Reč ima ministar Svetozar Čiplić.

Uvaženi poslaniče, mnoga od ovih pitanja koja ste pokrenuli jesu bila pitanja s kojima smo se i mi dugo suočavali. Svi ovi problemi koje ste vi izneli jesu problemi i dan-danas, ali mi smo naprosto morali da se od mogućih rešenja tih problema ili različitog pristupa tim problemima opredelimo.
Što se tiče političkih stranaka, prvenstvena stvar je da kao pripadnik srpskog naroda duboko verujem da se život ni jedne nacionalne manjine neće svesti na funkcionisanje nacionalnog saveta. Naprosto, nacionalni savet je, pored svog dosadašnjeg bogatstva zajedničkog života, socijalnog života jedne nacionalne manjine, jedan novi dodatak koji će se baviti specifično omogućavanjem uživanja, življenja, izvršenja, kako god hoćete, ustavom garantovanih posebnih prava nacionalnih manjina. Dakle, reč je o jednom mehanizmu za izvršenje.
Naravno, svi mi dobro znamo, s obzirom da reč o mehanizmu, organu koji, međutim, nije državni organ, koji treba da izvršava ustavne garancije, da je njegov politički autoritet svakako velik. To nije sporno.
Ono što lično nisam mogao da odbijem kao argumentaciju je sledeća činjenica. Prvo, političke stranke, sve koje su ovde, jesu političke stranke koje kreiraju politički život. Veoma je teško, kada nacionalna manjina uspe da iznedri i političku stranku, a to je, rekao bih, element života svake nacionalne manjine, da vi tu političku stranku ignorišete. To je sa jedne strane.
S druge strane, ne svodi se, naravno, čitav život jedne nacionalne manjine, pošto neka može, a neka i ne mora imati političku stranku, samo na to, nego i na kulturne institucije, na institucije obrazovanja.
Ako imate 16 formiranih nacionalnih saveta, 16 nacionalnih manjina, videćete da neke imaju npr. institucije kulture koje se zovu matice, neke nemaju. Međusobno se razlikuju po formi, po sadržini itd. Jednu stvar smo morali da uradimo, da pokušamo da na najopštiji način sve to obuhvatimo, sve međusobne razlike, da nijedna institucija neke nacionalne manjine ne ispadne iz ovih zakonskih rešenja.
Dakle, to je pokušaj, pri čemu smo odmah bili svesni činjenice da je kroz, kako ste vi rekli, liste grupe građana moguć i politički uticaj drugih političkih stranaka koje nemaju nacionalni znak. To su stvari oko kojih smo morali da prelomimo. Prelomili smo na ovaj način.
U razgovoru i u argumentaciji vezano za amandmane mi možemo o tome ponovo popričati, ali ono što je činjenica jeste da su nacionalne manjine koje nisu imale ili još uvek nemaju političke stranke sa nacionalnim predznakom smatrale da upravo politička stranka jeste deo bića nacionalne manjine koja ima predznak – nacionalna, ako je naravno izlazila na izbore i ako je formirana, i da i to treba obuhvatiti.
Tu je dodatno još jedan problem bio, što smo imali u proceduri, tu ću delimično odgovoriti na još neka vaša pitanja, već dugo vremena zakon o udruženjima građana. Bilo je jako teško utvrditi ko je taj ko u ime državnih organizacija daje kandidaturu, pošto svaka državna organizacija ima pravo da uredi određene nadležnosti kako sama hoće.
U tom smislu, pokušavajući da dajemo odgovore na sva bitna pitanja, da na sva ta bitna pitanja imamo efikasan odgovor, funkcionalan odgovor, morali smo da biramo između minimalno dva, nekad i više rešenja.

Narodni poslanik Kenan Hajdarević, pravo na repliku.

Gospodine ministre, zaista podržavam vaš napor da u sistem izbora nacionalnih savjeta uključite sve moguće institucije nacionalnih manjina, bilo da su to udruženja građana, političke stranke nacionalnih manjina, ali ne smijemo zaboraviti da na taj način Predlogom ovog zakona guramo pripadnike nacionalnih manjina koji nisu pripadnici nacionalnih stranaka van tog sistema.
To je problem ovog predloga zakona o kome smo govorili. Na ovaj način Predlogom ovog zakona, Nacrtom zakona o lokalnim izborima koji je gospodin ministar Marković predstavljao, dolazimo u situaciju da država kaže pripadnicima nacionalnih manjina: ako hoće politički da se organizuju, odnosno ako će da se bave politikom neka idu u nacionalne stranke; za vas nema mjesta u građanskim strankama, jer ste na taj način diskriminisani. To je problem o kojem mi govorimo.
Zaista, LDP vidi stranke nacionalnih manjina kao svoje partnere, prirodne partnere. Ali, ne smijemo dozvoliti da bilo koji zakonski predlog stvara mogućnost diskriminacije, odnosno ne mogu isto da dozvolim, možda će sada to da kaže, ali to je u suprotnosti sa mojim mišljenjem, da samo stranke nacionalnih manjina mogu da kažu šta su interesi pojedine nacionalne manjine.
Interese nacionalne manjine zastupaju one stranke koje dobiju glasove te nacionalne manjine na izborima, to je suština. Nemojmo da mi diskriminišemo sve pripadnike nacionalnih manjina koji pripadaju građanskim strankama, jer mi hoćemo na tim izborima da pokažemo ko je zastupnik interesa nacionalnih manjina i u kom odnosu.
Jer na ovaj način stranke nacionalnih manjina mogu da iskoriste sve svoje potencijale za dobijanje glasova, a mi npr. iz LDP moramo da idemo kao grupa građana i da objašnjavamo našim biračima zašto idemo kao grupa građana kada se biraju članovi nacionalnog savjeta, a zašto idemo kao pripadnici stranke ako se glasa za odbornike, poslanike ili bilo koji drugi izbor koji definiše Ustav Republike Srbije.

Da li želi reč ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-JS?
Narodni poslanik Tomislav Nikolić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Da bih bio siguran da niste povredili Poslovnik propuštanjem da opomenete prethodnog govornika, želeo bih da znam šta su za njega građanske stranke i da li takav termin postoji kod nas, odnosno da li pod tim podrazumeva sve političke stranke organizovane na principima na kojima se političke stranke u Srbiji organizuju, izuzev stranaka nacionalnih manjina?
Da li time štiti prava pripadnika manjina isključivo u LDP ili recimo prava pripadnika nacionalnih manjina u SNS? Da li pod pojmom „građanska partija“ podrazumeva i SNS, i DS, i SRS i DSS? U svim tim strankama nalaze se pripadnici nacionalnih manjina.
Kada ovako zdušno brani stavove koje smo mi iznosili kada ste donosili zakone kojima su se na izvestan način pozitivno diskriminisale stranke manjina, posebno oko cenzusa na izborima, i kada smo govorili da su to svojevrsna geta i da će pripadnici nacionalnih manjina koji pripadaju drugim političkim stranaka biti čak izloženi i nekakvoj vrsti protesta kod pripadnika nacionalnih manjina u sredinama u kojima žive, zato što odnose deo glasova stranaka nacionalnih manjina strankama druge orijentacije, kojima je to nije prevashodni cilj, dakle, zamolio bih vas da ovde omogućite ravnopravno učešće svima.
Ako pod građanskim partijama podrazumevate sve partije koje nisu stranke nacionalnih manjina u redu, ali ako je prethodnik izvršio diskriminaciju stranaka, pa stranku kojoj sam pripada proglasio građanskom strankom, interesuje me njegov stav o drugim strankama koje nije pomenuo, da li i njih računa u nacionalne stranke, neki novi treći termin koji nije koristio, i da li će pripadnici nacionalnih manjina, članovi nacionalnih stranaka, imati pravo na ovu vrstu zaštite gospodina Hajdarevića kada god su oni u pitanju?

Narodni poslaniče, nema povrede Poslovnika, bez obzira što niste naveli član Poslovnika za koji smatrate da je povređen. Obrazloženje koje ste izložili bilo bi više replika ili vaše tumačenje onoga što je narodni poslanik Kenan Hajdarević imao pravo da izrazi kao svoj stav.
Upozoravam vas da ne zloupotrebljavate pravo iz čl. 100. st. 1. Tema kojom se bavimo danas je zanimljiva. Obuhvata vrlo ozbiljne procese u društvu i možete biti sigurni da će svako ko bude tražio pravo na repliku, nemajući drugu mogućnost da dobije reč, to pravo i ostvariti.
Molim vas da, smatrajući da je neko kazao nešto što može drugačije da se tumači, tražite pravo na repliku, neće vam biti uskraćeno i da takvom debatom i među sobom i tokom današnjeg dana zaista otklonimo svaku sumnju o tome šta je ko rekao. Ne može da se tretira ni uvredom, ni razlogom za opomenom stav poslanika kako će nazivati svoju ili bilo koju drugu stranku. To nije uvredljivo. To znamo i vi i ja.
Narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, gospođo Muškinja, dame i gospodo narodni poslanici, prilika je da danas razgovaramo o jednom složenom pitanju, zapravo oblasti koje je konačno došlo na dnevni red, a možda je trebalo, svakako je trebalo i ranije, kako bi pitanja veoma značajna za život i rad u svim sferama života nacionalnih manjina, kao i pitanja sloboda i prava manjina bolje definisali, u skladu sa svim pretpostavkama koje postoje i u Ustavu, i u međunarodnim ugovorima i svim pozitivnim aktima savremene civilizacije.
Dakle, gospodine ministre, zaista verujem da ste se vi kao predlagač zakona, zajedno sa timom koji je radio na ovom zakonu, dobro namučili na nalaženju najboljih rešenja, kako bi iz predstojećeg zakona koji ćemo, verujem, usvojiti, dobili jednu legislativu koja će na bolji način urediti sva pitanja nego do sada.
Pitanje ljudskih prava i sloboda je svakako prvorazredno pitanje savremene civilizacije, savremenog sveta i ono je sastavni deo svih temeljnih dokumenata u svim državama, i Ustava, ali i mnogih drugih dokumenata međunarodnih organizacija, znači, konvencija, povelja i ugovora.
Međutim, postignuti standardi u ovoj oblasti ne bi bili dovoljni bez dodatnih individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina.
Naš Ustav je značajnu pažnju posvetio ovoj materiji u nekim članovima, pre svega u članovima 75, 79. i 80, gde se govori o tim kolektivnim pravima. Reč je zapravo o neposrednom učešću ili preko predstavnika u odlučivanju o pravima, naročito iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja, upotrebe jezika i pisma, a sa ciljem očuvanja svega onoga što je i tradicija i identitet pripadnika nacionalnih manjina.
Pravo na manjinsku samoupravu u ovim oblastima može da se ostvaruje izborom nacionalnih saveta i to je praksa i u drugim zemljama, znači, nije to proizvod samo naše legislative i mi to danas evo činimo.
Takođe, donošenje ovog zakona je proizašlo i iz ratifikovanih međunarodnih ugovora koji se odnose na garanciju ljudskih prava i sloboda, a naročito na garanciju prava i sloboda nacionalnih manjina. Recimo, Povelja UN posmatra i uređuje pitanje manjina i manjinsku zaštitu u okviru opšteg sistema zaštite ljudskih prava, ali to je nešto u najširem smislu.
Vredno je pomenuti dokument koji se zove Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina, koji je prvi pravno obavezujući međunarodni instrument koji je u celini posvećen pravima nacionalnih manjina.
Mi smo ratifikovali Okvirnu konvenciju i, naravno, sarađujemo sa Savetodavnim komitetom ove Okvirne konvencije i svakako da aktivno kao država učestvujemo u onome što je ostvarivanje prava, ali na nivou onih standarda i na nivou onih dostignuća koja već postoje u visoko razvijenim zemljama, odnosno u kojima je demokratija neosporna jedna tekovina i koja je dala velika dostignuća u ljudskim pravima, a naročito nacionalnih manjina.
Takođe, ovaj zakon bilo je potrebno doneti i ranije. Imam utisak da su raniji nadležni subjekti, koji su bili nadležni da se pozabave ovim pitanjem, i bežali od ovog problema. Ovo je svakako vruć krompir koji je morao da se uhvati u ruke i da se njime pozabavimo i da to pitanje rešimo, i svakako je značajno da ste vi kao ministarstvo u okviru ove Vlade se pozabavili ovim pitanjem.
Još jedan razlog je proizašao i iz onoga što je Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, koji je još uvek važeći, a koji u članu 19. daje mogućnost izbora nacionalnih saveta, ali u tom zakonu nije jasno precizirano mnogo štošta što se tiče i nacionalnih saveta, i kada je reč o izborima, i kada je reč o nadležnostima i pravima nacionalnog saveta.
Takođe, bilo je potrebno nakon donošenja tog zakona doneti pravilnik o načinu rada Skupštine elektora za izbor nacionalnih saveta, na osnovu kojih je izvršen izbor nacionalnih saveta 15, 16, čini mi se, koliko ih ima. Dosadašnja praksa i život u ovoj sferi pokazali su da ima mnogo, mnogo problema, mnogo čak i improvizacija i različitog tumačenja i zakona koji je prethodno donet i ovog pravilnika o izboru elektora.
To je davalo mogućnost različitog pristupa izabranih nacionalnih saveta u ostvarivanju svojih prava i nadležnosti, što svakako nije dobro za državu Srbiju i za pravni poredak u našoj državi.
Zakon dobro obrađuje statusna pitanja. Ne bih se time posebno bavio. Kada je reč o nadležnostima, jasno se definišu nadležnosti koje se tiču određenih sfera, kao što je obrazovanje, kultura, obaveštavanje, službena upotreba jezika i pisma, daju se prava nacionalnim savetima u osnivanju, zapravo osnivačka prava za učešće u upravljanju i druge nadležnosti.
Što je veoma važno, predviđena je u zakonu ništavost pravnih akata, ako se određeni članovi ovog zakona ne uvažavaju prilikom donošenja drugih akata, zakona itd. u organima Republike Srbije. Prema tome, tu je stvorena jedna mogućnost za korelaciju, povezivanje i uvezivanje svega onoga što je i interes i pravo nacionalnih manjina sa opštim interesom i ukupnom legislativom u najširem smislu Republike Srbije.
Međutim, čini se da pored toga što je vidni napredak u ovoj oblasti učinjeno i što će ostaviti pozitivnog traga u funkcionisanju svega onoga što je život nacionalnih manjina, ostvarivanje njihovih prava u okviru naše države, da ima i određenih manjkavosti u ovom zakonu, koje se tiču i nadležnosti nacionalnih saveta, i šta iz toga proizilazi, a takođe i u onome što je izbor nacionalnih saveta.
Veoma je važno da se prilikom izbora nacionalnih saveta stvore takve pretpostavke koje će umanjiti mogućnost da to budu neke interesne grupe ili centri koji manje zastupaju interes date nacionalne manjine, a više zastupaju interese neke uže grupe, uslovno rečeno možda neke "manjinske oligarhije" ili neke "elite". Tu postoji mogućnost i opasnost da do toga dođe.
Naravno, SPS-JS podržava ovaj zakon, da ne bih ostavio dilemu u tome. Kritički pristupa analizi svega ovoga i mislimo da je učinjen krupan iskorak u pravcu rešavanja ovih pitanja, ali da će vrlo brzo vreme, i praksa i sprovođenje ovog zakona pokazati određene manjkavosti, i mislim da će biti potrebno reagovati u skladu sa ishodima primene ovog zakona i učiniti dodatne izmene i dopune kako bi u datom trenutku poboljšali ovu materiju i ovu regulativu.
Mi kao poslanička grupa ne nastupamo isključivo, mi smo više pred dilemom i vidimo da je to veoma složena materija i složena su pitanja pred nama i, rekao bih, kao što ste se vi namučili prilikom definisanja svega ovoga, smatramo da ne možemo svi zajedno biti dovoljno pametni da damo konačne odgovore na ono što je najbolje kao rešenje. Zato moramo budnim okom da posmatramo budućnost primene ovog zakona i što je pre moguće, kada se to ukaže za potrebnim da reagujemo na sve ovo.
U javnosti se pokazalo i imali smo i reakciju određenih udruženja koja se bave informisanjem, pitanje osnivački prava, naročito u oblasti informisanja. Zaista, tu postoji mogućnost da se ugrozi princip nezavisnosti medija ako su osnivačka prava u rukama nacionalnog saveta, a ako taj nacionalni savet manje predstavlja nacionalnu manjinu, a više interes neke svoje grupe, a pak to može da proizađe iz sistema i načina izbora nacionalnog saveta, koji je takođe možda tanko mesto u onome što želimo da postignemo, onda sve puca i krivi se i ide u pogrešnom pravcu.
Kada je reč o izboru nacionalnih saveta, svakako da je učinjen pokušaj da se u okviru dve alternative dođe do cilja i možda jeste najbolji način i najdemokratskiji da se izaberu preko neposrednih izbora, sa posebnih biračkih spiskova, iako tu možda ima određenih primedbi na to da li je to dobro da se sačine posebni birački spiskovi, naročito u sredinama gde su manjine zastupljene u manjem broju itd. Dakle, tu je teško biti pametan, o čemu sam govorio.
Razumem vaše mučenje i vaše dileme, ali sa nečim se moralo izaći i poći. Pitanje izbora nacionalnog saveta tretirano u članu 70, kada je reč o neposrednim izborima, gde imamo izborne liste da se predlažu od strane grupe birača, najmanje jedan procenat sa izborne liste, a najviše 50. Mislimo da je taj broj mali, odnosno da je taj procenat mali. Nismo isključili, ali to je jedna dilema.
Predlaganje i podržavanje tih lista od strane udruženja građana može da bude veoma sporno, naročito po novom zakonu o udruženju građana, gde imamo da pravo formiranja udruženja građana imaju tri lica, od toga dva maloletna mogu da budu.
Naravno, ako imaju nacionalni predznak ili se bave tim pitanjima, to može da dođe do fabrikovanja tih udruženja koja će podržati listu, a to se isto odnosi na član 100, da ne bih posebno pričao o tome, gde imamo predlaganje elektora od strane ovih subjekata, udruženja građana.
Pitanje političkih organizacija sa nacionalnim predznakom, otprilike dosta toga što je gospodin Hajdarević izneo ovde u diskusiji, mi se slažemo sa takvim razmišljanjem, bez polemike i potrebe da to sada definišem da li su to građanske ili neke druge stranke, misli se na stranke koje nemaju nacionalni predznak nacionalne manjine, tu podrazumeva i SPS, i JS, i SRS, i DSS, i SNS i DS itd, izvinjavam se, da ne ređam, ali znate na šta mislim.
Naravno da treba praviti razliku između onoga što je izborni zakon, onaj opšti, koji je dao mogućnost manjinama da se ne traži cenzus kao za ostale stranke koje predstavljaju većinski narod ili ne predstavljaju nacionalne manjine, bar po onome što je njihov naziv itd. i onoga što jeste izbor manjinske samouprave. To nisu dve paralelne, to su sasvim različite stvari. Ovo je samo jedan segment koji dodatno treba da nadgradi i da osigura ono što su manjinska prava u okviru već postojećeg sistema.
Mislimo da pripadnici nacionalnih manjina koji su u drugim strankama su onemogućeni da svojim političkim ubeđenjima ili u ime svojih političkih ubeđenja i stavova budu podržani od strane svojih stranaka i učestvuju u onome što je podrška lista ili izbor elektora itd.
Na takav način se praktično pripadnici nacionalnih manjina u nekim sredinama mogu gurati u ono što je njihovo usko nacionalno, što je jako pogrešno, jer je svakako pogrešno da i na opštem planu se guraju građani u ono što je nacionalno na globalnom nivou, što je srpsko itd.
Treba voditi računa o jednom balansu koji je veoma osetljiv. Iz tih razloga mislimo da pitanje podrške liste u neposrednim izborima i takođe pitanje kandidovanja elektora treba da ide uz obavezu 100 potpisa, a da iza toga mogu stajati i stranke nacionalnih manjina, ali i sve druge stranke koje možda, u nekim slučajevima, i više vode računa o onome što je interes nacionalnih manjina, pa makar to bilo i hipotetički, ali moramo poći od jednog takvog razmišljanja i stava.
Tu je verovatno jedno tanko mesto. Ne znam, ima verovatno predloga i amandmana u tom pravcu, da vidimo da li tu nešto možemo učiniti ili da budnim okom to pitanje posmatramo za neko buduće vreme.
Pitanje nadzora mislim da je dobro postavljeno: od strane Ministarstva kroz mogućnost provere ustavnosti, kroz mogućnost zabrane određenog akta nacionalnog saveta, uz obavezu da posle pet dana se zatraži ustavnost itd. Dozvolite mi samo u ime SPS-JS još jedno pitanje, mada se izvinjavam, to je rezultat moje neupućenosti (Predsedavajuća: Vreme.) dozvolite mi samo da završim misao.
Da li je savet Republike Srbije za nacionalne manjine proizašao iz Zakona o zaštiti prava i sloboda? Ako jeste u redu, a ako nije, onda je trebalo ovde da bude to pitanje određeno.
Da završim, SPS-JS i pored svih dilema podržaće ovaj zakon, ali će nastojati vrlo brzo i učinićemo napore na nekim dopunama, izmenama, kroz amandmane, koliko je to moguće, ali ćemo takođe nastojati da dođe do dopuna i izmena ako to bude…

Narodni poslaniče, molim vas da završite. Narodni poslanik Oto Kišmarton, ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba Napred Srbijo.

Poštovane kolege narodni poslanici, naš ustav uređuje da se pripadnicima nacionalnih manjina, pored prava koja su Ustavom zajamčena svim građanima, garantuju i dodatna prava, individualna i kolektivna.
Individualna prava se ostvaruju pojedinačno, a kolektivna u zajednici sa drugima, u skladu sa našim ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorima. Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina neposredno ili preko svojih predstavnika učestvuju u odlučivanju u pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma, u skladu sa našim zakonom.
U obrazloženju zakona piše da će ovaj zakon omogućiti nacionalnim manjinama pravo na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika.
Nacionalne manjine u Srbiji imaju i treba da imaju prava kao i svi ostali građani Srbije, odnosno imaju i treba da imaju prava kao i većinski narod u Srbiji.
Da bi nacionalne manjine mogle i ubuduće da ostvaruju svoja prava, nije dovoljno samo formirati nacionalne savete i reći nacionalnim manjinama – evo vam saveti, pa vi radite šta hoćete.
O nacionalnim manjinama ne mogu da brinu same nacionalne manjine. O nacionalnim manjinama mora da vodi računa većinski narod i stranke koje imaju najviše podrške u narodu Srbije. Nije cilj ni države, a ni nacionalnih manjina da pripadnici manjine žive posebno, izolovano, u svojim naseljima ili delovima naselja, bez kontakta sa drugim narodima.
Nacionalne manjine ne žele da žive pored srpskog naroda, žele da žive zajedno sa srpskim narodom.
Srbija ima veoma šaroliko stanovništvo u pogledu nacionalnog saveta, što je jako dobro kako za pojedinca, tako i za Srbiju. Nacionalna šarolikost omogućuje svim našim građanima da u svom komšiluku upoznaju i dožive običaje različitih naroda, kulture drugih naroda, običaje drugih naroda, verske običaje, istoriju drugih naroda. Mešovito stanovništvo u pogledu različite narodnosti, različitog jezika, različite vere uče građane toleranciji.
Po mom mišljenju, sredine gde žive građani različite nacionalnosti su i najtolerantnije, jer su građani vekovima naučili da žive zajedno, rade zajedno, oslanjaju se jedni na druge, slave i tuguju zajedno. Taj zajednički život mogu pokvariti samo političari sa lošim namerama.
Sklapaju se mešoviti brakovi, što je takođe dobro, pogotovo ako te porodice nastave da i dalje neguju jezike, kulturu, verske običaje oba supružnika. U takvim sredinama ne postoji nikakav strah od većinskog naroda, niti se može govoriti o nekom teroru većinskog naroda nad manjinom.
Recimo, primer iz Kikinde. Po nacionalnom sastavu već vekovima je šarolik. Pored srpskog naroda u velikom broju tu žive, rade i grade ovaj grad i pripadnici mađarske nacionalnosti, Rumuni, Nemci, Slovaci, Hrvati, Romi i ostale manjine. Kod nas se poštuju oba uskrsa, oba božića, odlaze ljudi jedni kod drugih na slave i žive složno.
Naša stranka, SNS, apsolutno podržava pravo nacionalnih manjina na izražavanje, čuvanje i negovanje jezika i pisma, očuvanje tradicije, očuvanje kulture, kao i verske posebnosti.
Formiranje nacionalnih saveta, odnosno donošenje ovog zakona je pre svega obaveza preuzeta ratifikacijom međunarodnih ugovora, naročito onih koji se odnose na garanciju ljudskih prava i sloboda, posebno pravo nacionalnih manjina, kao i obaveza ispunjavanja standarda za stabilizaciju i pridruživanje.
S obzirom da je usvajanje ovog zakona obaveza naše države prema EU, ovaj zakon će skupštinska većina i usvojiti. Usvajanje ovog zakona ne znači da Srbija ima probleme sa nacionalnim manjinama, niti da nacionalne manjine imaju problema sa Srbijom, pa kao sada će ovaj zakon tu nešto da ispravi.
Po mom mišljenju, Srbija može biti primer tolerancije i dobrih međunacionalnih odnosa i po ovom pitanju bi zemlje EU mogle da uče od nas. Ovaj zakon će omogućiti pripadnicima nacionalnih manjina formiranje nacionalnih saveta radi ostvarivanja prava na samoupravu u oblasti upotrebe jezika i pisma, oblasti obrazovanja, oblasti informisanja i oblasti kulture.
U interesu nacionalnih manjina i u cilju poboljšanja ovog zakona, mi iz SNS smo podneli nekoliko amandmana. Cilj nam je da se ovaj zakon stvarno poboljša, odnosno da ovaj zakon poboljša položaj nacionalnih manjina u oblastima koje reguliše. Nije cilj postojanja nacionalnih saveta nacionalnih manjina radi sebe, odnosno nije cilj da zakon postoji zbog EU. Najvažnije je da saveti funkcionišu, tj rade u interesu pojedinih nacionalnih manjina, kao i u interesu države Srbije.
Kao što sam rekao, nacionalne manjine ne žele da žive pored srpskog naroda, nego zajedno sa srpskim narodom.
Postavlja se pitanje – da li trebaju nacionalni saveti nacionalnih manjina? Da, trebaju. Trebaju nam nacionalni saveti nacionalnih manjina i to takvi saveti koji će zastupati interese svih pripadnika te nacionalne manjine, kao i interese naše države.
Nacionalni saveti koji zaista predstavljaju i izražavaju volju građana na izborima mogu i treba mnogo da doprinesu imidžu Srbije u svetu. Kao predstavnici pojedinih nacionalnih manjina mogu obavljati poslove ambasade u susednim državama. Možda će lakše objasniti EU i našim susedima da ovaj narod što živi na Balkanu nije zaslužio stalno kažnjavanje od sveta.
Da bi se to postiglo saveti ne smeju biti politički saveti nacionalnih manjina tj. izabrani saveti ne bi trebalo da se sastoje od političara koji će zastupati interese svojih stranaka. U nacionalnom savetu nacionalnih manjina treba da sede najbolji stručnjaci te manjine iz oblasti kulture, obrazovanja, istorije, koji će raditi u interesu svih pripadnika te manjine, bez obzira iz koje su stranke, koji će raditi u interesu Srbije i u skladu sa zakonom.
Saradnja nacionalnih saveta sa našom državom i Vladom, kao i sa velikim strankama u Srbiji je veoma važna, jer nacionalne manjine ne mogu same izolovano da vode računa o sebi. Postavlja se pitanje, ukoliko za nacionalni savet nacionalnih manjina na izborima glasa dva, tri, pet, deset, 20% pripadnika nacionalne manjine, koliki je legitimitet tog saveta? Kako taj savet može da predstavlja tu nacionalnu manjinu?
Posebno pitanje je izbora saveta putem elektora, gde se savet može izabrati na predlog 20 udruženja, koja mogu imati po tri člana. U tom slučaju, nacionalni savet bi izabrao negde oko 60 ljudi, koji imaju pravo i koji će izabrati 15 članova nacionalnog saveta. Taj savet je izabran od strane teoretski 60 pripadnika nacionalne manjine. Predsednik tog saveta će reći da predstavlja neku nacionalnu manjinu koja možda broji i nekoliko stotina hiljada građana Srbije, pripadnika neke nacionalne manjine.
U ostalim primedbama koje imamo na ovaj zakon, a imamo dosta primedbi, o tome ćemo na sednici kada bude raspravljano u pojedinostima moje kolege i ja nešto više govoriti.
Poštovane kolege poslanici, ukoliko je motiv donošenja ovog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina da se popravi ugled i položaj Srbije u svetu tj. da prikažemo Srbiju kao zemlja široke demokratije to je u redu, ali da li zaista neko misli da će donošenje ovog zakona popraviti položaj nacionalnih manjina u Srbiji?
Donošenjem ovog zakona i nabrajanjem prava nacionalnih manjina pokazujemo dobru volju i poštovanje građana druge nacionalnosti. Od nabrajanja prava nikome neće biti bolje kada je većini građana, ne samo manjinama, uskraćeno najvažnije pravo – pravo na rad, mnogi ne mogu ostvariti svoje pravo na obrazovanje, mnogima država ne može da obezbedi pravo na besplatno lečenje itd.
Da li neko misli da u ovoj našoj siromašnoj državi Srbiji, sa razrušenom ekonomijom, u uslovima velikog siromaštva, zaduženosti, nezaposlenosti ijednoj nacionalnoj manjini može biti bolje, a da svim drugim građanima ne bude bolje? Sve dok je Srbija u krizi, koja je već odavno u krizi, ne bih rekao da je kriza došla u Srbiji, nego je Srbija ušla u krizu, teško da možemo popraviti položaj svih građana, a isto tako i položaj nacionalnih manjina.
SNS, kao napredna stranka, kao jedna višenacionalna stranka i kao stranka tolerancije u potpunosti poštuje Ustav Srbije, sva prava koja Ustav garantuje nacionalnim manjinama. SNS poštuje različitost naših građana, imajući u vidu da nacionalne manjine ne mogu u Srbiji same izolovano da brinu o sebi. Cilj SNS je da maksimalno pomogne svim pripadnicima nacionalnih manjina koji poštuju Srbiju kao zajedničku državu.
Ova država pripada svima nama koji ovde živimo. Ovu državu gradili su, čuvali i branili naši preci, te podjednako polažemo svi prava na ovu državu i u Srbiji svi treba da imamo jednaka prava i naravno jednake obaveze prema našoj državi.
Da zaključim, sve dok u Srbiji vlada kriminal, korupcija, visoka nezaposlenost, loša ekonomska situacija, kriza u državi i porodici, nema napretka i boljeg života ni za većinski narod, niti za pripadnike nacionalnih manjina.
Na samom kraju moram reći da je ovaj predlog zakona toliko lepo urađen da izaziva radovanje kod pripadnika nacionalnih manjina. Ovaj zakon je tako lep kao hiljadu obećanih evra besplatnih akcija svakom punoletnom građaninu Srbije ili kao 500.000 obećanih novih radnih mesta.
Ne bih želeo da nacionalne manjine od ovog zakona dobiju ono što su Romi dobili Dekadom Roma. Moj prijatelj Rom kaže – Dekada Roma nam ne donela da se više ne zovemo Cigani, sada se zovemo Romi, a živimo isto kao i do sada.