Zahvaljujem. Reč ima gospodin Velimir Ilić.

Izuzetno sam razočaran, gospođo ministar, komentarišete da sam ja govorio nevezano, nabacano, dok ste se vi smejali i provocirali, uporno se smeškali, a onda ste počeli da vičete na mene, da galamite, da oštro pretite.
Tih vaših pretnji se, gospođo Kalanović, ne bojim, kao ni vaše stranke, ali razgovarajte jednom argumentima, ne lažima. Počeli ste da pričate isto kao Dinkić. Zato ste tu došli. Verujte, mene ne može da iznervira, ali to iritira, nervira građane Srbije, vaše laži su više došle dovde.
Da vam objasnim otkud dug putarima. Vaš veliki ministar, genije, koji je najbolji ministar finansija na svetu, proglašen za najboljeg na svetu, kada smo pravili JP ''Putevi'', morao je dug budžetskog korisnika – Direkcije, da se razduži; to je bila obnova zemlje, pravljenje mostova itd. Šta je on uradio? Pošto nije obezbedio sredstva, rekao je da će za tri meseca u Skupštini Srbije obezbediti sredstva da se pokrije taj dug i JP ''Putevi'' je registrovano kao javno preduzeće Srbije, sa 10,2 milijarde duga, koji do danas nije plaćen.
Vaš veliki genije-ministar je došao na Vladu i rekao da je MMF rekao da smo preinvestirali pet milijardi i da mora svim ministarstvima da se umanji srazmerno, da bi se ispunio ugovor sa MMF-om. On je imao drugi predlog i rekao – da ne bismo i zdravstvo i školstvo i kulturu skresali, to je veliki posao, da umanjimo pet milijardi putarima, koji su izveli radove, predali i završili okončane situacije, da u idući budžet ubacimo pet milijardi i to platimo u narednoj kalendarskoj godini.
To je urađeno i do danas nije plaćeno, jer je novi ministar finansija, koji je došao posle njih, Cvetković, rekao da on tu stavku iz budžeta ne može da prihvati i nije plaćao. Sve se to do danas kamatilo. Ovo jedno se kamati pet-šest godina, a ovo drugo četiri-pet godina.
Vaš genijalni ministar finansija je, kada je on predvodio NIP, u onoj vladi, rekao da je nestalo para u NIP-u i da će NIP da uzme jedan kredit, kad je Đilas počeo da vodi NIP, i taj kredit mora da se podigne, pa je zamolio da putari ne fakturišu u toj kalendarskoj godini šest milijardi iz NIP-a, nego da fakturišu u narednoj kalendarskoj godini ...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Iliću, vam je isteklo, završite.)
... uz obećanje da će od prodaje ''Mobtela'' i privatizacije putarskih firmi taj novac da se nadoknadi. Naravno, Vlada je verovala ministru i rekla – dogovoreno. Ušlo je, ni do danas nije plaćeno.
A, gospođo Kalanović, vaše ministarstvo od prošle godine, iz NIP-a, do danas, duguje putarima sedam milijardi.
(Predsedavajući: Pola minuta govorite duže.)
Vi niste platili sedam milijardi na obilaznici. Imam šest minuta.
(Predsedavajući: Ne, ovo je replika i uopšte nije tema. Ovo je replika, a ako ćete o toj temi, onda nećete na današnjoj sednici.)
Ja repliciram ovo što je bio problem.
(Predsedavajući: Izvinite, molim vas.)
Prema tome, nemojte tako razgovarati, budite odgovorni.
Šta sam ja uradio, zna Srbija, četiri hiljade kilometara. Vi to ne možete da obeležite belom trakom. Idite na Zlatibor, vidite, možda se slikate tamo.
Išli ste na obilaznicu da se slikate, ja sam to radio, a vi ste završili 100-200 metara, koliko je ostalo, pa otiđite u Ovčar Banju, obiđite celu Ibarsku magistralu, do Crne Gore, gospođo Kalanović, pa otiđite do Novog Sada, završen autoput, Novi Sad – Subotica, sve završeno, pa do hrvatske granice – sve rekonstruisano.
Da li ste videli kako izgleda Sićevačka klisura, koju sam ja vodio, i onih 18 kilometara puta do Niške Banje, autoputa? Vi to ne možete da uradite za narednih 100 godina, po ovoj vašoj radnoj dinamici. Još da ste me pratili, vi i vaš ministar, finansijski, ono što ste bili u zakonskoj obavezi, onda bi bilo još više.
Što napadate direktore, ovaj nesrećni direktor dobio je krivičnu prijavu što je prihvatio da mu putari fakturišu u narednoj godini, pa je, kao, dobio prijavu zbog falš dokumentacije, a putari nisu imali pare za PDV, pa je rečeno da se ne fakturiše u ovoj godini, već u narednoj, pa je ispalo da se u januaru i februaru asfaltiralo i radilo na putevima, što je netačno, jer su radovi bili izvedeni pre toga.
Ovo je radi istine, radi gledalaca koji nas prate, radi poslanika koji prate ovo zasedanje, da se zna, a vi pričajte šta hoćete. Znam da ste vi nalagali, vaše vođe iz G17, dva puta ste pravili državnu komisiju, kontrolisali.
Imam ovde jedan intervju ministra za infrastrukturu, koji je rekao ...
(Predsedavajući: Sad vam je stvarno vreme isteklo. Zahvaljujem vam. To je kraj.)
... da je sve u redu. Prema tome, gospođo moja draga, radite malo, zasučite rukave ... (isključen mikrofon).
(Glasovi iz klupe: Zašto mu isključujete mikrofon?)

Zahvaljujem. Isključujem zato što je završeno vreme. Niti je vreme, niti je tema, hvala lepo.
Vraćamo se na raspravu u pojedinostima – zakon o regionalnom razvoju.
Na član 35, amandman je podneo poslanik Mirko Munjić.
Reč ima gospodin Munjić.

Podneo sam amandman na član 35. stav 1. tačka 10) kojim tražim da se ova tačka briše.
Ako nam ministar jednom kaže da nema suvereniteta tamo gde nema stanovništva i da je to jedan od razloga zbog kojeg treba podržati zakon o regionalnom razvoju, da treba podržati rasturanje države na nekakve feude, postavlja se nedvosmisleno i logično pitanje – nije li ovo ujedno i vaš recept kako će, npr., Amerika sačuvati nenaseljene prostore Aljaske, kako će Rusija sačuvati ogromna a nenaseljena prostranstva Sibira?
Ako jeste, to zaista treba zaštititi i patentirati kao svojevrsnu i dobru intelektualnu svojinu. Predložite vašim prijateljima da i oni razbiju te svoje teritorije na takve regione, možda će to i prihvatiti.
Međutim, mi dobro poznajemo ovu vašu vladu. Dobro znamo koja je osnovna životna i, nadasve, politička filozofija ove vaše vlade, koja je njena politika u vođenju te politike. Ona, u jednoj rečenici, glasi – da se guska očerupa sa što manje gakanja, a sa što više perja, u prevodu – iznaći način kako što efikasnije oporezovati građane, a da se oni što manje bune. Vi ste zaista maheri u tome. Međutim, znajte, kakvo vreme ide, sve manje će biti perja, a sve više gakanja. Hvala na pažnji.

Hvala i vama.
Na član 35, amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da)
Gospođa Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SRS-a iskazuje svoje neslaganje ovakvim predlogom  zakona o regionalnom razvoju i to pokazuje i način na koji smo podneli amandmane. Svesni činjenice da se suština jednog ovakvog zakona ne može bitno popraviti podnošenjem amandmana, mi smo rešenje videli u brisanju svih članova, brisanju svega onoga što u ovom predlogu zakona piše.
Amandmanom koji sam podnela na član 35. predloženo je brisanje stava 2. ovog člana. Član 35. odnosi se na regionalne razvojne agencije, tačnije, na to koje poslove one obavljaju. Mi iz SRS-a smatramo da osnivanje svih ovih saveta, nacionalnih i regionalnih, silnih agencija, predstavlja samo gomilanje administracije i izmišljanje radnih mesta, kako bi se zbrinuli stranački kadrovi.
Sada samo želim da podsetim na neka dešavanja od pre nekoliko meseci, na ono što se dešavalo u Leskovcu, u gradu u kome živim. Naime, pripadnici vladajuće koalicije na republičkom nivou smatrali su da su oni bogom dani da budu na vlasti u čitavoj Srbiji na lokalnom nivou.
U ovoj misli najviše su prednjačili predstavnici DS-a, a odmah za njima i predstavnici stranke G17 plus. Nisu prestajali s pričom o tome kako će Leskovac nazadovati jer vlast vrše predstavnici SRS-a i nisu prestajali s pričom o tome kako će iz sredstava Republike Leskovcu biti odobreno naknadno još dve milijarde dinara mimo onoga što je odobreno za kandidovane projekte iz NIP-a.

Gospođo Dimitrijević, zahvaljujem. Vreme je isteklo.
Narodni poslanik Aleksandra Jerkov podnela je amandman kojim je predložila da se posle člana 35. doda novi član 35a.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 36, amandman u istovetnom tekstu podneli su, zajedno, narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić, kao i narodni poslanik Dejan Mirović.
Reč ima narodna poslanica, gospođa Vojić-Marković.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, član 36. Predloga zakona glasi – Nadzor nad radom regionalne agencije vrši Ministarstvo.
Poslanička grupa DSS-a je smatrala da ovaj član treba da se briše, prosto, nema razloga da postoji, jer prema konceptu koji je DSS podneo, pratili ste izlaganje naših amandmana, mi smatramo da je ovo jedan izuzetno skup i neracionalan oblik trošenja narodnih para i podmirivanje nekih partijskih dugova, očigledno, tako da nema potrebe da ovaj član uopšte postoji. Smatramo da regionalne agencije, takođe, ne treba da postoje.
S druge strane, počela sam priču o centralizaciji, odnosno decentralizaciji, i volela bih da ovom prilikom, kad se upravo ovaj član obrađuje, kažem nešto više o tome. Iako se čini da ovaj oblik regionalizacije podrazumeva da je to, zapravo, jedna decentralizacija, ako pažljivo pratimo nit ovog zakona, dolazimo do samo jedne stvari – jeste ovde jedna razruđena struktura, komplikovana struktura, masivna struktura, koja potpuno liči na neko strašilo, ali ta struktura ne može da nosi ovaj posao, upravo zato što se nadležnosti prepliću, poslovi su potpuno ispremeštani, a ono što je najvažnije, sve kontroliše i nad svima vrši nadzor Ministarstvo za regionalni razvoj.
Mi danas imamo Ministarstvo za regionalni razvoj i, nažalost, ono ne pokazuje nikakve rezultate, tako da je smešno da pored takvog jednog ministarstva, koje treba da bude superministarstvo prema predlogu ovog zakona, imamo još i silnu ovu strukturu koja ne funkcioniše. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, član 36. se ponovo odnosi na rad regionalne agencije. Naš amandman se odbija, uz obrazloženje da će nadležnost nad ovom agencijom vršiti Ministarstvo.
Čak i kad bismo, u nekom hipotetičkom slučaju, mogli da pokažemo dobru volju i da poverujemo da je ovo pravi argument i da će Ministarstvo vršiti nadzor nad ovom agencijom, postavlja se pitanje – šta će se desiti ako dođe do smene u Ministarstvu ili do smene vlasti?
U tom smislu, smatramo da je ovaj naš amandman mnogo bolji, da daje pravnu sigurnost. Hipotetički govoreno, šta će se desiti ako u nekom narednom periodu, u okviru ove nove petooktobarske euforije koja zahvata ljude u lokalnim sredinama, na vlast dođe grupacija koja još više zavisi od Zapada nego sadašnja vlast i koja još više zavisi od vlasnika kompanije "Delta", koja, kao što znamo, ima prihode koji su uporedivi sa 40% budžeta Republike Srbije?
Mislim da, ipak, treba prihvatiti ovaj amandman i pogledati šta nam nudi to rešenje, za koje mislimo da je u skladu s realnošću, jer realnost nam pokazuje da Srbija u roku od 2007. do 2010. godine treba da dobije 770 miliona evra pomoći iz Fonda IPA. Istovremeno, vi znate da je u periodu do 2008. godine oko 40 milijardi dolara otišlo samo zbog spoljnotrgovinskog deficita upravo ka zemljama EU, Zapadnoj Evropi i Briselu. Prema tome, Fond IPA, kada se uporedi sa spoljnotrgovinskim deficitom, više je nego minimalan. Zahvaljujem.