Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti, konstatujem da sednici prisustvuje 118 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 93 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednica i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu tok sednice je uređen članom 235. stav 2. Poslovnika Narodne skupština, odnosno mogućnošću za traženje obaveštenja i objašnjenja na osnovu člana 235. Poslovnika Narodne skupštine od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslovničkih grupa.
Da li neko želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u vezi sa članom 235?
U elektronskom sistemu je prijavljen narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje pre svega predsedniku Vlade i ministru inostranih poslova – šta će uraditi povodom izjave Žozefa Ljoverasa, šefa delegacije Evropske komisije, da će Evropska komisija na jesen početi sa pripremom Studije izvodljivosti za Kosovo, koje bi trebalo da bude primljeno u EU, jer ima evropsku perspektivu. U EU se primaju samo države, ne AP. Šta sada misli Vlada posle ovoga da uradi?
Skoro smo stigli do kraja. Sve vreme tvrdite da ste vi sve svoje karte bacili na diplomatiju, da na takav način pokušavate da rešite problem KiM, da ste postigli veliku pobedu u UN, čekate odluku Međunarodnog suda u Hagu, a svakim danom omogućavate da Kosovo bude sve dalje i dalje i to je nesporna činjenica.
Uzmite samo šta se dešava sa Euleksom, misijom koju ste vi prihvatili, misija koja je zahvaljujući Borisu Tadiću i DS došla na KiM, ali samo s jednim jedinim ciljem, ciljem koji joj je propisao Marti Ahtisari – da stvori institucije Kosova, i to se svakoga dana pokazuje u praksi.
Sada je trenutno pokušaj da se na svaki mogući način uvede carina između Srbije i Kosova. Posebno je važno da EU stavlja do znanja Srbiji da može da računa na prijem u EU samo ukoliko kontrola granice sa KiM bude čvrsta, kao svaka druga međudržavna granica. To govori suštinski o vašim stvarnim namerama da posredno, korak po korak, priznate nezavisnost KiM, a sve vreme obmanjujete i lažete građane Srbije kako vi ne prihvatate nezavisnost KiM – javno ne prihvatate, ali tajno činite sve da to prihvatite i sarađujete.
To pokazuju i ova dva teroristička napada na jugu Srbije, gde vi, navodno zbog mogućnosti da su teroristi došli sa područja KiM, sarađujete sa Euleksom. Zašto sa Euleksom? Postoji još uvek Unmik, postoji Rezolucija 1244, za KiM su odgovorne UN? Zašto vi prihvatate EU, jer to i jeste cilj – da se istisnu UN, a da EU preuzme pravo da odlučuje o tome, o budućem statusu KiM. To je nešto što je apsolutno nedopustivo.
Treba nešto da se uradi. Ono što bi trebalo hitno da se uradi – da se to pitanje postavi u Savetu bezbednosti, da se UN i Unmik vrate na one pozicije na kojima su bile, a da se misiji Euleks otkaže gostoprimstvo, jer je očito da je to za Srbiju izuzetno štetno i da će imati trajne posledice.
Vi onemogućavate budućim generacijama da ono pravo koje Srbija ima, a to je da vrati KiM u ustavno-pravni poredak Srbije, svakim danom činite sve težim i daljim. To je istorijska odgovornost, ali nažalost vi nemate tu odgovornost, što pokazujete svakim danom.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, moje pitanje se odnosi na predsednicu Skupštine, gospođu Slavicu Đukić-Dejanović. Tražim od nje obaveštenje i objašnjenje.
Objašnjenje – zašto do sada nije stavila na dnevni red Skupštine inicijativu DSS o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine?
Obaveštenje – kada će staviti ovu inicijativu na dnevni red?
Moram da vas podsetim da je 24. aprila ove godine DSS pokrenula ovu inicijativu, uredno je ispunila ustavne obaveze da pokrene ovu inicijativu. Očekivali smo, dakle, da se na prvoj sledećoj sednici stavi na dnevni red po hitnom postupku ovo važno pitanje.
Na skupštinskom Odboru za ustavna pitanja 11. maja predstavnici DSS su uputili pitanje gospođi Đukić-Dejanović – da li i kada misli da stavi ovo pitanje na dnevni red? Ona je dala odgovor da će to učiniti odmah po pribavljanju mišljenja Vlade, što je sasvim u redu. Mi smo sačekali uredno sve zakonske rokove ili bolje rečeno sve poslovničke rokove koji su istekli. Danas je gotovo tri meseca od naše inicijative, a taj predlog nije stavljen na dnevni red Skupštine Srbije.
Po Poslovniku, po članu 141. stav 5, ukoliko proteknu rokovi poslovnički ne mora se nužno čekati mišljenje Vlade da bi se jedna ovakva inicijativa stavila na Skupštinu. Znači, predsednik Skupštine je prekoračila svoja ovlašćenja i prekršila Poslovnik. Drugim rečima, to je moralo da se nađe do završetka zadnje redovne sednice na Skupštini Srbije.
Nas ovde ne interesuje previše pitanje unutrašnjih razmirica i svađa unutar vladajuće koalicije oko statuta Vojvodine i oko zakona o utvrđivanju nadležnosti, to je njihova stvar. O tome se u javnosti dosta govori, u krajnjoj liniji od prošlog oktobra do danas prošlo je gotovo devet meseci i mi nismo završili posao.
Razume se da tu postoje neki vrlo veliki problemi. Naravno, to nas prevashodno ne zanima, iako nije neinteresantno sa političkog gledišta. Nas zanima zašto je predsednik Skupštine postao instrument u rukama vladajuće koalicije i instrument njihovih zađevica i svađa oko statuta Vojvodine.
Dakle, bez obzira šta se događalo interno u vladajućoj koaliciji, mora se poštovati Ustav, zakon i Poslovnik ove skupštine. Ova tema se mora naći na dnevnom redu. Mi smo morali o tome da raspravljamo, jer to je pitanje ustavnog i zakonskog konstituisanja Srbije.
Status Vojvodine je ustavno pitanje. Statut Vojvodine je morao da se usvoji do određenog roka. Prekoračenje je jako veliko, ali je još veći problem činjenica da ni na vidiku nije rešavanje ovog pitanja.
Mi smo svedoci mnogih manevara koje je vladajuća koalicija činila zadnjih meseci, ili da bi tu temu zamenila nekom drugom, kao što je regionalizacija Srbije, ili da bi tu temu jednostavno skinula sa dnevnog reda, ne samo Skupštine, nego i javnog mnjenja.
Ta nelagoda njihova je očigledna, ali ona, kao što kažem, ne mora da obavezuje Skupštinu, Skupština mora da radi svoj posao. Zbog toga insistiram na tome da se inicijativa DSS uvrsti na prvu redovnu sednicu rada Skupštine, ali takođe da dobijemo pismeno obaveštenje i objašnjenje predsednice Skupštine, gospođe Slavice Đukić-Dejanović, zašto to do sada nije učinjeno.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević, zamenik predsednika poslaničke grupe NS.

Poštovana potpredsednice, poštovani kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nadam se da sada u ovom trenutku ide direktan prenos, pošto ono što je bilo noćas, a veoma važno za građane Srbije, radi se o setu zakona iz javnog zdravlja, kako sam obavešten od noćobdija, emitovano je jutros u pet časova. S obzirom na važnost ovoga što hoću da pitam, želim potvrdu od vas, gospođo potpredsednice, da li ide sad direktan prenos ili ne ide? Imamo li direktan prenos? Zahvaljujem.
Hteo sam da postavim jedno pitanje na koje očekujem obaveštenje i odgovor od predsednika Vlade, ministra za manjinska i ljudska prava, ministra unutrašnjih poslova, ministra prosvete, a radi se o pravima Srba u ovoj državi.
Dakle, ako pogledamo balkansku političku scenu, posle svih krvavih ratova i onoga što se događalo ovde vidimo da je, hvala bogu, to najiskrenije kažem, jedino država Srbija ostala što se tiče etničkog sastava stanovništva u onom procentu kao i pre tih nepotrebnih ratova. Međutim, to ne amnestira nikoga, pa ni nas ovde da ne postavimo neka pitanja o pravima Srba u sopstvenoj državi.
Naime, svedoci smo da postoje opštine u državi Srbiji, kada ovo govorim ne mislim na Kosovo i Metohiju, jer kakva su prava Srba dole to valjda ceo svet zna, onaj koji hoće da zna, zalažem se za prava Srba u opštinama na teritoriji države Srbije gde su oni u manjini. O čemu se radi?
Dakle, svedoci smo da postoje opštine u državi Srbiji gde je udeo srpskog stanovništva od 20 do 30% , kao što je na jugu Srbije, a gde su Srbi prognani iz svih organa vlasti i ne učestvuju uopšte.
Kad se radi o državnom nivou, mi imamo razne zakone kojima pozitivno diskriminišemo pripadnike nacionalnih manjina, i za to se svi zalažemo i niko nije protiv toga, i taj sektor, i taj set zakona i propisa, i podzakonskih akata treba, ako treba, nek se razvija i više, sve više u pravcu evropskih zakona i evropskih vrednosti, ali postavljam pitanje šta je sa Srbima koji su u nekim opštinama u državi u Srbiji u manjini? Gde su njihova prava?
Kako je moguće da u nekim opštinama na organima državne uprave, dakle, u državnim institucijama nema državne zastave i zašto to vlast toleriše? Gde su njihova prava i ko će o njihovim pravima da se stara? Gde je za njih prazna stolica? Gde je za njih pozitivna diskriminacija?
Ovde smo došli do ovih dana da neki, nažalost, od kolega narodnih poslanika pominju i handžar divizije. Kakva je to poruka Srbima u sopstvenoj državi?
To mene interesuje da odgovore nadležni u ovoj državi, od predsednika Vlade do resornih ministara, a baš bih voleo i da odgovori ovaj ministar koji je nekim slučajem danas ovde u Skupštini.
Dakle, moje pitanje glasi – kakva su prava građana srpske nacionalnosti, jedan izveštaj da dobijemo, u svim opštinama u državi Srbiji gde su oni u manjini?
Niz slučajeva se dešava zadnjih dana, a nema odgovora. Kako je moguće da se za jednu noć sruši 713 spomenika u jednom mestu gde su Srbi nastanjeni i nema odgovora? Najnovije, iz nezvaničnih izvora, odgovori iz Ministarstva unutrašnjih poslova kažu – to nije za jednu noć, to se dešavalo više meseci. To je uvreda za te ljude tamo. Neko hoće da kaže da oni mesecima nisu išli na svoja groblja, a dobro znaju da Srbi imaju gotovo kult mrtvih.
Prema tome, gospodine ministre, kad ste već tu, da ponovim u ovih 30 sekundi što mi je ostalo, zahtevam da Narodnoj skupštini i meni dostavite izveštaj o pravima Srba u opštinama u državi Srbiji gde su oni u manjini. Da li se poštuju njihova nacionalna, ljudska, verska i svaka druga prava, pravo na zaposlenje u državnoj upravi, onako kako imaju pripadnici nacionalnih manjina? Da li se poštuju prava Srba u opštinama gde su oni u manjini?

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe Napred Srbijo.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam jedno pitanje za predsednika Narodne skupštine, zato što ovo više ovako dalje ne može da ide.
Bivalo je i ranije da Vlada ponižava, ne ceni Narodnu skupštinu i poslanike, ali čini mi se da je ovaj sastav Vlade u tom pogledu najgori i da, to kažem poslanicima vladajuće većine, a ne nama iz opozicije, mi se još uvek borimo i batrgamo, ali vi, drage moje kolege, služite samo da zadovoljite broj koji je potreban da nekakvi zakoni koje vam predlažu, zbog kojih škrgućete zubima, budu doneti.
Sinoć između 21.50 i 22.00, kada je u sali bilo 30 poslanika, a radilo se o zakonima o zdravlju stanovništva, danas vam ima skoro stotinu iz vladajuće većine, pošto se radi o Savetu nacionalnih manjina i time hoćete da pokažete kako vodite brigu o manjinama, a sinoć ste pokazali da ne vodite brigu o zdravlju.
Gospodin Tomica Milosavljević je manirom ministra iz najmanje, a najmoćnije političke stranke u Vladi, izložio ruglu Narodnu skupštinu, sve narodne poslanike, koristio neprimeren ton, neprimerene reči, vikao na narodne poslanike, a na naša dobacivanja iz sale da tako ne može da nam se obraća, rekao je – izvinite, zaneo sam se, mislio sam da sam na stručnom sastanku. Zamislite kako on tek razgovara sa svojim kolegama na stručnom sastanku.
Na kraju nam je rekao - javno zdravlje je i pušenje po hodnicima Narodne skupštine, pušite još malo po hodnicima, nećete još dugo. Veliki mangup. Zaista je to primereno za jednog ministra zdravlja. Citirao nam je reči Zorana Đinđića, da zdravlje ne sme da bude osnov za socijalno raslojavanje stanovništva.
Pre dva meseca sam u selu Gledić, kraljevačka opština, i nemam nikakvih rodbinskih veza tamo, u jednom staračkom domaćinstvu kafu nam je skuvala žena savijena skoro do zemlje. Mislio sam da je u pitanju oboljenje kičme, pošto se kod nas stariji ljudi tako povijaju da izbegnu bol. Pitao sam je da li je to kičma, ona je rekla - ne, treba da mi se ugradi veštačko koleno. Već dve godine sam 150. na spisku i čekam, i umrla bih čekajući, umrla bih potopno iskrivljena čekajući veštačko koleno. Iz familije Vulovića, proverite vi iz Kraljeva.
Rade Miletić iz Bajčetine je prestao da ide zato što treću godinu čeka da mu se ugradi veštački kuk. Na nekom je spisku tamo i nikad neće doći na red jer nema 35.000 dinara da on plati taj kuk, nego čeka da mu ugrade onaj cementni koji radi socijalno. To je briga o zdravlju stanovništva, briga o onima koje niko nema gde da progura i da protežira.
Firma G17 plus čistačice u zdravstvenim ustanovama uslovljava da budu članovi firme G 17 plus. To je vaš odnos i prema Republici Srbiji, a posebno prema Narodnoj skupštini. Poručite svojim ministrima, neću više da tolerišem takvo ponašanje.
Na sve to što je on uradio juče, gospođa Slavica Đukić-Dejanović rekla je - gospodin ministar je veoma argumentovano obrazložio i nema povrede Poslovnika.
Znači, ovde šta god da uradite narodnim poslanicima, nema povrede Poslovnika. Hajde da počnemo da vičemo i mi na ministre.
Ovde ima divnih ljudi ministara. Jesu iz druge političke opcije, ali čovek se ne usuđuje da mu kaže tešku reč, jer ne zaslužuje to. Vidi se kako se ophodi prema nama. Ima ovih arogantnih, iskoristio bih jedan narodni izraz, ali možda će da me košta 3.000 dinara, bolje da ćutim, koji samo decibelima dokazuju svoju snagu i takvi iritiraju Narodnu skupštinu, i više zbog toga nema prenosa.
Vi se ovde iživljavate na nama i to puštate noću. Od jedan do pola tri sam gledao Narodnu skupštinu da vidim kako to izgleda. Pitajte ove kamermane zašto su prenosi statični, zašto se fokusira samo govornik. Nema više onog šetanja kamere, onog švenka po sali da se vidi koliko nas ima, šta radimo za to vreme, ko u tome učestvuje, a ko ne učestvuje.
(Predsedavajuća: Pet minuta, narodni poslaniče. Vreme za traženje obaveštenja je iskorišćeno.)
Izvinjavam se, gospodine Čipliću, trebalo je da pošaljete gospodina Bradića, on je bio predstavnik predlagača kada su ljudska prava bila u pitanju. Nije trebalo ni danas da dolazite, on bolje zna da krši ljudska prava od vas.