Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković.

Poštovana predsednice, uvaženi članovi Ministarstva odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da danas raspravljamo o dva važna strateška dokumenta države Srbije, o Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategiji odbrane Republike Srbije. Ova dva akta uz već usvojen Strategijski pregled odbrane, koji je usvojila Vlada, predstavljaju sigurno tri najvažnija strateška dokumenta u ovom trenutku za Republiku Srbiju.
Ono što je kvalitet ovih strategija, po meni, jeste pre svega jedan multidisciplinarni pristup ovoj materiji, jedno dubinsko skeniranje postojećeg stanja i koordinate koje mi kao država, kao državni organi, imamo u budućnosti u pogledu nacionalne bezbednosti, u pogledu sistema odbrane. Dakle, Strategija predstavlja, na prvom mestu, procenu stanja izazova rizika i pretnji i ona je svojevrsna analiza postojećeg i globalnog i regionalnog stanja bezbednosti i u neposrednom okruženju i u širem okruženju i da kažem – u planetarnom kontekstu.
Interesantno je, s obzirom na to da smo mi na pragu druge decenije 21. veka, da neko pojam nacionalne strategije posmatra u jednom arhaičnom i prevaziđenom kontekstu, iz jednog vrednosnog sistema polovine 20. ili krajem 20. veka. U eri u kojoj živimo, u dinamičnom svetu gde se stvari i događaji menjaju na dnevnom nivou, bezbednost iz pretežno vojne sfere prelazi na druge oblasti društva i društvenog života, i na energetiku i na infrastrukturu, ima svoj socijalni aspekt, ima svoj ekološki aspekt.
Strategija nacionalne bezbednosti je važan dokument. Podsetiću da nisu sve zemlje usvojile ovakva dokumenta, mada, naravno, nacionalna bezbednost egzistira u svim pravnim porecima. Podsetiću da Bugarska koja je članica EU, članica NATO pakta, još nije usvojila strategiju nacionalne bezbednosti. Ruska Federacija je tek nedavno usvojila jedan sličan dokument. Ono što su ključne reči u Strategiji nacionalne bezbednosti, nije samo odbrana, to su na prvom mestu poštovanje ljudskih prava, ekonomski prosperitet, stabilnost, razvoj demokratije i vladavine prava i nesumnjivo proevropska spoljna politika Republike Srbije. Ako imamo konsenzus u našem društvu o bilo kom pitanju, to je sigurno jedan veliki stepen konsenzusa u našem društvu u smislu opredeljenja Srbije za evropske integracije i to je sigurno jedan ireverzibilan proces koji mi treba da ubrzamo, između ostalog i usvajanjem ovakvih strategija.
Naravno da je bezbednost ključna reč u Strategiji nacionalne bezbednosti, ali kažem, ona nema samo vojni aspekt, ima i sve ove druge aspekte koje sam nabrajao. Menjaju se vremena, menja se čitava konstelacija međunarodnih odnosa, tako da su izazovi, rizici, pretnje koje postoje u okruženju u regionu, koji postoje na našem kontinentu, a naravno i u celom svetu, drugačije i generisane i drugačijeg su karaktera od takvih rizika koji su postojali u nekom prethodnom periodu.
Zbog toga je važno da ovaj strateški dokument, a on i sadrži, zato što je rezultat jedne multidisciplinarne analize jednog takvog stručnog i kvalitetnog pristupa, procenu situacije, bezbednosne na prvom mestu, ali istovremeno on sadrži i smernice u smislu delovanja državnih organa, nevladinog sektora, građana, privrednih subjekata i to je, da kažem, nešto što daje jedan široki karakter u primeni ovog dokumenta.
On je najširi normativni okvir za buduće i zakonske projekte i podzakonske projekte, ali za jednu afirmativnu društvenu akciju koju moramo da sprovodimo svi. Dakle i zakonodavna, izvršna i sudska vlast. Kolege, narodni poslanici koji su govorili pre mene detaljno su analizirali i ne bih hteo da moja rasprava ide u jednom suvoparnom pravničkom opserviranju ove materije.
Moram da istaknem treće poglavlje ovoga dokumenta, a to su Nacionalni interesi Republike Srbije u oblasti bezbednosti. To su: očuvanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nezavisnosti, očuvanje unutrašnje stabilnosti i vladavine prava i razvoj demokratije i demokratskih institucija, kao i integracije Republike Srbije u Evropsku Uniju.
Zaštite života, imovine građana Republike Srbije jedan je od prioriteta Nacionalne bezbednosti uz ekonomski razvoj, stvaranje stabilnog, mirnog i prosperitetnog okruženja, očuvanje i razvoj međunarodnog poretka. Srbija ima velike integrativne kapacitete kako u oblasti odbrane opšte bezbednosti tako i u oblasti njenih ekonomskih resursa, ljudskih resursa i moram da kažem da će svi ti kapaciteti na osnovu ovih strategija, kao i zakona o kojem ćemo raspravljati, i nadam se i očekujem usvojiti na ovom zasedanju Narodne skupštine, omogućiti da Srbija postane regionalni lider i u ovoj oblasti.
Srbija prema svojim potencijalima ima realne šanse u mnogim oblastima. Mi jesmo lideri u regionu ali i lideri u oblasti bezbednosti. Još jednom ću ponoviti da je proces naših evropskih integracija „conditio sine qua non“ svih naših procesa, znači, supranacionalne integracije na prvom mestu integracije u EU su uslov za Srbiju koja će sa svojim administrativnim kapacitetima, sa svojim kapacitetima u oblasti zaštite ljudskih prava, zaštite manjinskih prava, omogućiti da se Srbija stabilizuje i postane prosperitetno društvo i, na kraju krajeva, članica EU.
Što se tiče Strategije vojne bezbednosti, tu ću spomenuti samo dva aspekta o kojima mislim da nije dovoljno govoreno, a to su: transparentnost u planiranju i finansiranju odbrane.
Ne znam da li je to možda je ministar u svom uvodnom izlaganju istakao, dakle, ta transparentnost se ostvaruje pre svega kroz budžetsku projekciju, kroz budžet Republike Srbije koji usvajamo mi, narodni poslanici, odnosno ovaj visoki dom, i civilna kontrola odbrane, dakle, veće učešće u toj civilnoj kontroli, kao i drugih društvenih subjekata.
Želim da kažem, mada to nije eksplicitno navedeno u Strategiji odbrane, već u nekim drugim dokumentima i to je posebno važno da znamo i mi narodni poslanici, a i građani Republike Srbije, a to su naši resursi u oblasti odbrambene proizvodnje, koja se nekada zvala oružana proizvodnja i izvoz oružja. Mi smo ostvarili prihod od 400 miliona evra po ovom osnovu. Znači, odbrambene proizvodnje i izvoz naoružanja. Mislim da je projekcija za sledeću godina, nekih, milijardu evra i to tako treba da bude inkorporirano u ovakve dokumente i naravno realizovano.
Srbija usvajanjem ova dva dokumenta dobija ne samo dva normativna akta, ona dobija jedan i formalno pravni i faktički osnov za poziciju regionalnog lidera u oblasti bezbednosti nacionalne sigurnosti.
Pozivam u ovom slučaju, takođe, na jedan konsenzus o kojem sam malopre govorio. Nema ovde politikanstva, nema ovde politike. Ovo su strateški dokumenti važni za našu državu, važni za naše društvo, važni za naše građane i zbog toga pozivam sve poslanike u ovom domu da u danu za glasanje, glasaju za ove dokumente. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Narodni poslanik, gospodin Zoran Ostojić ima reč. Izvolite.

Predsednicee, uvaženi ministre, koleginice i kolege poslanice i poslanici, LDP ocenjuje da su Strategija o nacionalnoj bezbednosti i Strategija odbrane, koje se nalaze pred nama, veliki pomak u definisanju osnovnih postulata i vrednosti ove države. Mi bismo zaista želeli da glasamo za ove dve strategije.
Međutim, i sam ministar je rekao da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i s tim u vezi bezbednosna pretnja koju Strategija kvalifikuje, donekle protivrečan cilj i da obe strategije imaju protivrečnosti u sebi, s obzirom na opredeljenje da budemo punopravna članica EU.
Ta protivrečnost se videla i iz diskusija danas, jer su se mnogi poslanice iz vladajuće većine zalagali za punopravno članstvo Srbije u NATO. Moram da kažem da bi amandman koji mi predlažemo omogućio LDP da glasa za ove dve strategije.
Mi ćemo o razlozima zbog čega Srbija treba da bude punopravni član NATO više govoriti kada dođe na red rasprava o pojedinostima.
Svakako da su to bezbednosni razlozi, da su to politički razlozi, da su to ekonomski razlozi, da je to uticaj na međunarodnu zajednicu, i na kraju krajeva, jedan od razloga je i to što je proglašena tzv. neutralnost neodrživa. Neodrživo je jer je niko nije priznao, neodrživo, jer je to skup posao i rabota.
Zaista mislim da je vreme da Srbija, ako smo iskreni u tim evropskim poslovima i moja stranka se za to zalaže, učini jasnu redefiniciju prioriteta, kada je u pitanju spoljna politika i bezbednost i da se brzo pripremimo za punopravno članstvo u NATO.
Ministar često u poslednje vreme voli da kaže – kako nas niko nije zvao i da to nije na dnevnom redu. To je činjenica. Ali, nas niko neće ni zvati ukoliko ostane ta smešna Rezolucija o neutralnosti, koja je za neke „Sveto pismo“, tobože, jer je ovaj Parlament to doneo. Gde je bolje mesto želji Srbije da se priključi NATO paktu, nego u Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategiji odbrane? Stavimo to, pa ćemo videti da li će nas zvati.
Zar vam nije argument to da su svi oko nas trenutno članovi NATO pakta, ili će brzo postati, uključujući čak i Bosnu, gde je predsedništvo BiH jednoglasno donelo odluku da želi da ta država bude članica NATO pakta. To znači sa glasom srpskog predstavnika, pa oni koji se kunu u Dodika, mogu da ga pitaju zašto je to učinio. Na kraju krajeva, Vojska Republike Srpske, podsećam vas, ukinuta je pre tri godine i postoji jedinstvena Vojska BiH. To je bio osnovni uslov za tu vojnu integraciju.
Prosto, mnogo argumenata ima da bi razmatrao sada, kada mi je toliko malo vremena ostalo. Ali, u svakom slučaju, samo imam ministru jednu preporuku, ovaj deo u Strategiji nacionalne bezbednosti koji se zove – Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti, zaista ima nekakvih bisera. Kao da je pisao neko ko je, kako da kažem, završio akademiju ne '49, kada je skinuta Staljinova slika, nego verovatno '47, kada je još postojala. Pogledajte rečenicu: ''Obaveštajna delatnost koju strane obaveštajne organizacije sprovode kroz nezakonito i prikriveno delovanje, predstavlja realnu pretnju bezbednosti Republike Srbije''.
Znači, mi treba ovde u Skupštini donesemo zakon da strane službe moraju da se jave i prijave itd.
U svakom slučaju, mi smo spremni da podržimo, ukoliko većina ono što iskreno misli, a poneko od njih kaže, bude spremna da prihvati, a to je da se ovde jasno definišemo prema članstvu NATO paktu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama su dve strategije. Izglasali ste da se o njima raspravlja u jednoj skupštinskoj raspravi. Ima možda tome i razloga, to ima nekih međusobnih uslovljenosti, ali bi bilo bolje da nije tako. Prvo, što se može sa formalne strane uočiti, a to nije glavna primedba, jeste da Strategija nacionalne bezbednosti, način kako je ovde nama predočena, u formi u kojoj je predočena, nema neposrednu zasnovanost na Ustavu Republike Srbije sa članom 99. tačkom 9) Ustava Srbije.
Tamo izričito piše da Narodna skupština usvaja strategiju odbrane. Kao što ste vi, gospodine ministre, u nekim vašim prethodnim izlaganjima u toku dana rekli, ni nacionalna bezbednost, ni služba bezbednosti, ni ostale stvari nisu isti pojmovi i valja ih razgraničiti. Kada je reč o Strategiji odbrane, ona u sebi podrazumeva određene aspekte bezbednosti. Bez toga se to ne može ni raspravljati.
U svakom slučaju, mislim da forma u kojoj je ovaj dokument predložen nije dobra. To ne može biti suštinska primedba. Naravno, ono što smo primetili da nije dobro u ovom tekstu, to je da je nesistematičan, da postoji izvesna konfuzija, da postoji čak izvesna kontradiktornost i protivurečnost u samom tekstu. Način na koji je tekst pisan, stiče se utisak, kao da je neka vrsta političkog odgovora ljudi koji tako vide politiku države i razvoj strategije na dnevnopolitičke izazove. Onda to nije strategija. Onda to može biti neki drugi dokument koji na vaš predlog donosi Narodna skupština, ali strategija, u tom smislu, ne može biti. Strategije su uglavnom kratkoročni, odnosno dugoročni dokumenti. Njih treba da se pridržava država Srbija, a obaveza proističe iz volje Narodne skupštine.
Kakav je odnos između državne politike i Strategije nacionalne bezbednosti, to se iz sadržaja ovog teksta ne može jasno zaključiti. Ono što je interesantno, na primer, to je da, kada se pročitaju rizici i pretnje, u drugoj glavi, na strani 6, vidi se da ne postoji nijedan kriterijum po kojem se ti izazovi i pretnje mogu sistematizovati. Kada se dođe do toga šta su ti izazovi i pretnje, onda se propušta u ovoj strategiji bezbednosti da se navede nešto što bi u jednom ozbiljnom dokumentu moralo biti.
Da li vi mislite da u rizik ili pretnju ne spada jedno političko međunarodno državno okruženje i politička volja drugih zemalja koje imaju određene interese koji se ne moraju poklopiti sa suštinskim interesima naše države. Da li određene aktivnosti tih zemalja, preko njihovih informativno-bezbednosnih agencija i drugih službi, ne mogu biti od uticaja na razvoj ukupne političke situacije i stabilnosti u našoj državi? Ovo nije priča i o nekakvoj paranoji, ni o međunarodnoj zaveri. Ovo što vam govorim je nešto što je uobičajeno, normalno, i na ovako nešto se uvek u svetu obraća dužna pažnja.
Šta je sa, recimo, primerima pretnji pojedinim sankcijama? To smo iskusili. Neću da ulazim u polemiku ko je za to kriv, ali to su iskustva ove države. Šta se dešava sa određenim međunarodnim uslovljavanjima i ucenjivanjima? Mi ovde vodimo politiku, različitu između nas u ovoj državi, gde jedna politička grupacija, u koju spada više stranaka, tvrdi kako pojedine međunarodne organizacije ili države u svetu imaju određeni cilj, ali da ne vrše nikakav pritisak na našu zemlju, recimo, u kontekstu priznavanja ili samopriznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije. To, nemojte se zavaravati, naprosto nije tačno.
Kada se postavljaju određeni uslovi našoj državi, koji su neuobičajeni u odnosu na druge uslove koje druge zemlje imaju kada je reč o učlanjenju u EU, videće se da ti uslovi ponešto odudaraju, zbog posebnosti našeg slučaja. Ta posebnost našeg slučaja se u izjavama pojedinih zvaničnika EU i pojedinih država očitava u tome što manje ili više neki od njih otvoreno kažu da Srbija neće ući u EU dok ne prizna Kosovo i Metohiju, a onda neko sa najvišeg zvaničnog mesta, iz Evropske komisije, to demantuje.
Ni građanima Srbije, ni nama koji se bavimo politikom u njihovo ime, nije lako da to slušamo. Ako vi mislite da te permanentne pretnje pojedinih zvaničnika nisu izraz određenog pritiska, onda se varate, a mislim da to i ne mislite, prosto nećete da priznate.
Dakle, ne može se jedno takvo okruženje, jedna takva vrsta pritiska prenebregnuti u strateškom dokumentu. Ovim ništa nisam rekao, ni kako treba postupiti. To je bilo na vama da kažete, ali vi to niste rekli. Recimo, kažete da je opasnost od oružane agresije na Republiku Srbiju znatno smanjena. Jeste u odnosu na, recimo, 1999. godinu, ali šta znači izraz "znatno smanjena"? Mi imamo određeni geopolitički problem na terenu. Vi znate u kakvoj su konekciji državni interesi Republike Albanije i pitanje Kosova i Metohije, koje je deo teritorije Republike Srbije. Ne kažem da je to varnica koja može da izazove oružani sukob, ali da se zanemari taj momenat i da se on nigde ne obradi makar u tri rečenice, to je za mene neshvatljivo.
Druga stvar, treba kod ovakvih dokumenata, umesto da nabrajamo univerzalna načela, da pomislimo o tome da postoje određena načela koja možemo da pomenemo u ovim dokumentima, a koja su direktno vezana za naše uslove i naše potrebe. Nemoguće je da ova Narodna skupština usvoji dokument o vojnoj neutralnosti Srbije, a da se "v" od vojne neutralnosti Srbije u oba ova dokumenta nigde ne nalazi, naročito u Strategiji odbrane. Koji je koncept?
Iz svega toga proističe da su ova dva dokumenta, naročito Strategija odbrane, koja je, navodno, cilj učlanjenje u međunarodne organizacije, što ne može biti strategija odbrane, to može biti samo političko okruženje spram kojeg se formira određena strategija odbrane, to ne može biti cilj po sebi, kako se onda mi odnosimo prema sopstvenim dokumentima koja smo usvojili i to najbolje pokazuje šta je politička namera ovog dokumenta.
Moj uvaženi kolega Ostojić ima drugačije mišljenje – da ova skupština treba da se izjasni o tome odrešito i otvoreno da jesmo za učlanjenje u jedan političko vojni savez, kao što je NATO. Naravno, mi politički mislimo drugačije, kao što sam uveren da i većina građana Srbije misli da mi ne treba da budemo članica tog vojnopolitičkog saveza. Ali, na ovaj način, na koji se ovde pristupa ovom dokumentu, ispada da je ovo jedna vrsta psihološke pripreme za takve poteze. Prosto taj utisak odavde preovlađuje. Zato i nema sistematičnosti, zato i nema ozbiljnog dokumenta, nego je on korišćen i koristi se danas na ovoj sednici Skupštine u dnevnopolitičke svrhe.
Za razliku od zakona koje ste podneli, kojima se može nešto prigovoriti, koji će biti na dnevnom redu narednih dana i o čijoj utemeljenosti i dobrim i lošim stranama možemo govoriti, ovo su neozbiljni dokumenti, ovo nije nešto što je ozbiljno, a u onom delu u kojem je ozbiljna, tog dela se i bojimo.

Zahvaljujem. Replika, gospodin Ostojić.

Gospodine Aligrudiću, mi se svakako razlikujemo, ali ćete se složiti da mi predstavljamo volju građana Srbije. Ona može biti jedna u jednom trenutku i druga u nekom drugom budućem trenutku. Ako je tada, kada ste doneli tu Rezoluciju o neutralnosti, bila to volja građana, ne dozvoljavate da sutra može da bude volja građana da se učlanimo u NATO, ako želimo brže u Evropu. To što ministar često kaže – nas niko ne uslovljava ulaskom u NATO da bismo bili član EU, da, ali podsećam vas, i potpredsednik SAD Bajden pre nekoliko meseci jasno je rekao da to nije uslov. Od članstva u NATO paktu zavisi brzina učlanjenja u EU, pa, ako neko vodi politiku – mi smo za EU, ali nećemo u NATO, pa makar to trajalo 30 godina, neka tako kaže.
Mi želimo brzo članstvo u EU. Za to je, reče Bajden, govore i drugi, uslov članstvo u NATO paktu. Ne vidim što jednom donetu odluku Skupština u nekom drugom političkom trenutku, sa drugačijim mišljenjem narodnih predstavnika, ne bi donela. Pa, nije to ''Sveto pismo'', ne računa se vreme. Vi stalno govorite, i to je jedna sugestija, ima ovde mnogo vas kojima su i dalje usta puna Kosova, na kraju krajeva, piše ovde da je to glavna bezbednosna pretnja, glupo je da stiže sugestija od mene, ali ipak ću je izgovoriti – stalno govorite o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova. Ona jeste bila jednostrana, ali Kosovo nije nezavisno.
Nijedna država nije priznala nezavisno Kosovo. Kosovo ima ''nadgledanu nezavisnost'', jer je jednostrano proglasilo tu nezavisnost u skladu sa Ahtisarijevim planom.
U Ahtisarijevom planu se ne govori o nezavisnom Kosovu, nego o ''nadgledanoj nezavisnosti'', zato tamo postoji Euleks. Sve države su priznale ''nadgledanu nezavisnost'', jer ona se nadgleda. Na kraju krajeva, i BiH je na neki način ''nadgledana nezavisnost''. Postoje države koje su članice UN a nisu suverene. Takva je Bosna. Takve su, na kraju krajeva, Kanada i Australija. To nisu suverene države, iako imaju članstvo u UN. Nemojte pričati o kosovskoj nezavisnosti. Ako već volite to da govorite, onda kažite – ''nadgledana nezavisnost''.
Stičem utisak da neko od vas zaista želi da kosovska nezavisnost bude nenadgledana, apsolutna, ali ona trenutno takva nije. Ove države koje su priznale, u čije društvo mi želimo, govorim o 20 država EU, i one su priznale ''nadgledanu nezavisnost'' i one je nadgledaju kroz, između ostalog, i misiju Euleksa.

Gospodin Šutanovac.

Izvolite, gospodine ministre.

Mogu da prihvatim svaku kritiku i nije sporno, ali ne mogu da prihvatim kritiku koja kaže da je ovaj dokument neozbiljan. Gospodine Aligrudiću, ovi dokumenti su bili gotovi još u oktobru mesecu 2007. godine i rađeni su u koordinaciji celokupne Vlade, uključujući i kabinet premijera, u to vreme, Koštunice, i gospodina  admirala Stajića, koji je, takođe, učestvovao u izradi ovih dokumenata. Onoliko koliko je neozbiljan bio, u to vreme, premijer Koštunica i njegovi saradnici toliko ovaj dokument može da se smatra neozbiljnim. A propo toga što ste rekli  o opasnosti od oružane agresije, pročitaću jedan pasus, vrlo kratko: ''Opasnost od oružane agresije na Republiku Srbiju značajno je smanjena, ali nije u potpunosti isključena.'' Cela diskusija koju ste imali, žao mi je što sada ne slušate, bila je paušalna, očigledno nije bila potkovana znanjem, a čini mi se da čak niste ni pročitali ovu strategiju, što je zaista neprihvatljivo. Hvala.