoji ovako: "Za potrebe podsticanja regionalnog razvoja određuju se sledeći regioni: 1) region Vojvodine". Stav 2. glasi: "Vlada, na predlog organa nadležnog za poslove statistike, određuje oblasti koje čine regione iz stava 1. ovog člana".
Nisam govorio o oblastima, nego o tome da je Vojvodina jedan region. To ste vi napisali, odnosno Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, u članu 5. Predloga zakona. Nisam rekao ništa osim onoga što piše u Predlogu zakona.
Vi ste sada, gospođo Kalanović, upotrebili jednu reč koja, verujte, meni deluje prilično zastrašujuće. Upotrebili ste reč "mape". Vi ste, gospođo Kalanović, stariji od mene.
Pa, jel vi znate kako je počelo zlo na prostorima bivše Jugoslavije? Tako što su se neka deca u Ljubljani, navodno deca, navodno igrala s mapama po kojima treba da se razbije bivša Jugoslavija. Zlo je krenulo kada su počele da se puštaju u opticaj razne mape. Sada vi krećete ponovo s tom pričom – mape. Dokle?
Ima jedan aforističar koji je šezdesetih godina prošlog veka napisao jedan aforizam koji je, nažalost, sada se ispostavilo, živa istina – koliko Srbija treba da bude mala da ne bila velika.
Ljudi, podelili ste Srbiju na sedam regiona. Sada kažete – to su statistički regioni, ali očigledno je, kada upotrebljavate reči – mape, granice, jedinice, da imate nameru da idete dalje, da ovo nije kraj. Podelili ste Srbiju na sedam regiona. Možda vi toga niste svesni, gospođo Kalanović. Ubeđen sam da imate najbolje namere, ubeđen sam da ste i vi patriota, kao i ja, ali znate, i ''put u pakao je popločan najboljim željama''. Zapad, neki krugovi u EU i neki krugovi u Stejt dipartmentu igraju na našu tradicionalnu srpsku slabost, a to je da smo skloni deobama.
Vi ste na ovaj način otvorili Pandorinu kutiju. Znate šta će sada da se desi? Sada će svaki region da počne da vuče na svoju stranu. Sada će onaj ko živi u Kikindi da kaže – šta me briga kako živi onaj u Nišu, daj da meni u Kikindi bude lepo, pa će se otići dalje. Onaj koji živi u Kikindi, kazaće – šta me briga kako je onom u Pančevu, daj da meni samo u Kikindi bude lepo. Neće više biti ništa od Srbije, neće biti snage da se vodi jedna šira nacionalna i državna politika. Svako će da se ograniči na granice svog tora, koji vi nazivate regionom.

Pravo na repliku je iskorišćeno.

Zahvaljujem.

Reč ima, u raspravi o pojedinostima, još uvek o amandmanu na naslov iznad člana 1, Jorgovanka Tabaković.
Jorgovanka Tabaković je već bila u sistemu, tako da dobijate reč posle nje. Posle nje ide ministarka Verica Kalanović.

Gospođo predsedavajuća, pravo da govorim o ovom amandmanu koristim trošeći vreme Poslaničke grupe, a želim i da vama postavim pitanje.
Maločas ste rekli da odgovor gospođe Kalanović od četiri i po minuta uzlazi u vreme poslaničke grupe od tri sata i nešto. Gde ste to pročitali? Rekli ste tako, možda se niste jasno izrazili.

Izvinjenje za prekidanje, rekla sam, član 143. stav 7, možete da konsultujete stenogram, i govorila sam o predlagaču i o vremenu koje je predlagaču na raspolaganju.
Molim vas da malo pažljivije slušate.

Znate šta želim da vas pitam.

Samo da završim odgovor, s obzirom na to da nema potreba da se na takvu temu nesporazuma javljamo i dalje. Ovo vreme ne ulazi, naravno, u vreme vaše poslaničke grupe. Govorila sam o članu 143. stav 7. Mogu i da pročitam, ako nemate Poslovnik kod sebe.

Nemojte da trošite vreme, molim vas.

Onda ćete videti da sam u odgovoru ministarki Verici Kalanović rekla da predstavnik predlagača ima dva minuta o amandmanu, s tim da ukupno vreme koje predlagač ima na raspolaganju ne može da pređe tri časa. To nema nikakve veze s vremenom poslaničke grupe. Molim vas da te elementarne stvari, ipak, svi pročitamo pre nego što uđemo...