A, od grupe još 15?

I 15 minuta, Poslanička grupa Napred Srbijo.

Član 63. koje su podnele moje kolege Veroljub Arsić i gospođa Ljiljana Miladinović, na član 63, govore o tome da rebalans budžeta koji je potrebno doneti, ne ulazimo u razloge, ne sme da bude opet, bez ikakvog roka, u smislu koliko traje odlučivanje o rebalansu, jer Vlada sebi, članom 3. koji govori o rebalansu kaže – da u toku usvajanja rebalansa budžeta, odnosno nadležnog organa itd, može nastaviti sa privremenom obustavom izvršenja pojedinih rashoda.
Vladi ne treba rok, ona ima privremenu obustavu izvršenja i ona nije zainteresovana, po rešenju koja je data osnovnim zakonom, da se vreme trajanja usvajanja rebalansa ograniči. Ali, u nekim drugim slučajevima gde je zainteresovana, ona daje rok za usvajanje. Apsolutno, ugledajući se na dobru praksu predlagača zakona, datog u ovom tekstu, predložili smo, znači, da nema opstrukcije ni od strane Skupštine, ni od bilo koje karike u lancu koja treba da donese rebalans, da najduže taj rok može da potraje, znači, usvajanje rebalansa, 15 dana. Ne vidim razlog da se ne obavezujemo rokovima, jer taj rok se tiče i nas, kao Skupštine, i vas kao Vlade. Zaista mislim da ovaj amandman treba usvojiti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 73. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Normalno da čovek sa pristrasnošću govori o onome što je radio u okviru svoje poslaničke grupe, ali ako postoji, ne postoje zakonitiji korisnici budžetskih sredstava, što je Vlada pokušala da nam nametne ovim zakonom, ali sigurno da postoje manje i više značajni članovi ovog zakona.
Član 73. koji reguliše ograničenje duga i garancija, zaista, jeste za svaku zemlju izuzetno važan, a za Srbiju posebno, zbog stanja javnog duga, zbog stanja onoga što zovemo državni dug, zbog stanja privatnog duga za koji mora država da se zauzima, jer njeni prihodi zavise od toga koliko duguju građani, jer su oni obveznici poreza. Ako nemaju para, pa vraćaju kredit, a ne kupuju robe, nema PDV, ako nema uvoza da bi se njima prodavala, opet nema PDV na uvoznu robu.
Znači, izuzetan značaj razmatranje odnosa duga i garancija koji ne može da ostane i ne sme da ostane na rešenju koje je Vlada predložila, na opisnoj obavezi o tome da će se razmatrati odnos duga i garancija u odnosu na BDP, bez obzira na težinu trenutka i bez obzira na nemogućnost precizne kvantifikacije, odnosno planiranja danas, moramo sebi da odredimo cilj koja je to maksimalna visina duga do koje smemo da idemo, odnosno kojoj treba da težimo.
Taj elemenat da odredimo procenat duga koji kao država smemo da imamo, zove se, i to gospođa ministar sigurno zna, u praksi ozbiljnih država kao ''kočnica dugovanja'' i ja sam meru da to bude 0,5% maksimalnog duga u odnosu na BDP, zaista, preuzela iz materijala koji je nemačka država stavila već na početku krize kao svoj cilj.
Hoću sve da podsetim, Vladu najviše, ali javnost posebno, ako jedna bogata i prosperitetna država želi i da ustavom, jer planiraju da ustavom ograniče na ovaj nivo vrednost duga, ne želi da plaća rashode na dug kamate i da se zadužuje toliko, a šta mi tek treba da uradimo.
Želim da odredimo, mogli ste izmeniti procenat ako smatrate da je prenizak za ovaj trenutak, ali u svakom slučaju, moramo kao država sebi da odredimo cilj koja je to gornja granica koju može da podnese BDP ove države i koji može da podnese budžet, jer se troškovi finansiranja, kamate i otplata kredita i glavnice, u šta god da je uložena, i u infrastrukturu, opet vraća preko budžeta.
Iskoristiću priliku da, braneći svoj amandman, još jednom podsetim. Od onog trenutka kada niste usvojili da nam je osnovni budžetski cilj i cilj ekonomske politike smanjenje nezaposlenosti, standard stanovništva i ekonomski razvoj, nemam ideju da vi želite da nešto uradite što će se zvati konkretni efekat za život svakog građanina.
Vaš je prioritet onaj prvi, da se Vlada održi, da funkcioniše u komplikovanim koalicionim okolnostima, ali cilj Vlade nije cilj Skupštine – nije cilj građana koji su nas ovde poslali.
Jednu minimalnu meru korekcije koja se zove da težimo nekom dugu i da sve što radimo, svaka naša aktivnost, lična, zajednička, politička, u ovim organima na kraju mora da se svede na to da svaki pojedinac u svom životu oseti neki boljitak, da ima posao, da prima platu, a država sa svoje strane mora da bude zainteresovana da taj građanin potrošač kupuje neke robe, jer je to za nju izvor njenog života, to je njen vazduh bez koga ne može.
Imam utisak da ova vlada ne sagledava dovoljno svoju zavisnost od građana na čijim je leđima, iza čijih se interesa zaklanja. Imam utisak da nije dovoljno svesna koliko opterećuje ovu privredu, a moj utisak nije ni opisni, kao što ste vi ovde dali da ćete meriti dug i garanciju u odnosu na BDP, moj utisak je potpuno precizno izmeren nezadovoljstvom onih koji se zbog propusta u privatizaciji danas nalaze na ulici, meren brojem onih koji su izgubili posao i meren brojem onih koji brinu i bdiju nad vrednošću libora, euribora, nad rastom referentne ili prelaganim padom referentne kamatne stope kao osnovne cene na kredite i zaduživanja, koji su prinuđeni da čak razmišljaju i o monetarnoj politici, a nikada se ranije nisu morali baviti time, što je naša obavezna rezerva u visini 35 – 40%, a bila je 18%, a negde i mnogo niža, a jesu prinuđeni jer znaju da ta monetarna politika i ta cena kredita jeste mera novca koju će oni imati u novčaniku kada razmišljaju o svom sutrašnjem danu!
Zaista vas molim da ne ostanemo na dobrim namerama, za koje ćemo imati makar i fantastične izgovore, i da ne ostanemo na opisima, već na preciznim ciframa pred kojim ćemo se obavezivati građanima, jer je to najmanje što im dugujemo svi ponaosob. (Aplauz.)

Preostalo vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi je 10 minuta.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 79. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Babić i Ljiljana Miladinović.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 81. amandman je podneo poslanik Nenad Popović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nenad Popović.

Amandmanom na član 81. stav 1. u delu koji se odnosi na sintagmu "razumno uveravanje" predloženo je da se promeni "najveći stepen sigurnosti".
Nisam pravnik, ali bavim se poslovima u zemlji i inostranstvu i dovoljno poznajem propise, znam da su ove reči, poput razumnog uveravanja, mnogo više svojstvene engleskom ili američkom pravnom sistemu, nego kontinentalnom u koji spada naš pravni sistem.
Iz tog razloga smatram da su reči "najveći stepen sigurnosti" mnogo više u duhu srpskog jezika i našeg pravnog sistema.
Amandman je odbijen uz obrazloženje da je termin "razumno uveravanje" širi pojam od "najvećeg stepena sigurnosti". To bih mogao da prihvatim, naravno, uz neke argumente, ali ono što ne mogu da prihvatim jeste da je Vlada u obrazloženju zašto odbija amandman na član 81. Predloga zakona navela da je definicija pojma "razumno uveravanje" već data u Pravilniku o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje i funkcionisanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru.
Šta je Vlada ovim pokazala? Pokazala je da je podzakonski akt, poput Pravilnika, važniji od sistemskog zakona koji uređuje oblast budžetskog sistema. Pa, ovaj isti pravilnik će morati da bude usklađen sa zakonom kada bude usvojen. Načelno ustavnosti i zakonitosti nalaže da se niži pravni akti usklađuju sa višim.
Mislim da je zaista moj dobronameran savet da se povede računa kada se budu pravila obrazloženja, jer ipak papir ne može sve da trpi. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 82. amandman je podneo poslanik Nenad Popović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nenad Popović.

Smisao amandmana na član 82, odnosno promena koja je predložena jeste da Vlada umesto ministra nadležnog za oblast finansija utvrđuje zajedničke kriterijume za organizovanje, standarde i metodološka uputstva za postupanje, kao i bliže uslove za poslove interne revizije u javnom sektoru, ali na predlog ministarstva.
Imajući u vidu značaj interne revizije, odnosno njene funkcije u kontroli zakonitosti raspolaganja sredstvima budžeta, zatim u kontroli efikasnosti trošenja, ali što je možda najvažnije, u kontroli celishodnosti raspolaganja sredstvima budžeta, smatrali smo da bi Vlada koja predstavlja najviše izvršno telo trebalo da utvrdi ove zajedničke kriterijume. Naravno, resorno ministarstvo bi dalo predlog, imajući u vidu taj delokrug rada.
Nije dobro rešenje, bez obzira na pojedinca, pa makar to bio i ministar finansija, da ministar finansija utvrđuje kriterijume za rad čitavih službi. Te službe imaju veliku ulogu i veliki značaj u državi i predstavljaju vid odbrane od nenamenskog i necelishodnog trošenja novca poreskih obveznika. Uostalom, Vlada i jeste najodgovornija za politiku javnih finansija te bi trebalo da definiše standarde za rad interne revizije kod svih budžetskih korisnika, jer zakon predviđa obavezu da svi imaju funkcije interne revizije u okviru svojih aktivnosti.
Interna revizija i po ovom predlogu dobija značajno mesto u sistemu javnih finansija što je dobro, ali ukoliko bi Vlada a ne ministarstvo ili ministar, bez obzira o kom pojedincu je reč, ne bi trebalo da daju kriterijume i definišu standarde.
Naravno, ovaj amandman video sam da nije prihvaćen, ali mislim da Vlada ovim beži od uređenja države na onaj vrlo principijelan način. Hvala.

Pre nego što dam reč sledećem govorniku, samo da dam obaveštenje od Generalnog sekretara RTS Stanislava Veljkovića, koji je gospodinu Veljku Odaloviću poslao obaveštenje u kojem kaže, da će, u četvrtak, 16.07.2009. godine, kao i u petak, 17.07.2009. godine, prenosi Skupštine biti do 16,30 časova, zbog ranije preuzetih obaveza, a odloženi prenos, kao uobičajeno, biće u neko drugo vreme.
Da li još neko želi reč po amandmanu na član 82? (Ne.)
Na član 82. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.