Ne brine, baš, mnogo da li ću se nekome smučiti zato što se ovoliko često javljam, jer ovaj zakon smatram toliko važnim da ću se zaista javiti kada god imamo jedan trenutak vremena, trudeći se da poboljšam ono što je imalo dobru nameru, ali ne bih rekla baš da je to izvedeno tako.
Amandman na član 48. zahteva procenu finansijskih efekata koje će bilo koji zakon ili propis koji je u nadležnosti Skupštine i dolazi do nje na usvajanje imati procenu efekata na budžet i posledice koje to može da izvede.
Vlada je, sada već u ovoj poslovičnoj umišljenosti da sve ume najbolje, odbila ovaj amandman sa obrazloženjem – da je on već sadržan u članu zakona, u stavu 1, gde piše – da će obrazloženje zakona ili drugog propisa dostavljenog Vladi ili nadležnom izvršnom organu radi utvrđivanja predloga, i sada ide između dva zareza, "odnosno usvajanja" mora sadržati procenu finansijskih efekata, kao da se u postupku usvajanja, u toj reči "odnosno usvajanja" sadrži obaveza predlagača da dostavi potpuno precizno ustanovljene obaveze koje će izvršiti procenu finansijskih efekata. Od viška nikada glava nije bolela, od viška formulacije koje vama pravi manji posao.
Znači, amandmanom smo zahtevali da se doslovno ustanovi obaveza da obrazloženje zakona bude sastavni deo predloga koji se dostavlja Narodnoj skupštini, ali da ne mora imati sve elemente koji predviđaju stavovi 2, 3, 4 i 5 ostatka člana zakona koji regulišu ovo. Čak, nismo hteli da nam dostavite kompletno obrazloženje, već samo ono što smatrate dovoljno važnim za ovu Skupštinu koja u obrnutom redosledu stvari kako ste zamislili treba da služi Vladi, a ne narodu – i Vlada i Skupština.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 50. amandman je podneo Radovan Radovanović.

Vlada i Odbor za finansije prihvati su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa je ovaj amandman postao sastavi deo Predloga zakona.

Na član 55. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jelena Budimirović i Veroljub Arsić.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodna poslanica Jelena Budimirović.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kolega Veroljub Arsić i ja u ime Poslaničke grupe Napred Srbijo SNS podneli smo amandman na član 55. Predloga zakona o budžetskom sistemu. Amandmanom predlažemo brisanje stava 3, jer smatramo da stav 3, ovog člana, predstavlja još jedan u nizu nepotrebnih izuzetaka koji glasi: "Izuzetno, ministar može korisniku iz stava 1. ovog člana odobriti otvaranje deviznog računa kod ovlašćene banke za plaćanja koja ne mogu da se izvrše preko Narodne banke Srbije, ako to zahteva specifičnost poslova tog korisnika".
Ako se u stavu 1. člana 55. kaže da korisnik budžetskih sredstava Republike Srbije, korisnik sredstava organizacije za obavezno socijalno osiguranje i sredstava budžeta lokalne vlasti, kao i drugi korisnik javnih sredstava koji je uključen u sistem konsolidovanog računa trezora, može imati devizni račun samo kod Narodne banke Srbije, zašto praviti izuzetke i davati ministru prevelika ovlašćenja?
Koji su to specifični poslovi koji ne mogu da se urade posredstvom Narodne banke Srbije, a mogu posredstvom neke druge banke?
Ovaj predlog zakona ima isuviše nedostataka, ali i izuzetaka kojima se ministar stavlja iznad zakona, što je po našem mišljenju nedopustivo. Ovakvim predlogom zakona, kakav je pred nama, uopšte nam nije potreban zakona, jer tu je ministar kome su pripisana mnogo veća ovlašćenja od onih koja mu pripadaju – te predlažem da usvojite ovaj amandman. Hvala. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Ja ću od onih osam minuta koristiti jedan minut. Za ljude koji se razumeju u spoljnotrgovinski platni promet, u ovlašćenja Narodne banke, u ovlašćenja poslovnih banaka, sigurno će stav ovog člana biti besmislen, a amandman koji smo podneli, želeći da se ovaj izuzetak izbriše, zaista biti opravdan.
Hoću samo da podsetim javnost da je ovakva vrsta izuzetaka u zakonu ustanovljena upravo iz razloga – da diskreciono pravo ministra može da bude upotrebljeno, da bi se ovakvim izuzetkom udovoljilo apetitu nekome od koalicionih partnera. Ja sam uverena da gospođa ministar ne želi da ima ovakve izuzetke. Uverena sam da u ovakvom izuzetku ima zahteva onih koji danas nisu ovde sa nama da otvoreno brane svoja prava raspolaganja novcem. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Nije registrovano u komandnom panelu. Lakše ide sa karticom i ja vas molim da stavite poslaničku karticu u poslaničku jedinicu i da se tako registrujete. Izvolite.

Ja vam se izvinjavam.
Dame i gospodo narodni poslanici podneo sam amandman na član 56. pre svega da bi skrenuo pažnju i ministra i Vlade i celokupne javnosti – da rokovi i uslovi plaćanja danas, čini mi se, ubijaju srpsku privredu. Ne samo da veliki trgovinski lanci ucenjuju proizvođače i stavljaju ih u situaciju, rekao bih često i bezizlaznu, da im ne plaćaju rokove po šest meseci, pa, i dalje, da im obaraju cenu i da faktički rade ispod svakog nivoa normalnog profita, već to isto radi i vlast. To isto radi i Republička vlada, republičke institucije, kao i lokalne samouprave širom Srbije.
Znači, činjenica je da ogroman obrtni kapital danas prelazi faktički u trgovinske lance, nalazi se kod vlasti, kod lokalnih samouprava, kod republičkih institucija, da se robe i usluge naručuju a plaćaju mesecima unazad.
Vi imate čak i drastične primere u Pomoravskom okrugu gde se godinama ne plaćaju izvršeni radovi, a da na to idu jako velike kamate i da te kamate na kraju plaćaju građani i da, s jedne strane, gubi i privreda, a s druge strane, naravno, i sami građani, jer usluge i robu plaćaju znatno skuplje.
Jedino ko dobija, dobija politička oligarhija, jer ona uspe da izreketira one koji su poslušni, "razumni". Mislim da usvajanjem ovog amandmana, makar lokalna samouprava ne bi bila u stanju, u situaciji da određuje uslove, rokove, i da bi tome trebalo Ministarstvo mnogo više da se posveti ubuduće, želimo li da sačuvamo bar deo naše privrede. Hvala. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 56. amandman je podneo poslanik Nenad Popović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nenad Popović.

Gospođo predsedavajuća, ovim amandmanom smo želeli da ukažemo da ne mora svaki novi predlog zakona da bude potpuna promena ranije postojećeg zakona i prakse. Ponekad treba zakone donositi u skladu sa time što se pokazalo korisnim u praksi prethodnih zakona. Rezervisana sredstva su bila dobra praksa u budžetskom sistemu, jer su omogućavala planiranje trošenja u toku dužeg vremenskog perioda. Ako ih ukinete, a ovim predlogom se ona ukidaju, mnoga plaćanja se neće izvršiti na najekonomičniji način i pre roka nego što je to bilo neophodno.
Zato smo predložili amandman, koji kaže: ''Rezervisana finansijska sredstva koja preostaju na konsolidovanom računu trezora na kraju fiskalne godine, zadržavaju se za plaćanja obaveza za koje su rezervisana u narednoj fiskalnoj godini, osim ako se obaveza ne poništi ili postane nevažeća.'' Izostavljanje ovakve odredbe koja je inače bila sastavni deo dosadašnjeg Zakona o budžetskom sistemu, član 36. stav 4, dovelo bi do pritiska na budžetske korisnike, da izvršavaju svoje finansijske planove, ali i do ubrzanog trošenja sredstava koje uvek nije opravdano u tekućoj godini. Znamo te slučajeve. To postoji, ranije je to postojalo u drugim zemljama u Evropi, pogotovo, da budžetski korisnici moraju da potroše sva sredstva do kraja godine i onda imamo novembar i decembar kada se ta sredstva intenzivno troše.
Ako se ta rezervisana sredstva ukidaju, odgovorni za trošenje tih sredstava će da teže da sredstva stvarno budu utrošena, čak i po cenu da plaćaju u rokovima kraćim od onih koje su mogli da ostvare u tržišnim odnosima. Ako ima mogućnost da plati nešto u roku od šest meseci, ako mu to prelazi u sledeću godinu, on će reći – neću te uslove, iako bi to bilo korisno za državu, nego će prihvatiti bilo koje uslove koje će moći da ostvare na taj način.
Samo da kažem još jednu stvar, praksa najrazvijenijih zemalja u EU jeste da ima nekad budžet za petogodišnji period i da se mnogi projekti finansiraju po nekoliko godina, da se sredstva prikupljaju na nekim namenskim računima po nekoliko godina pre nego što se utroše, odnosno pre nego što se taj projekat pokrene. Sve to na određeni način i predstavlja ovo rezervisanje sredstava. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.