Dva minuta. Vreme za isticanje povrede Poslovnika je iskorišćeno.
Nema povrede člana 104. Današnji tok sednice teče u skladu sa članovima Poslovnika kojima se propisuje ili prisustvo nadležnog ministra za zakon koji je na dnevnom redu ili ministra koga Vlada ovlasti.
Molim vas da ne dobacujete ako želite da čujete objašnjenje. Ako ne želite da čujete objašnjenje, možemo zajedno da kršimo Poslovnik, a dotle vas molim za poštovanje onih članova Poslovnika na koje se pozivate da su kršeni od strane drugih.
Dakle, Vlada ovlašćuje predstavnika. Volja je narodnih poslanika da li će da kvalifikuju ili diskvalifikuju predstavnika koga je Vlada ovlastila. Posao onog ko se stara o dnevnom redu i ko se stara o redu na sednici Skupštine je da Vlada ispuni svoju obavezu po Poslovniku, a to je da ovlasti predlagača.
Svaki ovlašćeni predstavnik ili ministar koji ima zakon u Skupštini je dužan da bude, ali isto tako ima prava na kraće i duže pauze za vreme sednice Skupštine, kao što to imaju i svi drugi učesnici za vreme sednice.
Sve informacije bitne za zakon sasvim sigurno biće prenete i biće uvažene ukoliko se to smatra potrebnim.
Molim vas, upozoravam i vas i narodnog poslanika Paju Momčilova da se suzdržite od kršenja Poslovnika i od izricanja stavova da se bilo ko bilo čega plaši ovde. Možete u okviru Poslovnika da kvalifikujete rad, govor, dela ministara. Tvrditi da se neko nečega plaši je povreda Poslovnika, jer ne možete znati emocionalno stanje ni ministra, ni bilo kog drugog učesnika u sednici, te vas molim da se toga suzdržite ubuduće.
Da li još neko želi reč? Narodna poslanica Vjerica Radeta želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo Čomić, možda se niko nikoga ne plaši i na ministra niko nema nikakvu primedbu. On je svih ovih devet godina idealan ministar, ali vi nemojte da zamenjujete teze zbog javnosti Srbije. Nije osnovni problem da li se Tomica Milosavljević plaši susreta sa narodnim poslanicima i nije nikakav problem da to narodni poslanik kaže. Ne mislimo mi nikoga fizički …

Jeste, narodna poslanice. Upozorila sam vas da to ne činite. To je povreda člana Poslovnika koji propisuje način ophođenja prema licima koji su učesnici na sednici Skupštine. Sada vas drugi put upozoravam.
Ne možete izricati stav da je nekome izrečena pretnja i da se bilo ko bilo koga ovde plaši. Molim vas da vodite računa o izrečenoj javnoj reči.
Nastavite, ovih 12 sekundi će vam biti produženo.

Gospođo Čomić, najpre, gospodin Tomica Milosavljević nije učesnik u radu ovog parlamenta i mislim da je to svima jasno. Drugo, niko njemu nije pretio i nemojte da takve insinuacije u odnosu na poslanike SRS izričete.
Govorimo - da li se plaši stručne komunikacije između gospodina Momčilova i njega.
Drugo sam htela da kažem. Na osnovu člana 195 – pravo i dužnost predstavljanja Vlade u Narodnoj skupštini prilikom razmatranja svih pitanja iz njene nadležnosti ima predsednik Vlade. U drugom stavu se kaže – Vlada određuje članove koji je predstavljaju po pojedinim pitanjima itd. To nije sporno.
Vašem raspravom od dva-tri minuta sa tog mesta pokušavate da javnost Srbije obmanete tako što objašnjavate kako je ovo sve u skladu sa Poslovnikom, kako radimo u skladu sa Poslovnikom. Ne radimo, radimo već 43 minuta bez prisustva predstavnika Vlade. Prošlo je dvadesetak amandmana u međuvremenu. Možda bi ih ministar pola prihvatio.

Dva minuta. Zahvaljujem.
Primedbe koje ističete odnose se na to da želite da kažete da je povređen neki član Poslovnika. Tvrdim vam da nije. Želite da iskažete svoje nezadovoljstvo što trenutno nijedan ovlašćeni predstavnik nije fizički prisutan u sali. To nijednim članom Poslovnika nije definisano.
Zato sam vam objasnila da svaki predstavnik predlagača, pa i ministar koji je ovlašćen, ima pravo na kraće i duže pauze. Izuzetak potpunog sedenja i prisustva svo vreme sednice bio je ministar Nebojša Bradić i nijedan drugi.

Uvažena predsedavajuća, da se nešto razumemo, reklamiram član 104. i 27. Imputirate mi da kršim Poslovnik. Uvažena gospođo, činjenicama i argumentima, na osnovu prethodnih događanja u toku rasprave koja je vođena u ovom parlamentu, iznosim svoje stavove.
Ako dozvolite, ja sam misleći čovek. Ako vi meni zabranjujete da mislim, nikoga ne vređam, jednostavno konstatujem da je ministar koji se nalazi na čelu jednog važnog resora, a pusti u Skupštinu pet važnih sistemskih zakona, dužan da bude prisutan. To je najmanje. Možda vi mislite drugačije. Nemam ništa protiv, ali imam pravo da taj svoj stav iznesem.
Ovo što pokušavate da kažete da se ponašam nedolično, nemojte da radite. Nema potrebe. Možda ne razumete ove zakone. Govorite da je trenutno. Ovaj trenutak traje 45 minuta. Da je trenutak i mi razumemo, ima čovek fiziološke potrebe, zdravstvene probleme i to je u redu. Ali, ovo traje, gospođo.
Što je još strašnije, kada dođe zamena gospodinu Duliću, koji je otputovao, koji je na putu, onda ćemo imati situaciju potpuno nekompetentne ovlašćene osobe i opet je moja dužnost da to kažem. Možete misliti da je gospodin Čiplić ekspert za pitanja medicine, nemam ništa protiv i neću kazati da time kršite Poslovnik, neće mi pasti na pamet.
Znate, gospođo Čomić, postoji jedna izreka u srpskom narodu – valja naučiti ćutati da bi se znalo govoriti.

Narodni poslaniče, nema povrede člana 104. i uputiću vas na stenogram i čitanje onog što ste izrekli kada sam vas upozorila da ne možete da pretite nikome, da se neko plaši i da je to kršenje Poslovnika, pošto je to opisivanje tuđeg emocionalnog stanja.
Nisam vam imputirala ništa. Rekla sam vam da ne možete da kršite Poslovnik, sa upozorenjem.
Ako smatrate da je neki ministar nekompetentan, to je vaše pravo i to možete da iskažete kad god želite, ali ne možete u okviru traženja povrede Poslovnika, člana 104, zloupotrebljavati pravo. To ste trenutno učinili, kao što inače na traženje reči na osnovu člana 100. sasvim prirodno poslanici pokušavaju da zloupotrebe pravo koje im je dato.
Narodna poslanica Vjerica Radeta želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Javljam se na osnovu člana 27. stav 1. tačka 3. Molim vas, gospođo Čomić, da meni ovako pravnički neukoj objasnite u kom članu našeg Poslovnika piše da svaki ministar ima pravo da u toku dana duže ili kraće bude odustan sa sednice, to ste rekli malopre, kao ovlašćeni predstavnik. Najlepše vas molim da naučim od vas. Hvala.

Naravno da ne piše u Poslovniku, kao što ne piše ni da mora da sedi sve vreme koliko traje sednica. Govorim o praksi.
Molim vas da pročitate stenogram o toku razmene objašnjenja koje sam dužna da dam i vaših isticanja primedbi Poslovnika.
Dešavaju se previdi, prosto da kredibilno argumentujem da vam se previdi dešavaju. Podsetiću vas na situaciju od pre neki dan kada ste tvrdili da ste dobili reč tražeći repliku. Uvidom u stenogram se jasno vidi da niste u pravu.
Praksa je da predsedavajući ne traži izvinjenje i praksa je da predsedavajući ne upućuje narodnog poslanika na pažljivo čitanje Poslovnika, jer je praksa da se tok sednice odvija u duhu dobrog dijaloga. Kada kažem da je Vlada ispunila sve svoje Poslovnikom predviđene obaveze o imenovanju i obaveštavanju Narodne skupštine o ovlašćenim predstavnicima, to je učinjeno.
Ponašanje ministra je na raspolaganje za komentar svim narodnim poslanicima dokle god narodni poslanici to rade u okviru propisanog Poslovnikom Narodne skupštine.
Narodni poslanik Žarko Korać, želi reč. Izvolite.

Poštovano gospođo potpredsednice, iskoristio bih vreme kao ovlašćeni predstavnik.
(Vjerica Radeta: Javila sam se po Poslovniku.)
Samo bih hteo da kažem ...
(Predsedavajuća: Narodni poslanik Žarko Korać ima reč, izvolite.)
Samo sam hteo da kažem da primedbe moje su se ticale interesa svih građana Srbije. Radi se o važnim zakonima koji regulišu bar četiri od ovih zakona i regulišu vrlo važne oblasti. Prvi je načelan i uopšten, a ostala četiri su vrlo važna.
Zaista da se radi o jednoj veoma specifičnoj oblasti i da budemo mi načisto, ovde se radi o zakonima iz oblasti zdravstva koji traže i stručnu raspravu. Svi poslanici imaju potpuno jednaka prava da raspravljaju i da zaista, a poštujem državnog sekretara, ovde govorimo o političkoj raspravi. Zaista jeste neobično da prvo nemamo resornog ministra, pa onda dođe ministar koji je lekar po struci, a nije resorni, a onda on ode i sada je predložen koji nije ni lekar, niti se bavi resorom.
On ima neke dodirne tačke, moralna i etička pitanja presađivanja organa, veštačke oplodnje. To jeste jedna situacija koja stavlja građane Srbije u neravnopravan položaj, jer mi iznosimo amandmane, mi govorimo o zakonu, a praktično nema nikog da nam odgovori.
Građani Srbije imaju pravo da znaju, kad je ministarstvo predložilo zakone poslanici imaju pravo da onda očekuju da to ministarstvo, odnosno ovlašćeni predstavnici, a u ovom slučaju bi trebalo da bude ministar zdravlja, odgovori ili da svoje mišljenje, negativno, pozitivno, i da kaže šta misli.
Inače, mi govorimo praktično prazno i mi nemamo nikakav odgovor na ono o čemu govorimo.
Jeste ipak jedna neobična situacija da se iz čitavog seta amandmana koji su dati, ponavljam, drugi put to kažem, usvoje dva amandmana koje je postavila njegova stranka G17 plus. To je stvarno pomalo jedinstveno, ili su naši amandmani toliko loši ili su zakoni toliko savršeni. To pokazuje jedan stav koji nije dobar. To nije dobar stav.
Ko god da je ministar zdravlja, od SRS pa dalje, ipak ću, što kažu, bona fides su govorili Rimljani, u dobroj nameri pročitati zakon, pa da vidim šta piše u zakoni, pa ću se ili složiti ili ne. Tako da za mene je ovo primer, kad je čovek ovlašćeni predstavnik, on je dužan da sedi u ovoj sali, zato što on brani interese Vlade.
Znate šta, lepo je biti ministar da vam to piše u biografiji. Sedeo sam u sali kao potpredsednik vlade i najcrnje uvrede na svoj račun slušao od mojih sad kolega s leve strane, pa sam sedeo, jer to je posao za koji moram da se naviknem da radim. Neko me kritikuje, neko kaže ovo, neko kaže ono, ali to je moja dužnost da sedim, da saslušam i branim ono što sam predložio. Moram da kažem da ono što se meni ne dopada ovakav način rada, kaže se, Skupština je neefikasna, ovo su kardinalno važni zakoni i mi nemamo nikog od strane Vlade da nam odgovori na ta pitanja i to nije u redu.
Samo još ovo, naveo sam primer drugog ministra iz te iste vlade koji je sedeo ceo dan, sedeo je strpljivo, čovek je izašao možda dva-tri puta na dva minuta i vrlo korektno odgovarao poslanicima na njihove primedbe. Iako je to stranka koja nije meni nimalo bliska, ali moram reći da se taj čovek tu korektno ponašao i pokazao je kako taj posao treba raditi. Toliko.
Iskoristio sam na čudan način možda deo vremena koji je predviđen meni kao ovlašćenom predstavniku, ali moram da kaže da mi se taj način rada ne dopada i mislim da građani Srbije ovde najviše gube, i svi mi ,i svi smo mi građani Srbije.
Voleo bih da mi resorni ministar odgovori na neka važna pitanja ovde, videćete tek će doći pitanja na neka od ovih zakona. Na kraju krajeva, usvojićemo zakone koji ne valjaju ili im možda nešto fali, pa ćemo posle trljati glavu šta smo uradili. Nije to dobar način.
Za sam kraj još ovo da kažem, mi ćemo se založiti kao poslanička grupa da u sledećem poslovniku o radu skupštine piše da se zakoni povlače iz procedure ako resorni ministar nije tu. Izvinite, ako ne može da prisustvuje, onda ne treba ni voditi raspravu o tome, odložite, povucite i kada on bude neka bude rad.