Iskorišćeno je dva minuta i 55 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 15 amandman je podnela narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Pre nego krenem na odbranu amandmana i priču o zakonu, od vas tražim izvinjenje, jer sam dobacila na ono vaše  „za čega-na šta“, jer prosto mi je namera da se kao ljudi dobrih namera podstičemo u najboljem.
Živim od 1999. godine u Novom Sadu, iz jedne pokrajine, iz Prištine morala sam da pređem da živim u Novi Sad. Mnogi moji prijatelji kažu da otežem vojvođanski, lalinski, ali mi gramatičke greške ne mogu pronaći. Tako da to doživite kao podsticanje na zaista najbolje, to ćemo raditi i u zakonima i u jeziku i gde je god to moguće.
Na isti takav način, hoću da kažem da je dobrodošao svaki korak ka pravednijem društvu.
Ovaj zakon tako doživljavam, korak ka modernom društvu koje želi da postigne jednake uslove za prirodne potrebe time što će da omogući solidno stanovanje onima koji nemaju jednake sposobnosti da ostvare uslove stanovanja po tržišnim uslovima.
Ideal modernog društva da obezbedi pravednu i socijalnu državu jeste u načelima ovog zakona i mi to pozdravljamo. Neverovatno je da se u postizanju tih zaista važnih i urgentnih ciljeva tako malo podsećamo na svoje iskustvo o izgradnji stanova solidarnosti i uopšte fondu solidarnosti, pa se trudimo da više ličimo na Švedsku krajem 50-tih godina prošlog veka.
Pretpostavljam da je razlog za to što mi treba da prenesemo iskustva iz kapitalističke i tržišne privrede, što jeste Švedska, a ne iz svog iskustva, nesvojinskog sistema one društvene, svačije i ničije svojine.
U tom smislu su potrebna ugledanja na dobru praksu sveta, ali jedan vrlo bitan nedostatak ovog zakona je da je on fokusiran na stvaranje agencije na republičkom nivou, na lokalnim nivoima, na stvaranje lokalne politike, strategije i osnivanja tih agencija, a da je suštinski na primer zaboravio da su mnogi građani Srbije izdvajali u fondove solidarnosti sredstva, a nikada nisu imali priliku ili privilegiju da dobiju stan. Možda ćete u nekoj kasnijoj uspeti da taj sada propušteni deo nadoknadite.
Prosto imam utisak, a utisak me ne vara, jer to nije sumnja i nije u prirodi meni da sumnjam u vaše namere i ono što želite da postignete zakonom nego me brinu, što rekla ona lisica koju je lav zvao u pećinu - tragovi, zato što me iskustvo uči da svaka agencija koju osnuje vlast sredstva ima iz budžeta, znači sredstvima prikupljenim od svih građana, jer hleb kupuju svi i oni koji imaju mogućnosti da kupe po tržišnim uslovima stan i oni koji nemaju te mogućnosti.
Znači porez, PDV i sve ostale prihode koji ulaze u budžet plaćamo svi, a onda osnujemo agenciju tim i takvim novcem, koja dok ne stane na svoje noge ima budžetska sredstva, prima donacije, kredite i ostala sredstva i onda se, ne zamerite na terminu "izmigolji" iz državne kontrole, iz kontrole prihoda koje ostvaruje, iz kriterijuma na osnovu kojih daje sredstva za nešto i čak i iz nadzora države koja ju je osnovala.
Agencija za privatizaciju, poštovana gospođo, uči nas na najstrašniji i najdrastičniji način kako su milijarde sredstava od prodaje društvene imovine, i delom državne, pa i finansijske, preko one Agencije za sanaciju banaka, a danas osiguranje depozita, jesu se slila na njihove račune. Tamo su se isplaćale provizije za nagradu za uspeh u procesu privatizacije, onih 5%, svi troškovi, a onda tako umanjene, kusuri su se prebacivali u budžet.
Budžet koji danas, pored takvih prihoda, mora da se zadužuje kod komercijalnih banaka 90 miliona evra, da pokrije neophodna socijalna davanja. To znači nije moja sumnja, jer po definiciji - državni novac ne može da generiše privatni.
Znači, ako vi date da se osnuje agencija državnim novcem - to su ona javna sredstva iz Zakona o budžetskom sistemu, u kom to trenutku ona prestaju da budu državna, pa bivaju sredstva neke neprofitne organizacije? Kada govorim "državna" mislim i na lokalnu samoupravu i na republički nivo. To jednostavno doživljavam samo kao različitu formu, jer ona jesu državna sredstva.
Osnovna primedba na ovaj zakon je upravo - da se za jednu najbolju nameru savesnog društva koje treba da obezbedi pristojne uslove za život i prirodnu potrebu čoveka da ima krov nad glavom, u stvari koristi prilika, neću da je to vaša prva namera, ali ću reći - da je to usputna posledica dobre namere i to jedino zaista traje.
Masa paradržavnih organa i organizacija koje troše budžetske pare, pod firmom, čak ne kažem pežorativno, dobrih namera i potrebnih akcija. Mi na kraju imamo potrošače koje smo osnovali, a sada agenciju koja treba da utvrdi - koliko je to propisa, koliko je suvišnih agencija, ali kažu za to dobijamo strana sredstva, da radimo seču propisa, giljotinu, već kako je zovu itd.
Svedoci ste da nijedan od usvojenih zakona, odnosno građani su svedoci, a "Službeni glasnik" dokaz, nismo ovde usvojili, a da usput nismo imali upravu i agenciju da radi te poslove.
Vi ne shvatate koliko predajete ono što se zove vlast, ono što je smisao izbora, ono što je smisao demokratije i višestranačja nekome, a da nad tim nemate kontrolu. Ne nevoljno, ne neobrazrivošću, potpuno nenamerno - vlast, Vlada prestaje da bude upravljač državom društvenim sredstvima i onaj dobar upravljač i organizator uslova u kojima živi privreda i žive građani.
Ovaj zakon nije iskorak ka boljem. On jeste to po namerama, ali po rezultatima kako je predviđeno da radi zaista tvrdim da nije.

Poslanička grupa Napred Srbijo je iskoristila sve ukupno vreme koje je na raspolaganju.
Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović. Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 16. stav 1. Predloga zakona o socijalnom stanovanju, sa predlogom da se reči "Opštinska stambena agencija" zamene rečima: "Nadležni opštinski organ".
SRS smatra da država mora da preuzme ulogu koja joj se sama po sebi nameće kada je u pitanju socijalno stanovanje za određene kategorije stanovništva, kojima se iz određenih razloga odjednom može dovesti u pitanje i sam opstanak i egzistiranje. Ovim amandmanom SRS želi da eliminiše formiranje nekih novih opštinskih stambenih agencija i da te poslove obavlja nadležni opštinski organ.
Međutim, humanost koja je ovde jedan od glavnih stavki i ideja o socijalnom stanovanju takođe zavisi od političkog raspoloženja i stava aktuelnih vlasti na nivou opštine i na nivou Republike. Hteo bih da navedem jedan primer iz opštine Paraćin, gde je baš ovaj Fond za solidarnu stambenu izgradnju dodelio stan 1999. godine, decembra meseca, porodici poginulog policajca u NATO bombardovanju, tačnije na KiM, porodici Žarka Krstića.
Međutim, posle petooktobarskih promena došli su neki drugi ljudi na vlast i 2002. godine, bez ikakvih skrupula i sažaljenja, izdaju rešenje, opet u ime tog fonda solidarne stambene izgradnje - da se iseli porodica palog borca. To je ono što ne bi smelo da se dogodi nikada više u Srbiji. S ovim predmetom upoznaću lično ministra unutrašnjih poslova, da bi se na neki način porodica palog policajca spasila od daljih šikaniranja.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što sam malopre rekao, mnogo toga je nedorečeno u ovom zakonu, mnogo toga tek sledi, mnogo toga će tek Vlada da donese, pre svega - strategije, programe, mere, kriterijume, ali je Vlada u ovom zakonu odlučila da osnuje opštinske stambene agencije.
Stavila nas je u situaciju da ponovo sumnjamo u njene iskrene namere. Do sada imamo jako loše iskustvo kada su u pitanju pojedini zakonski projekti, gde nam se čini da problematika koja se tretira, tretira se neracionalno - da se prave veći troškovi, nego koristi koje imaju građani, koristi koje ima stanovništvo.
Pa je taj strah, strah od jednog birokratizovanja ovog sistema, od jedne neracionalnosti i to je razlog zašto sam podneo amandman - da bismo sačuvali onu osnovnu intenciju ovog zakona, a to je socijalna pravda koju on bez sumnje mora da ima.
Hteo bih u ovo malo vremena što mi je ostalo da kažem da, nažalost, stičem utisak da Ministarstvo vodi neku svoju posebnu politiku, ne vodeći dovoljno računa o činjenici da imamo i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, i da bi ovaj zakon u svakom slučaju morao, u ovom početnom stadijumu, bez sumnje da bude implementiran na neki način u sveukupnu socijalnu zaštitu. To se ne primećuje u ovom zakonu i to je ono što je još jedan od nedostataka ovog zakona.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić i Aleksandar Pejčić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Gospođo predsedavajuća, gospodina ministra nema pa ne mogu da ga oslovim, dame i gospodo poslanici, član 16. predloga ovog zakona definiše poslove koje obavlja opštinska stambena agencija i kaže da su to sledeći poslovi: prikuplja podataka potrebne za izradu i utvrđivanje stambene politike lokalne samouprave, upravlja projektima izgradnje stanova za socijalno stanovanje za izdavanje u zakup na određeno vreme, izrađuje programe za realizaciju utvrđene stambene politike lokalne samouprave, vrši upravljanje u vezi sa korišćenjem i održavanjem stanova za socijalno stanovanje koji se izdaju pod zakup.
DSS smatra da je ovde vrlo važno amandmanski intervenisti i mi smo među te poslove agencije uvrstili i da određuje visinu zakupnine koja ne može biti veća od 4% po kvadratnom metru od procenjene tržišne vrednosti stana.
DSS smatra da je određivanje visine zakupnine jedna od najvažnijih odrednica socijalnog stanovanja.
Kako bi se izbegle sve moguće nedoumice, a bogami iz tih nedoumica slede i zloupotrebe, ova odrednica, dakle, način na koji će se i kako će se određivati visina zakupnine, mora biti deo ovog zakona. Zbog toga smo mi ovaj amandman i predložili.
U obrazloženju vidim da niste prihvatili amandman jer kažete da nije dovoljno precizan i da ovim treba opet nekako u budućnosti da se bavite. Mi se i dalje nalazimo na stanovištu da mi reagujemo na tekst koji je pred nama, ne ono što će se nalaziti u budućnosti.
Prosto bih samo objasnila zbog čega smo mi uopšte pomenuli ovih 4% po kvadratnom metru od procenjene tržišne vrednosti stana. Mi smo zapravo koristili iskustva drugih zemalja koje su u ovoj oblasti i te kako neko za ugledanje.
Jedna od tih zemalja jeste Poljska i taj model poljskog socijalnog stanovanja je jedan od najbolje rešenih u celoj Evropi, pa smatramo da mi, koji se u ovom poslu nalazimo ovako pred prvim korakom, dakle, prvi taj korak bi bilo donošenje ovog zakona, i te kako bi mogli da pogledamo kako izgleda intervenisanje države u oblasti izgradnje socijalnih stanova, odnosno intervencije lokalne samouprave u ovom delu od onih zemalja koje su u ovom poslu i te kako napredovale.
Da pomenem samo da u Poljskoj postoji 276 ovakvih društava i uglavnom su sva osnovana na lokalnom nivou. Dakle, to je nešto što sigurno može biti od koristi i mislim da je to jedan od primera za ugledanje. Ne vidim da bi bilo nužno da mi idemo prvi put po nekom putu i po nekom tragu, ako su ti putevi već utabani. Zbog toga predlažem da se ipak ovaj naš amandman naknadno usvoji.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 50 sekundi.
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Rajkov. Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jelena Budimirović i Veroljub Arsić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović. Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Milisav Petronijević podneo je amandman, sa ispravkom od 21. jula 2009. godine, kojim predlaže da se posle člana 17. doda novi član 18.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, sa ispravkom od 21. jula 2009. godine, međutim, o ispravci amandmana od 21. jula 2009. godine Zakonodavni odbor se nije izjasnio, te ovaj amandman nije postao sastavni deo Predloga zakona, već će se o njemu izjašnjavati Skupština u danu za glasanje, ako u međuvremenu Zakonodavni odbor ne dostavi mišljenje. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Budimirović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jelena Budimirović.

Rekla sam da se neću javljati po ovom amandmanu, ali ipak ću iskoristiti priliku da kratko ponovim stav SNS kada je reč o osnivanju još jedne u nizu mnogobrojnih agencija.
Obrazloženje za neprihvatanje amandmana je isto kao i obrazloženje za neprihvatanje amandmana koji sam podnela na član 11.
Drugim rečima, u obrazloženju vi kažete da je državna administracija, koja je 2001. godine brojala oko sedam hiljada državnih činovnika, povećana 2008. godine na čak 28 hiljada budžetskih korisnika i to sve u cilju zadovoljavanja apetita partijskih kolega.
Drugačije ne mogu da razumem ovo vaše obrazloženje, jer sami kažete da nadležno ministarstvo nema dovoljno kapaciteta za obavljanje ovih zadataka, pa iz tog razloga morate da osnujete republičku agenciju i angažujete stručnjake.
Uz dužno poštovanje svih zaposlenih koji su prilikom dolaska na radno mesto morali da ispunjavaju određene uslove, visoka stručna sprema se podrazumeva, godine iskustva, kako u zemlji, tako i van granica naše zemlje, a sve po evropskim standardima, vi ste potcenili više od 200 ljudi koji su na radnim mestima pomoćnika ministara i sekretara, što je nedopustivo.