OSMO VANREDNO ZASEDANjE, 16.06.2009.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANjE

6. dan rada

16.06.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 19:10

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da, izvinite, nisam videla, gospodin Krasić, izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Stvarno nije jasno zašto insistirate na ovim rečima „odnosno državne pripadnosti“. Samo zbunjujete, jer su svi učesnici na našem tržištu jednaki i ravnopravni, kako na tržištu, tako su jednaki i ravnopravni sa gledišta propisa i zakona. Zašto sad ubacujete neku priču da, eventualno, i stranac koji posluje i učestvuje na našem tržištu treba da bude ravnopravan sa domaćim licima? Pa, to se podrazumeva. Vi ste samo dali jednu drugačiju formulaciju. Ono što ste mogli pozitivno, vi ste pokušali da definišete na negativan način, potpuno nepotrebno, da bi se stvorila zabuna. Zbunićete pre svega Komisiju, zbunićete učesnike na tržištu.
Moram da vam kažem da ovo što ste napisali nije tačno. Znate li zbog čega nije tačno? Mlađan Dinkić je hteo da padne u nesvest kada je prilikom prodaje „Delta banke“ čuo da se ispostavilo da je vlasnik „Delta banke“ sa Kipra, a ne iz Srbije. Imate naše banke. Kažite mi ko je vlasnik ovih banaka „Rajfajzen“, „Banka Inteza“, da idemo redom? Koja je njihova državna pripadnost? Kako ćete da definišete državnu pripadnost? Gde su registrovane? Kod nas su registrovane.
Drugi kriterijum, koji je osnivački kapital? To teško ko može da utvrdi. Ako utvrdite prema Agenciji za privredne registre, videćete da ima mešovitog kapitala, i našeg i kapitala iz inostranstva.
Zašto ubacujete državnu pripadnost kao nešto? Šta ste hteli da prikažete? Koji je cilj ovih reči da su svi jednaki i ravnopravni? To vam Ustav nalaže. Kako ne nalaže? Valjda tebe, klima glavom da Ustav ne nalaže.
Kako može Ustav da promoviše diskriminaciju? U Ustavu su svi jednaki pred zakonom. Jedina vrsta nejednakosti kada su u pitanju pravna lica su ona preduzeća koja su osnovana sa stranim kapitalom, tzv. strano ulaganje, pa im je zamrznut pravni položaj i beneficije koje su imali u vreme registrovanja takvog preduzeća. Ali, i taj koncept se napušta. Zašto? Zato što kapital više ne zna za granice. Potpuno vam je nepotrebno ovo što ste stavili u zakon.
Kada nešto bez veze stavite u zakon, onda osnovano izazivate sumnju kod svih da je planirano da se nešto muva, jer racionalno ne može da se objasni. Zato smo podneli amandman, da Predlog zakona očistimo od nečega što je glupost, što je balast, što je nepotreban teret, što može da zbuni.
Nedorečenost je nešto što je najgore, kao što je poluistina gora od svake laži. Zato smo podneli amandman.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Krasić, po amandmanu gospodina Škrbića.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Amandmanom se traži da se u članu 6. stav 3. posle reči „postoje isti“ reči „ili slični“ brišu. Zašto? Zato što to može da zbuni.
Evo zbog čega može da zbuni: ovaj član se odnosi na nešto što je generalno loše definisano u ovom predlogu zakona u članu 6. To je – relevantno tržište. Mislim da bi bilo pravilnije da ste napisali – tržište, jer učesnici postoje na nekom tržištu. Ako kažete „relevantno tržište“, pokušavate da ga na neki način odredite.
Cela teritorija Republike Srbije je tržište. Svako mesto gde se sukobljavaju ponuda i tražnja ili susreću ponuda i tražnja je tržište, po definiciji; može biti neke robe, usluga itd. Ovde se nepotrebno ide u te stvari.
Zbog čega tražimo da se ove reči „ili slični“ izbrišu? Iz prostog razloga što verovatno malo ljudi zna kako radi ta antimonopolska komisija i sa kojim je problemima suočena. Da bi ona uspešno radila, moraju da postoje vrlo precizne odredbe u propisima koji definišu njene nadležnosti, mere i sve ono što treba da radi. Zašto?
Ukoliko ne postoji preciznost, ide se na improvizaciju, pa se onda od insinuacije pravi činjenica, pretpostavka, neka još gora pretpostavka i ceo posao se izvitoperi. Jer, verovatno najteži posao u pogledu utvrđivanja činjeničnog stanja za neku buduću odluku jeste posao koji treba da radi antimonopolska komisija.
Da bi se shvatilo o čemu se radi, praktično treba da imate Institut društvenih nauka, Ekonomski institut, koji treba da napravi takvu analizu stanja na tržištu, a to mogu da rade ljudi koji vrlo dobro znaju sve aspekte tržišta i na strani ponude i na strani tražnje, i to ne globalno za sve vrste robe, nego neki put za vrlo specifične ili tačno određene vrste robe gde postoji monopol, ili gde postoji opasnost od suzbijanja konkurencije.
Ukoliko u tom poslu, koji treba da rade stručnjaci, a mislim da mi nemamo u državi stručnjaka koji se bave analitikom na kvalitetan način, imamo puno onih koji improvizuju, ukoliko u onim odredbama koje oni treba da primene stavljate ovakve proizvoljne termine, onda ćete imati situaciju – i može i ne mora. U kojoj oblasti? U onoj oblasti, u onom delu posla antimonopolske komisije gde treba da se utvrde neke egzaktne činjenice da bi se primenio propis.
Zato je moguće da neko ko je očigledno monopolista, ili neko ko očigledno ima dominantni položaj i zloupotrebljava ga, od strane komisije bude amnestiran, da se napravi analiza na bazi ovakvih formulacija „isto ili slično“ i da se sve to izvitoperi.
Povodom drugih članova ćemo malo konkretnije o pojedinačnim tržištima pojedinih vrsta robe, gde ćete videti koliko je ovaj član 6. pogrešno formulisan.
Smatram da je pre 10-15 godina bila mnogo bolja formulacija tržišta u antimonopolskom zakonu iz onog vremena, ali vi ste napustili to, zato što stvarno nekritički srljate prema EU i smatrate da je sve što je tamo napisano dobro.
Ljudi treba da shvate, ne možemo mi državnu i tržišnu organizaciju Belgije, Holandije, Luksemburga, Francuske ili Nemačke da kopiramo i preslikamo na teritoriju Republike Srbije, jer postoji veliki broj problema i veliki broj razlika koje to ne dozvoljavaju. A ako se to uradi, onda ovo ispadne tragikomično, smešno i pogubno. To ste videli sa ovim vašim projektima nezavisnih regulatornih tela, sa vašim projektom agencija. Videla žaba da se konji potkivaju, pa hajde da i ona digne nogu. Ne ide to tako.
Uostalom, za sve to treba da postoji materijalna pretpostavka. Lako je onima tamo, koji imaju prosečnu platu 3.000 evra, da imaju 25 agencija, ali šta da rade naši ljudi sa prosečnom platom od 300 evra? Da li to ova država ili ova ekonomija mogu da plate?
Vi ste na to zaboravili, samo kažete – dobićemo pristupne fondove i moći ćemo da koristimo sredstva. Na kukovo leto. Šta ste iskoristili? To što je došlo, ko zna gde otišlo.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Potrošili ste vreme za ovlašćenog predstavnika, 15 minuta. Ili želite možda da to bude od onog ukupnog vremena?
Prosto samo da imate orijentaciju, da vam kažem koliko je vremena potrošeno.
Na član 6. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Ivan Andrić, Zoran Ostojić i Slobodan Maraš.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Ivan Andrić, izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Ivan Andrić

Liberalno demokratska partija
Hvala. Na početku hvala što ste prihvatili ova dva amandmana, pri čemu mislim da od 15 amandmana, kao što ste sami istakli, ovaj razjašnjava mnoge stvari.
Na član 6. smo podneli amandman i zato imamo seriju amandmana koje su manje-više istog karaktera. Naš amandman je dvostruk, a odnosi se na poslednji stav ovog člana, gde Vlada bliže propisuje kriterijume za određivanje relevantnog tržišta. Predložili smo da te kriterijume određuje Komisija, odnosno da ih propisuje. Mislimo da je to jako važno.
Obrazloženje koje smo dobili je da je nemoguće da Komisija, kao stručno operativno telo, u isto vreme propisuje određene uslove i da ih sprovodi. Nažalost, mislim da vas, bar od 2000. godine, u nekoliko slučajeva demantuje praksa. Vrlo je moguće, i to je upravo jedna od stvari koje čine ili doprinose nezavisnosti tog tela, odnosno autoritetu koji to telo ima.
Postoji mnogo primera. Ako pričamo o organima uprave, to je Republička radiodifuzna agencija, koja bliže propisuje uslove za dobijanje nacionalne frekvencije ili bilo kakvih drugih dozvola, isto u skladu sa zakonom, ali zatim sprovodi konkurse. Ako pričamo o jednom opštem nivou države, Visoki svet pravosuđa bliže propisuje kriterijume za izbor sudija, pa ih zatim sam bira. Radi se o političkoj odluci.
Rekli smo da je zakon dobar i da on u dobroj meri definiše pravila ponašanja, ali stalno će postojati u javnosti sumnja, manje ili više opravdana, u nezavisnost Komisije. Ukoliko je ideja da Komisija bude nezavisna, videćemo to već prilikom izbora članova Komisije, jer će onda u parlamentu biti organizovana saslušanja članova Komisije, svako će morati neki plan da predloži, biće dosta mesta za javnu raspravu o svakom tom planu i na osnovu toga će biti izabrani. Ili će, u suprotnom slučaju, biti izabrani kao ova Agencija za borbu protiv korupcije, na skandalozan način, uz biografije od po tri rečenice u kojima kaže – predložio me gospodin Tadić. To je bila jedna od biografija, pa mi naslućujemo da je reč o predsedniku Republike.
Ukoliko postoji jasna volja, konkretno kod relevantnog tržišta, mislimo da nema mesta za politiku. Ukoliko bi se to prebacilo na Komisiju, samo stručni razlozi bi bili odlučujući. Svaka vlada, bez ikakve namere da govorimo o vama, svaka vlada je politički organ i ona bi stalno probala da utiče da ta pravila budu malo drugačija. Ne vidimo razlog zašto ne bi definicija svakog relevantnog tržišta bila doneta od strane Komisije.
Drugi deo se odnosi na drugi član, ali smo ga mi stavili u ovaj član zakona da bismo definisali ili razjasnili deo člana 3. O tome smo govorili u načelnoj raspravi. Jasno je da u ovom trenutku moraju da postoje neki monopoli jer su oni takvi, možemo da govorimo o EPS-u, o elektrodistribuciji, ali smo hteli da ubacimo jedna načelni deo, u kome bi postojala obaveza Komisije da na neki način to oroči.
Ako govorimo o trećem delu, vidimo da je ta predložena odredba iz člana 3. zakona standardna formulacija iz osnivačkih ugovora EU. Postoji drugi deo iz tih osnivačkih ugovora, u kome se kaže da će u periodu tranzicije svaka zemlja stremiti tome da osigura konkurentnost i na tim tržištima. I to smo imali, znajući da je nemoguće da neko predvidi rokove, ali prosto kao neku načelnu odredbu koja bi usmeravala rad Komisije i Vlade po tom pitanju.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima ministar.

Slobodan Milosavljević

Zahvaljujem. Samo kratak komentar. Gospodine Andriću, kada bi se prihvatio ovaj amandman vezan za član 6. nastupila bi, po nama, neprimerena koncentracija ovlašćenja u Komisiji za zaštitu konkurencije. Predložili smo jedno srednje rešenje, gde je Komisija jedini ovlašćeni predlagač svih uredaba i podzakonskih akata, a negde nije logično, slažem se da u našem zakonodavstvu ima takvih primera, ali mislim da to nisu dobri primeri, čak bih rekao da je praksa pokazala da ne funkcionišu onako kako bismo želeli. Ovo je razlog zašto ovaj amandman nismo prihvatili.
Nezavisnost Komisije ovde je, po više osnova, zacementirana. Izbor članova Komisije i predsednika je nešto što je posao ovog tela, Narodne skupštine i svih vas, tako da od vas zavisi ko će biti u Komisiji.
Još jednom ću pomenuti da je resorni Odbor za trgovinu, turizam i usluge odbor u kome opozicija ima većinu, odnosno zvanični predlagači članova Komisije u Narodnoj skupštini. Druga stvar, zaista, Komisija je ta koja preko svojih stručnih službi treba da predloži rešenja. Vlada je ta koja ih usvaja, ali ne donosi. To su razlozi zašto ovo nismo predložili. Ovo je jedno operativno, srednje rešenje koje je mnogo prihvatljivije i realnije nego neka rešenje koja imamo u zakonodavstvu, a praksa je pokazala da nisu baš svi zadovoljni kako to funkcioniše. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Andrić, Zoran Ostojić i Slobodan Maraš.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Andrić, Zoran Ostojić i Slobodan Maraš.
Reč ima gospodin Ostojić.
...
Liberalno demokratska partija

Zoran Ostojić

Liberalno demokratska partija
Gospodine Milosavljeviću, gospodine ministre, srednje rešenje bi bilo kada bi se relevantno tržište definisalo zakonom. Predložili smo da njega definiše Komisija, vi kažete da treba Vlada. To nije srednje rešenje. Srednje rešenje je upravo ovaj član 11. Mi predlažemo definisanje bitnog dela relevantnog tržišta. Vi odbijate amandman, gde smo mi stavili tačnu formulaciju – da bitan deo relevantnog tržišta podrazumeva određeno geografsko područje na kojem se proizvod plasira na tržište i gde su uslovi konkurencije u dovoljnoj meri homogeni za efekat ekonomske snage učesnika čiji se položaj ispituje. Da ste prihvatili ovaj amandman, to bi bilo srednje rešenje.
Kažete da se ovaj amandman ne prihvata zato što ovaj član govori o uslovima za izuzimanje od zabrane. To vam je obrazloženje da ne prihvatite ovaj amandman. Podsećam vas da pročitate ovaj član. U ovom članu vi koji ste pisali zakon uvodite formulaciju, pogledajte zadnju rečenicu: „... odnosno ne isključuju konkurenciju na relevantnom tržištu ili njegovom bitnom delu“. Ovde ste napisali „bitan deo relevantnog tržišta“. Mi smo rekli – hajde da definišemo šta je to. Vi nama kažete – nećemo da prihvatimo amandman, ovo se ne odnosi na to. Baš se odnosi na to.
Ne bi bio problem kada u ovom zakonu ne bi bilo jasno da vi kad se pominje relevantno tržište mislite na celu Srbiju. Pogledajte kako glasi prvi stav u članu 10: „Restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na teritoriji Republike Srbije.“
Šta je sa ograničavanjem konkurencije na delu teritorije, u Beogradu, recimo? Vi stalno pokušavate da, kako da kažem, izuzmete Beograd i bitan deo tržišta iz, uslovno rečeno, jasne kompetencije Komisije. Uvodite relevantno tržište; u zakonu je jasno da mislite na celu Srbiju kad pomenete bitan deo relevantnog tržišta; mi predložimo formulaciju a vi kažete – ne može.
Znači, ovo bi bilo srednje rešenje: da zakon definiše šta je bitan deo tržišta, a ne Vlada ili Komisija, ako već nećete takvu vlast da date Komisiji. Znači, besmisleno je obrazloženje da ne prihvatate formulaciju bitnog dela tržišta u članu u kome se prvi i jedini put pominje bitan deo tržišta, bitan deo relevantnog tržišta.