Član 34. odnosi se na sprečavanje rizika prenošenja bolesti, kao i očuvanje kvaliteta ćelija odnosno tkiva. U članu 34. stav 3. reči „maksimalna stabilnost“ zamenjuju se rečima „sistem kvaliteta“.
Amandman se ne prihvata iz razloga, kako ste naveli, jer maksimalna stabilnost podrazumeva očuvanost, integritet ćelija odnosno tkiva, čime se obezbeđuju idealni uslovi za kvalitetno i bezbedno sprovođenje transplantacije ćelija odnosno tkiva.
Međutim, niste objasnili kolika je ta maksimalna stabilnost. Da li možete da je izmerite? Da li možete da je odredite? Ono što je najvažnije je da ovako neprecizan pojam koji vi zagovarate je uži pojam od – sistema kvaliteta. Ono što je apsurdno u obrazloženju amandmana za neprihvatanje je da na kraju kažete: ''Takođe, ne može da se prihvati uvođenje u ovom članu pojma ''sistem kvaliteta'', s obzirom na to da je sistem kvaliteta dat u članu 3. Predloga zakona.''
Zbog čega ste onda u članu 3, koji se odnosi na pojmove koji se koriste u ovom zakonu, opisali šta znači sistem kvaliteta, a niste opisali maksimalnu stabilnost. Pa i sad, da je gospodin ministar tu, najverovatnije ne bi znao da definiše ovaj pojam.

Na član 34. amandman je  podneo narodni poslanik Oto Kišmarton. Izvolite, uvaženi poslaniče.

Poštovani poslanici, naša stranka je podnela veći broj amandmana na Predlog zakona o transplantaciji ćelija i tkiva. Amandmani su podneti sa ciljem kako bi se ovaj zakon donekle popravio.
Radi građana, da razumeju o čemu se radi, ovaj amandman se odnosi na sprečavanje prenošenja bolesti, kao i očuvanje kvaliteta ćelija, odnosno tkiva. U članu 34, u stavu 4. predložio sam neke izmene i dopune tog člana. Naime, u Predlogu zakona stoji ovako: ''Bliže uslove u pogledu načina i postupka sprečavanja rizika prenošenja bolesti u toku rukovanja ćelijama, odnosno tkivima, kao i očuvanju kvaliteta uzetih ćelija, odnosno tkiva, propisuje ministar.''
Predlažem da se posle reči – ministar stavi zarez i dodaju reči – ministar, po pribavljenom mišljenju Uprave za biomedicinu. Obrazloženje; u Upravi za biomedicinu su angažovani stručnjaci koji već poseduju potrebna iskustva u pogledu postupanja sa ćelijama i tkivima predviđenim za transplantaciju.
Osim toga, u Upravi se inače razmatra izveštaj zdravstvenih ustanova, pravnih i fizičkih lica i ceni njihova opremljenost, što je u vezi da se spreči rizik prenošenja bolesti u postupku transplantacije, o čemu izveštava ministar, pa je logično da se neposredno i formuliše, a ministar ih kao takve ozvaniči.
Mislim da bi se sa ovim popravio zakon u tom smislu što bi ministar mogao dobiti mišljenje Uprave za biomedicinu i na osnovu toga bi se donosile odluke.

Na član 49. amandman je  podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević. Izvolite.

Član 49. odnosi se na procenu rizika po zdravlje davaoca. U članu 49. stav 5. briše se.
Pročitaću vam stav 5: Izuzetno od stava 4. ovog člana, za pojedine vrste ćelija, odnosno tkiva, polazeći od standarda medicinske nauke, odnosno specifičnosti uzimanja određenih ćelija, odnosno tkiva, ministar na predlog direktora Uprave za biomedicinu donosi odluku kod kojih vrsta ćelija, odnosno tkiva nije potrebna prethodna saglasnost etičkog odbora zdravstvene ustanove za uzimanje ćelija, odnosno tkiva zbog presađivanja u telo drugog lica radi lečenja, odnosno radi primene kod ljudi.
Smatrali smo da je stav nejasan, neprecizan i krajnje neetički, pa smo zato i predložili brisanje ovog stava. Svi medicinski postupci, naročito oni koji se odnose na transplantaciju organa i tkiva, podložni su etičkom vrednovanju. Ova oblast, oblast transplantacije tkiva, ćelija i organa, posebno je bremenita za kršenje svih etičkih principa, što ste naveli kao primer.
Obrazloženje Vlade što se ne prihvata je subjektivno medicinsko tumačenje, stručno neopravdano i krši sve principe sve etike. Ovo obrazloženje nije slučajno napisano. Napisano je da odgovara ministru i Upravi za biomedicinu. To je prosto neverovatno i protiv svih elementarnih prava medicinske struke.

Gospodin Momčilov. Izvolite.

Doktorka Paunović je rekla – svi postupci lekara su podložni etičkom prosuđivanju i vrednovanju. Svi, nema nijednog koji se može izuzeti. To je prvo.
Dalje, kakvo je ovo smešno obrazloženje, kad se nama kaže da se zbog razvoja nauke na osnovu čega se ubrzano menjaju standardi upotrebe, odnosno uzimanja ćelija i tkiva, navedenim članom je data mogućnost da ministar, svemogućni ministar, na osnovu predloga Uprave za biomedicinu, čitao sam po zakonu šta je uprava, uz praćenje savremenih dostignuća medicinske nauke, pazite – pratiće ministar savremena dostignuća nauke kod transplantacije ćelija i tkiva, odnosno tkiva presađenih u telo drugih lica radi lečenja.
Zamislite, drugo obrazloženje kaže ovako – po vrstama specifičnih ćelija i tkiva, on to može da izuzme od etičkog vrednovanja, zbog njihove specifičnosti, jer ne može da se sačeka odluka Etičkog komiteta, već se moraju hitno primeniti. Koja to tkiva? Neka navede koja moraju hitno da se primene. Znam da se može rožnjača presađivati, matične ćelije, kost, pa hajde da vidimo jedan primer hitnosti. Kakva su ovo laička objašnjenja?
Ovaj skup građana što sedi ovde i ne uzima učešće u raspravi neka objasni ovo što sam pitao.

Na član 51. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.

Član 51. se odnosi na lica koja mogu biti davaoci ćelija i tkiva. U članu 51. stav 1. se menja i glasi – davalac ćelija, odnosno tkiva može biti lice starije od 18 godina, poslovno sposobno, očuvane svesti i očuvane sposobnosti za rasuđivanje i donošenje odluka.
Ovaj amandman ste odbili sa obrazloženjem da se ne prihvata s obzirom na to da je članom 51. Predloga zakona propisano koja lica mogu biti davaoci ćelija i tkiva, odnosno koje punoletne osobe mogu dati pristanak i na koji način se pristanak daje.
Naime, drugim odredbama ovog predloga zakona uređuje se ko može biti davalac.
Pitam, pošto nema predstavnika Ministarstva zdravlja, gospodina Čiplića, koje su to odredbe koje govore o tome ko može biti davalac, odnosno primalac i na koji način se daje pristanak?
S druge strane, za donošenje odluke smatramo, i to smo u obrazloženju napisali, da osoba mora da bude očuvane svesti, da kod nekih osoba mogu da postoje kvantitativni i kvalitativni poremećaji svesti, kao što smo naveli kod alkoholičara, narkomana, tabletomana, kod drugih osoba koje imaju neko somatsko oboljenje, pa zbog toga uzimaju tablete u većim dozama, mogu da budu pospane, tako da im je kvalitet svesti poremećen.
Kao što znamo, osoba sa takvim poremećajima nije u mogućnosti da pravilno rasuđuje, odnosno da donosi odluke, pa da bi se izbegla mogućnost zloupotrebe i manipulacije predlažemo pomenuto amandmansko rešenje.

Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Milan Knežević.

Izvolite.