Vrlo kratko, uz zaista dobre namere, mi smo izneli ovde koji su eventualni rizici, pretnje i, da kažem, izazovi. Nismo ulazili u to da li je to mala grupacija ljudi koja može da napravi veliki problem ili velika grupacija ljudi koja može da napravi mali problem. Naprosto, ti problemi kao takvi postoje i želimo da budu popisani i jasno determinisani u ovom dokumentu.
Po pitanju NATO integracija, ne znam odakle vama informacija i ko vam je rekao da neko nas uslovljava ulaskom u NATO, pa onda ulaskom u Evropsku uniju.
Naprosto, sticajem okolnosti, sa pozicije na kojoj jesam, razgovarao sam sa ljudima koji su veoma uticajni i u samom NATO-u, i među zemljama koje odlučuju o tome i niko još uvek nije stavio ili ispostavio taj račun pred nas. Znači, nema razloga da brinemo o tome.
Ono što je činjenica, to je da smo mi još 1996. godine postali partneri sa NATO-om u programu Partnerstva za mir, nažalost, još uvek nismo otvorili pun kapacitet u okviru Briselske kancelarije, i da smo pre nekoliko nedelja, na predlog Ministarstva spoljnih poslova, imenovali prvog ambasadora, znači, napravili iskorak u odnosu na prošlo vreme. Očekujemo da vrlo brzo oformimo kancelariju i da krenemo da imamo koristi i benefite kao što imaju sve zemlje koje su članice tog Partnerstva za mir.

Gospodin Konstantin Samofalov ima reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih želeo da pozdravim ovu raspravu i činjenicu da se sa ova dva strateška dokumenta normativno zaokružuje proces reforme sistema odbrane. Kao što je ministar rekao, Vlada je već usvojila strategijski pregled odbrane i ovo je jedna veoma pozitivna stvar. Istina, bolje je da smo ova dokumenta dobili još pre nekoliko godina i onda ušli u proces reforme Vojske, ali zbog objektivnih okolnosti to nije bilo moguće i ovo rukovodstvo Ministarstva zaslužuje jedno priznanje za to što dobijamo i sva neophodna strateška dokumenta.
Takođe, pohvalio bih javnu raspravu koju je Ministarstvo organizovalo krajem protekle godine. U njoj su učestvovali predstavnici i državnih institucija i nevladinih organizacija, članovi akademske zajednice, eksperti. Imao sam priliku i lično da učestvujem u nekima od njih. Smatram da su bile veoma kvalitetne i to je pokazalo da je ovo ministarstvo spremno da radi na jedan potpuno otvoren način.
Kao što je već rečeno, Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije je najvažniji strateški dokument kojim se određuju osnove politike bezbednosti o zaštiti nacionalnih interesa i njena polazišta su suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, zatim, ekonomski prosperitet, socijalna stabilnost, razvoj demokratije i vladavine prava, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, evropska spoljnopolitička orijentacija i saradnja sa najuticajnijim subjektima međunarodne zajednice, i ono što smatram posebno značajnim, regionalna saradnja.
Ova strategija analizira okruženje Republike Srbije, pre svega globalno okruženje. Okolnosti koje doprinose sve većem broju bezbednosti izazova na globalnom nivou jesu najpre velike razlike u stepenu ekonomskog i kulturnog razvoja, što dovodi do siromaštva i socijalne ugroženosti delova stanovništva, a samim tim i do negativnih demografskih i psihosocijalnih pojava. Tu su i regionalni lokalni sukobi, verski i etnički ekstremizam, kao što je već pominjano, širenje oružja za masovno uništenje, terorizam, organizovani kriminal, ilegalne migracije, klimatske promene, potom, deficit energetskih resursa, sve to ugrožava bezbednost i stabilnost pojedinih zemalja regiona i globalnu bezbednost.
U tom smislu zaista ne mogu da se složim sa komentarom da je konstatacija u Strategiji da je bezbednost nedeljiva nekakva glupost. Ovo su potvrde da bezbednost jeste nedeljiva, jer ovi izazovi su danas potpuno nepredvidivi, asimetrični i zaista transnacionalnog karaktera.
Nijedna država na svetu, pa ni Srbija kao jedna mala zemlja, ne može sama sa njima da se izbori. Najbolji način da se na njih nađe odgovor jeste udruživanje bezbednosnih kapaciteta država.
Takođe, ova strategija konstatuje napredak u oblasti zajedničke evropske bezbednosti i odbrambene politike i ističe sve veću ulogu Evrope u ovoj oblasti. Pominjano je da je tu u pitanju, recimo, Eufor u Bosni i Hercegovini ili, recimo, snage Evropske unije koje su angažovane na dalekim obalama Somalije. Ovo će biti značajno za Srbiju posebno kada postanemo članica EU, jer ćemo tada biti deo ovog sistema evropske bezbednosti odbrambene politike.
Kada govorimo o regionalnom okruženju, tu bih se osvrnuo na geostrateški položaj regiona jugoistočne Evrope. On je veoma specifičan, preko njega prelaze energetski i telekomunikacioni pravci koji povezuju najznačajnije države Evrope sa regionima i Kavkaza, i Bliskog Istoka, i Kaspijskog basena, i Sredozemlja i upravo ovaj region neposredno utiče na bezbednost najrazvijenijih evropskih zemalja, ali ima potencijal da postane deo stabilne evropske bezbednosne arhitekture.
Kolega Šormaz je pominjao ''Nabuko''. Posle prošlogodišnje gasne krize kojom smo i mi bili pogođeni kada smo morali da dobijemo pomoć od Mađarske, kada smo mi morali da pružamo pomoć Bosni i Hercegovini, postalo je jasno da i rute i izvori snabdevanja ovim strateškim energentom moraju da se diverzifikuju. I, mislim da je za Srbiju kao energetski koridor, koji je optimalan za izgradnju energetske infrastrukture i kao jedno čvorište koje spaja centralnu Evropu sa Kaspijskim basenom i Bliskim istokom, korisno da ima što više ovakvih inicijativa, dakle, ne samo ''Nabuko'', ne samo Južni tok, već i ukoliko ima drugih inicijativa, to je za Srbiju više nego korisno.
Ono što su pretnje koje ugrožavaju bezbednost jugoistočne Evrope, jesu naravno potencijalna sukobljavanja oko korišćenja onih tranzitnih pravaca i raspolaganja ovim resursima koji mogu ugroziti ovaj region, ali zatim i separatističke težnje. Tu imamo situaciju sa nelegalnim jednostranim proglašenjem nezavisnosti KiM, tu su problemi i terorizma i organizovanog kriminala, korupcije, trgovine narkoticima, oružjem, trgovine ljudima, ali ne i neadekvatno rešavanje problema izbeglih, prognanih i interno-raseljenih lica na području bivše Jugoslavije.
Ovim dokumentom se utvrđuju izazovi i rizici, pretnje bezbednosti naše zemlje. Dakle, opasnost od oružane pobune, kao što sam rekao separatističke težnje, opasnost od oružane agresije, širenje oružja za masovne uništenje, jedan globalni problem nacionalni verski ekstremizam, problemi ekonomskog razvoja, nekontrolisano trošenje prirodnih resursa, ali i neravnomerni privredni i demografski razvoj. Znači, demografija je pitanje koje pogađa sve države u Evropi.
Pitanje koje posebno pogađa naš region i posebno našu zemlju. Mi svake godine izgubimo, koliko znam, oko 30 hiljada stanovnika. To je jedno ozbiljno bezbednosno pitanje sa kojim ćemo u budućnosti morati ozbiljno da se suočimo.
Strategija, naravno, određuje i nacionalne interese, čijim se ostvarivanjem štite nacionalne vrednosti i to su: očuvanje nezavisnosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta, očuvanje unutrašnje stabilnosti, vladavina prava, razvoj demokratije i evropske integracije.
Kada govorimo o evropskim integracijama, nesumnjivo je da će Srbija svoju spoljnu i bezbednosnu politiku u najvećoj meri usklađivati sa delovanjem i pozicijama EU. S druge strane, Strategija pominje i NATO program – Partnerstvo za mir. Pristupanjem Partnerstvu za mir Srbija je potvrdila svoje dugoročno opredeljenje, da doprinos da zajedničkim demokratskim vrednostima i da doprinos da regionalnoj i globalnoj bezbednosti. U Strategiji se naglašava i, da je sistem nacionalne bezbednosti pod demokratskom i civilnom kontrolom. To je za naš Parlament, za naš Odbor za odbranu i bezbednost od posebnog značaja.
Što se Strategije odbrane tiče ona je ključni strateški dokument u oblasti odbrane koja se zasniva na Ustavu, na Strategiji nacionalne bezbednosti i koji je namenjen svim našim građanima i državnim organima. Vitalni odbrambeni interesi Srbije jesu: očuvanje suverenosti, nezavisnosti, zaštita bezbednosti građana, izgradnja poverenja, unapređenje stabilnosti u regionu i saradnja sa drugim, različitim međunarodnim i bezbednosnim organizacijama. Politika odbrane Srbije zasniva se na jačanju vlastitih odbrambenih kapaciteta, saradnja sa demokratskim i miroljubivim državama i evropskoj spoljnopolitičkoj orijentaciji, ali i spremnosti da aktivno učestvujemo u procesima zajedničkog delovanja i saradnje sa drugim državama i subjektima međunarodnih odnosa u izgradnji nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti.
Osnovni ciljevi politike odbrane jesu – efikasan sistem odbrane, zatim, mir i integracije u evropske i druge međunarodne i bezbednosne strukture, ali u programu Partnerstva za mir.
Takođe, navodi se da je Srbija spremna da svoje odbrambene interese štiti odvraćanjem efikasnim sistem odbrane, izgradnjom pouzdanog partnerstva, te saradnjom u izgradnji povoljnog bezbednosnog okruženja i odlučnom odbranom zemlje, sopstvenim kapacitetima, ali uz pomoć partnera i saveznika, te učešćem u multinacionalnim operacijama.
Što se tiče ovih operacija koje su nekoliko puta danas spomenute, zaista pozdravljam odluku ovog parlamenta, iz juna ove godine, da uputi jedan sanitetski tim u okviru ''norveškog kontigenta'' u mirovnu misiju UN u Čadu i Centralnoafričkoj Republici.
To je sada četvrta misija u kojoj pripadnici naše vojske učestvuju, pored onih u Liberiji, Obali Slonovače i Kongu. Podsetiću da naša zemlja ima veliku tradiciju učešća u ovim misijama. Setite se svi Sinaja iz davnih 50-ih i 60-ih godina, kada je ''jugoslovenski kontigent'' bio najbrojniji od svih. Prošlo je kroz njega preko 14 hiljada ljudi i naše snage su tada činile preko 20% ukupnih mirovnih snaga.
Prema tome, ovo je jedna veoma pozitivna stvar, da se u strategijama na više mesta pominje nastojanje Srbije da doprinosi globalnoj bezbednosti. Veoma je dobro što imamo u proceduri i zakon o upotrebi Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama.
Takođe, Strategija definiše i subjekte sistema odbrane, ali i misije Vojske Srbije. To su odbrana, naravno, od oružanog udruživanja spolja i kao što sam rekao, doprinos izgradnje mira i bezbednosti i u regionu i u svetu kroz ove multinacionalne operacija.
Prema tome, danas mi raspravljamo o strategijama koje će po svemu sudeći prvi put biti usvojene u Republičkom parlamentu. One su jedna polazna osnova za ono što nas u budućnosti očekuje. Veoma je važno da danas definišemo naše ciljeve i interese u godinama koje dolaze. Svakako da ćemo imati priliku da, sa okolnostima koje se menjaju, dograđujemo ove dve strategije. Uzimajući u obzir da zaokružimo zakonsko-pravnu regulativu u oblasti sistema odbrane i uzimajući u obzir značaj ove dve strategije, pozivam predstavnike svih stranaka, bez obzira na njihovu političku orijentaciju, da podrže ove predloge. Predstavnici koalicije ZES će to svakako učiniti. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine Samofalov.

Pravo na repliku, gospodin Dragan Šormaz.

Direktno sam pomenut, da ne bude da je ovo pogrešno tumačenje, znam da gospodin Samofalov nije imao lošu nameru. On i ja imamo odličnu saradnju u okviru Odbora za odbranu i bezbednost, već u više saziva.
Ali, da budemo jasni, često se Demokratskoj stranci Srbije, u poslednje vreme svakodnevno, stavlja na teret da je protiv ulaska u EU, što je netačno, Demokratska stranka Srbije jeste za evropske integracije. Zna se samo jedna stvar koju mi insistiramo da bude rešena u odnosima EU i Srbije pre odluke o ulasku u EU, to je pitanje AP Kosovo i Metohija. To je ono na čemu insistiramo i uvek ćemo na tome insistirati.
Što se tiče evropskih standarda i svega ostalog što treba raditi u državi, nikada to ne sprečava, na tome smo radili i na tome ćemo raditi i ubuduće.
Isto tako, pogrešno je tumačenje i može ispasti da je zbog toga što sam rekao da je ''Nabuko'' samo reč, DSS protiv ''Nabuka''. To nije tačno. ''Nabuko'' je jednostavno samo reč, to je konstatacija.
''Nabuko'' jeste samo reč, ne postoji izvorište. Ne zna se odakle bi se kupovao gas. Turkmenistan prodaje 50% svoje proizvodnje Kini, 50% "Gaspromnjeftu". Azerbejdžan 100% "Gaspromnjeftu", Kazahstan 100% "Gaspromnjeftu". Ne zna se ko bi ga gradio, da li bi ga gradile države, da li bi ga gradile kompanije. Ne zna se kojom bi trasom išao, ne zna se ko bi obezbeđivao trasu od terorista, talibana itd. Ništa od toga nije rešeno.
Nedavno sam kao predstavnik ovog parlamenta bio u Kazahstanu, o tome je razgovarano u okviru parlamentarne skupštine NATO pakta, upravo je to bila tema. Mnogo se o tome govorilo. Ovo su iznosili ljudi iz država članica EU. Ovo što govorim nije nešto što sam ja smislio, nego su to govorili Englezi, Nemci, Francuzi. U stvari Nemci i Italijani više ne govore, jer su rešili pitanje Severnim i Južnim tokom.
Znači, tačno je da bi trebalo i da bi bilo dobro da se uključimo u sve, ali to ne postoji. Postoji samo Severni i Južni tok, postoji samo saradnja sa Rusijom.
Ali, ono što sam hteo da kažem i sa time ću završiti, nepristojno je da u ovoj strategiji piše da mi treba da gradimo samo na tom osnovu dobru saradnju sa Rusijom, kao da nemamo tradicionalno dobre odnose mnogo duže, nego, recimo, sa SAD. Pa u Strategiji piše samo jedna rečenica o odnosima sa Rusijom, a jedno pet-šest o odnosima sa SAD. To je bila poenta onoga što sam rekao.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovane kolege poslanici, gospodine ministre, nema sumnje da jedan ovakav dokument kao što je Strategija nacionalne bezbednosti u svakom parlamentu predstavlja događaj i iziskuje, prouzrokuje ozbiljne rasprave o nacionalnim ciljevima, o nacionalnim vrednostima i naravno, u velikom broju zemalja gde se ovakve rasprave vode, postižu se i nacionalni konsenzusi oko nacionalnih vrednosti i nacionalnih ciljeva.
Iako je i sam ministar rekao da takvog konsenzusa nema, ovo je prilika da se upravo razgovara o svim tim dilemama koje postoje u javnosti, između raznih političkih subjekata, i da se u jednom ovakvom dokumentu pokuša ugraditi ono što bi trebalo da bude osnova naše nacionalne bezbednosti sasvim sigurno je da se porazgovara o implementaciji i sprovođenju svih ovih ciljeva koji su ovde definisani.
U jednom delu diskusije je rečeno da ovo nije politički dokument, da mi ne treba da se fokusiramo na politička pitanja, nego da se ovde isključivo obrađuju bezbednosna pitanja. Ovo je politički dokument par ekselans, jer se ovde mnoga politička pitanja definišu i obrađuju.
Pre nego što pređem na raspravu i suštinske primedbe iznesem, želim samo jednu stvar da kažem. Po nama je bilo bolje razdvojiti raspravu o Strategiji nacionalne bezbednosti od rasprave o Strategiji odbrane. Stiče se utisak da Strategija nacionalne bezbednosti, zbog prisustva ministra odbrane, isključivo ima taj vojni aspekt, što ona nema. Možda je bilo bolje da se vodila samo rasprava o Strategiji nacionalne bezbednosti i da je ovde bio prisutan predsednik Vlade, u krajnoj liniji možda i predsednik Republike, koji je predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost, pa da se čitava rasprava o jednom ovakvom važnom pitanju podigne na viši nivo.
Osim toga, sigurno bismo mogli čuti još neke dimenzije o načinu sprovođenja ove strategije, jer, kao što sam rekao, nije samo Ministarstvo odbrane to koje treba da sprovodi ovu strategiju, ovde ima niz ministarstava i državnih organa, i ovo je jedan ozbiljan dokument koji bi trebalo da pokrije niz sektora i niz politika koje bi u svom zbiru imale politiku nacionalne bezbednosti.
Dileme i problemi koji postoje u ovom dokumentu su mnogi. Ima mnogo kontradiktornosti, ali mislim da ima i odsustva koordinacije upravo u onim sektorima koji su ovde definisani i dali svoja rešenja za pojedina pitanja nacionalne bezbednosti.
Naravno, ovo je politički dokument zato što se određuje prema pitanju Kosova i Metohije, prema pitanju evropskih integracija, prema pitanju NATO pakta, prema pitanju spoljne politike, odnosa prema Ruskoj Federaciji, SAD, drugim velikim silama, zemljama u okruženju, prema jednom međunarodnom sporazumu kao što je Dejtonski sporazum i nizu drugih pitanja. To je politika i sigurno su politički činioci doprineli da se ove stvari ovako definišu.
Što se tiče odnosa prema pitanju globalnog okruženja, mogu da kažem da je u samom ovom dokumentu dotaknut niz pitanja koja su realna. Postoji globalizacija o niz stvari, kao što su i bezbednost, ekonomija, zaštita životne sredine i, u tom smislu, ne može se reći da bezbednost ne može biti nedeljiva. Problem je u tome što se sva ta pitanja, kada se pređe na sektor politike, različito definišu.
Poći ćemo od pitanja Kosova i Metohije. Ovde se sasvim opravdano kaže da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije predstavlja pretnju. Sasvim sigurno predstavlja pretnju po državni subjektivitet i teritorijalni integritet, predstavlja pretnju za sve u jugoistočnoj Evropi. Onda se ide dalje u obrađivanju koji su to segmenti koji trenutno postoje na Kosovu i predstavljaju pretnju. Jedan od tih je primena Ahtisarijevog plana. Tako ovde piše.
Sada ulazimo u ključnu kontradiktornost u kojoj se nalazi ova vlada. Ko primenjuje Ahtisarijev plan? Primenjuje ga Euleks. Ko je doveo Euleks u Srbiju?
Vlada Republike Srbije, koja ovde definiše da je primena Ahtisarijevog plana pretnja bezbednosti Republike Srbije. Prema tome, tu stvar deluje samo kao parola, a u praksi je politika Vlade Republike Srbije nešto sasvim drugo. Pretnja jeste Ahtisarijev plan, ali Ahtisarijev plan sprovodi Euleks, a Euleks je dovela Vlada Republike Srbije.
Prema NATO paktu, mi imamo ovde skupštinsku rezoluciju, više puta je u Narodnoj skupštini potencirano da je 26. decembra 2007. godine doneta skupštinska rezolucija kojom se proglašava vojna neutralnost Republike Srbije. Bilo je normalno očekivati da Vlada Republike Srbije, koju je izabrao ovaj parlament, ugradi u svoj strateški dokument ovu vojnu neutralnost, čak i da ide korak dalje – da definiše politiku vojne neutralnosti. Koliko znam, Narodna skupština nije stavila van snage tu odluku.
To samo govori da Vlada Republike Srbije ne želi da sprovodi tu rezoluciju i da je ta rezolucija, kao što je ovde neko rekao, verovatno najiskrenije što je mislio, zapravo stav tih političkih stranaka je bio pragmatičan prema jednom izbornom trenutku, a ne dugoročno opredeljenje države Srbije, niti njihova politika. Mi smo tada glasali za vojnu neutralnost, a u stvari mi smo za NATO pakt.
Otprilike, ovo što je rekao predstavnik jedne političke stranke iz Vlade, verovatno je i stav Vlade Republike Srbije. Onda to treba da se kaže i tu su onda stvari čiste. Ovako, to se prećutkuje i mi nismo u poziciji da jasno i konkretno odgovorimo na to šta je politika Vlade Republike Srbije, nego se to sakriva od očiju javnosti.
Što se tiče odnosa prema Ruskoj Federaciji, ne samo Ruskoj Federaciji nego svim velikim silama, imam utisak da je ovde došlo do ozbiljnog odsustva koordinacije između Ministarstva odbrane, koje je radilo ovaj dokument, i Ministarstva spoljnih poslova, jer mi danima slušamo priču o četiri stuba spoljne politike.
Želim samo da pročitam šta piše u Strategiji, jer stubovi spoljne politike Republike Srbije su: EU, Vašington, Moskva i Kina. Ovde kaže: "Republika Srbija će nastaviti da poklanja posebnu pažnju produbljivanja bliskih veza sa Narodnom Republikom Kinom, Indijom, Brazilom i ostali zemljama."
Mi nismo iz ovog dela teksta u Strategiji uočili da je Kina poseban stub spoljne politike, nego je ona svrstana u niz drugih značajnih i manje značajnih zemalja. U tom smislu, kada je pisana Strategija, bilo je potrebno usaglasiti, ako je to potreba ove Vlade, da je Kina i jedna od stubova, pa posle su se mogle nabrajati i ostale zemlje.
Što se tiče odnosa prema Ruskoj Federaciji, on je više puta ovde potenciran. Samo želim da kažem da se ima utisak da postoji odsustvo strateškog koncepta u tom razvoju.
On se, pored produbljivanja partnerstva u oblasti energetike, vezuje isključivo za naše evropske integracije. Mi ćemo graditi odnose sa Ruskom Federacijom i oni će se produbiti tako što ćemo sve više i više biti na putu evropskih integracija. To zaista nije jasno i svako ko pročita ovaj tekst ostaje zbunjen.
Što se tiče odnosa prema EU – zašto kažem da je ovo politički dokument? Zato što se u najvećem broju slučajeva potencira proevropska politika. To je politika ove vlade i to je jedan legitiman stav. Međutim, u obrazloženju ove strategije imamo jedan stav: ''Proevropska politička orijentacija Republike Srbije pozitivno se odražava na njenu bezbednost". Sada smo govorili o prisustvu Euleksa. Želim da kažem da li je Vlada Republike Srbije ocenila eventualne bezbednosne rizike i u tom svom segmentu politike? Prisustvo Euleksa na Kosovu sigurno nije nešto što doprinosi bezbednosti Republike Srbije. Euleks je, kao što znamo, misija koju je poslala EU a koju je prihvatila Vlada Republike Srbije.
Izloženi smo različitim vrstama pritisaka od strane EU, kada su u pitanju dalje evropske integracije i ova nova najava, verujem da to ministar i predstavnici ministarstava znaju, da će Evropska komisija u svoj novi izveštaj ugraditi pitanja usvajanja statuta Vojvodine, kao problematičnu stvar – zašto Narodna skupština nije do sada donela statut Vojvodine. Time se to pitanje polako počinje izdvajati izvan ustavnih okvira Republike Srbije i dobijati svoju širu dimenziju. Voleo bih da čujem da li Vlada Republike Srbije takav stav smatra mogućom pretnjom za bezbednost, jer takvi stavovi će sigurno proizvesti određene posledice u Srbiji.
Što se tiče još jednog aspekta bezbednosti, koji je pomenut u Strategiji i važno ga je pomenuti, to je ono što se tiče naših politika, politika pojedinih sektora i ministarstava unutar Vlade. Sada se postavlja pitanje kako se tu štiti bezbednost pojedinim politikama?
Kaže se: "Nacionalni interes je da se jačaju institucije". Svedoci smo da se institucije ukidaju, sudovi po opštinama, najavljuje se ukidanje škola, možda domova zdravlja. Pitanje razvija demokratije –mesecima slušamo da li su dobre za demokratiju izmene Zakona o informisanju. Sigurno nisu, nego su korak nazad u razvoju demokratskih procesa u Srbiji.
Demografija – vrlo važno pitanje jeste regionalni razvoj. Dobro je što je to potencirano ovde, jer je to ozbiljna pretnja za bezbednost Srbije. Ali, ako ukidate sudove u malim opštinama, škole, u Srbiji, ako nisu rešena infrastrukturna pitanja, znači to je politika ove vlade, jer se ukidaju institucije, onda je pitanje – kako se može rešiti problem neravnomernog razvoja i kako se može rešiti pitanje demografske politike?
Verovatno predstavnici Ministarstva to znaju, ali je sigurno zabrinjavajuće po nacionalnu bezbednost, da je u pograničnim opštinama, od severa Banata, Novoj Crnji, Senti, Beloj Crkvi, Majdanpeku, Preševu, Bosilegradu, Medveđi, Tutinu, Trgovištu, Prijepolju, Pazaru, Priboju, Bujanovcu, Malom Zvorniku, Dimitrovgradu, Babušnici, zabeležen ogroman demografski pad, da su te opštine najnerazvijenije, da je velika depopulacija u tim sredinama. Uz ohrabrujuće informacije da je sve veći broj ljudi koji služe vojsku, pitanje je, u perspektivi, kako će se ti krajevi naše države, ako se ozbiljno ne pristupi ovom problemu, demografskoj politici regionalnog razvoja, dalje rešavati.
Preko 22 okruga u Srbiji ima negativan prirodni priraštaj. To je ozbiljno pitanje za nacionalnu bezbednost i verujem da će se predstavnici Vlade, verovatno i neke buduće Vlade, tim pitanjem možda i baviti.
Pitanje ekonomije – imamo otpuštanja radnika, najave otpuštanja. Mogući su veliki socijalni potresi. Kakve oni mogu posledice izazvati po nacionalnu bezbednost? Govorim da je to uzrokovano merama ove vlade.
Sve su to pitanja koja, gledana u celini, ostavljaju sumnju da li je u ovakav dokument, uz deo koji se odnosi i na globalno okruženje i na jednu vrstu pretnji društvu koje se tiču demografskog razvoja, a takođe, slažem se, trebalo je uneti u ovaj dokument pitanja sa ekstremističkim grupama i verskim organizacijama, dakle, iskreno reći, da li je uopšte moguće u ovakav dokument sve ovo implementirati.
Kada su u pitanju nacionalne vrednosti, pobrojane su opšte civilizacijske vrednosti i to je nešto što nije sporno, ali trebalo je reći da štitimo porodicu i porodične vrednosti. Kako ćemo se boriti protiv negativnog demografskog priraštaja i uopšte problema demografije ako ne štitimo porodicu i ne branimo porodične vrednosti.
Trebala je da stoji vrednost – patriotizam, bez obzira što neko želi da to prikaže u negativnom kontekstu. Patriotizam je vrednost koja mora da se brani i treba da se definiše kao cilj koji treba da postignemo.
U svakom slučaju, mnogo je otvorenih pitanja koja se odnose na ove velike teme, a pogotovo prema NATO paktu, jeste nešto što je u ovom dokumentu ostalo nedorečeno. Rečeno je u jednom trenutku u diskusiji da nije tačno da velike sile, pa i Rusija, ne sarađuju sa NATO paktom. Niko nije govorio o nesaradnji. Govorimo o tome kako definišemo NATO pakt u smislu prema bezbednosti. Da li je to dobro za nas? Verujem da je ministar pročitao Strategiju bezbednosti Ruske Federacije. Niko ne spori da je Ruska Federacija u Partnerstvu za mir, ali kako je definisala NATO pakt u toj svojoj strategiji.
Ovde nismo definisali da je on pretnja. Možda predstavnici Vlade misle da je on pretnja, pa ćemo pretnju rešiti tako što ćemo ući kod njih, i to treba tako reći. Najbolje rešenje je da se to pitanje otvori kao tema – da se raspiše referendum, da građani kažu, i da se otklone sve dileme koje smo čuli u Parlamentu. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Hvala. Uvažena predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo predložili su i prosledili Republičkom parlamentu na usvajanje i razmatranje Strategiju odbrane Republike Srbije.
Strategija odbrane, kao što je rečeno više puta, između ostalog, jedan je od najvažnijih dokumenata države, a Srbija je posle mnogo godina postala samostalna, nezavisna i suverena. Republika Srbija je ne tako velika zemlja na Balkanu, ali je kroz vekove imala jaku vojsku i proslavljene oficire i to svakako treba uvek imati na umu. Završeni su ratovi na prostorima bivše Jugoslavije i potpuno je logično da države učesnice, nezavisne države, traže mesto pod Suncem, jake saveznike i u vojnom i u ekonomskom smislu.
Srbija je geopolitički na mestu na kome prolaze mnogi putevi ka Istoku i Bliskom istoku, za koje destinacije su zainteresovani i Amerika i većina evropskih zemalja. Ako su interesi u pitanju tu nema ljubavi i pravog prijateljstva, pa tako treba i planirati, između ostalog, strategiju.
Predlog strategije odbrane je dobar i kao što je rečeno u današnjoj raspravi imaće podršku Poslaničkog kluba SPS-JS. Predlagači Strategije su predložili jedno, rekao bih, realno moguće viđenje naše situacije, a to je stvaranje što više saveznika prijateljskih zemalja u svetu. Trebalo je mnogo vremena ubediti neke države da nismo divljaci sa Balkana koji bi samo ratovali.
Veliki izazovi stoje pred Republikom Srbijom zbog okruženja gde je stvoreno nekoliko država. Očekivanja su velika. Svi su očekivali mnogo i od samih ratova.
Spoljnopolitička orijentacija, o kojoj je bilo toliko reči danas, i strateško opredeljenje Srbije je potpuno jasno – želimo strateške odnose i sa Istokom i sa Zapadom, Amerikom i Rusijom, Kinom i nesvrstanim zemljama.
Tokom današnje rasprave kada je reč o Strategiji više puta do sada je pomenut NATO pakt i neke evropske institucije. Postavlja se pitanje – zašto i ostale institucije ne pominjemo kada je reč o Strategiji.
Pri tome, želim da kažem da je odnos SPS, Poslaničkog kluba kome pripadam, prema pitanju NATO pakta potpuno jasan.
Bezbednost Srbije ugrožavaju, kako je navedeno u Strategiji, obaveštajna delatnost, genetski inženjering, organizovani kriminal i sa takvom konstatacijom možemo se u potpunosti složiti. Odbrambeni interesi Srbije jesu: očuvanje suvereniteta, odnosno teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta.
Ubeđen sam da je tema koja se odnosi na pitanje koje ću postaviti daleko iznad nas, odnosno da je daleka prošlost, nešto što nikada ponovo neće zadesiti Srbiji, ali želim da pitam – da li smo spremni vojno i ekonomski da reagujemo ako je cena mira visoka? U ovoj strategiji se to ne može sagledati i ne može videti.
Da bi jedna država bila spremna da se odbrani sigurno mora imati mnogo više nego što mi imamo danas i u vojnom i u ekonomskom smislu. Zemlja je u tranziciji, što je mnogo puta rečeno, mnoga preduzeća su u stečaju, mnoga preduzeća su bezuspešno privatizovana i mnoga su propala.
Vojska Srbije, najblaže rečeno, ima problema sa tehnikom koja nije adekvatno uređena, čini mi se, od 1984. godine, a od tada je bilo ratova a finansijskih sredstava nažalost nema. Ubeđen sam da bi integrisanje Srbije u međunarodne institucije i kao krajnji cilj ulazak u EU umnogome olakšao naše pozicije po pitanju bezbednosti.
Sa druge strane, bez jake privrede, to je između ostalog i danas rečeno, nema ni jake države, ni vojske. Strategija odbrane je jako dobra i treba je usvojiti, mada se može popraviti amandmanima ukoliko bude prostora, pogotovo u odnosu na to šta hoćemo i šta možemo.
Strategiju bi trebalo usvojiti konsenzusom svih relevantnih političkih činilaca, bar zbog toga da manje menjamo strategije od strane ministara. Ako svaki ministar bude predlagao novu strategiju, čini mi se, to neće valjati.
Bezbednost u Evropi, pa tako i u Srbiji, popravlja se posle uspostavljanja saradnje Amerike i Rusije, odnosno odustajanja od instalacije protivraketnog štita, mada ta ideja može da se realizuje od onog trenutka kada prođe ekonomska kriza. Bilo bi krajnje vreme da Srbija odluči u koje će reforme Vojske ići. Ako je to profesionalni sastav, strategiju treba donositi prema tome.
Pored celokupne privrede, važan segment, i to želim posebno da istaknem, jeste i namenska proizvodnja, koja počinje da se oporavlja, mada su tehnološki procesi zastareli, programi su zastareli, i treba ih inovirati ili kupiti licence naprednijih zemalja.
Kada je reč o Strategiji bezbednosti, sa pravnog aspekta Strategija bezbednosti je u skladu sa Ustavom Republike Srbije, zakonom Republike Srbije.
Sa ekonomskog aspekta, čini mi se da finansijska konstrukcija za ovu izuzetno, rekao bih, pristojnu strategiju, nije realna, jer se postavlja pitanje – da li su dobro sabrane cifre i da li će sa ovim budžetom, koji je za našu državu pristojan, moći da se finansiraju Strategija i reforma Vojske, koje nas očekuju, i obnavljanje, koje sam pomenuo, ozbiljne tehnike.
U Strategiji nacionalne bezbednosti uglavnom je isti sadržaj kao i u Strategiji odbrane, što je i normalno, jer su obe strategije jako bitne i zavise od istih faktora. Da bi jedna zemlja bila dovoljno bezbedna, treba smanjiti bezbednosne rizike, što rukovodstvo ove države i čini. Bezbednosno okruženje je prilično komplikovano i o tome smo čuli u toku današnje rasprave. Problemi sa KiM su jako veliki, nacionalna netrpeljivost, nesiguran život nealbanskog stanovništva, šverc droge i trgovine ljudima i oružjem, sve to pravi negativno bezbednosno okruženje i čini mi se da smo oko toga svi danas saglasni.
Na teritoriji KiM funkcioniše nekoliko terorističkih grupa koje treba kontrolisati, a te terorističke grupe su upravo rezultat jednostranog proglašenja nezavisnosti KiM. Stanovništvo BiH, s druge strane, nezadovoljno je Dejtonskim sporazumom, pa i tu možemo očekivati nekakve turbulencije, to treba preventivno sprečavati, jer smo mi garant bezbednosti.
Na širim prostorima jugoistočne Evrope, situacija se, rekao bih, bitno popravila, mada neke republike bivšeg Sovjetskog saveza mogu u budućnosti biti bezbednosni rizik, pogotovo zbog prolaska energenata iz te zone, a i velike zemlje u potrazi za energetskim bazenima mogu napraviti rat širih razmera. Pozitivno je što mnoge nuklearne sile pregovaraju o nuklearnom razoružanju, ali mislim da je to jako neiskreno.
U Strategiji bezbednosti se realnije prišlo, sa realnijeg aspekta, o saradnji sa Rusijom, Kinom, Indijom, nesvrstanim zemljama, dok u Strategiji odbrane nisu pomenute, ali pretpostavljam da se to i podrazumeva. Da bi država Srbija bila spremna da preventivno deluje, mora adekvatno odgovoriti novom vremenu, a to je stvaranje ili obnavljanje VBA, u saradnji sa obaveštajnim podacima MUP, da bi mogli menjati informacije o regionalnim bezbednosnim rizicima kao što to, između ostalog, čine i CIA i MOSAD i BND i dr.
Veliki bezbedonosni rizik za Srbiju čine sve učestaliji ispadi huligana koji mogu naneti veliku štetu političkoj poziciji Srbije u svetu. Za nacionalnu bezbednost Srbije su mnogo bitniji ljudski resursi, školovani kadrovi i visokomoralni ljudi. Dakle, razvijati sopstvena sredstva odbrane, da ne bi bili zavisni od onih drugih.
Reformom Vojske i strategijama o odbrani i bezbednosti treba napraviti takav sistem koji će garantovati bezbednost državi i građanima.
Vojska treba da bude efikasna, dobro tehnički opremljena, nad službama bezbednosti treba uvesti civilnu kontrolu, ali i dalje mora da postoji nešto što se može definisati kao vojna tajna. Ozbiljne poslove bezbednosti treba prepustiti profesionalcima, a ne političkim analitičarima. Mislim da uloga Saveta za nacionalnu bezbednost treba da odigra ključnu ulogu kao koordinator službi bezbednosti Vojske i Policije.
I na samom kraju, želim da kažem da će i drugi zakonski predlog imati podršku Poslaničkog kluba SPS-JS. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću. Reč ima gospodin Mirko Čikiriz.

Izvinite, gospodin Šutanovac.