Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospođo ministarka, čitajući ovaj predlog zakona o regionalnom razvoju, uvideo sam svu besmislenost ovog i ovakvog zakona, s obzirom na to da ovakav vid decentralizacije nije decentralizacija.
Neću biti toliko oštar kao moje kolege da tvrdim da je ovo cepanje Srbije, iako bih se, na prvu ruku, mogao složiti s tim, već vidim da ste pronašli novi način da dođete do sredstava, ovoga puta iz pristupnih fondova EU, ali se pribojavam da će iz tih sredstava najmanju korist imati korisnici kojima su sredstva najpotrebnija, a to su lokalne samouprave.
Prava i suštinska decentralizacija bi bila na nivou lokalnih samouprava, za koju se SNS i zalaže, a ne na nekakvom regionalnom nivou, za koji ne mogu da pronađem nikakav poseban smisao, izuzev neke formalne virtuelne decentralizacije, čija je suština udomljavanje preostalih članova stranke G17 plus. Objasniću zašto.
Iako smatram da je ovaj zakon teško popraviti amandmanima, skoro je i nemoguće, podneo sam amandman, iz jednog jedinog razloga, što mi je poznata tvrdoglavost ljudi iz G17 plus i trajnost u ovakvim i sličnim glupostima. Dokaz za ovakve tvrdnje je i član 31, koji predstavlja mandat predsednika i članova regionalnog razvoja u trajanju od pet godina, što nije ni primereno ni logično rešenje.
Amandmanom koji sam podneo ispred SNS-a predviđa se smanjenje trajanja mandata sa pet na četiri godine.
Da vas podsetim, članovi regionalnog razvojnog saveta su predstavnici lokalnih samouprava, predstavnici gradskih opština, predstavnik Vlade itd. Dakle, sve su to političke funkcije, ali sa trajanjem mandata od najviše četiri godine; jedino će članovi saveta imati mandat od pet godina.
Onako kako ja vidim, svesni ste da vlasti posle sledećih izbora neće biti, pa da zadržite koliko-toliko upravljanje tokovima novca, ili mislite, s druge strane, da ćete biti doživotno na tim funkcijama.
Što se tiče obrazloženja Vlade, ono je toliko besmisleno da vam ga moram pročitati, čisto radi vas, gospođo ministar, kolega poslanika i građana Srbije, jer čini mi se da bi i mala deca dala smislenije i bolje obrazloženje: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što je mandat predsednika i nekih članova regionalnog saveta vezan za izborni ciklus, a može biti kraći od četiri godine, odnosno duži od četiri godine''.
Ne može biti duži od četiri godine, može biti kraći, jer svi koji će biti članovi saveta postavljaju se na period od četiri godine, tako piše u svim zakonima, izuzev ovde. Predlog zakona je vrlo jasan – mandat predsednika i članova regionalnog saveta traje pet godina, to je član 31, dok član 24. kaže – mandat predsednika i članova Nacionalnog saveta traje pet godina. Znači, nema manje, nema više, traje pet godina. Nažalost, niste predvideli ovim predlogom zakona ni način njihovog razrešavanja. Jednostavno, pet godina, i to je to, ne daj bože neki smrtni slučaj nekog od članova saveta, on ostaje i posmrtno član saveta.
Možete me ubediti da nisam u pravu tako što ćete prihvatiti ovaj amandman, kao i amandmane svih kolega iz SNS-a. Hvala.

Na član 32, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.
Reč ima gospodin Pejčić Aleksandar.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, poštovana ministre, poslanici DSS-a su u raspravi načelu i u pojedinostima kritikovali ovaj zakon i kroz formu amandmana ponudili sasvim novi zakon o regionalizaciji Srbije.
Smatramo da su strukture kao što su savet, kao što je agencija i razne asocijacije, suvišne, preglomazne i skupe za građane Srbije.
Podsetiću vas da je, kada je ovde inaugurisana Vlada Mirka Cvetkovića, rečeno da će nova vlada raditi na tome da relaksira državnu upravu za otprilike 8.000 novih radnih mesta. Ovim zakonom, Vlada demantuje samu sebe.
Smatramo da je ovaj naš amandman i te kako osnovan i da ga treba prihvatiti. Hvala lepo.

Na član 32, amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Pošto sam podneo amandman na član 31, gde sam predložio da se briše "regionalni razvojni savet", sasvim je logično da se podnese amandman na član 32. i da se briše stav 1. gde se definiše  i precizira ko čini regionalni savet.
Članovi regionalnog razvojnog saveta su predstavnici jedinica lokalnih samouprava koje čine regiona, kao i predstavnici gradskih opština, predstavnici javnog i civilnog sektora (evo, uvodi se ovde neka nova forma u zastupanju interesa građana Srbije, odnosno lokalnih samouprava), kao i drugih institucija i organizacija sa teritorije tih jedinica lokalne samouprave, kao i predstavnik Vlade.
Ako već imate Nacionalni savet koji formira Vlada Republike Srbije, zar je potrebno još formirati i regionalni razvojni savet, koji će sačinjavati predstavnici lokalnih jedinica lokalne samouprave, kao i predstavnici Vlade?
Mislim da je to potpuno besmisleno, ali da se uočiti da su tri bitna elementa, ili tri bitne komponente ili cilja za stavljanje ovog zakona na dnevni red i njegovo usvajanje.
Prvi jeste taj što planirate pripremu za razbijanje države Srbije, drugi je da se udomi veliki broj članova stranke G17 plus, da se obezbedi onaj minimum potencijalnih glasača koji će zanavek, čini mi se, po vašoj želji, omogućiti da kontrolišete finansije Republike, odnosno države Srbije, i treći je da biste iskamčili nešto sredstava iz pristupnih fondova i ne uložili ih u interesu građana Srbije, nego u vaše firme, u vaše projekte, jer tako vi vodite računa i brigu o ravnomernom regionalnom razvoju Republike Srbije.

Na član 32, amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, amandman sam podneo na član 32. Predloga zakona. Ponovo se, kao i u prethodnim amandmanima, radi o regionalnoj razvojnoj agenciji, ali u ovom članu se, kao što vidimo, govori i o tzv. regionu Vojvodine.
Naravno, svakome ko neutralno i bez probriselske ostrašćenosti analizira situaciju u našoj severnoj pokrajini je jasno šta se tamo dešava, posebno posle dve fraze, ili izjave gospodina Pajtića. Prva je njegova javno izražena želja da bude komesar u Briselu, što je skoro neverovatno za jednog funkcionera Republike Srbije. Druga je njegova euforična izjava povodom donošenja statuta Vojvodine – "dobro jutro, ili dobar dan, Vojvodino", što je ponovo jedna fraza neprimerena za visokog rukovodioca i člana DS-a, vladajuće stranke.
Možda bi te fraze imale nekog smisla kada bi građani Vojvodine i Srbije imali mogućnost da bolje žive zbog tzv. IPA fondova. Međutim, sledeći podaci iz susednih zemalja pokazuju da je to ponovo jedna neotitoistička, ili probriselska utopija.
Godine 2006. je objavljeno da je Hrvatska iskoristila sredstava za projekte u okviru programa "Karc", u procentu od 97 do 99% za 2001. i 2002. godinu. To je na papiru bila bolja iskorišćenost nego u drugim tzv. tradicionalnim zemljama, gde je iznosila u proseku oko 60%. Ali, hrvatski ''Jutarnji list'', je 4. 2. 2007. godine, izneo da se veliki deo iznosa koji EU, putem finansijske podrške, ulaže u Hrvatsku, posebnim putem vraća u zemlje EU. To je realnost, ostalo su fraze koje dovode do ovako štetnih predloga zakona. Zahvaljujem.

Na član 32, amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 32, amandman je podneo poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, moramo da podsetimo na par činjenica, pre svega, da se Srbija, prilikom potpisivanja Sporazuma o pridruživanju, obavezala da će izvršiti klasifikaciju u roku od četiri godine od momenta potpisivanja i evo primera kako se krše sve one odredbe da bi se došlo do nekog cilja koji je obavezujući po osnovu nekih sporazuma.
Dakle, predlagač zakona navodi da su granice statističkih regiona koncipirane prema preporuci Eurostata, a one govore – NUTS 2, tj. region, pokrajina, teritorija koja obuhvata od 800 do tri miliona stanovnika.
Međutim, zakon predviđa formiranje Istočnog regiona, koji će se na popisu 2011. godine pokazati kao područje sa manje od 700 hiljada stanovnika.
Usput, da bi opravdao formiranje te statističke oblasti, podnosilac zakona uključuje u njegov sastav, sasvim nelogično, Pirotski okrug, odakle su već na adresu predlagača stizale primedbe lokalnih vlasti, jer je prirodno da taj okrug bude u sastavu Južnog regiona. Za potrebe prikupljanja dovoljnog broja stanovnika, predlagač je morao da ide protiv prirodne logike i interesa građana tog područja.
Kroz ovaj običan primer prisvajanja onog što nije prirodno spojivo dokazuje se da imate veću obavezu prema Sporazumu nego prema građanima Srbije. Ako uzmemo u obzir činjenicu da morate ispoštovati i te norme, a ne građane Srbije i njihov interes, jasno je da vam je do građana Srbije najmanje stalo, tako da priča o ravnomernom regionalnom razvoju apsolutno, narodski rečeno, ne može popiti vodu, kada ste ovakav vid prekršaja učinili na najgori mogući i najgrublji način. Hvala.

Na član 32, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.