Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, kroz vaše aktivno učešće u raspravi o ovom zakonu i amandmanima poslanika SRS stekao sam utisak da se uopšte ne krećete kroz beogradski saobraćaj. Osim što koristite službeno vozilo Vlade, ne učestvujete ni u javnom prevozu gradskog preduzeća, pa ni u privatnom. Ne znam sa kim da diskutujem i koga da ubeđujem da je ovaj amandman dobar. Pošto niste iz te struke, hajde da pričamo o oblastima koje se odnose na finansije.
Moj amandman se odnosi na godišnji račun, koji, po meni, nema nikakve logike. Ako uzmemo u obzir činjenicu da u članu 89. tekst glasi ovako: „Godišnji račun za prethodnu godinu, sa izveštajem o poslovanju i izveštajem ovlašćenog revizora“, potrudite se da to ne bude Deloitte and Touche ili Ekorevizor, „garantni fond podnosi NBS i ministarstvu nadležnom za poslove finansije do 30. aprila tekuće godine“; ako uzmemo u obzir činjenicu da ne znamo kakvim sredstvima raspolaže garantni fond, ili član 119, koji kaže da ovaj zakon stupa na snagu 90. dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, ne znamo ni kad će se objaviti; kad uzmemo u obzir obrazloženje Vlade zašto ne prihvata neke amandmane, a to je odgovor da je osnivanje garantnog fonda predviđeno po isteku dve godine od dana stupanja na snagu Predloga zakona, pitam – kome podnosi, ko, kakav izveštaj za prethodnu godinu u narednoj godini, ako zakon stupa na snagu tek za dve godine, a stupa, po članu 119, devedesetog dana od dana objavljivanja?
Finansijski, ne znam ni ko šta daje, ni kakav izveštaj, kad nemamo uopšte predviđena sredstva za garantni fond. To je samo dokaz metafore, što je rekao moj kolega Marković, da garantni fond ništa ne garantuje. Hvala.
