Gospođa Vjerica Radeta. Imate još 23 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, dugogodišnje iskustvo u primeni propisa iz oblasti imovinsko-pravne, građevinske, stambene i iz propisa koji regulišu delokrug rada katastra i zemljišne knjige, daje mi za pravo da vam, gospodine ministre, kažem da ste nam predložili veoma loše, neprecizne, nedorečene i bogami, rekla bih, nedovršene predloge zakona.
Reći ću najpre nešto uopšteno, pre svega rukovodeći se onim što ste vi rekli danas ovde i što ste ovih dana izjavljivali u medijima, a potom ću, koliko to vreme bude dozvolilo, da komentarišem pojedinačno zakone, odnosno članove predloga ovih zakona.
Mislim da niste obratili dovoljno pažnje i niste vodili računa o članu 86. Ustava Republike Srbije, koji govori o oblicima svojine, i svakako svaki predlog zakona koji nije apsolutno usklađen sa Ustavom ne bi trebalo ni da se nađe pred narodnim poslanicima, a kamoli da se eventualno usvoji.
Javne rasprave o ovim predlozima nije bilo. Verovatno ćete reći da, bio je jedan skup u Subotici, jedan skup čini mi se u Beogradu, ali to što vi nazivate javnom raspravom sve je samo ne javna rasprava. Podsećam vas da ste dogovorili sa predsednikom odbora da se održi sastanak, da održite sastanak sa resornim odborom u parlamentu još dok je zakon bio u nacrtu. To je bilo nekih desetak dana pre nego što je izašao predlog zakona. Taj sastanak je odložen.
Dakle, shvatili ste zapravo da ne želite da razgovarate sa narodnim poslanicima pre nego što u formi predloga zakon dođe pred parlament, odnosno kada već dogovorite skupštinsku većinu i onda vas, otprilike, baš briga šta će narodni poslanici da kažu kao svoj komentar na vaše predloge.
Ovo nije ništa lično. Ovo se odnosi na sve ministre u Vladi Republike Srbije.
Danas imamo sreću da o ovim zakonima ne raspravljamo u ilegali, s obzirom da je već postala praksa da ovaj parlament, evo naredni set zakona biće raspravljan u ilegali, biće neki odloženi prenos možda posle ponoći, završiće se ujutru oko pet-šest sati i onda gospođa Đukić-Dejanović, koja se simpatično smeška sad, kaže da je javnost rada obezbeđena.
Nije, gospođo Đukić-Dejanović, i strašno je ovo što radite sa parlamentom, posebno u ovom delu gde niste dozvolili građanima Srbije da čuju ni raspravu o setu krivičnih zakona, ni o zakonu o informisanju, pa evo ni o ovom sledećem setu zakona. To nije dobro, ali vi ste se za to opredelili i mi tu, nažalost, ne možemo ništa da uradimo.
Gospodine Duliću, da ste imali iskrenu nameru da sa narodnim poslanicima raspravljate o ovim predlozima onda biste se tako i ponašali. Najpre mi je neverovatno da danas ceo dan niste, posle onih izlaganja predstavnika predlagača, imali potrebu da prokomentarišete, a bilo je tu raznih mišljenja, raznih ideja, predloga itd. Očigledno ste se odlučili danas da se branite ćutanjem i nemate nameru da komunicirate sa narodnim poslanicima. Navikli smo na drugačijeg Olivera Dulića, ali valjda okolnosti menjaju ljude, pa sad šta da radimo.
Ali ste zato ovih dana sve prisutniji u medijima hvaleći ove zakone, pogotovo malo pominjete zakon o državnom premeru i katastru. Da li mislite da zakon nije dovoljnog značaja ili mislite da građane ne interesuje? Ni jedno ni drugo nije tačno, ali se zato hvalite legalizacijom, hvalite se nekim ubrzanim, pojednostavljenim postupkom legalizacije.
Gospodine Duliću, sada ću, pre svega zbog građana Srbije, tačno, precizno da objasnim da ovaj zakon u idealnim uslovima, bar kada je u pitanju legalizacija, neće moći da se primenjuje za najmanje dve godine. Dakle, vi zapravo niste ni planirali da danas predložite u ovom zakonu deo o legalizaciji.
Vaši saradnici, mislim da je državni sekretar bio u pitanju, u jednoj emisiji lepo je žena rekla - nemamo još uvek kompletno rešenje postupka legalizacije, ići ćemo samo u ovom zakonu u deo o prostornom planiranju, a legalizaciju ćemo kada se još konsultujemo sa strukom da predložimo u posebnom zakonu.
To je bilo četiri ili pet dana pre nego što smo dobili, odnosno pre nego što je Vlada usvojila ovaj predlog, jer ste se naprasno predomislili da skarabudžite petanaestak zakona vezanih za legalizaciju samo zato da bi se skrenula pažnja javnosti sa člana 106. Predloga ovog zakona, o kojem ćemo takođe da govorimo, jer je već u javnosti počeo dosta da se komentariše član 106. Predloga ovog zakona.
Kažete, juče čini mi se, u jednoj emisiji jednu neverovatnu stvar, ali to je istina od 5. oktobra naovamo, kako zapravo vi iz DOS-a primenjujete zakonske propise. Kažete da imate neograničeno poverenje u Dragana Đilasa, da verujete da će on da zaustavi bespravnu gradnju, tajkun da, u Beogradu i da ćete zato dozvoliti da se u Beogradu legalizuju svi objekti. Dalje kažete - kod ostalih predsednika opština videću ko će mi uliti poverenje da su u stanju da zaustave bespravnu gradnju i tamo gde to zaključim dozvoliću legalizaciju.
Gospodine Duliću, primena nekog propisa ne zavisi i ne sme da zavisi od ministra, i ne sme da zavisi od predsednika opštine primena, propisa mora da bude takva da su svi pred zakonom jednaki i da je zakon isti za sve. Učila sam vas to još kad ste bili predsednik parlamenta i učinilo mi se da ste zapamtili, ali izgleda zaboravili ste. Pokvarila vas ova vlada, gospodine Duliću, mnogo.
Šta su osnovni problemi, šta su osnovni nedostaci zapravo ovih predloga? Vi kažete da će ovaj zakon proizvesti smanjenje planskih akata i da će to ubrzati postupak legalizacije. Vi ste predvideli, gospodine Duliću, da se prostorni planovi u gradu Beogradu, Autonomnoj pokrajini Vojvodina, lokalnim samoupravama donose u roku od 18 meseci i to je optimalan rok, s obzirom na činjenicu da vi ništa niste radili, ni vaši prethodnici, ministri iz ove oblasti, a imali ste pravnog osnova da radite i pre 2003. godine, a imali ste pravnog osnova i po ovim vašim tzv. demokratskim zakonima.
Sećate se Dragoslava Šumarca, sećate se zakona iz 2003. godine, pa onog javnog poziva građanima Srbije da svi koji imaju nelegalne objekte, da se samo registruju u svojim opštinama do nekog, čini mi se, beše 15. novembar te godine i da ne moraju ništa od dokumentacije da prilože, samo moraju da prilože dokaz o uplati takse administrativne za lokalni nivo i za republički nivo.
Ovo što vi radite je slično tome. Vi kažete da ljudi koji su već podneli, investitori koji su već podneli zahteve za legalizaciju da ne moraju ponovo da podnose zahteve, ali da u roku od 30 dana od dana kada dobiju obaveštenje da im nedostaje neki dokument, da taj dokument moraju da dostave i ako to ne urade u roku od 30 dana da će nadležni organ da odbije njihov zahtev za legalizaciju.
Da li ste vi svesni, gospodine Duliću, koliko ljudi u ovom momentu nije u stanju da plati izradu projekta, projektne dokumentacije. Gospođo draga, da li treba projekat ili ne treba, to u ovom momentu ne zna niko zato što ste vi u zakonu napisali tehnički izveštaj o stanju objekta. Šta je to, da li to iko zna? Volela bih, očekujem, gospodine Duliću, posle mog izlaganja da ćete da objasnite šta je to, ne zbog mene, nego zbog građana Srbije, da znaju šta im je taj tehnički izveštaj o stanju objekta.
Ovo je zakon o legalizaciji, tako ga zovem kolokvijalno, pre svega zbog građana Srbije, jer ih to najviše interesuje i zbog opredeljenja SRS. Mi svoje lokalne kampanje dobrim delom zasnivamo upravo na čvrstim obećanjima da ćemo učiniti sve da legalizujemo maksimalan broj objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole.
Mi to nikad ne zovemo bespravnim objektima, jer u 90% ljudi koji su zidali takve objekte nisu odgovorni što su morali da grade bez građevinske dozvole. Odgovorna je država zato što nema prostorni plan, zato što ne postoje planovi detaljne regulacije i zato što, nažalost, neće postojati ni najmanje u naredne dve godine, jer ste vi to sad još i zakonom propisali.
Dalje, vi ste u ovim zakonima potpuno ili u dobrom delu onemogućili sudsku zaštitu. Da li je vama logično, gospodine ministre, da neko u nekoj opštini proceni da investitor ne ispunjava uslove za kuću u kojoj živi sa porodicom, to mu je krov nad glavom, koju je gradio možda 15 godina odvajajući od usta, i taj neko proceni da on ne ispunjava uslove, jer je možda trebalo da mu da 100 evra, a on nije imao da mu da.
Naravno, ne mislim da su svi službenici podmitljivi, ali nažalost korupcija je nešto što krasi, pre svega, Vladu Republike Srbije, a onda verovatno analogno, zbog one riba od glave smrdi, i ostale državne organe.
Vi kažete u zakonu da neko kome zahtev bude odbijen može da uloži žalbu Ministarstvu. Rešenje Ministarstva je konačno, odmah se dostavlja nadležnoj inspekciji i nadležni inspektor neodložno donosi rešenje o rušenju i pristupa se rušenju objekta.
Zar vam se ne čini da je suviše veliki ulog da ne dozvolite da građani imaju pravo da na sudsku zaštitu u ovom postupku, jer vi ako nekome srušite kuću u kojoj živi, vi dovodite ozbiljno u pitanje njegovu porodicu, gospodine ministre, u svakom pogledu.
U pogledu egzistencije, znate šta se sve dešava kada dođe do rušenja, da su ljudi spremni da pale i sebe i porodicu, da ubiju sebe, pre svega. Vi ste rekli danas u toku rasprave da mora da se razlikuju objekti koji su sagrađeni do 13. maja 2003. godine i oni koji su posle tog datuma. Vi kažete, onaj koji je gradio posle 13. maja 2003. godine vršio je krivično delo.
Gospodine ministre, neka vas nauče vaši pravnici u Ministarstvu da, recimo, ako je neko gradio objekat 19. jula 2003. godine, da ste vi danas izvršili krivično delo zato što ste rekli da je taj neko vršio krivično delo, pošto je nastupila apsolutna zastara, s obzirom da je za ovo krivično delo predviđena kazna zatvora od tri godine.
Nemojte mnogo sa tim bombastim pričama, nego pričajte o onom da li zaista imate spremnosti da pomognete građanima Srbije. Kažete u nekim novinama od pre dva-tri dana, ne dolazi u obzir da rušimo kuće zato što neko nema para da plati legalizaciju.
Ovo nije tačno, jer ovako u zakonu ne piše. U zakonu piše, i dobro je što ste ukinuli one Šumarčeve duple dozvole, jednu dozvolu uz idejni projekat, pa drugu dozvolu uz glavni projekat, u međuvremenu se zaključuje ugovor sa direkcijom, ali nije dobro što ste izdavanje tog odobrenja uslovili potpisivanjem ovog ugovora i početkom plaćanja naknade direkciji.
Predviđeno je da će lokalne samouprave utvrđivati naknadu za legalizaciju ovih objekata. Mi u SRS mislimo da to nije dobro. Mislimo da to mora da ide sa nivoa Ministarstva. Istina je da lokalne samouprave znaju stanje na terenu bolje nego što može da se zna u Beogradu. Da bi se maksimalno izbegle zloupotrebe i da bi svi građani bili u istoj situaciji, to bi moralo da se uradi na ovaj način.
Morate da vodite računa i o ekonomskoj situaciji danas u državi Srbiji. Zamislite koliko će objekata biti porušeno zato što ljudi neće biti u stanju jer ne primaju platu, ostali su bez posla, vi im nećete dati, odbićete njihov zahtev za izdavanje dozvole, zato što ne mogu da zaključe ugovor, odnosno mogu, ali ne mogu da plaćaju rate. To je isto kao da nisu ni zaključili ugovor.
Ugovor da bi se zaključio uslov je da se plati prva rata koja nije jednaka kao sve druge rate, nego je znatno veća. Otprilike predstavlja jednu četvrtinu od ukupnog iznosa koji treba da se plati. Ne znam da li znate sve ove podatke, gospodine Duliću, ali moram da naglasim da niste do sada imali volje da radite ništa na ovu temu i pomenuću vam velika naselja na teritoriji opštine Zemun: Busije, Plavi Horizont, Grmovac.
Ne znam da li ste bili, recimo, u Busijama i Plavom Horizontu i da li ste negde u Srbiji videli tako isplanirana naselja kao što su ta naselja. Smeškajte se, smeškajte se, ponosna sam što sam bila deo ekipe koji je formirao ta naselja, naravno, na čelu je bio dr Vojislav Šešelj. On je ponosan na to svoje delo i ima čime da se ponosi.
Problem je upravo to što su ta naselja gradili radikali, i zbog toga grad Beograd osam godina ne donosi, ne pada im na pamet da donesu planove regulacije, a mogli ste da ih donesete, niste morali da čekate prostorni plan, kao što sada to predviđate.
Šta još strašno predviđate u ovim zakonima? Žao mi je što ne mogu član po član da analiziram, ali to ćemo naravno kada budemo govorili o pojedinostima. Predviđate da će biti predmet rušenja svi objekti koji se ne uklope u te buduće prostorne planove i planove regulacije. Vi na taj način dovodite pod sumnju i objekte koji su izgrađeni sa dozvolom.
Vi ne želite da učinite jedan radikalan rez u ovoj oblasti, a taj radikalan rez, volela bih ministre zaista da me slušate, bi jedni mogući bio da ste u primeni, prelaznim i završnim odredbama ili u onom poslednjem članu rekli – zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a primenjivaće se, pa da ste odredili rok od dve godine koji je optimalan. A da ste u međuvremenu u prethodnim članovima obavezali ovaj novi katastar, ili postojeći katastar svejedno, da se izvrši jedno aviosnimanje, da se definitivno ustanovi svaki objekat i objektčić sagrađen na teritoriji države Srbije.
Jedino na taj način biste mogli da zaustavite bespravnu gradnju, a da onda nadležne službe navale navrat-nanos danonoćno da rade ovako kao mi u Skupštini, da se maksimalno brzo uradi prostorni plan, da se urade planovi regulacije i onda kao država imate obraza da kažete svom građaninu – od danas više nema bespravne gradnje.
Kako ćete to sada da kažete? Mi se ne zalažemo za bespravnu gradnju, naprotiv, mi srpski radikali se zalažemo maksimalno za zakonitost u svakom segmentu društva u zemlji Srbiji, ali kako ćete da objasnite čoveku koji živi sa roditeljima u porodičnoj kući, gde je deo te parcele građevinska parcela, gde je ta kuća izgrađena, a u nastavku parcele u katastru ili u zemljišnoj knjizi piše vrt, a prenamena nije izvršena i ne može da bude dok ne budu doneti planovi detaljne regulacije, i taj čovek ili ta porodica mora da živi tri generacije u istoj kući, a imaju mogućnost, imaju i parcelu, imaju i sredstva, mogu da sagrade kuću, ali ona će biti i dalje bespravna zato što država ne stvara uslove za legalnu gradnju.
Naravno, o zakonu o katastru ima takođe mnogo šta da se kaže, ali nažalost vreme rezervisano za našu poslaničku grupu je već pri kraju. Evo, ima još dva minuta.
Dobra vam je namera da svi podaci, lična karta jedne nepokretnosti, kako bih rekla, bude na jednom mestu. Mi u SRS mislimo da je to mesto mogla biti zemljišna knjiga, odnosno gruntovnica, a da je katastar i dalje mogao da radi poslove premera, kao što je radio i do sada. Nije velika greška što ste vi to objedinili u katastru. Jedino ste mogli između ostalog da zaštitite onih 600 sudija koje će gospođa Malović da otpusti, mogli su da budu zemljišnoknjižne sudije, jer su osposobljeni, ali dobro to je vaš izbor.
Ovde ću samo da vam pomenem član 56. i nadam se da ćete odmah to da prokomentarišete, radi se o premeru državne granice. Ukoliko prihvatite amandman SRS, bićemo uvereni da ste slučajno napravili ovu omašku.
O čemu se radi? Niste predvideli kako ćete izvršiti premer državne granice Srbije između Makedonije, Crne Gore i Albanije. Morali ste, a mi smo vam amandmanom predložili kako to da uradite – ako prihvatite amandman, računaćemo da su vam namere bile časne i da je u pitanju samo greška predsednika.

Reč ima gospodin Markićević, iako se nešto kasnije prijavio.

Poštovana predsednice, ako sam se kasnije javio nisam zakasnio, je l' tako? Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovani kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, danas sam u dobrom delu diskusije na današnjoj sednici slušao mnoge kolege iz opozicije i pozicije, slušao sam i ministra, i mislim da su u najvećem delu naše diskusije bile dosta stručne. Iskoristio bih priliku da nekoliko pitanja u formi dijaloga, ako gospodin ministar pristane na to, razjasnimo pitanja koja verujem veliki broj građana Srbije interesuje.
Sama ideja o legalizaciji objekata, mislim pre svega na stambene objekte, na kuće, čini mi se za mog života od 52 godine da to već traje 30 godina. U najsvežijem sećanju… molim vas omogućite, smirite ih malo, ne čujem ništa.

Gospodo poslanici, molim vas obratite pažnju na govornika i dozvolite mu da nesmetano govori.

Čini mi se, neću da kažem da je najozloglašeniji, ali najviše transparentan, da ne kažem providan je bio zakon za legalizaciju iz 2003. godine. Nekim slučajem tadašnja pomoćnica ministra je bila do tada šefica urbanizma u gradu iz koga dolazim. Davao sam joj jedan savet, a pošto sam se susretao sa mnogim građanima koji su godinama pokušavali da reše to svoje pitanje. Naravno, legalizacija objekata, pre svega stambenih, podrazumeva i određene obaveze prema gradu, opštini, državi, a iz toga i određena prava, odnosno privilegije.
Imao sam neki predlog, gospodine ministre, čini mi se da sam vam jednom rekao, koliko god se činilo nekima ovde čudno – dajte ljudi da je 500 evra, govorim o individualnim stambenim objektima, ne o poslovnim objektima, najveća šifra do nula evra i legalizujte sve ono što može da se legalizuje, sem naravno ako nije na nekim infrastrukturnim trasama, na gasovodima i putevima.
Gospodine ministre, verujem da imate energije, ali sam zabrinut zbog onih s kojima sedite u Vladi i u ovom savetu za infrastrukturu, jer vas tamo viđam često na televiziji, nadam se i verujem u vašu energiju da ćete ovo isterati do kraja, a nema razloga da ne prihvatite amandmane da ta legalizacija važi za objekte izgrađene do dana stupanja na snagu zakona.
Ne znam zašto bi mogla da se legalizuje kuća ako je vežemo za prošli termin 12. maja, 13. ili 14. maja? Kakva je tu razlika? Jasno je meni da jednom mora da se podvuče granica. Ali, uvek se postavlja pitanje, pošto ste vi tu, moram da priznam, sviđalo se meni ili ne, u predizbornoj kampanji, ne mislim vi, već predstavnici sadašnje vladajuće koalicije često puta su pominjali izraz pravda, socijalna pravda. Srbin može da istrpi svašta, ali je osetljiv na pravdu i nepravdu.
Prema tome ako smo ovde opominjali, i mediji, toliko gospodina Mrkonjića zašto ne poštuje jedan zakon, koji treba prvi da poštuje i promoviše, o pojasu za vezivanje, i onda izvini se gospodin Mrkonjić, iako mislim da je imao opravdane razloge, ali nisu u skladu sa zakonom. Danas je predsednik Nove Srbije naveo primer, gde vi možete da dokažete kao ministar da ozbiljno mislite sa ovim zakonima svim koji su danas na dnevnom redu, a to je da javno opomenete potpredsednika Vlade za evropske integracije koji ide i otvara nelegalne objekte.
Pitam vas koja je razlika, pošto pričamo o pravdi, zato što je tu Mišković i tu je par stotina hiljada kvadrata, i opomenut od tada resornog ministra za infrastrukturu da ne ide tamo, zbog kog razloga je on otišao tamo?
Sada vidite šta je tu pravda, kako je Mrkonjić prošao u medijima, što čovek nije vezao pojas i priznao, malo se bunio, ali priznao, možda i ja neki put ne vežem, možda me neki put kao vozača, da tako kažem, uhvate, neki put propuste, i bio je satanizovan u medijima zbog toga što ne poštuje zakon.
Da li ćete vi da pokrenete kampanju i da tako običnom građaninu dokažete, ako se ministar izvini, njemu ću verovati, taj potpredsednik Vlade za evropske integracije, pa da onda proverite malo sa onim hotelom u Sokobanji što je kupio gospodin Đelić, da vidimo šta je sa tim hotelom, postoje li tu vlasnici?
Vi ste danas nešto rekli o restituciji, što se meni ne sviđa. Znate, caru carevo, bogu božije, jedanput mora da se vrati. Pripadam grupi onih ljudi koji možda nisu stručni kao vi ili neki, ali mislim da je trebalo prvo sve ono što je moguće ljudima da se vrati njihova imovina, pa onda da mi legalizujemo, i da dajemo nove građevinske dozvole i da prodajemo i na 50 godina i na 99 godina.
Jasno je ono što ste vi rekli danas meni da tamo objekti koji su sad par stotina hiljada kvadrata, promenjeno nekoliko puta vlasništvo, da to ne može u naturi, da to mora finansijski, ali u ovom Beogradu postoji milion kvadrata koji može da se vrati, postoje živi naslednici i jednom to moramo da uradimo, ako stalno pričamo o Evropi, o EU, o evropskim vrednostima.
Čini mi se da sam pre neki dan, gospodine ministre, pročitao jedan podatak da smo mi jedina zemlja u Evropi koje su u tranziciji, nebitno od toga da li smo u članstvu u EU, jedini koji nismo izvršili tu restituciju.
Bojim se da će nam taj zahtev, da ćemo i onda shvatiti Evropu pogrešno, kad nam bude ispostavila račun za to, da ćemo i onda pričati, doduše tada neopravdano, iako mnogo puta pričamo opravdano, da se nama posebni neki zahtevi isporučuju, kad nam bude najnezgodnije.
Izvršili smo privatizaciju mnogih objekata, imalo je para, išlo je 5% u Fond za restituciju, da se to vraća, odnosno zamenjuje imovina, da tako kažem, kupuje pravim vlasnicima. Ništa od toga nije urađeno, tih 5% ne vidimo nigde. Hteo sam posebno da govorim o svim zakonima, ali pošto moja poslanička grupa ima toliko koliko ima vremena, hteo sam posebno da obratim pažnju na jedan zakon, zakon o socijalnom stanovanju. Tu treba Vlada da pokaže šta je socijalna pravda.
Vama sam zahvalan kao pripadnik i zamenik šefa poslaničke grupe NS što ste rekli da je taj zakon i za vreme prethodnog ministra Ilića bio napravljen, ali nije prošao Vladinu proceduru, pa tako nije došao ni u skupštinsku proceduru.
Bojim se da će biti sprečavano da se on sprovede zato što nije u interesu onima koji prave stanove i zarađuju, ekstraprofit imaju na tim stanovima. Ovde ste čuli i pouzdano znam da za 300 evra - ključ u ruke, mogu vrlo kvalitetni stanovi, sa hrastovim lakiranim parketom, da se dobiju. Oni koji prave kuću znaju o čemu pričam.
Na kraju, želim da vas pitam nešto gospodine ministre. Nadam se da ćete imati još tri minuta koncentracije. Nedavno je na vašem mestu tu sedeo ministar trgovine, koji nije znao na jedno pitanje da odgovori i od tada sve ministre koji dođu ovde propitujem o tom pitanju. Kolika je cena gasa, gospodine ministre, za domaćinstva koja treba sad da se legalizuju?
Legalizovani su kad treba da plate taksu i sad im nanovo takse stižu, pa bih vas zamolio, pošto vidim da imate lepu olovku, da uzmete olovku i da ovo izračunate. Pošto sam dobio odgovor gospodina Škundrića, ovo može prihvatiti samo predškolsko dete, u predškolskom uzrastu, a ne čovek od 52 godine, još narodni poslanik.
Izračunajte lepo, pričamo o ceni gasa, 496 dolara puta 51 dinar, 25.296 dinara, a sada je, gospodine ministre, 230 dolara puta 66, jer je skočio kurs dolara, 15.180 dinara, gde je ovih 10.000 ekstraprofita?
Rekao sam, a direktor javnog preduzeća, pošto ništa nije umeo pametnije da odgovori, rekao je meni da nemam pojma. Pitam gde je ova razlika i zašto se nastavlja pljačka građana? Mi smo juče dobili hvalospevnu izjavu ministra, odnosno predsednika Vlade kako neće do Nove godine dignuti cenu gasa. Čoveče, skini cenu gasa! To je tema.
Imam jedno pitanje za vas, pošto pouzdano znam da ste vi dobri sa gospodinom predsednikom Republike, onaj gas zimus, što je on poklonio gradu Sarajevu, ko je platio taj gas? Da li je taj gas plaćen i da li to mi, građani Srbije, sad treba da platimo, to njegovo ''dobročinstvo''? Neka da svoju očevinu, a nemoj da se pravi dobar parama građana Srbije iz njihovih džepova.

Pošto na listi poslaničkih grupa više nema prijavljenih, a u skladu sa članom 93. niko ne želi, zaključujem zajednički načelni pretres (poslanici SRS se javljaju po Poslovniku) sačekajte da završim… o Predlogu zakona o uređenju prostora i izgradnji, Predlogu zakona o državnom premeru i katastru, Predlogu zakona o socijalnom staranju i Predlogu zakona o Fondu za zaštitu životne sredine.

Saglasno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o javnom zdravlju, Predlogu zakona o transfuziološkoj delatnosti, Predlogu zakona o transplantaciji organa, Predlogu zakona o transplantaciji ćelija i tkiva i Predlogu zakona o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja.

(Poslanici SRS negoduju.)

Molim vas, dobićete opomene, nemojte ometati.

Gospodine Duliću, vama i vašoj ekipi se zahvaljujem, još ćemo se družiti kod rasprave u pojedinostima.

Reč ima gospodin Krasić.

Sad mi je jasno da ste moje mesto trajno isključili što se tiče mikrofona, jer evo već danima nikako da se uspostavi neka elementarna komunikacija. Naravno, rizikujem da opet ne potegnete kazne. Na vreme sam se javio da ukažem na povredu Poslovnika, međutim, vi ste onoga koji je vređao Poslovnik i vređao dostojanstvo Narodne skupštine, bukvalno rečeno, isterali van zgrade, gospodina Dulića, koga uopšte nije interesovalo šta se ovde priča. Jednostavno, češkao se, vrteo, gledao što pre da prođe ovo vreme, verovatno nije zadovoljan ovom diskusijom i ovim argumentima kojima su poslanici opozicije prosto granatirali Vladu Republike Srbije.
Moram da vas podsetim da se isti manir pojavljuje, kao i 2003. godine, u pet sati i 15 minuta poslepodne poslanici većine počinju da galame i jedva čekaju da izađu. Mislim da to narušava dostojanstvo Narodne skupštine jer ove rasprave u Narodnoj skupštini treba da budu temeljne, ozbiljne, uz maksimalno učešće i doprinos svakog predstavnika Vlade da se problem sagleda, da se shvate kritike i da se zajednički traže neka rešenja.
Gospodin Dulić je ovde došao samo da odsedi i to je jasno stavio do znanja svima svojim ponašanjem i konkludentnim radnjama. Vi to niste mogli da primetite, jer sedite iza njega, ali jednostavno, kao slučajni prolaznik, namernik, došao je u Skupštinu, a vi ste onda nastavili u kontinuitetu da kršite Poslovnik. Niti ste pitali da li ima neko da se javi od ovlašćenih predstavnika, niti ste dali reč gospodinu Duliću da eventualno nešto završi, već da uđe vaš kolega ovde da nastavi sa ovom tiradom …
(Predsednik: Gospodine Krasiću, prošlo je dva minuta, niste se pozvali ni na jedan član Poslovnika koji je povređen, a javili ste se zbog povrede Poslovnika.)
Niste me saslušali, rekao sam član 104 – dostojanstvo.
(Predsednik: Pogledaćemo stenogram, ali niste rekli.)
Pogledajte, samo gledajte.

Prošlo je dva minuta. Zahvaljujem. Nema povrede Poslovnika. U slučaju da svi navodi vezani za ponašanje gospodina Dulića, i aktivno i pasivno, nisu na način kako ste vi rekli. Gospodin Dulić je zapravo vrlo učestvovao, davao argumentaciju, pažljivo slušao i u raspravi u pojedinostima će uzeti učešće. Prema tome, nema povrede Poslovnika.

Gospodin Milan Dimitrijević. Vi ste se javili po Poslovniku? Izvolite.

Reklamiram član 104. Poslovnika. Mislim da nije korektan ovaj način rada i ponašanja. Vi ste otvorili ovu tačku dnevnog reda, gde postoji šest zakona o kojima treba da se obavi jedna valjana diskusija, u dva minuta do šest i to u trenutku kada su se poslanici javili da reklamiraju povredu Poslovnika.
Dakle, ako je cilj vaš i vladajuće većine da se protrči kroz ove zakone bez valjane diskusije, mi ćemo to razumeti, ali to onda kažite. Mi sedimo ovde od 10.00 sati, radeći na ozbiljnim zakonima, kakav je bio prethodni set. Smatramo ovo vrlo nekorektnim potezom. Sada treba celu noć da sedimo, do deset, do jedanaest sati, da obavimo načelni pretres, da kažemo ono što treba da kažemo, premoreni, po ovoj vrućini i mislim da stvarno nije korektno to što radite.