Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović. Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, tako da je on postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 5. amandman su zajedno podneli Zlata Đerić, Aleksandra Ilić i Radoslav Mojsilović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć, tako da je on postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović. Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, tako da je on postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović. Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, tako da je on postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, tako da je on postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jelena Budimirović i Zoran Antić. Gospodin Antić želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je prilika da kažem generalni stav SNS. Za SNS ovaj zakon je neprihvatljiv i rekao bih jako neozbiljan, jer u 19 članova rešavati probleme socijalnog stanovanja i probleme mnogobrojnih građana koji su u tranziciji ostali bez sredstava da imaju adekvatan standard kad je u pitanju stanovanje, mislim da je krajnje neozbiljno.
Mi smo mnogo više očekivali od Vlade kada je u pitanju ovaj zakon o socijalnom stanovanju.
Svesni smo da ima velikog interesovanja među građanima, među nevladinim organizacija i ovaj predlog zakona je trebalo da da odgovor na niz pitanja.
Pre svega, trebalo je da se vidi pravni okvir uređenja ove problematike, organizacija, nadzor prilikom sprovođenja zakona. Zatim uticaj ovog zakona na regionalni razvoj i činjenicu da se jedan dobar deo opština u Srbiji prazni i kakvu će politiku kada je u pitanju socijalno stanovanje da ima Vlada u nekom narednom periodu. Od toga nema ni reči u ovom predlogu zakona, niti u obrazloženju.
Isto tako, očekivali smo da nam Vlada makar naznači kakva će politika da bude cena stanova, zakupa tih stanova, kakav će, na kraju krajeva, kompletan koncept socijalnog stanovanja da ima na privredni rast, na kompletnu privredu Srbije.
Moguće je da taj koncept bude jako povoljan po privredu Srbije. Činjenica je da je stanogradnja zamajac svake privrede, prilika je da to bude zamajac i naše privrede.
I još niz pitanja, kao što je recimo - da li će Vlada prilikom realizacije stambene politike, odnosno politike socijalnog stanovanja, voditi računa o ciljnim grupama, nacionalnim manjinama. Šta će biti sa stambenom štednjom, eventualno koji će koncept Vlada primeniti kada je u pitanju mogućnost da građani delimično sufinansiraju ili zakup ili eventualno izgradnju nekih stanova, pa na kraju i visinu sredstava koja Vlada misli da opredeli u ovu oblast.
Prema tome, ostalo je jako puno nepoznanica. Ono što je definisano, definisano je i to u dva člana. Ova republička agencija za stanovanje definisana je uopšteno, za razliku od sledećeg zakona o fondu za zaštitu životne sredine, gde imate čitav zakon od 30 i nešto članova koji definišu tu oblast.
Došli smo u situaciju da se Vladi ostavlja diskreciono pravo da ona to osmisli onako kako misli u nekom periodu, bez nekih ozbiljnih i stvarnih rokova za realizaciju ove strategije koju najavljujete, ove nacionalne strategije i mogućnosti da se na nivou opština oformljuju različite neprofitne stambene organizacije, mogućnost da one deluju na teritoriji više opština, nedefinisanju njihovog značenja i mogućnosti, kao što malopre rekoh, da na nivou cele Srbije imamo sprovođenje ove politike.
Toliko, da ne bih suviše trošio vreme poslaničke grupe, biće prilike još da kroz par amandmana prekontrolišemo i ostale.

Potrošili ste minut i po od vremena koje pripada poslaničkoj grupi, tako da sada imate pet i po minuta i ostalo je za ovlašćenog predstavnika dva i po minuta.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Saša Dujović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, Zakonodavno odbor smatra da je pravno moguć i on je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Rajkov. Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, tako da je on postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 10. amandman, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, podneo je Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja. Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Saša Dujović. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Uvažena predsednice, poštovani narodni poslanici, povlačim ovaj amandman na član 10, s obzirom da je Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja usvojio jedan amandman koji je gotovo u istovetnom tekstu jednak mom amandmanu.
Iskoristio bih vreme da se zahvalim, pre svega, predlagaču koji je imao razumevanja za stav poslaničkog kluba SPS-JS o potrebi da se u okviru ovog zakona u određenim članovima imenuju i određene kategorije građana koje do sada nisu imale prednosti u okviru ostvarivanja stambenih pitanja.
Tu bih apostrofirao lične vojne invalide, porodične vojne invalide i civilne žrtve rata, koji ovom prilikom i ovim zakonom dobijaju jedan način za sticanje prava po prioritetu za rešavanje jednog od najvažnijih pitanja za svakog našeg građanina, a to je stambeno pitanje. Još jednom se zahvaljujem.

Na član 10. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Snežana Stojanović-Plavšić i Gordana Rajkov. Gospođa Plavšić.

Možda ću koristiti i malo vremena poslaničke grupe, pa vas molim da me ne prekidate. Želim da, govoreći o ovom amandmanu koji smo mi podnele, na početku kažem i nešto o zakonu, pošto nisam do sada imala prilike. Mislim da je jako dobro što se ovaj zakon našao na dnevnom redu i jako je dobro što će biti usvojen.
Takođe, želim da istaknem da je na Odboru za smanjenje siromaštva pre mesec ili dva dana održano javno slušanje, gde je tema bila ovaj zakon, koji je već dugo u skupštinskoj proceduri, ali se do sada nažalost nije našao na dnevnom redu. Tom prilikom slušanju je prisustvovao veliki broj zainteresovanih građana i grupa građana raznih kategorija i svi oni zajedno su dali podršku usvajanja ovakvog zakona.
Takođe, Odbor za smanjenje siromaštva jednoglasnom odlukom je doneo odluku da će podržati stavljanje ovog zakona na dnevni red, kao i njegovo izglasavanje.
Pozivam sve kolege koje su u tome učestvovale da i tokom glasanja daju podršku ovom zakonu, jer je to zaista zakon koji se tiče velikog broja građana Srbije, a rekla bih i Srbije uopšte. Zašto?
Zato što socijalno stanovanje podrazumeva, naravno, obezbeđivanje stanova za sve kategorije građana koje po tržišnim uslovima ne mogu da dođu do stana, ali se tu podrazumeva i mogućnost podsticanja stanogradnje, što je takođe jedna od mogućnosti ne samo razvoja zemlje, nego i dodatnog zapošljavanja ljudi, ali isto tako i razvoja onih delova naše zemlje koji do sada nisu bili dovoljno razvijeni.
Rekla bih da je ovo jedan zakon koji uključuje u sebe i ekonomski razvoj, ali i socijalnu pravdu, i takvi su valjda, ne valjda, to su svakako najbolji zakoni koje možemo doneti.
Nažalost, u prvobitnom tekstu zakona nisu bile jasno definisane kategorije građana koje će imati prednost pri dobijanju stanova i koleginica Rajkov i ja smo smatrale da je ovo potrebno uneti u zakon. Ali, naravno, to su smatrali i svi ljudi iz ugroženih grupa koji su nas kontaktirali tokom ovog perioda. Tako da smo mi podnele amandman koji je nažalost odbijen, a na sreću prihvaćen.
Dakle, to je amandman koji je, uz dopunu amandmana koji je dao kolega iz poslaničke grupe SPS-a, u stvari postao amandman Odbora, te je tako naše osnovno rešenje, uz njegovu dopunu, postao amandman koji je postao sastavni deo zakona. To sam želela da pojasnim. Zašto smo to uradili?
Postojale su još neke izmene koje smo uneli. Pre svega, mi smo smatrali da u opštim merilima ne može da stoji telesno oštećenje, jer telesno oštećenje kao kategorija ne postoji, već postoji invalidnost. Zato smo uveli kategorije onih građana koji bi trebalo da imaju prednost pri donošenju odluka ko će dobiti socijalni stan. Tako smo mi smatrali da su to sledeće kategorije.
Navešću kojim smo redom predložili da te kategorije budu deo ovog, odnosno da dobiju prednost pri odlučivanju. To su, pre svega, mladi, deca bez roditeljskog staranja, samohrani roditelji, porodice sa četvoro ili više dece, samačka domaćinstva, lica preko 65 godina, osobe sa invaliditetom i Romi. Mi smo smatrale da je ovo amandman koji obuhvata sve osetljive kategorije u našem društvu. Naravno da smo svesni toga da uvek postoji bojazan i pitanje koje su to tačno kategorije i zašto jedne jesu unesene, a druge nisu.
Saglasni smo sa tim da strategija stanovanja treba možda da odredi koje su to kategorije, ali mi smo se pozivale pre svega na to da naša zemlja već ima neka strateška dokumenta koja to određuju. To je, pre svega, strategija za smanjenje siromaštva koja ove kategorije koje smo mi naveli i jeste naglasila kao posebno osetljive i kao posebno siromašne kategorije građana.
Želim nešto da kažem i o ovom novom amandmanu Odbora. Moram da kažem da smatramo da je on malo nekonzistentan. Kategorija invalidnosti obuhvata sve građane Srbije koji imaju invalidnost i mi smo smatrali da su svi ravnopravni u toj kategoriji. Ovako su praktično u nabrojane kategorije ubačene još tri kategorije, to su: lični vojni invalidi, porodični invalidi i civilni invalidi rata.
Da se razumemo, nemamo ništa protiv toga da ljudi koji su učestvovali u ratovima koje je naša zemlja vodila, a često u njima nije učestvovala, da su oni, dakle, u tim ratovima nedvosmisleno učestvovali i da imaju pravo da država na poseban način o njima brine.
Ali prosto, mi smo smatrali da su oni uključeni u kategoriju osoba sa invaliditetom, jer kada se određuje invaliditet, onda se govori o stepenu invaliditeta, ne govori se o vrstama ljudi, o načinima na koji su ti invaliditeti stečeni.
Tako da smo mi smatrali da naš amandman svejedno obuhvata sve, ali naravno nemamo ništa protiv da bude urađeno i ovako kako je sada urađeno.
Naš amandman predviđa i da Vlada donosi posebne programe stanovanja u skladu sa potrebama, ali isto tako i da lokalne samouprave, u skladu sa svojim potrebama i u skladu sa decentralizacijom, imaju prava da donose svoje programe stanovanja.
U okviru tih programa, mi smo insistirali takođe na tome da programi uvek imaju u vidu i ravnomerni regionalni razvoj, ali isto tako i celokupni razvoj naše zemlje, što znači da pravo na ovakve stanove će imati recimo i ljudi koji mogu da doprinesu razvoju određenog dela naše zemlje tzv. kadrovski nekadašnji stanovi.
Dakle, smatrali smo da prosto sve ovo treba da bude uključeno u zakon, i to i jeste na kraju krajeva amandmanom Odbora postalo deo zakona i sada ću naš amandman povući nakon ove diskusije.

Na član 10. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Vojić-Marković, izvolite.

Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, u članu 10. predlagač zakona govori o merilima radi utvrđivanja reda prvenstva za rešavanje stambenih potreba lica iz stava 1. ovog zakona.
Mi smo smatrali da tačke od 1) do 5) treba menjati i naš amandman je predvideo da one glase:
1) socijalni status lica ili domaćinstva koja podrazumeva utvrđivanje socijalnog statusa članova domaćinstva, broj članova domaćinstva, uzrast, obrazovni status, zaposlenost, odnosno nezaposlenost;
2) ekonomski status lica ili domaćinstva koji podrazumeva izvore prihoda i visinu prihoda za radno sposobne članove domaćinstva;
3) zdravstveni status lica ili domaćinstva koji podrazumeva zdravstveno stanje članova domaćinstva, radno nesposobne članove domaćinstva, hronično obolele članove domaćinstva, invalidnost članova domaćinstva i telesno oštećenje članova domaćinstva;
4) imovinski status lica ili domaćinstva koji podrazumeva podatke o imovini lica ili članova domaćinstva na teritoriji Republike Srbije, odnosno van teritorije Republike Srbije i
5) uvid u prethodno korišćenje netržišnih kategorija stanovanja, uključujući i korišćenje stanarskog prava i otkup stana u društvenom vlasništvu za lica, odnosno za sve članove domaćinstva.
Šta smo mi u stvari pokušali da ovim izmenama dobijemo? Mi smo zapravo hteli da ova definicija koju je ponudio predlagač bude zaista kompletna i da je u stvari razlog zbog čega to radimo jeste da se te kasnije stvari koje se budu dešavale pojednostavimo, da ako dobro razradimo ova merila, ako ih dobro definišemo, ako ta definicija bude i dovoljno precizna i dovoljno široka, kasnije neće biti problema oko redosleda kandidata za dobijanje socijalnih stanova koji učestvuju na raznim konkursima. Zbog toga smo mi samo razradili ova merila, uz merila dali i parametre, koji potpuno sada dalje razrađuju ta predložena merila.
U obrazloženju zbog čega ne prihvata naš amandman, predlagač je napisao da su naša merila vrlo komplikovana. Naprotiv, mi smatramo da nisu komplikovana, da su vrlo jednostavna, ako pratite, zato sam čitala sve i nabrajala, vidite da su samo dobro razrađena, što znači da su precizno i dobro definisana.
Kada smo videli amandman koji je prihvaćen od strane Odbora, mi smo zapravo videli da ovo što smo mi naveli, naravno, samo u ovom delu gde se ne razrađuju dalje parametri, zapravo je prihvaćeno. Demokratska stranka Srbije stoji na stanovištu da zapravo nije bitno da li će naš amandman da bude prihvaćen ili neki drugi, mi amandmane pišemo zbog toga što želimo da poboljšamo prvobitni tekst zakona, tako da smo vrlo zadovoljni što je bar ovaj deo našeg amandmana prihvaćen.
Ono što primećujemo i što moram da prokomentarišem, iako vrlo nerado, primećujem da su u ovom delu do sada, a vidim i iz obrazloženja Vlade, prihvaćeni uglavnom amandmani koje je napisao Odbor i s jedne strane je to razumljivo. Na kraju krajeva, to su ljudi koji se najuže bave ovom tematikom, a sa druge strane, baš i nije najjasnije kada se vidi da su slični amandmani podneti od svih poslaničkih grupa i da ih je uglavnom napisao, one koje su prihvaćeni, uglavnom Odbor.
To pokazuje jedan odnos Vlade prema nama, poslanicima iz opozicije pre svega, jer je očigledno da je bitno ko podnese amandman, a ne šta je napisano u amandmanu.
Uglavnom, ono što je do sada praksa, ovaj zakon je jedan od izuzetaka, poslanici vladajuće većine slabo pišu amandmane, sem kada, u stvari, potpišu ono što je napisala Vlada.

Gospodine ministre, izvolite, imate reč.

Moram da reagujem na ovo. To jednostavno nije tačno.
Apsolutno ne pravimo razliku ko je napisao amandman. Kada ga Odbor predloži, mi samo pokušavamo da ga uskladimo sa nečim što je osnovni tekst zakona i onda zamolimo Odbor da nam u tom definisanju pomogne. Prihvatali smo različite amandmane. Odbor ga je samo bliže definisao i kao amandman Odbora je ušao čisto iz proceduralnih razloga.
Mislim da smo mi kao Ministarstvo to pokazali kroz sve zakone koje smo juče i danas obrađivali, da apsolutno nismo pravili razliku oko toga ko je amandmane podneo.
Što se tiče kritika koje ste dali i što se tiče argumentacije koju ste izneli, vaš član, kako ste ga predložili, jeste materija koja će se razrađivati kroz strategiju.
Mi smo u ovom zakonu jasnije precizirali ko će imati prioritete i definisali kriterijume ko može da postane korisnik ovog socijalnog stanovanja, i to smo uradili na jedan širok način, gde smo suštinski prepoznali te kategorije stanovništva koje potpadaju generalno pod kategoriju stanovništva koje zahtevaju pomoć od strane države što se tiče socijalnih stanova.
Još jednom da ponovim. Država je namerna da u narednim godinama, rekao bih decenijama, gradi stanove koji će biti neprofitni, koji neće biti za tržište, koji se neće prodavati građanima, nego će se iznajmljivati, i koji bi trebalo da reše hroničnu potrebu za zbrinjavanje socijalnih kategorija da u njima žive.
To nema nikakve veze sa ovim drugim programom ovog ministarstva koji će zaživeti od jeseni, a koji će podrazumevati pomoć i saradnju između građevinskih firmi, sa jedne strane, banaka sa druge strane, građana sa treće strane, opštine i vojske sa četvrte strane, kao nosioca ogromnih površina gradskog građevinskog zemljišta, na kojima je nama namera da se za naše građane, dakle za tržište grade stanovi koje će građani da kupuju, koji bi trebalo da budu u nekim okvirima cene koje podrazumeva jedan, da kažem, razuman teret za jednu normalnu porodicu u kojoj dva člana domaćinstva rade.
To je nešto što će biti jedna celokupna intervencija da najzad otvorimo rešenje jednog krupnog, ogromnog problema koji danas postoji, a to je da stotine hiljade ljudi danas nemaju krov nad glavom i žive zajedno u domaćinstvima sa prethodnim generacijama, zbog toga što država nije do sada iznašla i smogla snage da pokuša da reši taj problem.
Hvala vam na predloženim amandmanima. Pokušavamo samo da ih preformulišemo na način da budu, da kažem, u duhu nečega što jeste način na koji je ovaj zakon pisan. Moram da kažem jednu stvar i vama – ovaj zakon je nekoliko puta ulazio u skupštinsku proceduru. Ovo je zakon koji je i vaša poslanička grupa potpisala i iza njega stala u prošlom sazivu. On nije apsolutno menjan ni u jednom trenutku, tako da vaše kritike na ovaj zakon ne stoje, jer ste ga vi podržavali u nekom prethodnom periodu.
Ono što je nama namera, kao Ministarstvu, jeste da iza ovoga svi stanemo. Ovde niko ne može da prepozna stranačku politiku i niko ne može da prepozna neki interes za stranačku promociju. Ovde se radi o jednom ozbiljnom rešenju, jednom hroničnom problemu od kojeg naše društvo pati, a to je da postoje stotine hiljada socijalno ugroženih stanovnika koji ne mogu da dođu do stana i koji na žalost svoje stambene probleme rešavaju na veoma loše načine. Nažalost, jako puno ima problema u toj oblasti.
Eto, to je bila namera. Nemojte molim vas kada je moje ministarstvo u pitanju, a mogu da kažem da je to slučaj i sa većinom ministarstava u ovoj vladi, da mi pravimo razliku oko toga ko je amandman podneo, bože sačuvaj. Samo je bitno da on bude primenjiv i da bude u duhu zakona koji je napisan.