Nastavljam da koristim vreme svoje poslaničke grupe namenjeno za raspravu u pojedinostima. Zahvaljujem.
Očigledno je da debata o pravu žene na pristup lečenju neplodnosti postupcima BMPO pokreće i druge teme i slažem se da čitav spisak tih drugih tema treba da bude predmet naših debata po pojedinim zakonima. Želim da bude potpuno jasno o čemu pričamo.
Kada imamo zdrav par, koji je zdrav u najboljem smislu te reči, i želi potomstvo i dobija potomstvo, ne plete se država, osim u obavezama koje ima prema novorođenom detetu, prema majci u trudnoći i u postporođajnom periodu. Dakle, država ne može da se petlja u to da li ste spremni ili sposobni da imate dete, ako ste punoletni i ako ste po zakonu u volji da imate dete.
Međutim, nažalost kada to nije slučaj, onda morate da imate regulaciju. Kakvu regulaciju? To ide od spektra, svako može da ima slobodan pristup lečenju neplodnosti postupcima BMPO, kroz različite složenije procedure, do najkomplikovanijih mogućih, koje će u suštini onemogućiti pravo. I vi i ja se slažemo da smo skloni najjednostavnijim mogućim procedurama.
Sa željom da zaista shvatite ovo kao šalu, predložiću da bi bilo dobro da se mnogo očeva i majki negde testira pre nego što dobiju decu, koliko god to zvučalo strašno, i zaista je šala i zaista je daleko od toga da ima ikakvog smisla regulisati takvu stvar. Svi mi podrazumevamo da umemo da imamo decu i da umemo da ih odgajamo. Država se u to ne petlja. Što bi rekao Duško Radović - kad država počne da ti se petlja u brak, onda maneš brak, kao što je i rekao - kad nađete nekog ko ume da voli, taj bi trebalo da radi samo to i ništa više.
Ova oblast prosto izmiče iz onoga što mi pretpostavljamo da su naša podeljena znanja i obaveze prema podizanju potomstva. Mi ne polazimo od toga da ćemo biti loši roditelji, mi ne polazimo od toga da nećemo dobiti zdravu decu. Naprotiv, mi polazimo od toga da će naša bračna, vanbračna, kakva god zajednica, povremena, stalna, biti uspešna, puna sreće, harmonije i ljubavi, da ćemo imati potomstvo, koje ćemo uspeti da osposobimo za život, i to se uređuje zakonom minimalno i to onda kad prestane da funkcioniše.
Pitanja koja su se ovde javljala - šta je vanbračna zajednica, šta znači biti partner ili ne, sve je regulisano Porodičnim zakonom. Hajmo da menjamo Porodični zakon, ako smatramo da te odredbe nisu dobre.
Bilo je velike rasprave i o Porodičnom zakonu onda kada smo ga donosili. Podržavala sam amandman koleginice Anite Beretić, koji je glasio i sada glasi tako član 5. Porodičnog zakona - žena slobodno odlučuje o rađanju.
Bilo je burnih rasprava o raznim odredbama Porodičnog zakona, jer posle Ustava, Porodični zakon je jedini zakon koji se odnosi na sve članove društva.
Ovaj zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja odnosi se na jedan ranjiv deo našeg društva. Odnosi se na žene i muškarce koji nemaju drugog načina da legalno dođu do potomstva, da legitimno i legalno dođu do potomstva, osim da mi, zakonodavac, tu oblast uredimo na najbolji mogući način.
Da li smo je uredili na najbolji mogući način? Ne želim da se ponavljam, ali da kažem čvrsto obećanje predstavnicima Ministarstva, biće propitivani mesečno jedared da se vidi kako se primenjuje ovaj zakon. Zato što je to dobro po Ministarstvo zdravlja, dobro je po Skupštinu da bude informisana o tome šta se dešava, a najbolje je po one koji su zainteresovani za odredbe ovog zakona, zbog toga što tek treba informisati sve zainteresovane kome Predlog zakona o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, jednom kad bude usvojen, može pomoći.
Država se „petlja“ i u usvajanje, i u hraniteljstvo, i u brigu o nezbrinutoj deci, i u brigu o onima koji nemaju koga da o njima brine, bez obzira u kom su uzrastu. Država se petlja u te socijalne odnose. Da li se petlja na najbolji mogući način? Ne mogu to da znam dok ne bude ovakvih rasprava mnogo više u Narodnoj skupštini. Zbog toga je kontrola primene ovog zakona neverovatno važna.
Ponavljam na kraju, neverovatno je dobra vest, ali za mene lično, vest koja se graniči sa ivicom ponosa na skup ljudi koji ima mandate u Narodnoj skupštini, da mi nemamo spora oko osnovnih ljudskih, ženskih prava. Deklarativno-deklarativno, kroz odredbe, možemo da se sporimo.
Za razliku od drugih parlamenata koji teškom mukom donose ovakve zakone i na primedbe da u susednoj zemlji Ustavni sud odlučuje, hvala. Ne, hvala. Mi želimo da o ovakvom zakonu odlučuje Narodna skupština Republike Srbije i to tako da bude u skladu sa Ustavom.
To smatramo mnogo boljim nego da Ustavni sud procenjuje da li smo nešto uradili kako treba ili nismo uradili kako treba. Zahvaljujući, naravno, svima nama koji sedimo u ovoj skupštini, uopšte nijednog trenutka ne govorim samo o poslanicima vladajuće većine ili stranaka vladajuće većine.
