Poštovana predsednice, ako vaše dostojanstvo, presedateljstvo dozvoljava, replicirao bih gospodinu Poturku, ako imam pravo, pošto me je pomenuo.
Gospodine Poturak, na ono što ste vi izjavili pre nekoliko minuta, imam da izjavim sledeće. Istina je da sam u Novom Pazaru bio mnogo puta, i volim da idem u taj grad i volim ljude koji žive u Novom Pazaru. Istina je da su sve table i na ćirilici i na latinici, i istina je da svi ljudi, bilo Srbi, bilo Bošnjaci, govore istim jezikom, čak neki govore ekavski, a neki ijekavski, čak neki i od vas ovde poslanika. Naravno da to mene raduje i da mi je to milo.
Ako neko želi da jezik naziva drugačije, nemam ništa protiv, štaviše glasao sam za taj zakon. Taj zakon je donela Vlada dr Vojislava Koštunice i zastavu i sve. Vi niste razumeli šta sam hteo da kažem.
Nije mi jasno da je neko tražio tam gde ste vi bili prisutni i ne znam još ko da budu table dvojezične. Našao sam se povređenim, kao čovek koji je glasao za taj zakon i koji je video ono što ste vi potvrdili, svojim očima, da te table postoje.
Sada na takav način insistirati na bosanskom jeziku, ko ne zna, ko nas gleda sve zajedno ovde, varate se i vi i mi ako mislite da oni na nas gledaju nacionalno, oni nas gledaju kao geografski prostor, i ispada da su stvarno neka prava ugrožena, iako na tim pravima za sve ljude, pa i za nacionalne manjine, treba raditi.
Zbog toga sam pitao na kom jeziku, pošto je neko tražio da se to stavi, a to već ima, kako se kaže na bosanskom jeziku Novi Pazar? U tom smislu sam rekao, ništa drugo. Vi me niste razumeli.