Već treći amandman je na članove iz dela koji se odnosi na Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj. To je jedan od subjekata regionalnog razvoja koji ne treba da postoji. Podneo sam amandman na tačku 2. ovog člana, gde se kaže šta radi Agencija – prati i sprovodi mere i realizuje razvojne projekte za unapređenje infrastrukture, razvoj privrednih društava i preduzetništva, obuhvaćene programima finansiranja regionalnog razvoja. Između ostalog,  predviđa se da ova agencije organizuje i vrši i izdavačku delatnost.
Za sve čega se dohvatite, samo razmišljate kako da što više sredstava uzmete od građana Srbije, a kakav je vaš odnos prema poljoprivrednim proizvođačima, to može vrlo lako da se vidi po tome gde su dodeljivana određena novčana sredstva za pomoć poljoprivrednim proizvođačima, gde su mobom ili na neki drugi način, kako su se organizovali, gradili objekte, a sada su u obavezi da uplate kamatu mnogo veću od sredstava koja su dobili kao pomoć od Vlade Republike Srbije.
Prestanite s takvim odnosom, jer vi pokušavate toplo-hladno. U jednom momentu, kad su građani Srbije bili zabrinuti kako prevazići finansijsku ekonomsku krizu, kojom vi pokrivate svu vašu nesposobnost i sav vaš odnos prema državi i njenim organima, rekli ste da je preveliki broj ministarstava, da ih treba ukinuti, a zatim su neki od ministara pričali kako ministarstva i nisu veliki problem, veliki problem su agencije, na šta smo mi iz SRS-a ukazivali prilikom donošenja Zakona o agencijama. Vi se niste osvrtali, nego, naprotiv, uvodite ove agencije …

Na član 29, amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović, koji ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem. Dame i gospodo, amandman je podnet na član 29. Ovaj član reguliše rad Nacionalne agencije i, u suštini, predviđa primenu i sprovođenje razvojnih dokumenata.
Šta to znači u praksi i koliko je nerealan ovaj probriselski zakon koji dovodi u pitanje teritorijalnu celovitost Republike Srbije, upravo zbog ovih fondova, pokazuje sledeći primer. Bivši pomoćnik ministra finansija Gordana Lazarević je izjavila da okvirni sporazum koji se tiče IPA fondova predviđa sledeće – svake godine Srbija treba da podnese projekte koji će se finansirati iz trogodišnjeg budžeta EU donetog 2007. godine, a onda se za svaku godinu utvrđuju projekti koji treba da odgovaraju iznosu sredstava koja su predviđena.
Zatim je bivši pomoćnik ministra finansija izjavila i sledeće, veoma bitno – to ne znači da ćemo taj novac dobiti. ''Za ovu sumu konkuriše se s određenim projektima koji se ocenjuju i za njih se dobija direktna pomoć.''
Dakle, ta nerealna utopistička zaslepljenost EU praksi je nešto sasvim drugo.
Takođe, imamo i procenu gospođe iz Slovenije, eksperta za pretpristupnu pomoć EU. Ona je, na seminaru održanom 5.12.2007. godine u Beogradu, iznela podatak da je Grčka, koja je 25 godina član EU, uspela da dobije samo 70% pomoći, jer nije imala dobre projekte. U tom smislu, postavlja se pitanje – ako je jedna Grčka, koja svake godine ima bolje kapacitete od nas, dobila toliko, koliko će dobiti Srbija u praksi? Zahvaljujem.

Hvala vama.
Na član 29, amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.
Reč ima gospođa Tabaković.

Član 29. reguliše nadležnosti, odnosno poslove koje će obavljati Nacionalna agencija.
Rekli smo da je Nacionalni savet jedna paradna institucija, koja treba da predstavi veliku brigu o regionalnom razvoju, ali će, u stvari, Nacionalna agencija, koja će naslediti Agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća i preuzeti deo ljudi, opreme, sredstava i poslova iz dela Ministarstva za regionalni razvoj koji se bavi infrastrukturom, raditi poslove koji su pobrojani pod tačkama od 1. do 11. Neki se tiču zaista priče o regionalnom razvoju i potrebe da se određeni projekti pripreme i da se s njima konkuriše, iako ti poslovi nisu u ovoj državi mogli da budu urađeni, na primer, u 2007. godini, na primeren način, pa su nam odobreni krediti ostali nepovučeni. Podsećam na podatak iz završnog računa za 2007. godinu da smo blizu milion evra platili kamate na nepovučena sredstva, zato što nismo uspeli da uradimo prateće poslove.
Onda se pitam, zašto je Agencija sebi, pored poslova koji se tiču regionalnog razvoja, pridodala i poslove organizovanja i vršenja izdavačke delatnosti, pripremu i realizaciju programa edukacije instruktora i konsultanata za potrebe razvoja privrednih društava i preduzetništva i uzela da radi deo poslova koji pripadaju monopolu države, poput komorskog sistema, a to je izdavanje javnih isprava?
Ako neko sebe smatra sposobnim, nek izvoli, neka se izloži tržištu, pa neka proverimo i mi, a i oni sami, koliko su konkurentni, a ne da svi mi treba da budemo izloženi na tržištu po svojim kvalitetima, upornosti i radu na različit način, a neki uvek imaju da izdaju neke isprave za koje mora da se plati neka članarina, neki doprinos, koji autorima ovakvih zakona omogućava ugodan i lagodan život.
Ta praksa treba da prestane. Ono što je praksa koja mora u ovo vreme krize da prestane, to je sledeće.
Osnivamo nebrojano mnogo agencija koje su, u stvari, paradržavni organi koji vrše poslove koji su, inače, u nadležnosti Ministarstva i ministarstava i bankarskog sistema, a rađeni su na osnovu uredaba, poput raznovrsnih uredaba o subvencijama, ali je vrhunac cinizma sebi odrediti posao pripreme i realizacije, edukacije instruktora i konsultanata.
Građane ću podsetiti samo na licenciranje stečajnih upravnika, koji su, takođe, išli na posebne obuke i edukovali se, a onda su se u javnosti proslavili aferom o tome koliko su desetina hiljada evra sebi određivali kao naknadu za uspeh u stečajevima.
Zatim, licenciranje brokera, portfolio menadžera, po 4.000 evra se licence plaćaju za tu vrstu dokumenta, da ne kažem papira, da ne obezvredim znanje tih mladih ljudi koji su koristili razne prečice da do ovog posla dođu i da dobiju odabrane poslove u odabranim institucijama, a da pored toga neko uvek ima sigurnu zaradu koja kaplje u organizaciji ovih i ovakvih licenci, seminara, obučavanja, itd.
To je lekcija koju ste dobro naučili od stranih donatora, kasnije investitora, počev od prvog zajma Starateljskog fonda Svetske banke iz 2001. godine, gde je od 6.000.000, ne milijardi, 6.000.000 dolara – 3.950.000 vraćeno stranim konsultantima, a po međunarodnom ugovoru koji je ratifikovan na jednom ovakvom zasedanju u Saveznoj skupštini, septembra 2001. godine. Da li ste u stanju da shvatite pogubnost ovakvih nadležnosti, a krajnje je vreme da s tom praksom prekinete?

Na član 29, amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 29, amandman je podneo poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Da)
Gospodin Avramović ima reč.

I u ovom amandmanu na član 29, u kome se određuju obaveze ili nadležnosti Nacionalne agencije, moram da podvučem da je, u suštini, pitanje formiranja novih radnih mesta, formiranje agencije od strane direktor ili ministra za zapošljavanje kadrova stranke G 17 plus, Mlađana Dinkića.
Ako uzmemo u obzir tačku 5, koja kaže – priprema i realizuje programe edukacije instruktora i konsultanata za potrebe razvoja privrednih društava i preduzetništva, mislim da ste ovim predlogom zakona i ovom tačkom 5. apsolutno samostalno priznali svoju nesposobnost da razvijate privredu i društvo, za šta vam je potreban konsultant ili instruktor. Postavljam pitanje – postoji li mogućnost da taj konsultant ili instruktor bude neko strane lice, pošto očigledno vi niste sposobni da sačuvate privredni razvoj ili preduzetništvo?
Suština diskusije nije čudna, ako uzmemo u obzir dosadašnje vaše iskustvo, počevši od Agencije za privatizaciju, koja je uništila privredu, i počevši od vašeg iskustva razvoja privrede kroz program kragujevačkog "Fijata".
Postavljam još jedno pitanje. Kako mislite da zaključite sistem zaštite razvoja privrednih društava i preduzetništva ako u stranci G17 plus, čiji direktor predlaže formiranje ove agencije, funkcioniše kriminal i korupcija, jer je to ono što je najveća bolest privrede i privrednog društva, posebno razvoja preduzetništva? Dakle, gospodo narodni poslanici, ova agencija nema zadatak koji je predviđen ovim zakonom, kao ni što zakon nema obavezu koja je predviđena Ustavom.

Na član 29, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Da) Gospodin Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ovaj moj amandman odnosi se na član 29. stav 1. tačka 7. Predlog je da se tačka briše. Razlog je generalni stav SRS-a da je to još jedna agencija koja će usisati deo sredstava od onog obima sredstava koji se planira za regionalni razvoj.
U uslovima ekonomske i finansijske krize, izdvajamo i izdvajaćemo u nastupajućem periodu limitirana sredstava, namerno kažem limitirana, zbog toga što iz godine u godinu izdvajamo sve manje, a posebno se moramo osvrnuti na određene podatke i činjenice koje se odnose na određena finansijska sredstava koja su kolala u finansijskom sistemu Republike Srbije u periodu od 2001. godine, pa do danas. Oko 16 milijardi evra direktnih stranih investicija je ušlo u finansijski sistem Republike Srbije.
Pitanje je – koliko je stvarno uloženo u regionalni razvoj? Niko to ne zna. Zašto? Zbog toga što ne pravimo analize, nemamo ovde završni račun da možemo to iskazati.
S druge strane, privatizacija je privedena kraju, što se tiče društvenog sektora, i preko tri milijarde evra je upumpano u finansijski sistem i u budžet Republike Srbije, ali nije upumpano tamo gde je trebalo po Zakonu o privatizaciji, u Fond za razvoj i, preko Fonda za razvoj, u regionalni razvoj. Ništa od toga nije napravljeno i zbog toga imamo ovu disproporciju između najrazvijenijih i najnerazvijenijih, koja, po podacima potpredsednika Vlade gospodina Đelića, iznosi 15 puta.
To treba da vas zabrine, to treba kod vas da stvori preduslove da kažete – dosta je bilo onog što smo radili.

Na član 29, amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da) Gospođa Radeta.