Narodna poslanica Vjerica Radeta želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Član 27. stav 1. tačka 2) je u pitanju. Gospođo Čomić, vi nažalost, moram najpre da priznam da ste me ipak malopre ubedili da sam malo bolji pravnik od vas. Vi, nažalost, koristite, rekla bih, zloupotrebljavate tu mogućnost što sedite pored tog dugmenceta gde možete narodnog poslanika da isključite kad god vi mislite da je to u skladu sa Poslovnikom, a to radite uglavnom mimo poslovnika.
Koristite vreme dok smo u direktnom prenosu da držite predavanja narodnim poslanicima iz opozicije da bi se stvorio nekakav utisak u javnosti i da bi se zamaglila činjenica, ovo što svi danas govorimo, da mi ovde raspravljamo neregularno i da ovo nije u skladu sa Poslovnikom.
Takođe ste, gospođo Čomić, zloupotrebili Poslovnik, ovaj član koji sam rekla, kad ste suprotno Poslovniku pričali o nekoj povredi Poslovnika koja se desila pre tri dana. Naravno, ako počnem sad o tome da pričam, vi ćete da me isključite, jer ćete reći da po Poslovniku ne možemo o tome da govorimo. Podneću prigovor itd., to je drugi deo priče i neću da vas izazovem da mi izreknete opomenu. Vi ste sami, malopre, u tom delu prekršili Poslovnik. Ni vi ne možete, vi ste narodni poslovnik, da govorite o povredi Poslovnika koja se desila ili nije desila pre tri dana.
Još samo jedno podsećanje, gospođo Čomić, opet vas podsećam na to da ministar mora da se ponaša kao i narodni poslanici koji učestvuju raspravi, da nigde ne piše da ministar može da bude odsutan koliko god hoće, ovaj put je skoro sat vremena je u pitanju. Na to vas gospođo Čomić obavezuje član 113. Poslovnika za koji ste vi glasali, a ja nisam.

Dva minuta. Zahvaljujem. Nema povrede člana 27. Obrazloženje koje ste dali nije u skladu sa opisom povrede koja bi eventualno nastala citiranom odredbom člana 27, niti ste u pravu kad kažete da govorim o povredi koja je nastala juče ili prethodnih dana.
Jasno sam kazala, i opet vas upućujem na stenogram, da u dokazu kredibiliteta i argumentacije da pažljivo pratim šta poslanici govore i šta u Poslovniku piše, navela da se već dogodio slučaj da sam bila u pravu kad sam govorila o primeni Poslovnika u situaciji kad ste vi isticali, vrlo argumentovano s vaše tačke gledišta, da ste dobili pravo na repliku, a ja tvrdila da niste.
Prilično teških reči, na ivici upotrebe i primene poslovnika, tom prilikom je izrečeno s vaše strane. To smatram pravom i obavezom svih nas da slušam i ono što je na ivici teških i neistinitih reči, i toga ima često. Zato nisam tražila izvinjenje za potpuno neumesne kvalifikacije koje su mi date samo zato što sam i tad i sad, kao što ću i ubuduće, striktno i strogo primenjivala Poslovnik Narodne skupštine.
Još jedanput, Vlada Republike Srbije je ispunila poslovničke obaveze o obaveštavanju Narodne skupštine ko je ovlašćeni predstavnik Vlade Republike Srbije. Ponašanje svakog pojedinog ministra i argumentacija koju on iznosi je na slobodu narodnim poslanicima da kvalifikuju kako god to oni žele dok poštuju Poslovnik.
Činjenica da nijedan ministar, o kome smo obavešteni da će biti, trenutno nije u sali, nije povreda Poslovnika. Molim vas da ne tražite pravo da govorite o povredi Poslovnika ilustrujući to da trenutno nijedan ministar nije u sali, nema poslovničke obaveze koja to obavezuje.
Narodni poslanik Paja Momčilov želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Naravno, nije povreda Poslovnika. Hoću da koristim jednostavno vreme poslaničke grupe i da se vratimo na temu. Uz to ne mogu a da ne konstatujem i da vam se zahvalim na širokogrudosti i na toleranciji koju iskazujete ovim svojom monolozima.
Samo bih želeo jednu stvar da vas zamolim i da ukažem, da vas podsetim da nije tačka dnevnog reda tumačenje Poslovnika, nego set od pet zakona. Dajte da raspravljamo o zakonima.

Narodni poslaniče, molim da me ne podsećate koja je tačka dnevnog reda, vrlo dobro znam, i član mora biti u primeni da poslanici govore o dnevnom redu. Vašim slobodnim izborom i vašim pravom da dobijete reč na osnovu člana 100. ovde se trenutno razgovara o povredi Poslovnika.
(Paja Momčilov, sa mesta: Ne, Gospođo Čomić…)
Molim da se u skladu sa članom 103, 104. i 101. vratite dnevnom redu. Izvolite, nastavite.

Gospo Čomić, vi stalno insistirate …

Ovih 12 sekundi koje sam iskoristila da bih vas prekinula, što mi je ovlašćenje na osnovu člana 103. i pojasnila zašto govorim o Poslovniku, naravno neće biti dodato na vreme vaše poslaničke grupe koje imate na raspolaganju.

Gospođo Čomić, molim vas, vi često kažete - konsultujte zapisnik. Pa, molim vas, konsultujte. Nisam tražio povredu Poslovnika. Tražim da trošim vreme poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
Ali, činim jedan uvod, samokritičan, i mojim kolegama skrećem pažnju da treba da se bavimo ovim, a ne da se bavimo nebitnim poslovima, da se ne bavimo problemima koji bi se svodili na to koliko đavola može da stane na vrh igle. A to je velika opasnost da uletimo u to i da se istroši na taj način vreme koje će ići na TV prenosu.
Elem, hoću samo da kažem šta smo mi pokušali da ukažemo u ovom zakonu, a izgleda da nismo uspeli. Ovo je uopšten zakon i liči na stručno-metodološko uputstvo. Naslov potpuno ne odgovara, on govori o transfuziološkoj delatnosti i isključuje davanje krvi, što je esencija, je l' tako, i smisao čitavog zakona, na veštački način je istrgnuto. To vama ne smeta. Ali, pazite, kada o hemovigilansi govorite, ona ne može bez davanja.
Ono što je jako opasno, ima 20 podzakonskih akata koji moraju da se donesu i koje ministar treba da donese. To je neviđena centralizacija, koncentracija moći u rukama ministra. Mi govorimo o decentralizaciji, mi govorimo o struci koja treba da bude glavna, ali ministar je ovde taj koji odlučuje o svemu, koji daje sve dozvole, koji daje sva uputstva, donosi ih.
Naravno, stvarno je smešno kada vi nama kažete da se ovim vrši harmonizacija sa pravom Evropske unije. Ne postoji pravo EU. Videli ste presudu u Karlsrueu suda Nemačke SR, pa oni koji znaju kako ona glasi, na sto i nešto stranica, sasvim jasno razumeju o čemu govorim.
Gospođo Čomić, stvarno mi ne možemo da se pomirimo kada nam neko kaže, recimo, ovakve rečenice kada izgovara. Evo, ja ću čitati, gubim vreme, samo da bi građani Srbije shvatili kako je pisan ovaj zakon – ovlašćena transfuziološka ustanova utvrđuje mere koje obezbeđuju da se krv i komponente krvi prikupljaju, testiraju, prerađuju, čuvaju, distribuiraju i izdaju na teritoriji Republike Srbije, na način koji omogućava praćenje krvi i komponenata od davaoca krvi do primaoca krvi i „obrtno“.
Ko će da mi objasni šta je to „obrtno od primaoca krvi“? Date primaocu krv, koju je primio i kako sada „obrtno“ ponovo vadimo krv ovome, pa vratimo onome ko je dao? To piše ovde. Mi se bunimo protiv toga. Vi branite, nemam ništa protiv, i kažite da vređam.
Dalje, gledajte ovu rečenicu u istom stavu, opet gubim vreme, ali moram – ovlašćena transfuziološka ustanova dužna je da obezbedi sistem za identifikaciju svakog pojedinačnog uzimanja krvi i svake pojedinačne jedinice krvi i komponente krvi, što omogućava potpuno praćenje krvi i komponente krvi od davaoca krvi do primaoca krvi ili komponente krvi.
Šta ovo znači? Pobogu, jeste li razumeli? Tražim da mi se objasni. Ovo srpski mozak ne razume. Znate, gospođo Čomić, nemam posebno visoko mišljenje o sebi. Mislim da sam prosečne inteligencije, a školu sam završio, ovu našu srpsku školu, je l' tako, kakva je-takva je, ovo gospođo Čomić ne razumem. Tražim odgovore na to. Vi meni kažete da sam zlonameran, da sam čovek koji je na granici da ljude vređa.
Izvinite, nisam. Jednostavno sam ponukan ovim što piše i mi zbog ovoga ne možemo da glasamo za ovo naopako i svega onoga što proistekne iz svega ovoga. Ne poštujete dobrovoljne davaoce krvi, ne poštujete principe davalaštva krvi, koje se zasniva na anonimnom, dobrovoljnom davalaštvu.
Više nije anonimno, mora rodbina da dođe da da krv, znači princip Svetske zdravstvene organizacije ste potrli ovim rešenjima i nemate 4% davalaca – to je rezultat ovih rešenja koja nudi ovaj zakon, koji je neodređen i loš.
Prema tome, mi ne možemo da glasamo za njega.

Da li ste koristili vreme ovlašćenog predstavnika ili poslaničke grupe? Od poslaničke grupe, pet minuta i 35 sekundi, a pet minuta zbog toga što sam vas prekidala.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić. Izvolite.

Prijavljivao sam povredu Poslovnika, ali vi ne vodite sednice po Poslovniku. Kada vas je gospodin Momčilov obavestio da želi da govori o tački dnevnog reda, trebalo je da me pitate zašto tražim reč. Sada biste mogli čak da mi kažete da nemam pravo da vam ukažem na vašu povredu Poslovnika, pošto nije neposredno, već je bio jedan govornih između.
Želim da reagujem na to što ste rekli da ministar ne mora da prisustvuje sednicama i da je stvar narodnih poslanika da procene ministra na osnovu toga kako se on ponaša na sednici Narodne skupštine.
Podsećam vas na član 87. Poslovnika, koji kaže – na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove. Sednici Narodne skupštine mogu, na poziv predsednika, da prisustvuju delegacije, šefovi stranih država…
Dakle, na ovoj našoj sednici učestvuje ovlašćeni predstavnik predlagača zakona. Ova sednica je nekakva korelacija između Vlade i narodnih poslanika. Vlada je predložila zakon. Taj zakon ovde obrazlaže, brani, sluša naše sugestije, primedbe ili pohvale ovlašćeni predstavnik Vlade. Ova rasprava ima smisla samo onda kada predstavnik Vlade može da čuje šta mi to imamo da kažemo o Predlogu zakona.
Inače, uopšte nema smisla rasprava o zakonu kojoj ne prisustvuje onaj ko treba da odluči šta od toga može da prihvati, a šta ne. Onda mi ovde samo mlatimo praznu slamu, gospođo Čomić. Nema sednice bez poslanika i nema sednice bez predstavnika predlagača zakona, oboje moraju ovde da budu zastupljeni.
Kome mi ovo sada – vama, jeste li vi predstavnik predlagača? Nekada se ponašate baš kao predstavnik Vlade, ali vi stada niste predstavnik Vlade. Nisu ni ova gospoda koja pomažu ministru.