Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, pre svega bih tražio odgovor kada ću dobiti odgovor na ranije postavljeno pitanje. Postavlja se pitanje čemu uopšte postavljati ovde pitanja, jer ako nema odgovora dolazimo u situaciju da ispadamo smešni, ali ne zbog poslanika, nego zbog Skupštine, zbog institucije, posebno, gospođo predsedniče, zato što ste i vi lično obećali da ćete se potruditi da se dobiju odgovori na neka pitanja.
Ponovo ću da vas podsetim da nisam dobio odgovor na pitanje šta je sa Zakonom o imovini Saveza komunista Jugoslavije iz 2001. godine, na osnovu koga su parlamentarne stranke imale pravo 50% korišćenja imovine bivšeg Saveza komunista?
Da vas obavestim, gospođo Dejanović, da je palata „Ušće“ prodata tada za deset miliona maraka. Pri tom, učinjeno je niz krivičnih dela prilikom dodele 5,5 hektara državnog zemljišta. Milionska šteta je napravljena. Taj ugovor je pravno ništavan, ako se primeni Zakon iz 2001. godine, a vi uporno izbegavate da mi odgovorite, odnosno oni koji su nadležni da mi odgovore, šta je sa primenom Zakona iz 2001. godine.
Takođe, postavio sam vam pitanje vezano za bivše Ministarstvo trgovine i turizma i zloupotrebe koje su učinjene u tom ministarstvu, o čemu su i budžetska inspekcija i MUP izvršili uvid, sačinili zapisnike. Pretpostavljam da su to prosledili u tužilaštvo, ali, po nekim informacijama, na obustavljanje postupka direktno je uticao Boris Tadić. Evo, do dana današnjeg nisam dobio odgovor.
Postavljam pitanje, šta je sa izveštajem budžetske komisije u vezi s Aerodromom „Nikola Tesla“, gospođo Dejanović? Valjda ste vi ovde obećali poslanicima, vaša je obaveza da poslanicima date na uvid taj izveštaj. Čuo sam od državnog sekretara Ministarstva finansija da je izveštaj urađen i da je poslat predsedniku Skupštine Srbije. Ali, gospođo, niste vi tražili taj izveštaj. Uzmite, ima emisija gde je on javno izjavio... Prema tome, molim vas, ili vi krijete taj izveštaj ili on obmanjuje građane Srbije i izveštaja uopšte nema. Znam da je izveštaj završen, čak je i on sam u toj emisiji rekao da su zbog nekih stvari pokrenuti dalji postupci, zato što je očigledno došlo do zloupotrebe službenog položaja, kršenja zakona. Verovatno će u daljoj proceduri oni organi, nadajmo se, da urade svoj posao kako bi trebalo (i kako je trebalo) da urade.
Kad sve ovo što sam izneo u prethodnom izlaganju imamo u vidu, onda uopšte nije čudno šta se sve dešava u ovoj državi i šta je sve moguće.
Moguća je sprega sudstva, tužilaštva i policije, jednostavno, da kažemo zbogom pravdi, zakonima, Ustavu; politika i zakoni će se sprovoditi onako kako nekome odgovara, u odnosu na to koliku političku moć ima.
Najbolji primer za to je slučaj Skupštine opštine Negotin i Okružnog suda u Negotinu. Okružni sud u Negotinu uporno prenebregava zakon, poništava odluke Skupštine opštine Negotin. Očigledno je da je potpuno stavljen na jednu stranu, ne vodeći računa o zakonima. Ljudi su uradili jedino što je bilo moguće, napisali su Vrhovnom sudu Srbije zahtev za delegaciju Okružnog suda u Negotinu. Sve bi to bilo u redu da Okružni sud u Negotinu, protiv koga se traži delegiranje drugog suda...
(Predsednik: Vreme.)
... evo, da završim, ne odbacuje zahtev Skupštine opštine Negotin.
Molim vas, kakva je ovo država? Da li je moguće da se ovakve stvari dešavaju? Kako obični ljudi da dođu do pravde? Onda nije ni čudo što se neki pojedinci sude po 20 godina za pojedine predmete. Nije ni čudo što ljudi izvrše samoubistvo zato što su svesni činjenice da ukoliko imaju posla sa sudom ne mogu da očekuju pravdu i ne mogu da očekuju da reše ni jedan jedini problem. To je, nažalost, u svim institucijama, pa evo i ovde, u Skupštini Republike Srbije.