Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, hvala svima na diskusijama, hvala na korisnim predlozima, hvala na pokazanom trudu i dobrim namerama, čak i onda kada Vlada nije usvojila amandmane, kasnije ću objasniti zašto. Neću da se zahvaljujem na izraženoj ljutnji, ali definitivno hoću na duhovitosti. Ona je nekada nama potrebna kao lek, možda više nego neki pravni lek.
Kada govorimo o duhovitosti, pre svega mislim na amandmane Srpske radikalne stranke. Od 120 amandmana skoro 80 ili tačno 79, sve sam pokušala da izbrojim, ima jedno jedino obrazloženje, a amandmani su dati u sledećoj formi: od člana 6. do člana 24. svaki novi amandman briše naziv člana ili član u celini, ili stav člana ili u okviru stava određenu tačku. Zaista jako duhovito. Obrazloženje je sledeće: „Srpska radikalna stranka smatra da je u sadašnjoj situaciji opšte ekonomske krize“, dakle, opšte, nije je Vlada izazvala, to mi se sviđa, „osnivanje još jednog državnog organa kao što je komisija za kontrolu državne pomoći necelishodan i trošadžijski potez Vlade Srbije.“
Moj odgovor biće kratak, kao i vaši amandmani. O tome koliko je jedna vlada trošadžijska ne govori ni broj komisija ni broj ministara, i to vrlo dobro znamo i vi i mi, i to je svetsko iskustvo. O tome koliko jedna vlada troši najbolje govori učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu. Ova vlada će u ovoj godini, samo u jednoj godini, učešće javne potrošnje smanjiti za više od dva procentna poena.
Takođe, u samim nastupima pojedinih poslanika bilo je dosta govora o definicijama, standardima i metodologijama. O tome zaista ne bih polemisala. Stojim iza rečenice da je javna pomoć zaista udžbenički definisana. Ona predstavlja sve vidove pomoći države, uključuje i izvozne podsticaje, uključuje i investicione podsticaje i subvencije, i poreska izuzeća. Dakle, ona je veoma opšti pojam. Bez obzira na to koliko su izvozni podsticaji važni, postoje i drugi razlozi zašto treba dodeliti državnu pomoć, recimo, rast produktivnosti ili konkurentnosti itd. Javna pomoć je udžbenički definisana i predstavlja opšti pojam.
Gospodin Obradović je svojim amandmanom želeo, u osnovi, da proširi predmet ovog zakona. Razumem dobru nameru, ali je između nas razlika u konceptu. Ovaj zakon je u osnovi zakon koji se usredsređuje samo na kontrolu državne pomoći. Postoji precizna distinkcija između nadležnosti i odgovornosti: postoji neko ko je odgovoran za dodelu državne pomoći, i to su pojedina ministarstva ili agencije; postoji neko ko je odgovoran za kontrolu, i to je komisija; postoji neko ko je odgovoran da naplati tu državnu pomoć ukoliko nije dodeljena na način kako je trebalo, i to je budžetska inspekcija.
Što se tiče godišnjeg izveštaja o državnoj pomoći, on jeste na sajtu Ministarstva finansija. Uđite na sajt Ministarstva finansija, postoji opcija „dokumenti“, pa u okviru toga postoji opcija „izveštaji“ i tu se nalaze dva izveštaja, dostupna svima, pa i parlamentu. Iako nije postojao zakon, izveštaji su raspoloživi na sajtu Ministarstva finansija za dve godine, a do polovine jula 2009. godine, do polovine ove godine, na sajtu Ministarstva finansija biće raspoloživ i izveštaj za 2008. godinu.
Meni je jako žao što poslanik Nenad Popović danas nije ovde. Uložio je dosta truda u amandmane. Opet, razlika je u koncepcijama, ali je pokazao na primeru svojih amandmana da nije protiv komisija, za razliku od SRS. Ne samo ova komisija, on predlaže uvođenje još dve nove komisije, u želji da se kontroliše i dodela pomoći. Pošto poslanik nije prisutan, ne bih o tome više polemisala.
Poslanik SRS gospodin Mijaljević govori o tome da je veliki broj amandmana u suštini rezultat jako lošeg zakona. Ja mislim obrnuto, mislim da veliki broj amandmana koje ste vi dali jeste verovatno rezultat vaše duhovitosti i želje da diskusija o ovom izuzetno važnom zakonu dosta traje. Pri tome, stvarno se nisam uvredila, ne znam da li je to bila vaša namera, kada ste rekli da zakon nema veze sa zdravim razumom. Kao ozbiljna žena, kao što ste rekli, čitam ono što je napisano; član 10, na koji se odnosi vaš amandman, govori o stručnom delu posla koji obavlja Ministarstvo finansija i apsolutno nema veze sa onim što ste vi rekli u tom amandmanu.
Takođe, žalite se na velike izdatke države. Govorite o tome kako država mnogo troši i trošadžijska je, kako vi to kažete, a tražite od države da zaposli, da pravi fabrike. Ako išta država ne treba da radi, to je da gradi fabrike. Može da pomogne u ograničenom vremenskom periodu, upravo ovako kako nalaže ovaj zakon.
Gospođa Jorgovanka Tabaković insistira na dokazima prilikom prijavljivanja državne pomoći. Ne može sve da stane u zakon, ideja ovog zakona je da bude kratak i jasan, ali zato postoje podzakonska akta ili obrazac te prijave, gde će se tačno navesti upravo ono što vi tražite da se navede u zakonu.
Najviše polemike izazvalo je formiranje komisije koja ima pet članova, sa aspekta troškova, i rečenica da će sredstva za rad te komisije biti obezbeđena u budžetu Republike Srbije. To je pet ljudi. Svuda u svetu, znam da mnogi ne vole tu reč, postoje komisije, i nema manje; Slovenija ima komisiju od sedam članova, devet ili 12, uvek je neparan broj. S obzirom na veličinu državne pomoći, na veličinu zemlje i na to da smo nerazvijena zemlja i da verovatno i sam obim dozvoljene državne pomoći može biti veći, pet članova zaista nije veliki broj.
Pri tom, ta komisija zaista treba da obavi veoma odgovoran zadatak. Nama treba više kontrole i ovo je zakon koji će omogućiti veću kontrolu. Vi ćete kao parlament, i svi, uvek imati godišnje izveštaje. Veća kontrola, čak i kada je u povoju, u početku, uvek znači manje troškova. Eto, to je korist za građane Srbije.
Bilo je mnogo pitanja i polemike koja se zaista ne odnosi na ovaj zakon. Ovaj zakon o kontroli državne pomoći odnosi se na pravna lica i preduzetnike. On se ne odnosi na fizička lica i na poljoprivredu. To ne znači da država ne brine o poljoprivredi. Prosto, ovim zakonom se ne reguliše pomoć koja se daje poljoprivredi.
I, nije tačno da je obim pomoći države kad je u pitanju poljoprivreda smanjen. Smanjena su budžetska sredstva, ali sopstvena sredstva nisu smanjena. Prema tome, izdaci za poljoprivredu ove godine biće isti kao što su bili prethodne.
Zaista mislim da je ovo veoma važan zakon; da se prvi put uspostavlja sistem kontrole; da će ova kontrola definitivno, kao i svaka, značiti manje troškove; da smo ranije sistem pomoći shvatali prilično jednostavno i nesveobuhvatno. Kada se govorilo o državnoj pomoći mislilo se uvek samo na subvencije i na centralni nivo države, recimo republički budžet i eventualno lokalnu samoupravu. Sada ovaj zakon reguliše i ono što radi Fond za razvoj, ono što radi Garancijski fond, Alfi, SIEPA itd. i tretira ne samo subvencije, nego i kredite koji se daju pod povoljnijim uslovima, i garancije, i poresko oslobođenje, izuzeće, i izvozne stimulacije i investicione podsticaje.
Dakle, ovo je jedan sveobuhvatan zakon, koji će nam pokazati u kojoj meri ova država pomaže ekonomske aktere, pravna lica i preduzetnike.
Što se tiče pitanja koja nisu predmet ovog zakona (najviše ih je, kao i obično, postavio gospodin Markićević), delimično sam odgovorila. Ovaj zakon ne reguliše pomoć koja je namenjena građanima. To je zakon za pravna lica i preduzetnike. Nažalost, seljaci nisu predmet tog zakona.
Nisam čula da je Naftna industrija Srbije finansirala neku televizijsku ili ne znam kakvu stanicu. Ono što mogu da konstatujem jeste da danas Naftna industrija Srbije, sviđalo se to nekima ili ne, nije više u većinskom vlasništvu države Republike Srbije. Prema tome, računam da je to neka zajednička odluka.
Da li znam kolika je prodajna cena gasa? Moram da kažem da sam u jednom nastupu gospodina Bajatovića čula da ima nameru da predloži povećanje cene gasa. Znam da takođe, kao i za cenu ostalih naftnih derivata, postoji formula, ali tu za gas, priznajem, nisam dovoljno savladala. Formula za izračunavanje prodajne cene benzina, dizela je vrlo jednostavna: usklađuje se sa promenom cena na svetskom tržištu nafte i kursa, i to u periodu od dve nedelje. Ovde je formula komplikovanija.
Znam da je sadašnja prodajna cena gasa računata na bazi stvarnog kursa od 51 ili 52 dinara za dolar i neke nabavne cene od preko 500 dolara, da jeste sada nabavna cena niža, ali da je dinar oslabio prema dolaru. Znam da je, recimo, cena 34 dinara po metru kubnom gasa, prodajna cena za domaćinstva, da je niža za jedno četiri do pet dinara za privredu i znam da to još nije došlo u Vladu na odlučivanje.
Program sa Međunarodnim monetarnim fondom je objavljen, sporazum, kako vi, gospodine Todoroviću, kažete, na sajtu MMF-a. Ne samo na tom sajtu, već i na sajtu Narodne banke Srbije. To je standardni stendbaj aranžman. Može se pogledati kakvi su stendbaj aranžmani bili u prošlosti za Srbiju i kakvi su sada. Znači, on je objavljen i nema nikakvih tajni.
Gospodin Markićević mi uvek postavlja isto pitanje, u vezi sa ulogom parlamenta u odobravanju zaduženosti NBS u odnosu na MMF. Opet imam samo jedan odgovor, koji sam već nekoliko puta ponudila gospodinu Markićeviću, ali on očigledno nije zadovoljan.
Hoću da kažem da vi kao parlament i poslanici uvek odobravate one kredite koji su u vezi sa javnom potrošnjom, direktno ili indirektno. Ovaj kredit, koliko god da je veliki, nema veze sa javnom potrošnjom. On podržava rezerve, devizne rezerve Srbije, i kao takav ne treba da bude predmet diskusije u parlamentu. Toliko od mene, vidimo se sutra.