Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SNS, kluba Napred Srbijo, podneo sam amandman na član 33. koji glasi: ''Način i postupak uzimanja i doniranja ćelija, odnosno tkiva sa živog ili umrlog lica, obradu, očuvanje, karantin, upotrebu, distribuciju, odnosno transplantaciju ćelija, odnosno tkiva propisuje ministar.''
Osnovna motivacija podnošenja mog amandmana je baš kod te reči „ministar“, a i cela današnja rasprava se svodi na odnos između Uprave za biomedicinu i poslova koje treba da obavlja ministar.
Tražim da se posle reči „ministar“ briše tačka, da se stavi zarez i dodaju reči „po pribavljenom mišljenju Uprave za biomedicinu“.
Obrazloženje predlagača glasi: propisano je da se postupak transplantacije ćelija i tkiva obavlja u skladu sa najvišim standardima medicinske nauke. Ovde se pominju standardi, ali nema nigde etike, nema nigde morala. Valjda je to skopčano sa Hipokratovom zakletvom koja obuhvata, nadamo se bar teoretski, u praksi je to malo diskutabilno, i etiku i moral.
Malo bih se osvrnuo i na član 23. koji reguliše i pominje Republičku listu čekanja, odnosno pravičnost postupka transplantacije, a pošto gospodin Čiplić uporno ćuti o ovome što govore poslanici, a ćutanje je na neki način znak odobravanja, nadamo se da se slaže da je gospodin ministar Tomica Milosavljević sebe stavio iznad Narodne skupštine Republike Srbije, iznad svih onih u koje se zaklinjemo svi u predizbornim kampanjama, kada kažemo da radimo u interesu građana.
Uzaludno je i besmisleno gospodina Milosavljevića ubeđivati da je ovo što radimo veoma važno za građane Srbije, bar za deo građana Srbije, kao što je uzaludno i besmisleno ubeđivati gospođu Čomić da je došlo do povrede Poslovnika. Bolje da kažemo da nije došlo do povrede Poslovnika, nikad neće da dođe do povrede Poslovnika, nego da gubimo vreme u nešto što je Sizifov posao, što je besmisleno.
Mi iz SNS smatramo da u Upravi za biomedicinu postoje stručnjaci koji već poseduju potrebno iskustvo u pogledu postupanja sa ćelijama i tkivima predviđenim za transplantaciju.
Osim toga, Uprava inače razmatra izveštaje zdravstvenih ustanova, pravnih i fizičkih lica i ceni njihovu opremljenost u vezi sa obavezom da spreče rizik prenošenja bolesti u postupku transplantacije, o čemu izveštava ministra, pa je logično da ih neposredno i formuliše, a ministar ih kao takve ozvaniči.
Neprikosnovenost ministra ovde je bezgranična. On je početak i svršetak sveta, on je alfa i omega, ima nepogrešivost pape u katoličanstvu. Lično, kao poslanik SNS i sve moje kolege, s time se ne slažemo i podnošenjem ovih amandmana pokušavamo da bar ukažemo na taj deo propusta koji je napravljen.
Kada kažemo pravičnost postupka, Republička lista čekanja, tek onda smatramo da je tu negde izvor moguće korupcije i kriminala. Eto još jedne iluzije, eto još jedne mogućnosti da građani Srbije trpe u ovom delu, i to veoma važnom delu, ne dao bog nikome, ali događaju se takve stvari i tu bi država trebalo da bude i te kako pravična, racionalna, poštena.
Znam da je ovo što pričam samo pusti san, glas vapijućeg u pustinji i još jedna iluzija kojom mi narodni poslanici pokušavamo da vlast dozovemo pameti, a u interesu građana Srbije.