Hvala vama. Amandman kojim se predlaže dodavanje novog člana 16a zajedno su podneli narodni poslanici Arsen Đurić, Miloš Radulović i Miroslav Petković.
Reč ima gospodin Arsen Đurić.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe DSS podneli smo amandman kojim predlažemo da se posle člana 16. doda novi član 16a.
Naime, u članu 16. se definiše šta se smatra zloupotrebom dominantnog položaja, pa smo mi predložili da se posle tog člana doda novi član 16a koji glasi: „Ako Komisija po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica utvrdi da je zloupotrebljen dominantan položaj, donosi rešenje kojim utvrđuje povredu iz člana 16. ovog zakona. Rešenjem iz stava 1. ovog člana mogu da se odrede mere, koje su učesnici na tržištu dužni da preduzmu, radi uspostavljanja konkurencije na relevantnom tržištu i otklanjanja štetnih posledica zloupotrebe dominantnog položaja iz člana 16. ovog zakona, kao i rokovi za njihovo izvršenje.“
Dodavanjem ovog novog člana se jasno preciziraju i daju uputstva Komisiji kako da deluje u sprovođenju mera u slučaju kada se utvrdi da je zloupotrebljen dominantan položaj.
U obrazloženju Vlade kojim se ne prihvata ovaj amandman kaže se da je predložena odredba nepotrebna jer se u kasnijim odredbama zakona to definiše. Mi svakako smatramo da ta odredba nije nepotrebna. Tačno je da se na kraju zakona definišu obaveze Komisije, međutim, mislimo da je ovim našim predloženim članom to znatno preciznije definisano i smatramo da treba da stoji odmah nakon člana 16. u kome se definiše šta je to zloupotreba dominantnog položaja.
U principu, mi se koncepcijski ne slažemo sa određenim predlozima Vlade, ali smatram da je ovaj amandman mogao biti prihvaćen, s obzirom na to da ne narušava koncept vladinog predloga. Smatramo da bi se prihvatanjem ovog amandmana u značajnoj meri popravio Predlog zakona, odnosno preciznije bi bilo definisano šta to Komisija treba da radi u konkretnom slučaju. Zaista mi nije jasno zbog čega amandman nije prihvaćen.

Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Gospodin Mirović je tražio da se „šest meseci“ zameni sa „tri meseca“. Radi se o nekim izuzecima kada je u pitanju koncentracija učesnika na tržištu. To jeste kod nas novina, da koncentracija kapitala i odlučivanja kod učesnika na tržištu može biti jedan od vidova narušavanja konkurencije na tržištu, i države se bore protiv takve vrste koncentracije.
Amerika je prva krenula sa ovim glavnim majstorom za kompjutere, PC računare, međutim, i EU je preduzela odgovarajuće korake. Prošli put sam iskoristio primer borbe protiv operatera mobilne telefonije, kada su u pitanju roming usluge, jer su i evropski parlamentarci shvatili da im je mnogo skupo kada razgovaraju. Onda su se zainteresovali zbog čega, kako, pa su razvili tu priču i došlo se do tog rešenja.
Uopšte mi nije jasno zašto ste u stavu 1. ovog člana 18. stečajne upravnike ubacili pod tačkom 4) kada su oni regulisani posebnim zakonom. Što se tiče stava 2, ovde je potpuna diskrecija Komisije. Molim vas, dali ste potpuno diskreciju Komisiji da ona može da produži rok iz stava 1. tačka 1) ovog člana – na zahtev sticaoca akcija ili udela, pod uslovom da sticalac dokaže da prodaja akcija ili udela nije bila moguća u okviru roka, ali najduže za još šest meseci.
Da vas samo podsetim, mi ćemo verovatno u toku dana imati još neku tačku dnevnog reda, imamo tačku dnevnog reda koja se odnosi na izmene zakona o investicionim fondovima, i tu je data mogućnost osnivačima Društva za upravljanje investicionim fondovima da povećaju svoje učešće izvan onoga što je zakonom propisano. Znači, zakon se sada menja, pa se duplira taj procenat. Ono je bio evropski standard, sada je ponovo evropski standard, a razlika je sto posto između prvog i drugog.
Ovde ste otišli još dalje, pa ste rekli – Komisija će da proceni. Komisija će da proceni ako je neko stekao veliku količinu akcija u jednom od učesnika na tržištu, a već je i on učesnik na tržištu i tamo; onda, po osnovu vlasništva i po osnovu učešća u upravljanju, on ima značajan položaj, koji narušava konkurenciju. Dajete rok od šest meseci. Mi smo predložili da se ovaj rok smanji, da bude samo tri meseca. To je poenta ovog amandmana.

Na član 19. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Lidija Dimitrijević.

Hvala. S obzirom na to da ovaj amandman nije prihvaćen, nekako se stiče utisak da ovaj zakon nije antimonopolski. Na izuzetno fin način ste ovim novim predlogom zakona izgladili obavezu izdavanja odobrenja za koncentraciju učesnika na tržištu od strane Komisije za zaštitu konkurencije.
Cilj podnošenja ovog amandmana jeste da se definiše ova obaveza Komisije.
U zakonu koji je trenutno na snazi jasno je definisano da se koncentracija sprovodi po pribavljenom odobrenju koje, na zahtev učesnika na tržištu, izdaje Komisija.
U novom predlogu zakona piše: „Koncentracije učesnika na tržištu su dozvoljene, osim ako bi značajno ograničile, narušile ili sprečile konkurenciju na tržištu Republike Srbije ili njegovom delu, a naročito ako bi to ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje bilo rezultat stvaranja ili jačanja dominantnog položaja.“
Ovde je ostavljeno prostora učesnicima na tržištu da sami procene da li njihova koncentracija ograničava, narušava ili sprečava koncentraciju na tržištu. Smatram da je ipak neophodno da Komisija izdaje odobrenje. Zbog toga sam i podnela ovaj amandman.
Amandman nije prihvaćen, uz obrazloženje da se amandman ne prihvata imajući u vidu da je koncept zakona zasnovan na principu slobode tržišta i tržišnog delovanja, uključujući i zakonsku pretpostavku dozvoljenosti koncentracije kao oblika poslovanja. Suviše je slobodan ovakav koncept zakona, tako da s pravom mogu reći da to može predstavljati dobru osnovu za zloupotrebe i nepravilnosti na tržištu. Hvala.

Hvala vama. Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.) Sada se prijavite. Hvala.

Hvala vama, gospodine predsedavajući. Podnela sam ispred Poslaničke grupe SRS amandman na član 21. stav 1. tačka 2). Član 21. odnosi se na nadležnost Komisije za zaštitu konkurencije i kaže da je Komisija nadležna da, u stavu 1. tačka 2), određuje upravne mere u skladu sa ovim zakonom. Amandmanom sam predložila brisanje ove tačke 2), jer smatram da ovo ne treba opredeliti kao nadležnost Komisije.
U obrazloženju Predloga zakona napisali ste da su „u proteklom periodu, u smislu relevantne prakse, uočeni nedostaci u pogledu adekvatnog sankcionisanja utvrđenih povreda konkurencije, prevashodno usled postojanja dva konsekutivna postupka, postupka pred Komisijom, u kojem se razmatra i utvrđuje povreda konkurencije, i prekršajnog postupka pred nadležnim organom za prekršaje, radi izricanja kazni zbog povrede konkurencije utvrđene u prvom postupku.“ Sada ovim predlogom zakona predlažete da Komisija ispituje i utvrđuje postojanje i povrede konkurencije i u istom postupku izriče propisane upravne mere.
Srpska radikalna stranka smatra da se na ovaj način daju prevelika ovlašćenja Komisiji tako što se u nadležnost Komisije stavlja ono što je do sada bilo u nadležnosti organa za prekršaje. Jedni te isti ljudi će utvrđivati postojanje povrede konkurencije i vršiti sankcionisanje umesto organa za prekršaje. Odlučili ste da odbijete ovaj amandman, jer ste čvrsto rešili da Komisiji date veća ovlašćenja i tako ste i napisali u obrazloženju za odbijanje ovog mog amandmana. Hvala.

Hvala, gospođo Dimitrijević.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Zoran Krasić.

Već se nalazimo u poglavlju koje se odnosi na Komisiju za zaštitu konkurencije, a član 21. odnosi se na nadležnost Komisije. Čuli ste ovaj naš prvi amandman koji je gospođa Lidija Dimitrijević objasnila. Ne zna se šta znači ovo: „određuje upravne mere u skladu sa ovim zakonom“. Da ste naveli – primenjuje, to bi bilo jasno. Upravne mere određuju se zakonom, a ne na bazi procene neke komisije. Upravne mere su propisane, ona može samo da primeni te upravne mere, da sprovede upravne mere. To je nadležnost Komisije, a ne da ih određuje. Zakon je taj koji određuje.
Sada, da se vratim na ovo što je gospodin Momir Marković obuhvatio amandmanom. To je tačka 11), kaže: „preduzima aktivnosti na razvijanju svesti o potrebi zaštite konkurencije“. Objasnite mi kako ćete, šta ćete da uradite da biste razvili svest? Neke ideologije su stvarno htele novog čoveka, svesnog, orijentisanog u vremenu i prostoru, Hitler je tražio novog čoveka, Staljin je tražio novog čoveka, EU traži novog čoveka, Amerikanci su napravili odavno novog čoveka, odavno imaju novog čoveka.
Kako ćete vi da razvijete svest o zaštiti konkurencije? Jedino ako ste se dogovorili kako da perete pare sa nekim publikacijama, naručenim emisijama, ili da obezbedite sponzorstvo američke ambasade da se na Drugom kanalu pojavljuje emisija gde bi naši srednjoškolci vežbali nacionalnu geografiju, deo „zaštita konkurencije“, i nađete nekog glumca drekavca da se on tamo krevelji, deca, kviz, Biserko glavni zgoditak. Šta će vam to?
Znate li da ste jedanput to radili? Sećate li se onog Ace Vlahovića? Kada je krenuo sa onom rasprodajom Srbije napravio je bilborde, pa kaže – početak za imetak. Sve je prevario. To je bio početak kraja. Sve ste oduvali, niste uzeli ni 10% vrednosti društvene imovine koju ste prodali. Isto je i Mlađan Dinkić razvijao svest preko reklama – uđeš, izađeš, možeš da uzmeš na lizing kola; mama, tata i ćerka idu na letovanje u Grčku, nikakav problem. G17 smislio Nacionalnu korporaciju za osiguranje stambenih kredita, pa pukao; ajde što je pukla korporacija, nego pukao i budžet, pukla i država. Ne znam.
Drugo, poslednji stav, kaže – poslove iz stava 1, tačka ta i ta, Komisija obavlja kao poverene poslove. Svi poslovi ove komisije su povereni državni poslovi. Da država nije zaključila da ima izmešteno odeljenje organa koji se zove komisija, ove poslove bi moglo da radi neko nadležno ministarstvo. Moglo bi.
Ovo je nadležnost države i država zaključuje kako će te poslove da radi, kao što je dozvola za frekvencije ili ove kanale itd. To je nadležnost države, Ministarstva telekomunikacija. Zbog nekih stvari se zaključilo da to treba da ide na nezavisno regulatorno telo. Država je prenela te poslove, poverila nekome da ih u njeno ime radi, sa ovlašćenjima koje država ima. Sve što radi ova komisija, to je povereni državni posao.
Naravno, ovo uterivanje svesti, to izbacite, ništa ne znači, osim ako im dajete ventil da objavljuju svoje naučne radove i peru pare.
Imate tu još, recimo, tačka 12) – vodi evidenciju o prijavljenim sporazumima, o učesnicima koji imaju dominantan položaj na tržištu, kao i o koncentracijama, u skladu sa ovim zakonom.
Pazite, imate li neki registar? Da li ste propisali registar, pa treba da se vodi evidencija? Niste. Jednostavno, tome nije mesto u zakonu.