Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić, a posle njega narodna poslanica Nada Kolundžija.

Hvala, gospođo Čomić.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pošto smo posebno u prepodnevnom delu mogli da čujemo hvalospeve na račun NATO pakta, a evo i sad, gospodinu ministru Šutanovcu bih predložio da pokrene jednu inicijativu u Vladi Republike Srbije da se obnovi spomenik pobijenoj deci u NATO agresiji, koji stoji oskrnavljen u Tašmajdanskom parku u Beogradu, već pet godina. Među tom decom su i albanska deca. Kip sa tog spomenika je ukraden, isečen i uništen pre više godina, tako da mislim da bi bio pravi trenutak da obnovite to. Zaista ružno izgleda, ako nije kompletan. Dakle, to je prva stvar.
Kada je u pitanju sama Strategija nacionalne bezbednosti, kao i Strategija odbrane, moram da kažem da je ovde došlo do brkanja opštih pojmova.
Gospodine ministre, vi ovde pokušavate da pomirite dva nepomirljiva koncepta. Prvi koncept je koncept ljudske bezbednosti ili takozvani ''Hjumen sekjuriti koncept''. On je promovisan u UN od strane Kofi Anana 2003. godine, ali pod snažnim uticajem i pritiskom SAD. Pre toga je promovisan od strane niz nevladinih organizacija u SAD, pre svega Saveta za spoljne odnose, za koga mnogi autori veruju da je neformalni centar moći u SAD, a takođe, i Američkog instituta za mir.
Oni su promovisali koncepciju u saradnji sa jednom kanadskom organizacijom "Responsibl to protekt", a takođe, i "Preventing dženosajd", dakle, odgovorni da zaštite i sprečavanje genocida. Ta njihova teorija zasniva se na rezultatima agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Oni su rekli sledeće: ''Doba suverenosti države je završeno, dolazi novo doba, mi ćemo sada umesto država u prvi plan da stavimo individue!''
Međutim, kao što ćete videti, to je jedan zastareli koncept koji je postojao još u četvrtom veku i kasnije u srednjem veku. Dakle, ništa novo.
Po tom konceptu ljudske bezbednosti trupe NATO pakta, trupe SAD mogu da intervenišu bilo gde u svetu da bi sprečile klimatske promene, da bi sprečile pandemije, da bi sprečile ugrožavanje ljudskih prava, naravno, onako kako oni tumače ljudska prava, a kako ih tumače to smo dobro videli na sopstvenom primeru kada su prekršili Povelju Organizacije Ujedinjenih nacija i izvršili agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine, bacali osiromašeni uranijum itd. Ima primera širom sveta.
Dakle, to je koncept ljudske bezbednosti. On se direktno suprotstavlja konceptu suverenih država, koji je definisan još dalekim Vestfalskim mirom 1648. godine. Taj mir je proklamovao suverenitet država i prihvaćen je u Evropi, između ostalog, Rusija je jedna od potpisnica tog mira.
On je ostao na snazi, praktično, kroz različite varijante, između ostalog je prihvaćen i kroz Povelju OUN, sve do 1999. godine kada su ovi momci sa Zapada počeli da razvijaju koncept ljudske bezbednosti i tako dalje i tako bliže.
Sada neko može da pomisli da je koncept ljudske bezbednosti nešto novo. Kao što sam rekao – nije. Da bi što lakše mogli da potamane muslimane u krstaškim pohodima, izmislili su svojevremeno jedan koncept satanizacije islama, koji je promovisan od strane Tome Akvinskog i drugih.
Promovisan je ranije, u četvrtom veku. Tada je odbegla vera bio islam i na osnovu tog koncepta pokrenuti su krstaški ratovi. Kasnije Amerika promoviše Koncept o odbeglim nacijama – Rouge Nations (''neposlušne zemlje'') koji se zasniva na istom principu. On se svodi na teoriju pravednog rata.
Dakle, rat može da se vodi ako je pravedan. Sjedinjene Američke Države mogu da napadnu bilo koju državu na ovom svetu ako imaju opravdani razlog. Toma Akvinski i sveti Avgustin su definisali neke od tih razloga u dalekoj prošlosti.
Dakle, Amerikanci su se Konceptom ljudske bezbednosti vratili u daleku prošlost. Kao što sam rekao, taj koncept je poguban. On je u prošlosti doveo do teških i ozbiljnih ratova. On danas dovodi do podrivanja i uništavanja koncepta UN, koncepta koji je razvijen nakon stravičnog Drugog svetskog rata, po kojem su sve države ravnopravne, po kojem su sve nacije ravnopravne, bez obzira da li su male ili velike. Sila može da se primeni, ali u skladu sa Glavom 7. Povelje OUN.
Vi ste u Strategiji nacionalne bezbednosti pobrkali ova dva koncepta. S jedne strane, hoćete saradnju sa NATO paktom, SAD i EU, a sa druge strane, hoćete da očuvate teritorijalni integritet Srbije. E, pa, ne može, ne može zato što su NATO pakt, SAD pa i EU, a predstaviću malo kasnije dokumentaciju u vezi sa tim, otvoreno protiv teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Oni Kosovo i Metohiju ne tretiraju kao teritoriju Srbije. Imate čak na zvaničnom sajtu EU i mapu Srbije, gde su granice između Kosova i Metohije i ostatka Srbije postavljene kao državne. I to ću, takođe, da vam dam.
Da vidimo neke druge koncepte. Kao što vam je poznato, trebalo bi da vam bude poznato, ruski predsednik Dmitri Medvedev promovisao je 15. maja jedan novi koncept evropske bezbednosti. Šta je suština tog koncepta? Suština tog koncepta je da SAD ne dominiraju evropskom bezbednošću. Kao što vi znate, gospodine Šutanovac, i vaši saradnici, saradnja između NATO pakta i EU je definisana kroz pravila "Berlin plus", gde je evropski sistem bezbednosti uključen u NATO sistem bezbednosti. Oni imaju određenu autonomiju, ali u okviru NATO sistema bezbednosti, pri tome moraju da se poštuju neka osnovna pravila, ne smeju da se dupliraju resursi, ne sme da se duplira lanac komanda. Vrlo je jasno da evropsku bezbednost kontroliše NATO pakt, tj. SAD.
Dakle, ruski predsednik je predstavio ovaj koncept, novi koncept evropske bezbednosti, vrlo detaljno. On je veoma dobar, za razliku od vaše strategije odbrane, koja se zasniva na evroatlantskim principima, ovaj koncept se zasniva na kontinentalnoj Evropi, onoj Evropi o kojoj je govorio, recimo, De Gol, o kojoj govori general Pjer-Mari Galoa. To je Evropa koja uključuje Rusiju. Evropa bez Rusije nije Evropa, ali,, naravno sa Rusijom jeste Evroazija.
Dakle, taj koncept je veoma bitan i on bi obezbedio mir u budućem periodu. Kao što vidite, NATO pakt polako ide prema izvorima energije, širi se prema Rusiji, imate američke analitičare koji vrlo precizno govore o tome i priznaju da oni opkoljavaju Rusiju sistemom vojnih baza. NATO pakt se ne sprema za uspostavljanje mira, on se sprema za budući rat sa Rusijom, za kontrolu Evroazijskog masiva, za kontrolu Evroazijskih resursa, a oni su najveći na svetu. To nije ništa novo, to su radili i u prošlosti, to je "Drang nach Osten" ili pohod na Istok, više puta se desio, obijen im je o glavu.
Zašto je važan ovaj predlog ruskog predsednika, gospodine ministre, za nas kao državu? Zato što smo mi upravo novi sistem evropske bezbednosti mogli da promovišemo na našoj teritoriji, jer se on zasniva na suverenosti država. Kao što znate, Ruska Federacija smatra da je Kosovo i Metohija neodvojivi deo Republike Srbije. Upravo uz pomoć ovog koncepta možemo da izvršimo do kraja Rezoluciju 1244, to je Rezolucija Saveta bezbednosti OUN i da vratimo našu Vojsku i policiju na Kosovo i Metohiju.
Naravno, vi o tome ne smete da govorite.
S druge strane, šta kaže Ričard Has, koji je predsednik Saveta za spoljne odnose, u svom tekstu od 24. septembra 2009. godine, tačnije intervjuu – mi smo verovatno u eri u kojoj će međunarodni sporazumi i konvencije pre predstavljati izuzetak nego pravilo. On vrlo jasno govori o tome da SAD neće poštovati međunarodno pravo i međunarodne konvencije, bez ikakvih problema. A već sam vam objasnio uticaj Saveta za spoljne odnose na američku politiku, između ostalog njihovi kadrovi su Madlen Olbrajt, Ričard Holbruk, predsednik Obama je često učestvovao na njihovim slušanjima itd, a pre njega i Džordž Buš, takođe, i mnogi drugi.
Vi pominjete u Strategiji nacionalne bezbednosti NATO pakt isključivo, ne pominjete nijednu drugu organizaciju koja se bavi pitanjima bezbednosti. Imate, takođe, Organizaciju Ugovora o zajedničkoj bezbednosti, koju čine Rusija, Kazahstan, Uzbekistan, Tadžikistan, Kirgistan, Belorusija i Jermenija, koja se polako širi.
Za nju Amerikanci, SAD, tvrde da je protivteža NATO paktu i već imaju nekoliko analitičkih tekstova na tu temu, gde govore o tome da Rusija militarizuje tu organizaciju. Naravno, shvatili su da ona treba da se suprotstavi širenju NATO pakta na Istok ili tom čuvenom ''pohodu na Istok''.
Pored toga, postoji i Šangajska organizacija za bezbednost. Više od toga, pogledajte, i drugi kontinenti se bude. Niko ne želi da bude u NATO paktu, niko ne želi da sarađuje sa NATO paktom zato što znaju da je NATO pakt ''čelična pesnica'' SAD.
Nedavno su Hugo Čavez i Gadafi predstavili ''projekat bezbednosne saradnje'' između Afrike i Južne Amerike, koji treba da bude protivteža NATO paktu.
Dakle, sve države, svi narodi koji razmišljaju o svojoj slobodi beže od NATO pakta.
Kasnije ću vam pružiti dokaze i podatke iz italijanskih izvora o tome da je NATO pakt organizacija koja promoviše terorizam, ne samo što promoviše terorizam, nego i organizuje terorističke grupe širom Evrope. Naravno, pošto smo deo Evrope, i kod nas su organizovane.
Da vidimo kako izgledaju strategije nacionalnih bezbednosti drugih država. Biće i američka, da ne brinete.
Prvo, ruska Strategija nacionalne bezbednosti, mogli ste da pogodite da ću prvo nju da citiram, do 2020. godine. Po njima, međunarodno pravo ima primat.
Multipolarni svet je nezamenjiv i planeta ne može više da se vrati u vreme unipolarnog sveta, kojim su dominirale SAD. Rusija smatra da je prioritet zaštita Rusa, gde god se nalazili. Takođe, zauzima stav da ima posebne interese u određenim regionima sveta. Pogađate da je jedan od tih regiona Balkan, tj. Srbija, ali to nije ništa novo, čuveni engleski geopolitičar Makindar je govorio o značajnoj ulozi istočne Evrope u kontroli Evroazije, evroazijskog masiva i to još na početku 20. veka, ako se ne varam, 1903. godina.
Evo sada vaša omiljena Strategija nacionalnih bezbednosti SAD, koju je promovisao Džordž Buš. Zaista je obimna, ali suština je sledeća: SAD zadržavaju pravo da spreče pojavu konkurenta njenoj moći u bilo kom delu sveta.
Mislim da je ova rečenica sasvim dovoljna. Jasno vam je šta to znači. Oni ovde promovišu koncept ljudske bezbednosti, u stvari intervencionističku politiku. To je suština njihove priče.
Tu je njihova strategija odbrane iz 2008. godine, koja je veoma zanimljiva zato što potvrđuje iste principe. Dakle, teško da ćete moći da pomirite ova dva sistema, ova dva koncepta. Oni tu promovišu pobedu u dugotrajnom ratu, odbranu države, promociju sigurnosti u celoj planeti i, kao što sam rekao, sprečavanje da se pojavi na planeti bilo kakva konkurencija njihovoj moći.
Gospodine ministre, NATO pakt koji se ovde promoviše, italijanski profesor Danijel Ganzer je objavio knjigu pod naslovom „Tajne NATO armije“.
Ganzer objašnjava da su te oružane formacije, dakle, tajne NATO armije, stvorene u celoj zapadnoj Evropi, u Francuskoj, u Belgiji, Holandiji, Norveškoj, Danskoj, Švedskoj, Finskoj, Španiji, Portugalu, Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Luksemburgu, Turskoj itd.
Prema tvrdnjama ovog uglednog italijanskog profesora, organizaciju i opremu o ovim tajnim armijama, faktički terorističkim grupama, obezbedili su Centralna obaveštajna agencija SAD, britanska obaveštajna služba MI-6 i, naravno, NATO pakt.
Osnovne metode ovih paravojski, tj. terorističkih grupacija, jeste tzv. strategija zategnutosti i terorističke akcije, lažne zastave ili false flags. Šta to znači? To je pijaca Markale, gde su Muslimani postavili bombu i kasnije optužili Srbe za to. To su isto uradile ove terorističke grupacije pod kontrolom NATO pakta. Sprovodi se i dan-danas u drugim delovima sveta.
Genzer u svojoj knjizi otkriva da je NATO bio jezgro te terorističke mreže. Navodi da su tajni komitet za planiranje i saveznički tajni komitet bili temelji tajnih armija širom zapadne Evrope. Možemo da podsetimo da je Đulio Andreoti, predsednik Saveta ministara, 1990. godine priznao postojanje ''Gladija''. Vama će to biti zanimljivo zato što su oni učestvovali u ubistvu Alda Mora. Priznao je i njegove očigledne veze sa pomenutim organizacijama, između ostalog i NATO paktom. Takođe, Vičence Vincigera, pripadnik „Ordine Nuovo“ je otvoreno govorio pred italijanskim sudovima o povezanosti ovih tajnih grupacija sa NATO paktom.
Govoreći o ''Gladiju'', potvrdio je da je ta paravojska kontrolisana od strane NATO. Oni su izvršavali niz atentata širom Italije i zapadne Evrope. Na primer, 1985. godine u Bolonji, kada je stradalo 85 ljudi, osnovni cilj ovih akcija je bio da se optuži Moskva za te terorističke napade. U Nemačkoj 1990. godine predstavnici Socijalističke partije došli su do podataka o postojanju tajne NATO armije u njihovoj zemlji, što je bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom i u suprotnosti sa ustavom Nemačke. Kada su zapretili da će sve javno da objave, uključujući i veze paravojnih formacija sa Demohrišćanskom partijom CDU zapušena su im usta podacima o umešanosti Vilija Branta u celu operaciju.
Takođe, 1990. godine u Evropskom parlamentu pokrenuta je zvanična inicijativa za raskrinkavanje uloge NATO, CIA i MI-6 u stvaranju nekih drugih terorističkih grupacija. Imate te zvanične podatke u EU. Čak je i upućeno pismo predsedniku SAD, Džordžu Bušu. Međutim, SAD i većina evropskih zemalja su ostale neme, samo su u Italiji, Švajcarskoj i Belgiji sprovedene delimične istrage.
Da ne idemo dalje, da vidimo šta nam je poručio predstavnik ambasade SAD, Debora R. Menuti, šef političkog odeljenja ambasade SAD. Ona je vas pohvalila, prilikom jednog susreta na kojem je govorila, u Novom Sadu, 30. juna 2009. godine. Ona prvo opisuje vašu uspešnu saradnju sa NATO paktom, šta je trebalo u stvari da vi uradite, a uradili ste, i kaže sledeće: „Ova saradnja sa NATO i međunarodnim partnerima, kao što su SAD, bila je jedan od faktora uspeha reformi u sistemu odbrane koji je Srbija postigla do danas. Vojska Srbije je svedena na 30 hiljada vojnika.“ To je ono najvažnije što je istakla predstavnica ambasade SAD u Srbiji i otvoreno je rekla koja je bila vaša uloga ovde.
Što se tiče dokumenata koje sam vam obećao, zvanični dokument EU koji govori o putu Kosova ka članstvu u EU, evo ga, ovde su zvanični pečati Euleksa, Evropske komisije i EU. Dakle, šta Kosovo treba da uradi da bi postalo član EU? Očigledno, tretiraju Kosovo i Metohiju kao nezavisnu teritoriju.
Na zvaničnom sajtu EU je i ova karta Srbije, gde su granice Kosova i Metohije i Srbije obeležene kao međudržavne granice. (Aplauz.)

Narodni poslaniče, 20 minuta je prošlo, iskorišćeno je vreme koje je na raspolaganju. Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, neću upoređivati Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane sa zemljama kao što je Rusija i SAD i smatram da ova strategija ima posebnu vrednost, upravo zbog toga što polazi od činjenice da se radi o Srbiji i polazi od toga da Srbija treba da objektivno sameri sebe, svoje mesto, svoje ciljeve, svoje interese i da nađe način kako u okviru sopstvenih kapaciteta da obezbedi ono što jeste cilj jedne i druge strategije. Naravno, Poslanička grupa Za evropsku Srbiju glasaće za ove dve strategije, jer mi smatramo da je od posebnog značaja činjenica da su ove dve strategije danas pred nama i ma kako se slagali sa onima koji tvrde da ovo nije političko pitanje u smislu stranačkog pitanja i stranačkog razumevanja Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane, ovo ipak jeste važno političko pitanje i za građane Srbije ali i za svet.
Dakle, mi se obraćamo građanima Srbije, ali se obraćamo i svetu, obraćamo se našim susedima i zapravo ovim dokumentima pokazujemo ko smo, kakvo društvo želimo da gradimo, šta su nam prioriteti, kakav je naš odnos prema nama samima, ali kakav je naš odnos i prema drugima, pre svega prema onim vrednostima koje smo proklamovali. Bilo je prigovora da nikada nije uspostavljen nacionalni konsenzus oko toga šta jesu nacionalni interesi, nacionalni ciljevi, ja mislim da mi nemamo nikakvu dilemu oko toga šta jesu nacionalni interesi. Nacionalni interesi su definisani Ustavom, oni su definisani i osnovnim civilizacijskim vrednostima koje je ova zemlja prihvatila i u tom smislu za nas ove dve strategije imaju poseban značaj, jer upravo ove vrednosti jesu polazište u utvrđivanju odgovornosti, nadležnosti, i obavezama institucija kada je u pitanju Nacionalna bezbednost i Strategija odbrane.
Republika Srbija na osnovu Ustava donosi, dakle, uređuje pitanje kao što je suverenitet i teritorijalna celovitost, bezbednost Republike Srbije, odbranu i bezbednost države i njenih građana, a Skupština, prema članu 99. tačka 9) usvaja Strategiju odbrane. U tom smislu za nas ovi dokumenti jesu dokumenti koje je uputila Vlada i oni predstavljaju, da kažem, jedinstven odnos Vlade prema ovim važnim pitanjima, činjenica da ove dokumente ovde predstavlja i brani ministar odbrane, za nas nema posebno važnost, osim što, naravno, Ministarstvo odbrane ima najveće obaveze i najveći udeo u onome što ove dve strategije definišu.
Ono što je za nas ključno u opredeljivanju za izglasavanje ovih strategija jeste činjenica da ove strategije polaze od realnog sagledavanja sveta.
Dakle, u ovim strategijama mi vidimo da je napravljena temeljna analiza onoga što svet danas jeste i što Srbija u tom svetu jeste, može i treba da bude.
Ove strategije nemaju ideološki predznak, niti su opterećene onim što bi neki, iz diskusije se to vidi, želeli da one budu opterećene, a to je nekakvim okoštalim, prevaziđenim, istorijski poraženim konceptima odbrane i bezbednosti.
Dakle, ono što za nas jeste razlog da glasamo za ove strategije koje neki drugi osporavaju jeste upravo činjenica da se oni temelje na naučnom sagledavanju sveta u kom mi danas živimo. One, takođe, jesu važne i zbog toga što pretpostavljaju da se taj svet dinamično menja i da ove strategije ne sadrže okoštale definicije koje onemogućavaju da se i sama strategija Srbije u ovim oblastima menja, već, naprotiv, dopuštaju da u skladu sa promenama oko nas menjamo sopstvene resurse, menjamo sopstvene ciljeve ako treba, menjamo sredstva kojima ćemo te ciljeve ostvarivati.
Još jedna od ključnih stvari, koja je važna za nas, jeste da ove strategije uzimaju u obzir iskustva drugih država, uzimaju iskustvo zemlje, dakle, i saznanja koja imamo iz našeg i ne tako davnog iskustva.
Ono što za nas predstavlja posebnu važnost jeste da se ovde uzima u obzir da je pitanje bezbednosti sve više pitanje koje se tiče međunarodne saradnje i međunarodnog okruženja, dakle, zemlja ne sme da se ponaša kao izolovano ostrvo u definisanju sopstvenih strategija odbrane i bezbednosti i to ove dve strategije upravo naglašavaju. Smatramo da prigovor da ima previše okrenutosti ka međunarodnom faktoru i važnosti međunarodnih činilaca, da je, zapravo, prednost ove strategije zato što suštinska opasnost, odnosno suštinska prednost Srbije, volela bih da Srbija uvek koristi prednosti i da izbegne svaku opasnost, jeste da ukoliko razume i shvati u kojoj je meri međunarodna integrisanost u bezbednosne strukture važna za ovu zemlju, i pretpostavka njene sigurnosti i bezbednosti, da će utoliko imati manje problema u budućnosti. I upravo zbog toga smatramo da je pitanje povezivanja sa međunarodnim institucijama ključno pitanje ostvarivanja ovih dveju strategija.
Ono što je sada otvoreno pitanje i ne zahteva trenutni odgovor, a očigledno polarizuje naše društvo, jeste pitanje članstva u NATO.
Nema nikakve sumnje da je Partnerstvo za mir dovoljan okvir u ovom vremenu za ostvarivanje te saradnje. Naravno, bitno da ove strategije ne ograničavaju Srbiju i ne postavljaju ciljeve koje ne može ostvariti.
I kao parlamentarac i neko ko se zalaže za uspostavljanje civilne i javne kontrole službi bezbednosti, odnosno bezbednosnog sektora, smatram da je važno što je ovim strategijama predviđena puna kontrola odbrane i bezbednosti. Mislim da to, takođe, omogućava da gradimo ono što jeste jedna od pretpostavki na kojima se ove strategije zasnivaju, a to je izgradnja istinski demokratskog društva. To je nemoguće ukoliko pitanje bezbednosti nije pitanje koje je na uvidu demokratske javnosti.
Dakle, svi ovi razlozi za nas su razlozi da izrazimo zadovoljstvo što Srbija predstavljajući se i kroz ove dve strategije dokazuje da jeste zemlja koja želi da gradi demokratsko društvo, da jeste zemlja koja smatra da je njena uloga u ostvarivanju stabilnosti i mira ne samo unutar zemlje i u regionu izuzetno važna i da je spremna da svoj maksimalni doprinos da, da je Srbija zemlja koja je spremna da gradi međunarodni poredak, koji će počivati na odbrani svih civilizacijskih vrednosti. Hvala vam. (Aplauz.)

Da li želi reč još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ili poslanika koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe? (Ne.)
Reč ima ministar, Dragan Šutanovac. Izvolite.

Zahvaljujem. Nakon ovih diskusija koje su bile, nadam se dobronamerne, imam još veće ubeđenje da smo napravili jedan dokument koji zadovoljava kriterijume ovog visokog doma i koji će, nadam se, biti izglasan u Parlamentu. To što ne postoji nacionalni konsenzus o ciljevima nacionalne politike, to ne može da bude izgovor da se u Srbiji ne radi. Činjenica je da ne postoji konsenzus, ali bih voleo da mi kažete kada će ga biti, kada možemo da računamo na to, pa da onda počnemo da radimo. U međuvremenu, mi se trudimo da opravdamo to što se nalazimo na položaju na kome se nalazimo.
Nekoliko puta je pomenuto da li smo mi radili tuđi posao. Moram da vam kažem, u Zakonu o Vojsci član 14. u stavu 2. piše da mi radimo izradu Nacrta strategije nacionalne bezbednosti. To je već definisano u Zakonu koji postoji, koji je usvojen 2007. godine. Nemojte da dovodite u dilemu to da li smo mi radili tuđi posao ili nismo, mi smo tada prihvatili da radimo posao koji možda nije bio naš, ali sada je i po zakonu naš.
Ono što mislim da je zaista jako teško izgovoriti ovde, a misliti da ste u pravu, to je reći da je ''glupost'' kada kažemo – bezbednost je nedeljiva. Ne znam koliko svest treba da bude sužena, pa da ne vidite da je u 21. veku naprosto bezbednost apsolutno nedeljiva i da se svi izazovi, rizici i pretnje koje postoje u regionu prelivaju na sve zemlje. Konkretno, kod nas od Ankare, recimo, do Beča ili čak Avganistana, pa do celokupne zapadne Evrope i istočne obale SAD.
Izgovoriti tako nešto sa tendencijom da kažete kako imate sav autoritet toga što ste bili nekada pripadnik Vojske, više je nego sporno.
Moram da vam kažem da smo se zaista trudili da sve rizike i pretnje koje su apsolutno regionalne uvrstimo u ovu strategiju. Ne možemo ništa posmatrati kao, tako da kažem nedeljivo, kao jedinstveno i naše.
Pogledajte samo stvari koje se dešavaju u poslednje vreme, pitanje organizovanog kriminala, ako pogledate čak i ove stvari koje se tiču huliganstva, ako pogledate neke druge izazove ekstremizma, fundamentalizma, sve to ima kontekst regionalnog i naprosto je nedopustivo reći da je ''glupost'' definisati da je bezbednost nedeljiva.
Apropo spomenika u parku, uvaženi mladi poslaniče, podsetiću vas da sam imao inicijativu za sređivanje jednog spomenika koji je urađen nakon 10 godina, odnosno devet godina, u parku pored bolnice "Dragiša Mišović", gde je poginulo sedam pripadnika Vojske Srbije, to je bila moja lična inicijativa, nije išlo na račun Ministarstva odbrane. Pozvao bih vas da se vi potrudite svojim ličnim primerom da tako nešto učinite. Mislim da se baš te huliganske grupe, koje su rušile te spomenike i ispisivale razne grafite, uglavnom vezuju za vašu stranku i za stranke koje imaju vašu orijentaciju. (Aplauz.)
Pokažite svojim primerom da se ograđujete od onih koji su to učinili u vaše ime.
Govoriti o tome da niko ne želi da sarađuje sa NATO, u vremenu u kome smo svi svedoci da se Obama kao predsednik Amerike upravo vratio iz Moskve, apsolutno je apsurdno. U vremenu dok smo mi bili pod NATO bombama sarađivali su sa NATO, tako da ta priča naprosto ne stoji. Nažalost, u 21. veku bezbednost sada i jeste najvažnija. Ranije su bila ljudska prava, sada je to bezbednost. I ne samo da je to trend u zapadnim zemljama, već je to trend u celom svetu.
Podsećam da su i predsednik, u to vreme, Putin i predsednik Buš obojica izgovorili identičnu rečenicu samo u drugom vremenskom terminu, ali u istom kontekstu, da će štititi svoje interese ma gde u svetu bili ugroženi. Jedna rečenica je nastala posle rušenja ''kula'' u Njujorku, a druga rečenica nakon ''terorističkog akta u Beslanu'' gde je poginuo veliki broj dece i žena.
Analizirati jednu izjavu, a ne pomenuti drugu, u najmanju ruku je nekorektno ili se pokazuje jedno elementarno neznanje, čemu ja ne zameram, to će građani Srbije na sledećim izborima već da analiziraju.
Pričati o Vojsci Srbije i pričati o brojčanom stanju Vojske Srbije, citirati, ne znam već čiji citat, i reći da sam ja imao zadatak da sa 78 hiljada smanjim brojčano stanje na 30 hiljada, jeste još jedna u nizu neistina!
Vojska Srbije danas ima malo veće brojčano stanje nego kad sam ja postao ministar odbrane, znači, danas je veća nego što je bilo kad sam ja postao ministar odbrane 15. maja 2007. godine.
A, šta se desilo između perioda kad je ministar odbrane bio gospodin Tadić, kada je bilo oko 78 hiljada i trenutka kada sam ja postao ministar odbrane, kada je bilo nešto manje od 30 hiljada, to pitanje ćete potražiti u vašem strateškom partneru koji je u to vreme vodio i Vladu i državu i Ministarstvo! Naprosto, ne stoji da sam ja ispunjavao bilo čije zahteve.
Naprotiv, moram da vam kažem da sam ubeđen da Vojska Srbije nije odavno imala bolji tretman u Vladi Republike Srbije i među građanstvom, da odavno na bolji način nije funkcionisala putem profesionalizacije, čak i povećavam u jednom segmentu brojno stanje. Poslednja informacija koju trenutno radimo, napravićemo Vojsku da će biti savremena i moderna, pre svega po meri našeg društva i naše odbrane. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Sada je 14.00 časova, uobičajeno vreme po Poslovniku da se određuje pauza. (Molim narodne poslanike da ne dobacuju.) S obzirom na to da je narodni poslanik Boris Aleksić spomenut u izlaganju, ima pravo na repliku, pa ćemo pauzu započeti danas kasnije nego što je 14.00 časova.
Izvolite, narodni poslaniče.

Gospodine ministre, taman sam pomislio da neću imati prilike da vam odgovorim, da ćete vi već da odete svojim poslom.
Što se tiče spomenika, na tom spomeniku je bila Milica Rakić koju je ubio NATO pakt 1999. godine. Rekao sam da je on uništen pre više godina, pre više od pet godina. Ja kao narodni poslanik mogu da pokrenem tu inicijativu, a vi ste predstavnik izvršne vlasti. Nemojte da nas zamajavate ovde i da tako pričate sa narodnim poslanicima. Na vama je inicijativa da se nešto uradi, vi imate te mogućnosti mnogo brže od zakonodavnog tela. Ako ne znate koje su nadležnosti zakonodavnog tela, uzmite, otvorite Ustav Republike Srbije.
Što se tiče navijačkih grupa, kojih navijačkih grupa?! Te navijačke grupe koje vi provlačite po novinama danas, one sve imaju američku simboliku na sebi. Što vaša policija ne sme da pohapsi onaj deo navijačkih grupa koji diluje drogu, koji prave te izgrede?
– Optužujete patriotske organizacije, rodoljubive organizacije! Kako vas nije sramota?!
Ti dileri droge rade to! A ko drži dilere droge, to svi znamo. Kokain u ovoj zemlji i u drugim zemljama rasturaju Amerikanci, a heroin Englezi i to je javna tajna. Nemojte da se zamajavamo.
Koga optužujete? Optužujete "Obraz" da napada strance!

Narodni poslaniče, ako imate informacije o tome ko učestvuje u trgovini drogama, molim vas, da vas podsetim na obavezu kao predstavnika u zakonodavnom telu da te informacije podelite sa nadležnim službama, da ih ne koristite i zloupotrebljavate da bi se učestvovalo u političkoj borbi ili u retorici.

Hvala, hvala...