Dakle, ovde smo predložili nešto što je možda predlagaču delovalo čudno, da se fond može osnovati, a ne - osniva, i kao akcionarsko društvo, ali naravno odluku o tome donosi osnivač, a osnivač se zna ko je, država Srbija.
S čim je ovo u skladu? Ovo bi bilo u skladu sa elementarnom logikom da ako fond treba da zaštiti sredstva kojima se štiti životna sredina, a ona mogu biti i u obliku kapitala tog fonda, ne vidim razloga da se taj kapital ne bi mogao naći i u formi akcionarskog društva, a to nas sve ponovo zajedno vraća na priču o ulozi ministara i članova Vlade u samom fondu.
Naime, ako smo se opredelili da imamo članove Vlade u samom fondu i da se fond bavi nečim što se zove kapital i da to može biti njegova imovina, ovo je najbolji krunski dokaz za to da članovi Vlade i ministri ne treba da budu na čelu fonda.
Zašto ne prihvatate ovaj amandman? Ne zbog toga što se poveravaju poslovi državne uprave fondu, pa je to ključni razlog, to ne može biti razlog, pročitajte propise šta se sve i na koji način može kao posao u državnoj upravi može kome poveriti. To nije tačno.
Ovde se samo radi o tome da smo mi hteli da budemo dosledni našem prethodno iznetom stavu i ako hoćete da imate organizaciju koja na efikasan način upravlja sredstvima kojima treba da se obezbede ovi državni poslovi, onda to može biti urađeno i na ovaj način. To je bila naša ideja.
Naravno, pitanje je celishodnosti za šta ćete se vi opredeliti, ali ovo nije nemoguće. Ovo je čak sasvim dosledno našem stavu da upravo ministri ne treba... Pazite, plata ministara za članstvo u upravnom odboru je plata ministra na vašem mestu, ne postoji nijedan drugi novac koji ćete vi dobiti, vi to radite besplatno. Ona ušteda od 8 miliona o kojoj ste vi govorili, to je tačno.
Međutim, ne postavlja se ovde pitanje da li ćemo mi uštedeti osam miliona dinara, nego se postavlja pitanje elementarnog poverenja koje u ovakvim stvarima ne treba da bude, ne zato što vama ne verujem, gospodine Duliću, sasvim je suprotno od toga, nego zato što država i narod ne treba da imaju blanko poverenje u jedan sistem koji sam sebe kontroliše. To je čitava priča. Da li će se na kraju ispostaviti tih osam miliona dinara kao elementarna ušteda ili će se ispostaviti kao nužan trošak za efikasan sistem kontrole, to je drugo pitanje.
