U vezi s ovim amandmanom, naravno, ja bih predložio da se on, kao i prethodni amandmani kojima se traži brisanje odredaba o postojanju garantnog fonda, ne prihvati.
Činjenica je da smo mi do 1996. godine imali zakonsko rešenje po kome su štete od neosiguranih vozila oštećena lica mogla da naplaćuju od bilo kog osiguravajućeg društva sa teritorije Republike Srbije, pa je tada „Dunav osiguranje“, kao privilegovano ili, kako se to zvalo, državno preduzeće, bilo preopterećeno tužbama, jer se znalo da najbolje posluje, da iza tog društva stoje državna sredstva; onda je, ni krivo, ni dužno, isplaćivalo štete nastale od neosiguranih vozila ili od nepoznatih izvršilaca.
U sadašnjem zakonskom rešenju, pre ovog zakona naravno, predviđa se postojanje garantnog fonda pri Udruženju osiguravajućih organizacija Jugoslavije. Zašto se sada formira garantni fond kao posebno pravno lice? Jednostavno, zbog potrebe.
Zbog čega nije opredeljeno procentualno učešće sredstava iz budžeta Republike Srbije u rezervi garantnog fonda? Jednostavno zato što se ne može predvideti kolika će biti šteta od neosiguranih vozila, ne može se znati koliki je taj iznos, a budući da se za poslovanje osiguravajućih organizacija, koje sada u potpunosti posluju u skladu sa zakonom i koje su zbog svog izdvajanja sredstava u sredstva garantnog fonda bile duplo kažnjene zbog onih osiguravajućih organizacija koje nisu poslovale u skladu sa zakonom... Duplo su bile kažnjene iz sledećih razloga: isplaćivale su sopstvene štete, isplaćivale su štete koje nisu isplaćivala druga osiguravajuća društva, koja su namereno poslovala protivzakonito, uzimala sredstva od premije osiguranja, a oštećenim licima nisu isplaćivala štetu.
Ukoliko se deo sredstava iz budžeta Republike Srbije ne bi uplaćivao u garantni fond, to znači da bi ponovo savesna osiguravajuća društva bila duplo kažnjena, isplaćujući svoje i tuđe štete.