Poštovana gospođo Dragutinović, apelujem na vas da prihvatite i ovaj amandman DSS-a, imam utisak da je mišljenje o njemu dao državni sekretar gospodin Slobodan Ilić, a koliko se on razume u ovu materiju videli smo kada smo usvajali Zakon o osiguranju depozita.
Naime, u članu 28, predložili smo da se kao deveta tačka uvedu i ''sopstveni prihodi budžetskih korisnika''. Smatramo da je to neophodno, oni već postoje u članu 22, da to u opštem delu budžeta treba da stoji i u ovom zakonu.
Očigledno je da to samo znači da ne želite potpunu kontrolu, već stvarate privid da ona postoje.
Prihvatili ste niz amandmana DSS-a, smatramo da je najmanji problem da ovaj amandman prihvatite, kako bi ovo bilo potpuno jasno definisano u članu 28. Predloga zakona.
Hvala vam. (Aplauz)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nenad Popović.

Zakonom o budžetu se definiše prihvatljiv nivo deficita čiji obim neće narušiti makroekonomsku stabilnost i ostvarenje ciljeva ekonomskog razvoja.
Za ovu godinu, to je bilo 3% od BDP-a ili oko 70 milijardi dinara. Ovo znači da bi svako prekoračenje nivoa deficita predstavljalo preuzimanje nekontrolisanih rizika od strane odgovornih za izvršenje budžeta.
Ako je sada juli mesec, i ako se zna da je deficit već preko 60 milijardi dinara, da li treba još neka informacija da bi se zaključilo da bi izvršenje budžeta već trebalo da bude obustavljeno?
S obzirom na to da je u članu 30. Predloga zakona definisano postupanje u slučaju ostvarenja deficita ili suficita neophodno je da u njemu bude definisano i postupanje u slučaju njegovog prekoračenja u toku izvršenja budžeta.
Aktuelno stanje u našim javnim finansijama, gde je već sada deficit produbljen za više od 30 milijardi dinara, ukazuje da su nam ove odredbe o postupanju u slučaju prekoračenja potrebne.
Odredbe člana 62, na koji se i poziva ovaj predlog amandmanskih izmena, direktno regulišu postupanje odgovornih u slučaju prekoračenja planiranog nivoa deficita i to u vidu zaustavljanja preuzimanja obaveze, produženja ugovorenih rokova za plaćanje, prestanka davanja odobrenja za zaključenje novih ugovora i zaustavljanje korišćenja kvota. Time se obezbeđuje da u određenom roku, na osnovu priliva koji se ostvare, dođu do uravnoteženja u izvršenju budžeta. To je bio i smisao ovog amandmana. Hvala vam. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Arsen Đurić, Miloš Radulović i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Suština ovog amandmana je da se postupak pripreme i donošenja budžeta i finansijskih planova za obavezno socijalno osiguranje izvršava prema budžetskom kalendaru i to smatramo da je potrebno pomeriti unazad rokove u budžetskom kalendaru, kako bi se predviđeni postupci blagovremeno obavili.
Ovaj predlog je u skladu sa praksom koja važi u većini evropskih zemalja. Podsetiću gospođu Dragutinović šta je izjavila u ekspozeu, kada je obrazlagala ovaj zakon u načelu. U ekspozeu je gospođa Dragutinović naglasila da je ovaj zakon urađen na osnovu međunarodnih standarda. Međunarodni standardi poznaju neke druge kalendare. Konkretno, kada pričamo o međunarodnim standardima, u najrazvijenijim zemljama kalendar za donošenje zakona o budžetu je, negde, oktobar mesec, najkasnije 15. novembar tekuće godine, za narednu godinu.
Međutim, nije ni čudo što se ovo kod nas dešava, jer mi, uglavnom, probijamo rokove. Podsetiću vas, samo, da smo budžet za 2009. godinu, iako je obaveza bila da se dostavi Predlog budžeta do 1. novembra, dostavili Skupštini, odnosno poslanicima, tek 8. decembra, da bismo taj budžet usvojili tek krajem 2008. godine, poslednjih dana decembra meseca. To su fakti, da ne pričamo o završnom računu. Zakon nalaže da se 1.7. dostavi izveštaj, odnosno završni račun, a vi ste ga dostavili 6. jula.
Očigledno je da pravila koja važe u razvijenijim zemljama ne važe ovde, mi pokušavamo zbog toga da skratimo i ove rokove. Ali, nije ni čudo, vama su puna usta Evrope.
Međutim, kalendare ne poštujete, ne poštujete ono na šta vas zakon obavezuje. Kada se ne poštuju rokovi, gospođo ministar, nije ni čudo što se ne poštuju i izvršenja. Ponavljam, još jednom, jer me verovatno niste ni čuli, kada kažem da se ne poštuju rokovi, nije ni čudo što se ne poštuju ni izvršenja.
Gospođo ministar, vama je smešno, vama je mnogo toga smešno, a narod trpi. Narod, da vam kažem, plače. To ću na jednom plastičnom primeru da vam obrazložim, upravo nešto što se dešava sa poljoprivredom i poljoprivrednicima. U toku načelne rasprave o zakonu o poljoprivredi, upozorio sam ministra Dragina da se ne izvršavaju obaveze vezane za isporuku protivgradnih raketa. Tada je gospodin ministar obmanuo Skupštinu i dao je ovde informaciju da su pribavljene protivgradne rakete, u količini od 4.850 komada.
Budžetom je bilo predviđeno 345 miliona za nabavku protivgradnih raketa, ali rebalansom budžeta tu stavku ste promenili na 242 miliona. Štedeli ste na onome što je bilo najpotrebnije za građane, odnosno poljoprivrednike, a podsetiću vas, da Srbija ima 800.000 poljoprivrednih domaćinstava i 57. 000 kvadratnih kilometara obradive površine.
Gospođo ministar, nabavljeno je svega 2.300 protivgradnih raketa, da bi 7. i 8. jula, u vreme najvećih nepogoda bilo potrošeno 1.770 protivgradnih raketa. Za dva dana je potrošeno 1.770 protivgradnih raketa!
Pitam ovde – zašto se tako odnosimo prema poljoprivredi i poljoprivrednicima, a opšta je konstatacija, da je to strateška grana i grana koja je jedina donosila suficit ovoj državi?! Tog dana, kada su bile te elementarne nepogode, kada mnoge protivgradne stanice nisu mogle da dejstvuju, desile su se ogromne štete. Samo ću da vas podsetim za opštinu Koceljevu. U opštini Koceljeva je tog dana za 20 minuta oštećeno 250.000 sadnica voća, najviše šljiva, 200 hektara malinjaka, 1.500 hektara zasejanih površina pšenicom, 300 hektara zasejanih kukuruzom.
Veliku štetu su pretrpeli tada Moravički, Šumadijski i okrug Rasinski okrug. Štete su ogromne i iznose, samo za opštinu Koceljeva oko 350 miliona dinara, a vi ste budžetom predvideli 242 miliona za protivgradne rakete.
Činjenica je da ne vodite računa o građanima Srbije, da imate osmeh uvek kada odgovarate na pitanja, a to su situacije kada treba da saosećate sa tim ljudima koji ulože toliko truda i rada da pomognu pre svega sebi, a i građanima Srbije.
Činjenica je da oni vama uopšte više i ne veruju, strepe na 52. 000 hektara zemlje, gledaju ka nebu i jedini spas vide u nebu. Tragično je još nešto ovde, vaš koalicioni partner, gospođo ministar, oni očigledno sve znaju o budžetskom sistemu. Nema nijednog poslanika G17 za sve vreme dok traje rasprava u pojedinostima o ovom zakonu o budžetu. Da li znate zašto? Zato što su razradili sistem kako da troše pare iz budžeta! Hvala. (Aplauz.)

Preostalo vreme na raspolaganju Poslaničke grupe DSS je šest minuta i 20 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika, podneo Odbor za finansije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Zahvaljujem, potpredsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, član 32. definiše sadržaj materijala koji Vlada dostavlja Narodnoj skupštini.
U Predlogu zakona je rečeno da je to Memorandum, predlog zakona o budžetu, predlog odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Predložio sam amandman koji je upravo u duhu onoga što ste govorili u obrazloženju zakona, potreba da se što sveobuhvatnije kontrolišu državna sredstva i potreba da Narodna skupština, građani Srbije, a i vi kao ministarstvo, imate uvid u kompletno trošenje državnih para.
Kada neko ministarstvo na osnovu obavezujućih uputstava dostavi predloge za budžet, onda ti predlozi treba da sadrže planove za sledeću godinu.
Na kraju krajeva, ovim predlogom zakona se otvara mogućnost da se ide na trogodišnje planiranje budžeta. Ako ćemo znati kako trošimo sredstva za dve godine unapred, kako nećemo znati kako ćemo trošiti sledeće godine?
Predložio sam da se član zakona dopuni predlozima zakona koji su potrebni za izvršenje budžeta. To je bilo i u Zakonu koji sada menjamo.
Ne vidim razlog da se to briše. Takođe, mislim da treba da postoji program prodaje državne finansijske i nefinansijske imovine za narednu godinu i ti planovi moraju da postoje bar godinu dana unapred. Takođe sam predložio da sastavni deo budžeta bude i nacrt nabavki sa obrazloženjem.
Ne vidim nijedan razlog da neke od ključnih nabavki ne budu sastavni deo budžeta, jer one moraju da budu planirane unapred, kako drugačije dolazimo do svih onih stavki, odnosno nije moguće da svi zajedno treba da se uplašimo da nijedna od onih velikih stavki u budžetu nisu potkrepljene ovakvim podacima. Ako je to tačno, onda je to prilično zabrinjavajuća stvar.
Predlog javnih nabavki, predlog prodaje državne finansijske i nefinansijske imovine, naravno, odnosi se i za lokalnu samoupravu, morali bi da budu sastavni deo budžeta.
Jedino tako ćemo izbeći razne stvari kojima smo svedoci iz dana u dan. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Čolić i Zoran Antić.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Zahvaljujem.
Član 34. definiše šta treba da se sadrži u Memorandumu o budžetu. Naravno, odnosi se opet na Memorandum, dve godine unapred.
Memorandum o budžetu o ekonomskoj politici je izuzetno važan akt koji treba da nam omogući planiranje i projekcije i za narednu godinu i za godine koje su pred nama.
Naravno, ukazaću još jednom na manjkavost, vezano za transferna sredstva lokalnoj samoupravi. To mora da bude sastavni deo Memoranduma. Narodni poslanici, predstavnici lokalnih samouprava moraju da imaju jasan uvid koja su to sredstva, ali predlažem da se sadržina Memoranduma dodatno proširi, da se dodaju dve stavke, 11 i 12, opet se odnosi na predviđenu imovinu, gde bi trebalo da u sastavni deo Memoranduma uđe i predviđanje promene državne imovine, imovine lokalne samouprave, kao i državnog duga, duga lokalnih vlasti i javnog duga.
Isticali smo ovde više puta koliki je značaj ukupnog duga. Svakog dana imamo nekakva nova zaduživanja. To bi moralo da bude sastavni deo Memoranduma. Posebno mora da se obrati pažnju na dug koji pravi lokalna samouprava, jer u zavisnosti od tumačenja na koji način se dolazi do duga lokalne samouprave došli smo u situaciju da ima lokalnih samouprava u Srbiji koje su zadužene za visinu svog budžeta.
Ako se uzme u obzir da najveći deo rashoda u budžetima lokalnih samouprava predstavljaju rashodi za plate i neke obavezujuće rashode, onda je jasno da te opštine ne mogu sledećih 20 i više godina da vrate obaveze kojima su sada zadužene. Znam bar nekoliko opština koje imaju tolika zaduženja. To onda stvara ozbiljne probleme za dalje vođenje tih opština.
Takođe, smatram da bi trebalo u Memorandumu da bude i globalni pregled preuzetih obaveza za budžet, da znamo šta nas čeka narednih godina. Sve ono što preuzmemo, kao obavezu, da ćemo platiti jednog trenutka, moralo bi da bude u Memorandumu.
Kada bismo o tome u Skupštini raspravljali onda nam se ne bi desila situacija, kao što smo pročitali pre nekoliko dana, da je Direkcija za imovinu otuđila 278 stanova po ceni od 12 do 69 hiljada dinara po jednom metru kvadratnom. Nema razloga da poslanici o tome čitaju u novinama, to bi trebalo da bude sastavni deo svih ovih važnijih dokumenata o kojima se raspravlja i o prihodima i o rashodima, ali i te kako i o državnoj imovini. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Radojko Obradović podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 35. doda član 35a.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.