Od vremena na raspolaganju ovlašćenom predstavniku iskorišćeno je tri minuta i 45 sekundi. Reč ima ministar Čiplić.

Više sam nego zadovoljan što ćemo da one najdelikatnije, najspornije  tačke ovog zakona raspravimo na samom početku, pa očekujem da ćemo kasnije ići i lakše i brže i da ćemo otkloniti nedoumice koje eventualno postoje.
Naime, setio sam se da je glavna primedba oko neustavnosti, ili najveće neustavnosti, a kažem da nisam nikada čuo toliko ocena neustavnosti, koliko ovde, a najmanje sam ih čuo u Ustavnom sudu od sudija. Mnogo smo se suzdržavali od toga da procenimo i da kažemo da nešto jeste protivustavno.
Ako se sećate, prošle nedelje je bila ona rasprava, a tu sada imamo vezano za primedbu da nisam odgovorio, ali čisto ličnom omaškom, oko toga da li pismeno izjašnjavanje nekoga, kao pismena izjava prilikom kandidovanja, jeste nešto što je prihvatljivo ili ne, tj. da ako se neko izjasni, pa je citiran član 47. stav 2, o tome kojoj nacionalnoj manjini pripada, odnosno šta je njegova nacionalna pripadnost, da se time krši Ustav.
S obzirom da me je to zaintrigiralo i pogledao sam stenografske beleške, da, to je zaista tako, ali sve stoji kao odgovor u prvom stavu ovog člana 47. koji kaže da je izražavanje nacionalne pripadnosti slobodno. Ako neko hoće, on će to i da učini, a ako neko neće, neće ga učiniti.
Još jedna stvar, to je naprosto pretpostavka da bi neko koristio ustavna prava na mere afirmativne akcije, dakle, da bi koristio ustavne garancije koje se tiču manjina. On mora da kaže da je manjina. Ne može anonimno da ih koristi.
Zašto je ova pismena potvrda? Imali smo u vidu praksu koja se pojavljivala u zemljama u okruženju koje imaju nacionalne savete, u Mađarskoj i Hrvatskoj. Ukoliko ova sloboda bude preširoko postavljena, pa samo usmeno priznanje nekoga može biti dovoljno uverenje, ali se dešavalo da se pripadnici jedne nacionalne manjine izjasne usmeno kao pripadnici druge nacionalne manjine i osvoje njihov, naprosto zbog većeg broja, nacionalni savet.
S obzirom da je reč o slobodi da se neko smatra pripadnikom određene nacionalne manjine i granice koju mora da postavi država, ali ta granica ne sme biti jaka da sloboda ne bi bila ugrožena, naprosto, granica koja podrazumeva da nacionalni savet bude autentičan, morali smo da uzmemo pismenu izjavu, da predvidimo pismenu izjavu da on pripada toj nacionalnoj manjini, da se ne bi pojavljivao kao potpisnik ili kao kandidat za izbore u drugom nacionalnom savetu ili da se ne bi prijavljivao na poseban birački spisak.
To je minimalna pretpostavka koju smo prihvatili, a da pri tome nismo išli u ona rešenja koja postoje u okruženju, a koja zahtevaju potvrdu da neko jeste ili nije ono za šta se smatra. To su ključne argumentacije. Ono što je veoma bitno, naša je pretpostavka, o tome možemo pričati kasnije, da će najveća finansijska sredstva, po prirodi stvari, ići sada za izbore, koji svakako slede, jer su već, bogami, dve godine izvan mandata, skoro tri godine izvan mandata jer nije bilo zakona.
Funkcionisanje, ovako kako je bilo do sada, ne menja se ništa, ni u veličini, ni u strukturi nacionalnog saveta, pošto se nije promenila ni brojčanost neke nacionalne manjine. Dakle, za funkcionisanje, pošto su manje-više u zakonu predviđene sve one nadležnosti koje su i do sada radili, finansijska sredstva neće biti potrebno izdvojiti više nego što je do sada, ali je činjenica, to je obezbeđenje jedne slobode, da slede izbori za nacionalne savete po proteku zakonom utvrđenih rokova i da će te troškove svakako Republika Srbija snositi.

Reč ima gospođa Vesna Pešić.

Htela sam da kažem da bi zaista trebalo da pređemo na efikasan rad po članovima. Zaista, ova rasprava je dobila vrlo široke i filozofske dimenzije. Jedino što smo mi hteli da vam kažemo je da kada je reč o članu 70. prihvatite amandman koji je podnela Srpska radikalna stranka, LDP i da izbacite ovo – nacionalnih manjina, da bi smo oslobodili ovo o čemu pričamo, da može da učestvuje u savetu i onaj pripadnik manjine koji je pripadnik i neke druge političke stranke. Znači, da tu ne stavljate granicu.
Jednostavno ste to mogli prihvatiti, pogotovo kad smo dva puta čitali to obrazloženje, gde vi stavljate u sumnju da pripadnost nekoj drugoj političkoj partiji u Srbiji, Socijalističkoj, bilo kojoj drugoj, znači sabotažu manjine i kao da imamo nešto protiv manjina, kao da se mi ne zalažemo za njihova prava. Znači, da bi ste oslobodili nas takvog jednog obrazloženja, mogli ste prihvati i izbaciti to i cela ova rasprava bi bila potpuno nepotrebna. Zašto niste to prihvatili? Ponovo vas pozivam da to prihvatite.
Drugo, ovo što ste malopre navodili oko člana 101. za kandidature, za pismeno izjašnjavanje oko nacionalne pripadnosti. Vidite, čitava ova polemika, i ustavna, svetska i evropska, svetska kada je reč o UN, manjine raznih vrsta su diskriminisane grupe.
Cele ove rasprave i ovoga o čemu mi govorimo danas ne bi bilo da pojedine rase, pojedine religije, pojedini pripadnici etničkih manjina nisu bile diskriminisani.
Znači, to je poreklo toga. Moja intervencija je bila u sledećem, da neke manjine koje su diskriminisane, koje su slabe, mogu da koriste i pripadnike većine da budu njihovi borci protiv njihove diskriminacije. Tu se pozivam na istoriju čovečanstva.
Da li vi mislite da bi ikada mogao biti afroamerikanac, da kažemo crnac, izabran za predsednika SAD, da nisu u borbu za prava i ukidanje diskriminacije crnaca u Americi učestvovali belci? Da li su samo oni učestvovali u tome? Zamislite da je neko rezonovao kao vi i da kaže – ne, ne, ti si belac, ne možeš da učestvuješ za borbe za prava crnaca. Kako to?
Ili u južnoj Africi, veliki doprinos su bili zato što su radili protiv diskriminacije udruženo, i jedni i drugi. Zato sam rekla da neke upravo diskriminisane grupe ne moraju da koriste samo svoju energiju, svoje manjinske grupe, nego mogu da koriste i energiju boraca za ljudska prava te diskriminisane manjine.
Zbog toga ne mora da stoji, recimo – pripadnik sam te i te grupe kod kandidature. Ne mora da stoji. Zašto ste toliko striktni? Dozvolite da neka manjina koristi i većinske ljude u borbi za svoja prava, a znamo da takvih manjina u Srbiji još uvek ima i to su vrlo male intervencije koje se uklapaju u svetski trend. Ženska prava ne bi bila ostvarena da ne daju muškarci takođe podršku. Znači, mi se zajednički borimo i to bi moglo da bude otklonjeno.

Gospođo Pešić, vreme za vašu poslaničku grupu je iskorišćeno. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo, koliko duboko vi i vaša Vlada niste u pravu svedoči i jedan SMS koji sam dobio pre 20-ak minuta, a uputio mi ga je gospodin Zoran Stojanov, predsednik Opštinskog odbora SRS u Bosilegradu, inače Bugarin.
Kaže ovako – sve što ste rekli pre nekoliko minuta, rekao sam i ja 26. juna na konferenciji za štampu i 24. jula na lokalnoj skupštini. Ja sam u Bosilegradu istinski borac za prava bugarske nacionalne manjine, dok se nacionalni savet i ne čuje, a samo zgrće pare.
Dakle, kao što vidite, gospodine ministre, ko se bori za prava nacionalnih manjina, a ko se ne bori. To pitanje uopšte nije tako jednostavno kao što vama izgleda. Vi ste to maksimalno pojednostavili - za prava nacionalnih manjina imaju pravo da se bore samo političke stranke koje okupljaju pripadnike neke nacionalne manjine i za vas se tu ta stvar završava. Kao što vidite, to uopšte nije tačno.
Da vam dam jedan primer iz naše srpske tužne istorije. Čuli ste sigurno za tog čoveka, bio je Mađar i po njemu se jedna ulica zove u Novom Sadu, Bajči Žilinskog. Poslanik u mađarskom parlamentu koji je javno imao hrabrosti da progovori, da ustane u odbranu prava srpskog naroda u januaru 1942. godine kada su mađarski fašisti bacali pod led u Dunav kod Novog Sada Srbe u onoj zloglasnoj raciji.
U odbranu Srba ustao je jedan mađarski poslanik i zaslužio da se po njemu naziva jedna ulica u Novom Sadu. Znate šta je uradio predsednik Vlade Mađarske, Pal Teleki? Isto protestovao protiv ubistva Srba, ubili ga mađarski fašisti u decembru 1944. godine. Imali ste opet neke Srbe koji su u vreme NATO agresije pozivali - ma samo udrite po Srbiji, što više NATO bombi padne, pre će da padne Slobodan Milošević. Kao što vidite, stvar uopšte nije tako jednostavna.
Drugo, vi ste nama ovde citirali Ustav Republike Srbije, član 75. stav 3 - radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete. To je u redu.
Ali, kakve veze gospodine ministre, odredba člana 75. ima sa vašim obrazloženjem da ne postoji garancija da će nakon izbora za nacionalne savete kandidati drugih političkih organizacija, koje nemaju nacionalni predznak, odgovorno i iskusno pristupiti očuvanju, unapređenju i zaštiti nacionalnih manjina, ako moraju da postupaju u skladu sa statutom i programom stranke koja ih je kandidovala, a u kojima se i ne spominju prava nacionalnih manjina?
Kažem vam, mogu da kažem u ime SRS, neka kažu poslanici drugih političkih stranaka u ime svojih stranaka, tvrdim da ovo nije tačno. U programu SRS se spominju prava pripadnika nacionalnih manjina i mi ovo doživljavamo kao jednu uvredu na račun SRS.
Dakle, nema Vlada Srbije pravo da kaže da se za prava pripadnika nacionalnih manjina bore samo političke stranke koje imaju manjinski predznak. Odakle vam to pravo? Ko je dao Vladi Srbije ekskluzivno pravo da kaže - ti se boriš za prava pripadnika nacionalnih manjina, a ti se ne boriš? Istorija vam pokazuje da se ponekad upravo pripadnici drugog naroda više bore za prava jedne nacionalne manjine, nego sam taj pripadnik nacionalne manjine.
Dakle, Ustav je jasan. Član 1. vašeg predloga zakona je jasan. Sada moram da se setim jedne latinske poslovice, kad su pitali lisicu zašto ne uđe u lavlju jazbinu, a ona kaže plaše me tragovi, zato što vidim da životinje samo ulaze u jednom pravcu, niko iz jazbine ne izlazi.
Tako mene plaše vaši tragovi u obrazloženju vašeg zakona. Sam zakon, sam po sebi i nije tako loš, ali obrazloženje je katastrofalno. Iz obrazloženja se u stvari vidi, posebno iz obrazloženja amandmana šta je Vlada htela, da ispolitizuje nacionalne manjine i da od nacionalnih manjina, na kraju svih krajeva, napravi rezervoar glasova za vladajuće partije, pre svega za DS, kad dođe vreme izbora. To je suština cele priče.

Reč ima gospodin Velimir Ilić.

Poštovana gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, meni je jako žao što jedan ovakav zakon dolazi u parlament najavljen na velika vrata i kada smo  videli taj zakon, videli smo da je to u stvari šarena laža.
Muka je svima više slušati dodvoravanje vladajuće koalicije i njenih najodgovornijih ljudi svima od kojih im zavisi ova vlada i opstanak vlade, a posebno dodvoravanje nacionalnim manjinama. Toliko je tih dodvoračkih nekako i zakona, i ugovora, i dogovora i svega, da je čoveku prosto muka da to posmatra.
Koliko pojedini ljudi iz Vlade padaju nisko, koliko sebe degradiraju i obećavaju sve i svašta samo da bi neki mesec produžili vlast jedne vlade koja je krajnje nesposobna i koja nema rešenje za one probleme koji život znače. Donosi neke zakone koji tobože obećavaju sve i svašta.
Meni nije čudno za ministra, čuo sam da ste vi završili srednju medicinsku školu, pa postali ste posle i pravnik i tako u tom bućkurišu se niste snašli kao pravnik da ovo shvatite, čim tako govorite i komentarišete da kršenje Ustava to nije tako baš toliko bitno.
Ne znam, možda su me slagali, ali rekli su mi da ste vi bili odlična medicinska sestra, pa ste posle napredovali i krenuli ka pravima.
Da li je to tačno ili nije ne znam, ali to su mi ljudi iz vaše koalicije rekli. Nije ni čudo, zato i branite one medicinske zakone. Ali, dobro, nećemo o tome.
Jedna stvar je vrlo interesantna. Vi se toliko dodvoravate, obećavate ljudima u tom nacionalnom savetu da bi vam dali glas, da bi iz neke stranke istrgli poslanika da dobijete još jedan glas više. Pa mu kažete - biće u nacionalnom savetu.
Tako se dodvoravate pojedinim političarima, poslanicima iz nacionalnih manjina, a pitanje je jednostavno - kako živi narod nacionalnih manjina?
Kako žive Srbi u sopstvenoj državi Srbiji? Ko će njih da zaštiti? Kako žive Srbi u zemljama u okruženju? Uzmimo samo primer Srba na Kosovu.
Znate li da oni nemaju slobodu kretanja, gospodine ministre? Da ne možete tamo da prošetate do prodavnice, dete do škole, da odete na njivu, da obradite zemlju?
Da li ste vi negde na nekom skupu tražili da vidite kako ti ljudi tamo žive, kakva su njihova prava, da mesecima nemaju struje, nemaju posla, nemaju od čega da plate struju? Zašto? Nema tehnike da se Srbin zaposli na Kosovu i u pojedinim drugim republikama. U Crnoj Gori Srbin u Vladi Republike Crne Gore ne može da bude portir, ako ne potpišete lojalnost Đukanoviću ne možete biti policajac, vojno lice, ništa. A ovde, Crnogorci se razbaškarili, uživaju, lepo žive, u Srbiji ih niko i ne pita. Imamo i Crnogorca za predsednika države, njegov tata je predsednik Udruženja Crnogoraca u Srbiji. Mi stalno donosimo neke zakone da bi štitili tobože nekog zakonski.
Narod u Srbiji je jedan tolerantan narod. Nikada nije bilo problema sa nacionalnim manjinama i neće ni biti. Ali, zaštitimo građane i srpske nacionalnosti i sve ostale, i Mađare, i Bošnjake, da bolje žive.
Gospodine ministre, vi možete doneti nacionalni savet, udomiti ovde dva-tri čoveka, uvažiti dva-tri lidera političke partije, dva-tri poslanika koji će glasatu za vašu nesposobnu vladu. Ali, kako živi narod u Tutinu? Kako živi u Sjenici? Kako živi na Pešteru? Kako živi u Pomoravlju, u Šumadiji? Loše, gospodine ministre.
Kako živi seljak širom Srbije? Kako živi Mađar u Vojvodini sa cenom pšenice od 9 dinara? Loše, ne može da preživi. Kako živi onaj proizvođač mleka, bez obzira koje je nacionalnosti? Loše, jer ste dozvolili da se uveze mleko u prahu, jer ste dozvolili tajkunima da zagospodare tržištem, da ucenjuju, da proizvođači konditorskih proizvoda budu ucenjeni itd.
Prema tome, vi bežite od onih pravih zakona koji život znače i skrećete uvek temu na neke tobože važne zakone. Mi ćemo usvojiti važne zakone da poštujemo neke međunarodne obaveze, bežimo ispred Evrope, pobegli smo tri koplja ispred Evrope u njihovom zakonodavstvu što se tiče nacionalnih manjina.
Pitamo vas - ko ovde dobro živi? Lažovi, prevaranti i raznorazni koji obećavaju sve i svašta, i brzo se obogate i onda rade neke prljave poslove, koji su ojadili ovu državu u privatizaciji, koji prodaju danas tuđu imovinu, i vi sada hoćete da ozakonite, ova vlada, da to bude regularno, a posle ćete da vratite imovinu koju ste prodali, otuđili itd, a nećete danas da je vratite, kada je to moguće. Da ne nabrajam više.
Znači, vi skrećete temu sa običnih životnih problema. Sada se skreće tema, tobože duvanska mafija Mila Đukanovića hoće da ugrozi predsednika Srbije, i mi smo svi zabrinuti, to je vrlo važno. A on je do juče bio kod Mila, vodio mu i kampanju za izbore. Oni su prijatelji. Ne možemo sada reći da tu ima nekih problema i sad mi tobože, običan narod, treba da sedi i da drhtimo, joj, predsedniče, ne izlazite napolje, nemoj nešto da ti se dogodi, daj da te blindiramo, u neku kutiju sakrijemo itd.
Molim vas lepo, ovo su teme koje život znače i dosta je manipulisanja javnošću. Ne mogu ovu vladu da vode propali muzičari iz Idola. Oni vode lep marketinški potez. Mislite da Vlada na osnovu tog marketinga može da funkcioniše. Vi mislite da Šaper i Krstić mogu lepo da izmišljaju afere, da pričaju, da govore, da medije uzimaju.
Kažete, konsultovali ste sudije, pa te sudije je postavio predsednik Srbije. On ih je imenovao, pa ako nešto kažu protiv biće promenjeni opet, doći će neki drugi. Poslušnici prolaze i sve se stavlja u funkciju stranaka i stranačke discipline.
Zato nema svrhe donositi više ovakve zakone na brzinu, na noćnim sednicama, subotom, nedeljom. Samo izlazimo i kažemo 200 zakona, ljudi, još sto.
Opozicija je ljubomorna što ovoliko zakona usvajamo. Pa, koji zakon živi? Usvojili smo Zakon o bezbednosti saobraćaja. Da li se manje gine u Srbiji? Da li manje ima problema? Nema, gospodo.
Usvojili smo pravosudne zakone. Da li je ubrzan proces suđenja? Zašto ste dozvolili da pravosuđe dozvoli da onima koji su trebalo da budu osuđeni u aferi "Sartid" zastare postupci? Kako da ih oslobodimo? Svima zastarelo. Tobože sudije nisu imale vremena, mnogo su bile prezauzete, a kada nešto treba odmah u proceduru stavljaju, naravno, kada je to interes vladajuće koalicije. Prema tome, sve se ovde partijski posmatra. Vi pokušavate da s nizom zakona pričate javnosti šarenu lažu o bahatom ponašanju tobože poslanika, o tome da se u parlamentu događaju neke čudne stvari, opozicija neće da poštuje, da sluša, nije poslušna. Zamislite, postavljaju nezgodna pitanja.
Zamislite kada dođe jedan Cvetković, koji je bio tata privatizacije "Sartida", da ne pričam i o ostalim privatizacijama, duvanske industrije i svega toga, i kada mu postavite takvo nezgodno pitanje, kako to sme da se dogodi, morate to medijski da promenite, da zaštitite Dinkića, da ne sme niko da ga pita – ej, bre, momak, ti obeća tamo nešto, obećao si neke akcije, obećao si hiljadu stvari, šta to radiš sa Fijatom, da li je to tvoja privatna prćija?
Otkud iz budžeta od ovog jadnog naroda koji izdvaja iz svojih gladnih usta i plaća dažbine, sada se vrše subvencije punta? Ko je to još u svetu usvojio da strani auto, koji se sto posto napolju proizvodi, bude subvencionisan od budžeta jedne republike? To je van svih normi. Kršite Ustav, izvršili ste državni udar.
Vi ste sa jednog parlamentarnog sistema potpuno prešli u predsednički sistem. O svemu se pita predsednik i za sve. On priča o koridorima, priča o zaduženjima, o kamatama. Što ne dođoste ovde o zaduženju od tri milijardi evra kod MMF-a, što ne pitaste poslanike ko vrši kontrolu potrošnje tih sredstava, kako se dele, po čijem nalogu?
I ja sam pre neki dan razgovarao sa nekim ljudima koji tamo rade i razgovarao sam sto puta dok sam bio u Vladi. Da li znate šta pričaju? Pričaju da ih molite sada da Dinkiću daju jedan deo sredstava, da se tobože isplate akcije, jer će mnogo pozitivno to da odjekne u slučaju eventualnih izbora. Na tome se intenzivno radi, da se Srbija zaduži, da naša deca i unuci plaćaju kredite da bi ispunili neka Dinkićeva obećanja.
Pričaju o velikim investicija, o velikim zapošljavanjima, o blagostanju nacionalnih manjina. Pa, ne može ako Srbi loše žive, ako je trula ekonomija, ako je poljoprivreda razorena, uništena, ako je potpuno raspad sistema, ne može ni nacionalnim manjinama da bude dobro. Može da bude dobro nekoliko njihovih predstavnika, da se negde ušeme, da glasaju i to je sve.
Vi ćete trajati, sad da li neki mesec više ili manje, to je za narod najmanje bitno, jer nešto što je loše, što je trulo, mora brzo da se menja i da ode. Međutim, sada vodite veliku akciju, najvažniju akciju "Očistimo Srbiju".
To se toliko promoviše, to aktivisti, to čak i glumci, vidim i Nedu Arnerić, onu što je onako glasala. To se priča kako kupiti flaše. Molim vas, sve je to lepo i sve je to dobro, ali ovaj narod hoće običnu stvar, dolazi septembar, deca polaze u školu, da kupi cipele, patike, da se prehrani porodica, da kupi hleb, mleko, jogurt.
Zašto su nam deca ovoliko obolela? Zašto nema preventive? Evo, najavljuje se grip. Kako da prežive oni koji nisu pojeli mesečno kilo mesa? Nemaju od čega, nemaju plate. Od čega da se leče oni koji su izgubili socijalno i koji gube svakodnevno socijalno itd? To su važne teme koje treba podstaći i o njima razgovarati i rešavati, a ne samo ovde pričati i konstatovati i nabrajati.
Dokon pop i goveda krštava. Sada ste otišli da pravite nesvrstane. Sve ste probleme u Srbiji rešili i hoćete malo i svet da uobličite. Niko nas ni za šta ne smatra gde god se pojavimo. Dugujemo bogu i narodu.
Nemamo šta da izvezemo, sve živo uvozimo u ovu državu. Ništa nemamo kao naš proizvod, nacionalni brend, nacionalni proizvod, a hoćemo tobože mi sada iz dokonluka pravimo nesvrstane, da idemo, ono glumimo Tita, hoćemo da uđemo u istoriju, naši visoki funkcioneri da stanu u red itd. velikih istorijskih ličnosti.
Prema tome, nemojmo gubiti ovde više vreme. Dajte obične teme da razgovaramo i ne brinite vi da donosite neke zakone, srpski narod poštuje manjine i poštovaće uvek. Nemojte da nas branite od fašista i praviti antifašističke pokrete kada Srbija nikada nije bila fašistička država itd.
Prema tome, vaš je cilj opstanak na vlasti po svaku cenu. Vaš je cilj skrenuti temu sa lošeg života u Srbiji, sa velikih problema i jednostavno usvajati neke zakone, svi su važni zakoni. Svugde nam Evropa skida kapu. Evo, svi pozdravljaju što mi tako ubrzano donosimo zakone, a Srbija tone sve niže i niže. Sve su veći problemi.
Gospodine ministre, kako žive Srbi u Štrpcima, da li to znate? Da li ste nekad bili u Štrpcima ili ćete da odete? Kako žive u Gračanici? Kako žive u drugim mestima na Kosovu? Nećete o tome da raspravljate. Da li imate izveštaj o stanju Srba van Srbije, kakva su njihova prava, kako njih poštuju određene države? Nemojte više kršiti Ustav, zbog toga će neko debelo odgovarati. Nemojte kršiti skupštinske odluke, skupštinske rezolucije. Nemojte kršiti odluke koje ovaj parlament donosi i ništiti ih odlukama nekih saveta koje na brzinu pravite.
Ova Srbija mora jednom shvatiti da se sve krupne odluke moraju ovde doneti, uz velike rasprave u ovom parlamentu i uz prisustvo javnosti, a nikako na nekim ponoćnim sednicama, kada ovde kunja desetak narodnih poslanika na temperaturi koja je napolju 40 stepeni. Onda mislite da demokratizujete Srbiju?
Ne možete sa takvom demokratijom u Evropu. Povucite ovaj zakon o informisanju ako mislite da se približite Evropi. Oni vide da je ovo greška, da je jedna vlast bahata, koja samo gleda svoj opstanak po svaku cenu, a za narod baš ih briga.

Reč ima gospođa Marina Toman. Izvolite.

Koristim vreme ovlašćenog predstavnika.
Srpska radikalna stranka ne osporava Ustav. Ustav garantuje najviša moguća prava nacionalnim manjinama. Jedan čitav deo Ustava posvećen je ljudskim i manjinskim pravima i slobodama.
U tom smislu naša kritika nije usmerena ka Ustavu, odnosno ona je usmerena na ostvarivanje prava u praksi na način uređen ovim predlogom zakona. Ne osporavamo Ustav, već ostvarivanje tih prava u praksi na način uređen ovim zakonom.
S druge strane, moram da se osvrnem na neke vaše reči. Rekli ste da je to njihovo delo i njihova odgovornost.
Pošto nacionalne manjine pravo na samoupravu u oblasti kulture, obrazovanja ostvaruju biranjem nacionalnih saveta, da li to znači po vama da će sva odgovornost biti na nacionalnim savetima nacionalnih manjina?
Mi se ne slažemo sa tom konstatacijom, odgovornost će biti na državi. Znači, za sve stvari one negativne koje će ovaj zakon, odnosno Predlog zakona proizvesti u praksi biće odgovorna država odnosno Vlada kao predlagač ovog zakona.