U članu 24. stav 2. reč "direktora" zamenjuje se rečima "ekspertske komisije za transplantaciju organa tkiva i ćelija".
Obrazloženje - komisija eksperata za transplantaciju ćelija i tkiva je sastavljena od najmanje pet članova, visokostručnih, naučnih i akademskih lica, u oblasti transplantacije ćelije i tkiva i ona može kvalitetnije sagledati kvalifikovanost ustanova.
Amandman se ne prihvata iz razloga, citiraću samo deo zbog vremena, naime, Uprava za biomedicinu obavljaće pre svega stručne, a potom i upravne poslove u oblasti za koju je osnovana i s tim u vezi imaće dovoljno kvalitetnih lica koje će na osnovu stručnih stavova medicinske nauke i prakse i evropskih standarda predlagati napred navedeno.
Ova tvrdnja je krajnje netačna, jer u Upravi za biomedicinu, ako joj ime tako odražava funkciju, baviće se upravnim i državnim poslovima. Gde vi u Ministarstvu zdravlja imate stručnjake i naučnike koji su eksperti za oblast biomedicine, ne samo u teoriji, nego i u praksi? Ovi naučnici rade u zdravstvenim ustanovama koje se bave poslovima transplantacije i tu stiču, pored teoretskog znanja, i izuzetno veliko iskustvo. Zato smatramo da je predloženi amandman u redu i da ga treba prihvatiti.

Gospodin Paja Momčilov ima reč.

Ovo vam je sve objasnila gospođa Paunović. Međutim, pazite, ovde mi smo zamenili da direktor ne može to da radi, ako postoje kvalifikovaniji i stručniji ljudi. Zašto?
Zato što direktor može igrom slučaja da bude i pravnik, kako se nama čini po ovom zakonu, jer se samo traže kvalifikacije za direktora uprave i ništa više.
Molim vas, ne može da se uprava bavi time, evo oni direktno kažu da oni obavljaju pre svega stručne, a potom i upravne poslove.
Preda mnom je Zakon o upravi i, molim vas, načela samostalnosti, zakonitost i stručnost obavljanja poslova, a ne da se bave naukom i strukom.
Onda, poslovi tačnog učestvovanja u oblikovanju politike Vlade, praćenje stanja. Onda lepo kaže - izvršavanje zakona i drugih propisa i opštih akata, i to su tri zadatka.
Kakvo bavljenje strukom i naukom, kakvo, gde je to u Zakonu za upravu? Pazite šta kaže u članu 14 - organ uprave u sastavu Ministarstva ne može donositi propise, a ovde i te kako može. Pazite, i u ovom stavu imate ministra. Ovaj set zakona je o ovlašćenjima ministra: on daje dozvole, on propisuje, on ovlašćuje, on je jedna ličnost koja sve odlučuje. Pa, ne može.
Šta je problem? Možda i može, ako je genijalan, jer tako renesansan tip, pa čovek sve zna i sve ume i on je genije, onda bi moglo. Kad vi imate tako nešto, onda kada imaš mnogo dozvola verovatno imaš i mnogo potkupljivanja. To je mogućnost za korupciju.
Zašto radikali uvek govore Ministarstvo, a ne ministar? Upravo da bi se izbegla korupcija. Zašto mi o tome pričamo? Korupcija je realna stvar, to vam stranci kažu, nećete u Evropu ući zbog korupcije. To je naredna tema, velika, koja će biti otvorena posle Haga i posle ostalih stvari.
Gde kažu da je najveća korupcija? Kažu u zdravstvu, a vi to ne percipirate.

Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Vučeta Tošković.

Da li neko želi reč? Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici...

Oprostite, ne čujete se, morate ponovo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, poštovani ministre, ispred poslaničkog kluba Napred Srbijo podnosim amandman da se u članu 28. stav 3. ispred reči "posumnja" dodaje reč "osnovano".
Dobro je što je tu ministar Čiplić, s obzirom da je ovaj moj amandman vezan malo za pravne propise, pa nije loše bilo da su pisci ovog zakona pokušali da pravnike nešto pitaju da bi se to regulisalo kako treba.
S obzirom da se reč "sumnja" ili "posumnja" ne može tretirati jednako, bez onog "osnovanog". Kada neko sumnja u nešto, a nema argumenta, mislim, nijedna ustanova koja je zadužena za obradu takvog dela da neće da prihvati kada se sumnja u nešto.
Ako se kaže da se osnovano sumnja da je nešto urađeno, ta osoba onda ima neki argument na osnovu koga osnovano sumnja i tada se mogu preduzeti mere istrage u vezi tog čoveka koji je dao da osnovano sumnja u nešto.
Dakle, široko ostavljena mogućnost sumnje, bez dokaza o njenoj osnovanosti u pogledu potencijalne komercijalizacije ćelija i tkiva za transplantaciju, može stvoriti dodatne probleme ukoliko neko iz tima zdravstvenih radnika odbije učešće u postupku transplantacije.
To se može pre svega očekivati zato što nije jasno definisan momenat do kada se ta sumnja može izneti, pa se teoretski može dodati da to bude u momentu eksplantacije ili otpočinjanja implantacije ćelija ili tkiva.
Posledica bi bila veoma ozbiljna i po donatorski materijal i po samog primaoca. Zato takva mogućnost mora biti dobro utemeljena i primenjena sa racionalnom učestalošću.
Ovde u vašem predlogu zakona, član 28. stavu 3. kažete – zdravstveni radnik koji učestvuje u postupku transplantacije, ukoliko posumnja da su ćelije odnosno tkiva koja se transplatišu predmet komercijalne trgovine, dužan je da odbije učešće u postupku transplantacije.
Kako ste zamislili da u momentu ako posumnja, a već je pacijent na stolu, i da ne učestvuje u transplantaciji tkiva? Nije mi jasno da se tako nešto može desiti i da na kraju prijavi da sumnja da je komercijalizacija tkiva u postupku.
Dakle, ne bi se smelo ići bez ovog amandmana ''osnovano''. Dozvolićete vi kao pravnik da sam u pravu, jer cela opozicija ovih šest-sedam meseci, godinu dana osnovano sumnja da nešto nije u redu u Srbiji. Ta osnovana sumnja je loš život, privreda stala i da ne pričam šta se sve dešava. Srbija nazaduje ili osnovano se sumnja, a niko ne reaguje na to.
Gospodin ministar Čiplić pogrešno tumači statut Vojvodine i to tako uporno pokušava da ga odbrani, dok u nekim slučajevima čak 60% građana Srbije ne prihvata to vaše tumačenje. Pa da kažemo sada da li je to loš amandman ako kažemo da osnovano sumnjamo i da tada može da se reaguje i da uđe u postupak.

Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić. Da li želi reč? Izvolite, gospodine Čoliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SNS, kluba Napred Srbijo, podneo sam amandman na član 33. koji glasi: ''Način i postupak uzimanja i doniranja ćelija, odnosno tkiva sa živog ili umrlog lica, obradu, očuvanje, karantin, upotrebu, distribuciju, odnosno transplantaciju ćelija, odnosno tkiva propisuje ministar.''
Osnovna motivacija podnošenja mog amandmana je baš kod te reči „ministar“, a i cela današnja rasprava se svodi na odnos između Uprave za biomedicinu i poslova koje treba da obavlja ministar.
Tražim da se posle reči „ministar“ briše tačka, da se stavi zarez i dodaju reči „po pribavljenom mišljenju Uprave za biomedicinu“.
Obrazloženje predlagača glasi: propisano je da se postupak transplantacije ćelija i tkiva obavlja u skladu sa najvišim standardima medicinske nauke. Ovde se pominju standardi, ali nema nigde etike, nema nigde morala. Valjda je to skopčano sa Hipokratovom zakletvom koja obuhvata, nadamo se bar teoretski, u praksi je to malo diskutabilno, i etiku i moral.
Malo bih se osvrnuo i na član 23. koji reguliše i pominje Republičku listu čekanja, odnosno pravičnost postupka transplantacije, a pošto gospodin Čiplić uporno ćuti o ovome što govore poslanici, a ćutanje je na neki način znak odobravanja, nadamo se da se slaže da je gospodin ministar Tomica Milosavljević sebe stavio iznad Narodne skupštine Republike Srbije, iznad svih onih u koje se zaklinjemo svi u predizbornim kampanjama, kada kažemo da radimo u interesu građana.
Uzaludno je i besmisleno gospodina Milosavljevića ubeđivati da je ovo što radimo veoma važno za građane Srbije, bar za deo građana Srbije, kao što je uzaludno i besmisleno ubeđivati gospođu Čomić da je došlo do povrede Poslovnika. Bolje da kažemo da nije došlo do povrede Poslovnika, nikad neće da dođe do povrede Poslovnika, nego da gubimo vreme u nešto što je Sizifov posao, što je besmisleno.
Mi iz SNS smatramo da u Upravi za biomedicinu postoje stručnjaci koji već poseduju potrebno iskustvo u pogledu postupanja sa ćelijama i tkivima predviđenim za transplantaciju.
Osim toga, Uprava inače razmatra izveštaje zdravstvenih ustanova, pravnih i fizičkih lica i ceni njihovu opremljenost u vezi sa obavezom da spreče rizik prenošenja bolesti u postupku transplantacije, o čemu izveštava ministra, pa je logično da ih neposredno i formuliše, a ministar ih kao takve ozvaniči.
Neprikosnovenost ministra ovde je bezgranična. On je početak i svršetak sveta, on je alfa i omega, ima nepogrešivost pape u katoličanstvu. Lično, kao poslanik SNS i sve moje kolege, s time se ne slažemo i podnošenjem ovih amandmana pokušavamo da bar ukažemo na taj deo propusta koji je napravljen.
Kada kažemo pravičnost postupka, Republička lista čekanja, tek onda smatramo da je tu negde izvor moguće korupcije i kriminala. Eto još jedne iluzije, eto još jedne mogućnosti da građani Srbije trpe u ovom delu, i to veoma važnom delu, ne dao bog nikome, ali događaju se takve stvari i tu bi država trebalo da bude i te kako pravična, racionalna, poštena.
Znam da je ovo što pričam samo pusti san, glas vapijućeg u pustinji i još jedna iluzija kojom mi narodni poslanici pokušavamo da vlast dozovemo pameti, a u interesu građana Srbije.

Na član 34.  amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević. Izvolite.