Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS je devet minuta.
Na član 8. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, stav 2. na koji sam podneo amandman glasi: „Kada je to potrebno radi izvršavanja poslova iz nadležnosti komunalne policije, na obrazloženi zahtev policija će dostaviti lične podatke za građane, podatke za vozila i druge podatke iz evidencija koje vodi u skladu sa zakonom.“
Molim vas da obratite pažnju na ovu formulaciju – obrazloženi zahtev. Kao što znate, obrazloženi zahtev može biti usmeno obrazloženi zahtev i može biti pismeno obrazloženi zahtev. Apsolutno je nelogično, i smatram da je u suprotnosti sa zakonom, da neko iz policijske arhive daje lične podatke, podatke o nečijim ličnim stvarima samo na osnovu nečijeg usmenog zahteva. To ostavlja prostor za razne zloupotrebe. Može se dogoditi da načelnik komunalne policije vaše lične podatke dostavi nekom licu koje će te podatke zloupotrebiti, iskoristiti za neku protivzakonitu radnju.
Smatram da je neophodno precizirati, predlagač je verovatno na to mislio, ali je propustio, da se misli na obrazloženi pismeni zahtev. U skladu sa tim podneo sam amandman da se između ove dve reči „obrazloženi zahtev“ ubaci reč „pismeni“.
Iskoristiću ovu priliku da se osvrnem i na odredbu ovog predloga zakona da svaki od 24 grada određuje izgled uniforme svoje komunalne policije. To je, najblaže rečeno, potpuno neozbiljno. Kad je Srbija bila koliko-toliko ozbiljna država imali ste na ulicama tri vrste uniformi – vojnu, policijsku i uniformu vatrogasaca. Na jednoj strani, to je kod građana izazivalo osećaj sigurnosti, a na drugoj, uniformisanim licima davalo je na značaju, obezbeđivalo im je određenu vrstu autoriteta.
Svedoci smo da se poslednjih deset godina u većim gradovima, Beogradu, Nišu, Novom Sadu, a zatim i u manjim mestima, na ulicama pojavljuju raznorazne uniforme raznoraznih agencija za obezbeđenje. Kada vidite uniformisano lice možete samo da nagađate da li je u pitanju vojnik Dragana Šutanovca, policajac Ivice Dačića, pripadnik KFOR-a ili SFOR-a koji je na osnovu onog sramotnog zakona dobio mogućnost da prelazi preko teritorije Srbije, da li je možda u pitanju pripadnik grupe „Pink panter“, pripadnik Arkanovih „Tigrova“ ili radnik obezbeđenja. Jednostavno, građani Srbije više neće biti u mogućnosti da prepoznaju službena lica, ko je na ulici policajac, ko je vatrogasac, ko je komunalni policajac.
Povrh svega toga, na ulice gradova Srbije izaći će još 24 različite uniforme.
Teoretski, može se dogoditi da komunalni policajac u Beogradu nosi žutu uniformu, u Novom Sadu narandžastu, u Leskovcu crveno-belu možda, ako načelnik tamo bude navijao za „Crvenu zvezdu“, u Užicu uniformu oker boje itd. Stvarno smatram da je ovo neozbiljno, da treba propisati da jedinstvena komunalna policija koja postoji na teritoriji države Srbije nosi jedinstvenu uniformu. Hvala.

Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS je sedam minuta i trideset sekundi.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević, Nikola Lazić, Milica Vojić-Marković i Donka Banović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

Hvala, gospođo Čomić. Naslov iznad člana 8. je „Saradnja sa policijom“. Ovaj član bi trebalo da reguliše saradnju između ove parapolicije ili šerifske službe i redovne policije. Međutim, to ovaj član ne čini.
Naime, član se sastoji od tri stava. Naš amandman se sastoji u tome da mi predlažemo da se stav 3. briše. Pročitaću taj stav: „Radi razvijanja međusobne saradnje komunalne policije i policije, gradonačelnik može sporazumno sa ministrom nadležnim za unutrašnje poslove da donosi odgovarajuće akte o saradnji i osniva koordinaciona tela od značaja za ostvarivanje zajedničkih ciljeva.“
Ovde se upotrebljava reč „može“, ne postoji nikakva obaveza da gradonačelnik ostvari neku formalnu vrstu saradnje kroz ta podzakonska akta, odnosno kroz odgovarajuća akta o saradnji. Čak ovde stoji – koordinaciona tela. Dakle, čak postoji i većina. Imate 24 grada, 24 gradonačelnika, znači da se tu mogu desiti 24 forme saradnje komunalne policije sa policijom. To, po nama, može da stvori priličan haos, 24 različita modela saradnje.
Ono što je neobično kod obrazloženja zašto je ovaj amandman odbijen... A to se vrlo često dešava, da nam predlagač zakona u nedostatku pravih argumenata pošalje, poslaniku ili poslanicima koji su podneli amandman, vrlo nerazumljivo obrazloženje. Pročitaću i to: „Amandman se ne prihvata. Predviđeno rešenje u članu 8. Predloga zakona je celishodno i u svemu suodnosno sa postojećim rešenjem iz člana 188. Zakona o policiji kojim je utvrđeno odgovarajuće ovlašćenje ministra unutrašnjih poslova. Konsekventno tome, postoje i zakonske garancije za najbolju praksu. Akti će biti dvostrani, neće zavisiti od nahođenja gradonačelnika, niti će napraviti veliku zbrku, kao što to nije slučaj ni sa dosadašnjom primenom člana 188. Zakona o policiji.“ Nisam ovde podnela amandman na Zakon o policiji, nego na Predlog zakona o komunalnoj policiji.
Dakle, upotreba reči kao što su „suodnosno“, „konsekventno“ itd. očigledno služi samo za to da zbuni one koji čitaju obrazloženje, tako da bih zamolila predlagača da ubuduće objašnjenja budu jasna, a ne da se traže objašnjenja obrazloženja. Hvala.

Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi DSS je pet minuta.
Na član 10. amandman je podneo poslanik Saša Maksimović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Saša Maksimović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na Predlog zakona o komunalnoj policiji koji sam podneo ispred SNS predviđa brisanje stava 4. u članu 10. Odnosno, ovde je došlo do tehničke greške, pošto se ono o čemu ću pričati i sam amandman odnosi na stav 3 (ali to sad toliko nije bitno), koji se odnosi na sredstva prinude koja su kroz ovaj zakon predviđena.
Smatram da sredstvima prinude mogu da raspolažu samo pripadnici MUP-a, i to iz više razloga. Osnovni razlog bi svakako bila obuka koju bi potencijalni komunalni policajci trebalo, odnosno morali da prođu. S druge strane, dovodi se u pitanje efekat koji bi ostavili na građane. Da li bi nošenje tih palica i lisica građani shvatili kao provokaciju i da li bi ti komunalni inspektori praktično stvarali odbojnost?
Nadležnosti komunalne policije nisu dovoljno definisane i s obzirom na to da im se nadležnosti prepliću sa policijom, postavlja se pitanje potrebe postojanja sredstava prinude. Moram da izrazim sumnju u opravdanost ovih mera, jer smatram da se ništa neće promeniti ovim zakonom u efikasnosti i reagovanju nadležnih povodom ugrožavanja imovine, javnog reda i mira itd.
Ako je ideja Ministarstva bila da zaštiti komunalnog policajca kao pojedinca, to je još gora varijanta. Sa tom palicom, a bez vatrenog naoružanja – moram da napomenem da se ni u kom slučaju ne zalažem za otvoreno nošenje vatrenog oružja niti za naoružavanje komunalnih policajaca – vi od komunalnih policajaca pravite glinene golubove, odnosno niti će oni biti zaštićeni, niti će te palice smeti da upotrebe. Činjenica je da u Srbiji, nažalost, građani pucaju i na prave policajce, a ne da neće na komunalnog policajca.
Šta to znači? Znači da će komunalni policajci naplaćivati kazne ljudima koji prodaju kupus van pijačnog mesta, a okretaće glavu od onih koji su naizgled problematični.
Najbolji primer besmislenosti odredbe zakona vezane za sredstvo prinude bi možda bili ribočuvari. Da vas podsetim da su donedavno vršeni oružani napadi na ribočuvare, vezivane im ručne bombe za mreže, i slično. Šta će se tek desiti komunalnim policajcima, koji realno pokrivaju mnogo više oblasti?
Obrazlažući Predlog zakona o komunalnoj policiji u Skupštini Srbije ministar Milan Marković je naveo da će komunalna policija biti na usluzi građanima i rešavati probleme koji im svakodnevno zagorčavaju život, kao što su buka iz kafića, nepropisno šetanje pasa, nesavesno ponašanje u saobraćaju i narušavanje čistoće javnih površina. Sada je tim komunalnim policajcima neophodna palica i lisice da bi kaznili građane koji nepropisno šetaju pse, narušavaju čistoću javnih površina itd.
Srpska napredna stranka ne može da glasa za Predlog zakona koji će naneti, pogotovo u ovim odredbama zakona, mnogo više štete nego koristi.
Zbog svih razloga koje sam naveo trebalo bi da razmislite o brisanju članova koji podrazumevaju sredstva prinude i da prihvatite amandman koji smo podneli kolege iz SNS i ja.

Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi Napred Srbijo je sedamnaest minuta i trideset sekundi.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Da li neko želi reč? (Da.)

Građani Srbije, srećna vam Nova 1984. godina. Izgleda da je „Veliki brat“ odlučio ne samo da vas posmatra, nego da preduzima i određene konkretne mere. Izgleda da je dalekovidi Džordž Orvel pišući bestseler imao na umu, ili se prikazalo čoveku, da će nekada negde neka država primenjivati njegove principe iz knjige. Ili su pisci ovog zakona i tvorci ovog sistema u Srbiji mnogo čitali Džordža Orvela, pa im se svidelo i onda su krenuli da praktično primene to što se u njegovoj knjizi nalazi.
Zamislite situaciju da jedan gradonačelnik koji se, recimo, zove Knežević i koji je gradonačelnik Zrenjanina, dođe u situaciju da ga hapse zbog nekih njegovih dela. On ima policiju koja ima pravo da pendreči, da hapsi, da bije i da privodi. Zamislite sudar policije i komunalne policije koja je pod direktnom vlašću gradonačelnika.
Pošto niste uspeli, gospodo iz vlasti, da policiju svedete na nivo gradova, na nivo opština i predate gradonačelnicima u ruke, vi ste krenuli da pravite neku drugu parapoliciju i paravojsku na ovaj način. Ne bi me iznenadilo da već sutra, prekosutra, kada ovaj zakon stupi na snagu, nekoliko meseci kasnije, donesete zakone i za ostale delatnosti i za ostale nosioce komunalnih poslova, pa da nas, recimo, mogu hapsiti radnici gradske čistoće jer smo bacili pikavac na ulicu, da mogu da nas hapse šinteri ukoliko nam kuče zalaje iz dvorišta, da nas hapse šumari, da nas hapse čuvari polja.
Na šta svodite Srbiju, gospodo iz vlasti? Na policijsku državu. Na šta svodite Srbiju? Na državu koja će imati 40 vrsta policije. Jedino se može zaposliti u policiji, a da li će biti komunalna, da li će biti ovakva, onakva. Niko po Ustavu, niko po zakonu nema prava da sprovodi prinudu nad građanima, osim MUP-a i državne policije. Sve ostalo je farsa, sve ostalo je način da prigrabite još malo mogućnosti da zaplašite građane Srbije. Neće vam uspeti.

Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, u predloženom amandmanu stav 2. člana 11. u izmenjenom obliku glasi: „U skladu sa strateškim planom, komunalna policija sačinjava godišnje planove rada i dostavlja ih gradskom, odnosno opštinskom veću na usvajanje.“
Značaj uvođenja komunalne policije u naseljima koja nemaju status grada ne mora se posebno objašnjavati. Obrazloženje predlagača je da većina opština ne raspolaže kapacitetima za preuzimanje ovih nadležnosti.
Kakvi kapaciteti su potrebni za poslove koje opštinske službe ionako obavljaju? Jedino su im sredstva za sve poslove drastično smanjena, ako se na te kapacitete mislilo. Sve se to može prilagoditi potrebama pojedinih opština u skladu sa površinom, brojem stanovnika i drugim specifičnostima. Moglo se, na primer, predvideti udruživanje više susednih opština sa zajedničkom komunalnom policijom.
Kako to da ne postoji kapacitet za komunalnu policiju, ali postoji kapacitet za finansijsku policiju? Da li se to postupno i postepeno Srbija već deli? Ljudi iz opštinskih mesta ili provincijalci, kako ih građani nazivaju, prilikom boravka u gradu mogu biti neprijatno iznenađeni pretresima, privođenjima, zaplenom imovine, upotrebom fizičke sile od strane nekih uniformisanih lica koja nisu policajci, i to u situacijama koje su za njih nepoznate jer ovaj zakon za njih ne postoji. Pisan je samo za gradove i primenjuje se u gradovima. Suočeni samo sa komunalnom inspekcijom, čija su ovlašćenja potpuno drugačija, ljudi koji ne žive u gradovima znaju da u slučaju bilo kakvog prekršaja mogu imati posla samo sa redovnom policijom, odnosno pripadnicima MUP-a.
Ovde je na delu diskriminacija i početak regionalizacije države, koliko god to nekom bilo čudno. Sutra možemo očekivati predloge zakona koji regulišu neke druge oblasti života, a koji će važiti samo u pojedinim područjima i regionima. Vrlo važnih, nepremostivih razlika među gradovima, opštinama, okruzima, regionima i izgovora za donošenje ovakvih zakona uvek će biti. Možda će to biti i najtrivijalniji razlozi, ali dovoljni za nove podele.