Zahvaljujem.

Gospodin Milan Škrbić.

Hvala lepo. Tačno je da sam kao predsednik SO Apatin učestvovao sa ponosom na zakletvi vojnika u Pešadijskom regrutnom centru u Apatinu ili Somboru, u toj kasarni, i tačno je da sam rekao da je divota i lepota videti sve veći broj ljudi koji služe vojni rok u uniformi, sa puškom u ruci, kao što je to nekada bilo. Tačno je i da sam malopre govorio o 2003. i 2004. godini, kada je počela strahovita medijska propaganda, tada niste bili ministar, bili ste tada u policiji, pričao sam o Borisu Tadiću, kada je on bio ministar i to je tačno.
Ali, malopre ste spomenuli neke podatke koje ste proverili, ko je služio vojni rok, pa me interesuje – po kom osnovu možete da proveravate te podatke o ličnosti i koji je bio pravni osnov, da li te podatke koristite za uskostranačke interese ili na neki drugi način. Smatram, onoliko koliko znam i poznajem ovu materiju, da vi ne možete da koristite te podatke, da ih dobijate kao ministar, jer pravni osnov apsolutno ne postoji. (Aplauz.)
Složićemo se svi ovde prisutni da je dobro i zalažemo se da se vojni rok služi u uniformi, a glasaćemo protiv služenja civilnog roka ili zakona koji to predlaže. Govorimo mi otprilike isto, dobro je da što više mladih ljudi služi u uniformi.
Nije dobro da se blati Vojska Srbije. Apsolutno nije dobro da pričamo o tome da rata ovde neće biti, jer nikad se ne zna, upravo u vreme kada je gospodin Tadić kao ministar govorio na nekim konferencijama ili edukacijama, Bugarska se pojavila i neki njeni ministri sa teritorijalnim pretenzijama oko Trgovišta, Dimitrovgrada itd. Znači, naša vojska mora da bude spremna da brani svoju otadžbinu i svoje granice. Hvala lepo. (Aplauz.)

Reč ima gospođa Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, takozvane reforma Vojske Srbije, koju je započeo Boris Tadić, a sada će izgleda da dokrajči gospodin Dragan Šutanovac, jeste zapravo amerikanizacija Vojske Srbije.
Ptice na grani znaju da se i danas u Generalštabu i u Ministarstvu vojnom više čuje engleski nego srpski jezik. Ptice na grani u Srbiji znaju da ste u Vojsku Srbije i u Generalštab doveli američke oficire. To što se vi lično, gospodine Šutanovac, slikate sa NATO bombarderima, sa ubicama dece u Srbiji, to može samo vama da služi na čast, a svakako ne ovom narodu i ovoj državi!
Govorite malopre o kratkom pamćenju. Pa, gospodine Šutanovac, da nemate kratko pamćenje onda sigurno ne biste insistirali na ulasku u NATO pakt.
Valjda niste toliko kratkog pamćenja da ste zaboravili na NATO agresiju, da ste zaboravili na onolike civilne žrtve, na onoliko ubijene dece i na onoliku materijalnu štetu koju su građanima Srbije naneli vaši NATO prijatelji. To što ste njihov đak, gospodine Šutanovac, to je vaša lična stvar, ali to ne smete i nemate prava da propagirate u javnosti, nemate prava da propagirate u svetu i nemate prava da propagirate u ovom parlamentu!
I sami znate za činjenicu da kada bi vam palo na pamet da proverite u javnosti koliko građana Srbije želi da uđemo u NATO pakt, da bi podaci za vas bili porazni i to što volite lično, zadržite za sebe, pokušajte da se ponašate kao ministar u Vladi Republike Srbije.
Ovih dana kada smo započeli ovu vrlo ozbiljnu raspravu o vrlo ozbiljnim predlozima Vlade Republike Srbije, a koji se odnose na Vojsku Srbije, nismo imali nameru da govorimo sa vama lično. Sami inicirate takvu vrstu razgovora, to je karakteristično za vas. Nismo imali nameru ni da vam pominjemo, kada ste bili zaposleni u Saveznom ministarstvu policije, da ste uzeli otpremninu od 24 plate i da vam zakon nije dozvoljavao da se nikada više vratite u državne organe. Nismo vas ni pitali ni ko je odgovoran za smrt vojnih pilota. Pokušali smo da razgovaramo zaista argumentovano o predlozima Vlade Republike Srbije, koje, nažalost, predstavljate u ovom parlamentu.
Pre neki dan ste se javno hvalili kako je povećan broj mladih ljudi koji žele da služe vojni rok u uniformama i da je sve manje onih koji žele da civilno služe Vojsku i to je nešto što nije vaša zasluga, budite sigurni.
Nije to zbog toga što ste ukinuli čak i vojnički pasulj, da biste potpuno ukinuli sve što je tradicionalno u Vojsci Srbije, to je zasluga činjenice da je sve više mladih ljudi u Srbiji patriotski orijentisano i hvala Bogu da je tako i hvala Bogu da ne slede vaš primer.
Kada su u pitanju predlozi ovih zakona, koje ste nam ovako u paketu dostavili, istina, niste odgovorni, nego vladajuća većina, zašto raspravljamo o šest ili sedam zakona u jedinstvenoj raspravi, jeste nešto što je, takođe, nedopustivo i što zapravo govori o tome da vladajuća većina želi samo da skine sa dnevnog reda neke predloge zakona, potpuno nezainteresovani da učestvuju u raspravi i zato vladajućoj većini ne smeta što se o šest zakona govori u objedinjenoj raspravi. Danas je bila interesantna reakcija jedne koleginice iz vladajuće većine, pokazivanje nervoze. Verovatno je to razumljivo, s obzirom na činjenicu da ipak postoje i u vladajućoj većini ljudi koji nisu zaboravili šta se u Srbiji desilo u NATO agresiji 1999. godine.
Pretpostavljam da ste primetili, s obzirom na to da je nemoguće govoriti o svim ovim zakonima, mi smo u našoj poslaničkoj grupi napravili jednu podelu, odnosno dogovor da svako od poslanika koji govori u načelnoj raspravi govori samo o jednom predlogu zakona da bismo na taj način, koliko je moguće, više pokazali građanima Srbije kakve nam je predloge zakona Vlada Republike Srbije predložila.
Govoriću o Predlogu zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije.
Uočili smo da u ovom predlogu zakona postoje tri grupe nedostataka. Jedan, koji je najbitniji, jeste neustavnost, odnosno neke odredbe Predloga ovoga zakona su suprotne Ustavu Republike Srbije. Jedan broj odredbi ovog zakona su u međusobnoj koliziji. Treća grupa primedbi jeste da postoje neke veoma neprecizne odredbe u nekim članovima zakona koje nisu usklađene sa Zakonom o radu i Porodičnim zakonom, a govore o materiji koja je iz ovih oblasti.
Čini mi se, gospodine ministre, da neko ko je prevodio ovaj zakon da vam nešto nije preterano naklonjen, pa je, izgleda, moguće da ove neke primedbe nastaju iz činjenice što imate veoma loš prevod ovog zakona.
Podneli smo veliki broj amandmana na ovaj predlog zakona i govorićemo detaljno o tome u načelnoj raspravi, a sada ću pokušati, koliko mi preostalo vreme dozvoli, da prokomentarišem neke najkarakterističnije članove zakona. Volela bih zaista da čujem i vaše odgovore ili se bar nadam da ćete nešto od ovoga ispravno razumeti i da ćete prihvatiti, ukoliko želite da vam zakon, koliko toliko, bude primenjiv i usklađen sa Ustavom.
Član 1. u 2. stavu – kažete da se na sve što neposredno nije uređeno ovim zakonom primenjuju propisi o odbrani, civilnoj zaštiti i Vojsci Srbije i zaključeni međunarodni ugovori u oblasti bezbednosti, odbrane i vojne saradnje, kao i propisi kojima se uređuje nadležnost i rad drugih snaga odbrane.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ova formulacija – zaključeni međunarodni ugovori, proteže se u ovom zakonu kroz veliki broj članova. Naša amandmanska intervencija u svakom od takvih slučajeva bila je da mora da stoji „ratifikovani zaključeni međunarodni ugovori“. Državu Srbiju ne obavezuje nijedan međunarodni ugovor koji nije ratifikovan u ovom parlamentu. Zaista mislimo da ćete ove primedbe da uvažite, ukoliko u startu nemate nameru da zloupotrebljavate ovaj zakon kada ga budete doneli.
U članu 2. stav 1. tačka 3) govori o multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, u smislu ovog zakona, koja obuhvata misije, zadatke u očuvanju nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti i mira u svetu, između ostalog, i to su ''zajedničke odbrambene operacije u skladu sa propisima o odbrani'' – ova tačka je u koliziji sa članom 13. Predloga ovog zakona. Zaista bi bilo dobro da to shvatite dobronamerno i da menjate ili ovu tačku ili drugi stav člana 13. koji kaže da: ''U slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja, u multinacionalne operacije ne mogu se upućivati pripadnici Vojske Srbije do ukidanja ratnog ili vanrednog stanja, osim multinacionalne operacije iz člana 2. stav 1. tačka 3) ovog zakona.
U članu 3. stav 1. tačka 1) ovaj član govori o upućivanju Vojske Srbije i drugih snaga u multinacionalne operacije i kažete da se to zasniva na principima, pa je onda jedan od principa – ''da je učešće pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u konkretnoj operaciji u skladu sa Ustavom Republike Srbije i međunarodnim pravom.'' Naša vojska, ma gde bila, gospodine ministre, mora da se ponaša u skladu sa međunarodnim pravom. Ustav Republike Srbije ne može da se primenjuje izvan države Srbije. Pretpostavljam da pravnici, vaši saradnici, to znaju i da je ovo neka greška. Nadam se da ćete i ovo kroz naše amandmane da prihvatite. U ovom istom članu, u tački 3) kažete, da se, ''aktivnosti Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u vezi sa učešćem u multinacionalnim operacijama u javnosti objektivno predstavljaju.'' Vrlo je interesantno da ste ovakvu odredbu uneli u Predlog zakona, jer ovde se sad postavljaju dva pitanja. Prvo je – ko to predstavlja u javnosti Vojsku Srbije i druge snage odbrane u vezi sa učešćem u multinacionalnim operacijama?
Da li se ovo odnosi na tog nekog ko predstavlja a koji bi trebalo da bide iz Vojske ili bar iz Ministarstva vojnog, ili je ovo neka unapred predodređena hajka na novinare pored onako rigoroznog Zakona o javnom informisanju? Još i kroz ovaj zakon treba da zabranite novinarima da autocenzurom izveštavaju o ovim aktivnostima.
Drugo, još interesantnije pitanje – šta to planirate da radite ako zakonom zabranjujete da se o tome javnost obaveštava, odnosno da vi kažete da se u javnosti to objektivno predstavlja?
Valjda se podrazumeva da će u javnosti ove aktivnosti Vojske Srbije biti, bar u ime Ministarstva i Generalštaba, predstavljene objektivno.
U članu 4. piše ''zaključenim ugovorima'', za koje ne predviđate da su i ratifikovani, i u stavu 2. člana 4. kažete: ''Izvršenje obaveze iz stava 1. ovog člana obezbeđuje Vlada i Ministarstvo odbrane, u skladu sa propisima o odbrani, odnosno nadležni organi prema ovlašćenjima iz zaključenih međunarodnih ugovora.'' Ovo je apsolutno izvor zloupotreba i ovako nedefinisana odredba nikako ne bi smela biti u ovom niti u bilo kojem drugom zakonu.
Takođe, predvideli smo da se briše član 5. Predloga ovog zakona, a u stavu 2. ovog člana 5. kažete: ''Pripadnici drugih snaga odbrane, u skladu sa potrebama, mogu se angažovati u multinacionalnim operacijama iz člana 2. stav 1. ovog zakona i da su dužni da postupaju u skladu sa zakonom, odlukama nadležnih organa i principima i pravilima međunarodnog humanitarnog prava'' Ovde niste predvideli Ustav, tako da je ovo isto u koliziji sa onim članom 3. o kojem sam malopre već govorila i bilo bi dobro da se opredelite da li ćete zadržati ovu odredbu „u skladu sa Ustavom“, pa da to bude u svakom članu gde je to neophodno, ili ćete prihvatiti naš amandman pa ćete se bazirati samo na međunarodno pravo van teritorije Republike Srbije.
U članu 7. govorite o pripremama i upućivanju u multinacionalne operacije i povlačenje iz tih operacija, pa onda, između ostalog, kažete – ''Godišnji plan upotrebe zasniva se'', u tački 2) na: ''obavezama koje je Republika Srbija preuzela zaključenim međunarodnim ugovorima u oblasti bezbednosti, odbrane i vojne saradnje i civilne zaštite.'' Nejasno je kroz celi zakon ko je preuzeo ove obaveze ukoliko nema ratifikacije ovih ugovora u Narodnoj skupštini.
Zaista, kolege poslanici, nadam se da ćete ovo ozbiljno razumeti i da ćete u danu za glasanje voditi računa o tome da ove naše amandmane usvojite, da ne bismo došli u situaciju da svakome može da padne na pamet ko igrom slučaja dođe na određenu važnu državnu funkciju da može da je zloupotrebljava, da izvršna vlast može da na ovaj način i kroz ovaj zakon vrši poslove Parlamenta, što je apsolutno nedopustivo i što nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Član 10. u 3. stavu ima nešto što je zaista opasno, što nikako ne bi smelo da ostane u zakonu i apsolutno je suprotno članu 140. Ustava Republike Srbije, gde kaže: „Izuzetno, Vlada može odobriti učešće drugih snaga odbrane u humanitarnim operacijama koje nisu predviđene Godišnjim planom upotrebe, u slučaju neodložnog otklanjanja posledica prirodnih, tehničko-tehnoloških i ekoloških nesreća većih razmera, kao i pružanja pomoći civilnim organima u kriznim situacijama“.
Radi javnosti, pročitaću član 140. Ustava Republike Srbije, koji kaže: „Vojska Srbije se može upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije“.
Dakle, ne postoje izuzeci i ne postoji mogućnost da Vlada Republike Srbije može da uradi bilo šta u ovoj oblasti mimo odluke Narodne skupštine Republike Srbije.
U članu 12. kažete: ''U multinacionalne operacije mogu se upućivati samo pripadnici Vojske Srbije i drugih snaga odbrane koji su završili obuku u zemlji ili inostranstvu,'' i tako dalje. Međutim, nigde kroz ovaj zakon nije propisano ko je taj ko upućuje pripadnike Vojske ili druga lica na obuku u zemlji ili u inostranstvo – to zaista mora da bude precizno definisano.
Ovo kako je regulisano u članu 12. može da znači da bilo ko može da ode pod okrivljem NATO pakta na neko doškolovanje i da se vrati ovde kao neki stručnjak koga je uputio neko, pošto zakon ne kaže ko, pod kojim uslovima, upućuje takva lica na tu obuku.
U članu 14. u poslednjem stavu interesantno je da ste predvideli da kriterijume za izbor i način izbora pripadnika Vojske Srbije, pripadnika MUP, osoblja civilne zaštite i zaposlenih u organima državne uprave koji se pripremaju i obučavaju za učešće u multinacionalnim operacijama i način izdavanja sertifikata o osposobljenosti uređuje nadležni ministar. Ovo nikako ne može da bude u nadležnosti ministra, bez obzira ko je ministar, jer ministar je civilno lice i ministar sam nije osposobljen za ovako nešto. Ove kriterijume može da utvrđuje samo Generalštab. Ovo je isključivo u nadležnosti Vojske i nikako ne može biti u nadležnosti čak ni Ministarstva, a kamoli ministra!
Interesantan je član 20. koji u 2. stavu kaže: ''Za izvršavanje multinacionalnih operacija koje zahtevaju zajedničko učešće pripadnika Vojske Srbije i pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova radi pružanja pomoći u kriznim situacijama, popuna se vrši u skladu sa sporazumom koji zaključuju ministar odbrane i ministar unutrašnjih poslova.'' Pa, mi valjda imamo Vladu Republike Srbije i valjda je Vlada Republike Srbije nadležna za ovako nešto, a ne da ministar u okviru jedne vlade zaključuje nekakav sporazum. Ovo je neverovatno.
S obzirom na to da je vreme koje je ostalo za našu poslaničku grupu pri kraju, nemam vremena da idem dalje po članovima, biće naravno u načelnoj raspravi, samo hoću da napomenem da se na nekoliko mesta u ovom zakonu pominju članovi porodice.
Recimo, član 35. u poslednjem stavu kaže da troškove iz st. 1. i 2. ovog člana, odnosno da u slučaju smrti pripadnika Vojske i drugih snaga odbrane članovima porodice pokojnika pripada naknada za stvarne pogrebne troškove.
Ne može u zakonu da postoji termin – ''članovima porodice''. Mora da stoji termin koji je iz Porodičnog zakona, a to je termin – ''uži članovi uže porodice''. Ovo ne stoji samo ovde, na više mesta se pominje potpuno neprecizno, to mora svakako da bude precizirano. ''Član porodice'', u smislu kako je ovde označeno, mnogo je šire od ''člana uže porodice'', koji ima pravo na ovo.
Završavam, gospođo predsedniče, samo još jednu rečenicu, a odnosi se na neusklađenost ovog zakona sa Zakonom o radu. Niste napisali kada se, nakon ovih misija, odnosno odlaska u multinacionalne operacije, lice koje ode mora vratiti na posao sa kog je otišlo. Ima zaista još dosta primedbi, govorićemo o tome. Žao mi je što nisam stigla sve, ali se nadam, ministre, iako ste ćaskali sa kolegama, da ste čuli primedbe i da ćete bar na neke dati odgovor. Hvala lepo. (Aplauz.)

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre nego što zaključim zajednički pretres, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici nekih poslaničkih grupa, a koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 93? (Da.)

Reč ima gospodin Velimir Ilić, najpre.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, jako mi je žao što je i danas na ovom zasedanju, kao i nekih prethodnih dana, pre ove pauze koja je bila, opet imamo neke probleme. Ako dođemo na sednicu, ponašamo se sasvim korektno, gospođo predsedavajuća, budite i vi korektni.
U minut do dvanaest, na jedan mangupski štos, a to radite već nekoliko puta, dali ste reč prijavljenima koji nisu šefovi poslaničkih grupa, dok smo se mi već spremali da izađemo. Govorio je minut, onda ste prekinuli i onda ste nas ostavili ceo dan da sedimo i čekamo. U stvari, mi smo bili tu, trebalo je da govorimo Martinović, Ostojić i ja, je l' tako, a čekali smo da dobijemo reč ispred poslaničkih grupa. A, ko će da čeka kada je bilo dva minuta do dva?! Jer, neće biti termin da se govori, a rečeno je da se u dva prekida sednica i da će se nastaviti u 15.00 časova. Nemojte to više!
Jednom se dogodilo da smo počeli sa novim dnevnim redom, da je isto tako trajalo minut, a onda smo posle tog minuta, naravno, zakazali drugu sednicu i ono što se sve događalo, i to je vrlo nekorektno. Ako želimo da sačuvamo dostojanstvo ovog parlamenta, budimo vrlo korektni. Ako smo mi prema vama, budite i vi prema nama.
Sećam se, odlično, u prolećnom zasedanju kada smo imali ovde jednog drugog ministra iz Vlade, koji je došao, održao nam jedan kratak uvodni govor, i tog prepodneva usvojili smo u načelu 15 zakona iz poljoprivrede. Sećam se lepo jedne diskusije koju sam imao, i tada sam rekao: ''Teško seljacima posle ovakve brze odluke da se 15 revolucionarnih zakona u poljoprivredi usvoji za pre podne, u načelu!''
Mi danas usvajamo isto više zakona, što se Vojske tiče, vezanih u jednoj zajedničkoj raspravi, a sigurno će neko biti srećan i pohvaliti se kada izađe iz Parlamenta, evo, uspeli smo, vidite, u toku jednog dana tolike zakone da usvojimo, koji izuzetno puno znače za Srbiju.
Ovaj zakon o učešću Srbije u multinacionalnim snagama zahtevao je jednu ozbiljnu raspravu, posebnu, da to raspravimo – da čujemo ministra, i njegovo izlaganje i njegove garancije, o čemu se radi, ko stoji i šta je to. Šta znači to ''multinacionalne snage'' i ko su te snage? Gde su UN, gde je NATO i gde se ko nalazi na kojoj strani? Ko komanduje ovim snagama? Ko ih poziva? Gde se upotrebljavaju?
Mi smo danas slušali jednog drugog ministra koji je dao uvodno izlaganje, znate, bila je neka serija pa se pominjao, tamo, neki, Tuta Bugarin, tako sam razumeo, kada je Čkalja govorio o Tuti Bugarinu, možda se sećate, pošto smo mi tu, negde, generacija, dakle, nismo ništa razumeli.
Čovek je nešto pročitao u bradu, promrmljao, završio, seo i otišao, a mi sada donosimo tako krupne odluke koje za Srbiju mnogo znače. Takođe, donosimo i zakon o dve agencije koje izuzetno mnogo znače za Srbiju, tek tako, reda-radi, nije bitno, nije ministar objasnio, nije pojasnio, nismo mogli da pitamo, poslanici su diskutovali čitav dan. To će, naravno, većina izglasati, kao i sve ostalo.
Setimo se opet zakona iz poljoprivrede kada su seljaci načisto propali u ovoj sezoni posle tih novih zakona koji su značili, kao, revoluciju, kako je ministar rekao. Evo, sada opet donosimo jedan veliki set zakona, isto tako na brzinu. Neodgovorno!
Doneti ovolike zakone iz narodne odbrane bez prisustva ministra, to je stvarno nekorektno i to je ponižavajuće za ovaj parlament. Ministar trgovine dođe tu da odsedi, čovek je korektno sedeo i nije se javljao i nije ništa komentarisao. Šta god je ko pitao on je to prećutao.
Danas sam čuo ovde puno diskusija. Pričalo se da je sve pošlo naopako od 5. oktobra, jedna ekipa je diskutovala. A ja kažem da nije tako! Petog oktobra su bile dobre namere, ali u ovoj vladi ''jedini'' je Rasim Ljajić učesnik 5. oktobra! Ovo su neki drugi ljudi, koji su došli, naravno, na krilima 5. oktobra i rade šta hoće. Neki od tada, sećam se kod pokojnog Đinđića, nisu smeli da uhvate bravu, kvaku, nisu smeli da pipnu.
Odlično se sećam kada sam u Parlamentu diskutovao kada se birao ministar Vojske, jedan, koji je posle avanzovao još više, nisam mu proricao tako blistavu karijeru, diskutovao sam i rekao, znate šta, ovaj me podseća na neku babu Simanu – sećam se, kada sam bio dete imali smo u komšiluku neku seka Persu koja se slično ponašala. I to je bila moja diskusija u Parlamentu koju su svi napadali.
Vidite šta se dogodilo za ovaj period sa Vojskom, nisam pogrešio.
Posle toga, jesam prisustvovao jednoj sramnoj ceremoniji, koja je bila propraćena na svim svetskim medijima, kada smo mi u Tehničko – remontnom zavodu u Čačku, to je bila ovlašćena ustanova za tadašnju Jugoslaviju, uništavali sopstveno oružje koje je bilo izvanredno! Došli su spolja, došli iz inostranstva, ja sam bio tada gradonačelnik Čačka, pozvali su i mene, ja sam stajao tamo i gledao čudesa, ljudi uništavaju novo oružje, kolona, red stoji, mašine se savijaju, lome, krive, uvijaju, a mi se radujemo, otvara se šampanjac, ti koji su došli spolja otvorili su flašu šampanjca za prvo uništeno oružje. I ja sam gledao čuda li čuda!
Šta se dogodilo posle toga? Za to vreme Šiptari se naoružavaju najsavremenijim naoružanjem, koje dobijaju od nekih koji se ovde nama protežiraju kao prijatelji. Gledali smo nedavno nekoliko emisija gde se to pokazuje i prikazuje. U okruženju svi se naoružavaju i najsavremenije pripremaju, a mi uništavamo ono što je krvavim znojem stekao srpski narod i čime smo se nekad ponosili! Uništili smo i ustanove, maltene uništili smo i taj Tehničko-remontni zavod, ljude, najbolje kadrove koje smo imali razjurili smo kao nepodobne, neposlušne.
Juče sam čuo jednu izjavu ministra koja me je mnogo razočarala, kaže – smenili smo direktora "Slobode" jer je bio član Nove Srbije. Nije bio član Nove Srbije, on je moj školski drug iz gimnazije i cimer sa fakulteta, i smenjen je. Nije mu data nijedna dozvola na ugovore koje je on sklopio, to znam garantovano, jer je molio ovde, dolazio, moljakao, da dobije dozvolu za izvoz i nije dobio, a sada, naravno, dobiće neki drugi i krenuće.
Zašto smo pogodni za izvoz? Zato što naši radnici rade za 82 dinara po satu na tako odgovornim i teškim poslovima i zato smo atraktivni, svet neće da se bakće, tamo, sa nekim rizičnim poslovima za tako sitne pare, a mi se ponosimo što to radimo! U užičkom "Partizanu" ljudi su radili za 82 dinara po satu, preko studentske zadruge. Ponavljam, juče sam o tome govorio. Prema tome, ne čeka nas ništa dobro, gospodine ministre. Možete vi meni sada ovde da replicirate, ja neću ni da vas slušam. I nije korektno da vas slušam. Ja to nisam zaslužio, ja ovu Srbiju volim, imam petoro dece koja žive ovde.
Znate li kada ste mi se smučili, gospodine ministre? Kada ste na ''kupusijadu'' došli vojnim helikopterom, uz onolike kobre. Pa, neće niko – dođete malo, jedete kupusa, tast peva, a vi malo možete i da solirate, mogli ste i da svirate i niko vas ne bi dirao, garantujem. Ali, nije lepo, odjednom se smrači nešto s neba, počeše neki ispadi, juriša se. Šta se događa? Stiže ministar, odbrambeni ministar. Trenirali ste možda nekog. Da li je tako? Tada sam video da je vreme da idemo kući, pa smo se mi koji nismo za tu varijantu pokupili i otišli, naravno.
Zna Nataša, to je tamo u njenom kraju. Je li tako Nataša? Nataša je iz tog kraja, ona to zna dobro.
Prema tome, mi smo danas doneli te zakone, mi smo danas doneli niz zakona koji će možda mnoge u Srbiji razočarati. Učešće naše dece negde na ratištima, ja se sećam govora Zorana Živkovića u Vladi kada je bio premijer, kada je tražio da se ide na neka ratišta, ne dao bog da smo otišli – mnoge majke će zaplakati zbog toga. Mnoge probleme ćemo stvoriti sebi, a ništa nismo definisali, jer je naš Ustav jasan i glasan, naše skupštinske odluke su jasne i glasne – da smo mi vojno neutralna zemlja. Nama je bilo ratova dosta, mi smo se naratovali!
Dosta se u ovoj Srbiji ginulo, bombardovalo, razgradilo i vekovima ćemo osećati posledice tih ratnih razaranja! Zašto bi naša deca išla u neke druge zemlje da tu nesreću prenesu i nekima drugima?! Sećam se dobro NATO bombi i tadašnji vojni vrh je mene kao predsednika opštine odredio da idem da javljam porodicama čiji su sinovi poginuli, da uzmem muštuluk. Sećam se da su to bili najteži dani i životu, kada se spuste nastradali, a mi moramo da javljamo porodicama, i za nama ide sanitet ako se pri tom neko onesvesti, pripadne mu teško i t ako dalje. To je bilo jezivo vreme.
Ne bi trebalo sada da eksperimentišemo sa ovim narodom. Ne bi trebalo mnogo da pričamo ni o tom NATO, još su rane sveže. U mojoj okolini deca umiru od leukemije i karcinoma u osnovnoj školi, a neka i u obdaništu! Naša poslanica, koja sedi do mene, lečila je svog sina od karcinoma, u osnovnoj školi. Mnogi su to radili, jer je to zlo napravilo NATO bombardovanje. I mi, mnogi učesnici, koji smo posle bombardovanja gradili, pravili te fabrike o kojima vi sada pričate, koje su bile sravnjene sa zemljom, imali smo mnogo zdravstvenih intervencija, operacija i posledica od svega toga.
Gospodine ministre, vi tada niste bili aktivni, vi ste držali kafić i uživali, sigurno vam je bilo lepo.
Opominjem vas, gospodo narodni poslanici, debelo razmislite pre nego što ovo sve izglasate i prihvatite ovako blanko, na neviđeno. Ovde se radi o jednoj ozbiljnoj državi koja ima tradiciju, koja ima korene i koja ima poreklo. Generacije su ginule za ovu državu, gospodo. Naša najveća čast je bila kada šalješ sina u vojnike. I ja taj dan čekam kao najsrećniji dan i svi su se Srbi tome radovali, bez obzira, i u ratnim uslovima pravili su se ispraćaji, a ne kao sada.
Gospodine ministre, ne pamtim kada sam video vojnika, a svakog dana putujem kroz Srbiju. Svako veče ja prođem određenu relaciju kroz Šumadiju. U Šumadiji nisam video vojnika, recite gde ima da odvedem svog sina da se slika sa jednim vojnikom. Nigde ga nisam uživo video. Možda ne obraćam pažnju, ne zalazim u neke budžake, u neke ćoškove, ne muvam se oko granica, ali ne znam gde ima vojnika da vidim, na kojoj najbližoj destinaciji mogu da vidim vojnike uživo.
Nekad smo ih gledali, hvala Bogu, ponosili se njima, a sada ih nema. Ne znam da li neko od vas, gospodo poslanici, viđa Vojsku negde?! To je neka nevidljiva vojska. Doduše, video sam ove na civilnom služenju vojnog roka. To je bruka i sramota za Srbiju i mnogi mladi se stide. Nije ni čudo što danas pričamo o problemima među mladima kada su uvek naši stari govorili – Vojska je bila jedna najveća škola i najveći fakultet za svakog i studenta i za svakog građanina. Vojska je bila prekretnica u životu mladog čoveka – posle Vojske to je bio sasvim drugi čovek, sa drugim obavezama i drugim ciljevima.
Znam da je cilj mnogih slaba Srbija. Srbija je svakim danom sve slabija, vojno, ekonomski. Srbija je svakim danom posvađana sve više i više, a da vam ne ponavljam koliko duguje srpska privreda. Srbija se bori da preživi. Srbija je toliko posvađana, nikada nismo imali toliko napada na Srpsku pravoslavnu crkvu od raznoraznih institucija koje je neko ubacio spolja i nikada nismo imali toliko problema.
Ovde su dolazili neki ministri koji sede u Vladi i najavljivali najveće afere u Vojsci – oni će da raščiste. "Tresla se gora, rodio se miš", nikom ništa! Niko ništa nije pipnuo ni raščistio! Prema tome, dajte da ozbiljno, gospodine ministre, kažete par reči o ovim temama. Nemojte meni sada da replicirate, meni ne treba ništa da replicirate. Meni je sve jasno! Meni je sve jasno kakve su čije namere, kad vidim ljude koji dođu na određene funkcije. Jasna mi je strategija koja se događa spolja i slušam vas i mnoge koji danima napadaju neke čelnike iz Vojske, koji su otišli, smenjeni. Sećam se jedne noći kada je smenjeno 57 oficira najvišeg čina, kada je bila ona čistka na VMA, u toku noći i sve ostalo, kada se to počistilo, onih kriznih štabova, kada se uletalo u vojne fabrike, smenjivalo. Jedva smo neke i sačuvali. Hvala Bogu da smo ih sačuvali do danas. Ali, neke su i uništene.
Gospodine ministre, nisam vas čuo, Srbija je garant Dejtonskog sporazuma za Srbe u Republici Srpskoj. Posle ovih događanja u BiH nisam vas čuo da ste se oglasili kakav smo mi garant i šta mi garantujemo Srbima u Republici Srpskoj? Mi smo garant, ponavljam, Dejtonskog sporazuma. Da li ''Dejton'' još uvek važi ili ne važi? Ako važi, mi kao garant, nismo jednu reč progovorili onom narodu tamo. Ima li neko da sme nešto da kaže, da kaže bilo šta, da čujemo?
Danas sam slušao ovde neke poslaničke grupe koje su govorile da je ovo i suviše hrabro, da su oni hrabri, da treba hrabro ući u reforme. Oni nas hrabro vode, predstavnik G17 plus devet godina u oblasti finansija, makroekonomije i evo gde su nas doveli. Nemojte više da nas oni hrabro vode, jer ta njihova hrabrost je Srbiju mnogo koštala! Što manje rade – za nas je bolje. Kada čujem da oni nešto rade, da imaju neke aktivnosti, kažem – teško nama! Kada čujem da ne rade ništa – presrećan sam. Verujte, i to je prava stvar.
Danas je bila ovde jedna diskusija da ćemo biti najjača vojna sila u regionu. Čovek je govorio, ni trepnuo nije – mi ćemo biti najjača vojna sila u regionu. Nada, ne znam, za ravnopravnost, mir i tako dalje i tako dalje.
Sećam se kada su ti, neki, isti govorili – Milošević je faktor stabilnosti na Balkanu, pa posle, nema ništa od toga, uništiše čoveka i tako dalje. Prema tome, nemojte im mnogo verovati.
Uradimo nešto za Srbiju, napravimo jednu pravu Vojsku, po meri ovog naroda. Znamo da Vojska treba da se opremi, da za to treba mnogo para, gospodo. Da treba u državi da bude jaka ekonomija i jaka privreda. Znamo da se budžet sada puni iz kredita, da se sve radi iz kredita. Toliko se zadužujemo da ne znamo kuda ćemo i šta ćemo, kako ćemo to vratiti, ako je privreda zadužena više nego država. U ovom momentu je privreda Srbije više zadužena nego država Srbija! Tu su negde, ali, za jednu milijardu više.
(Predsednik: Vreme.)
Prema tome, i selo je propalo, nemojte se nadati.

Vreme, gospodine Iliću. Prošlo je 20 minuta, zahvaljujem.

Gospodine Iliću, daću reč ministru. Moram reći da ste koristili jedan potpuno neprimeren termin, kada ste govorili o vođenju sednice, da se sednica vodi "mangupski".

Moram vam reći da je sednica vođenja u skladu sa Poslovnikom, u dvadeset do dva nije bilo više zainteresovanih šefova poslaničkih grupa za reč, a vaše vreme je do dva sata i gospođa Čomić je dala reč gospodinu Saši Dujoviću. Prema tome, imali smo zaista obavezu da do 14.00 časova vodimo sednicu, u skaldu sa Poslovnikom.

Reč ima gospodin Dragan Šutanovac, ministar.

Uvaženi gospodine Iliću, vi se meni niste smučili. Vi ste meni čak i simpatični, čak i kada ste govorili o vašim kolegama da ne kradu, nego da kraduckaju, shvatio sam da to ne mislite ozbiljno.
Znam da će neki Čačani da mi zamere što vam danas odgovaram, da će reći – pusti ga, on to ne može da ponovi što je rekao. Ali, uvredili ste me. Uvredili ste me prvo što ste rekli da sam došao helikopterom na kupusijadu, što nije tačno. Potvrdiće vam to vaši zemljaci iz Čačka i iz Mrčajevaca. Uvredili ste me isto i kada ste rekli da sam rekao da je Ljujić bio član Nove Srbije. Nisam to nikada rekao, ali rekao sam da ste vi bili član Saveza komunista. Stojim iza toga. Bili ste čak i sekretar Saveza komunista u Čačku, da li sam u pravu?
Znači, nema nikakve veze ni Ljuić, ni Nova Srbija. Znam da ste rekli na TV, i bilo mi je simpatično, da vi brata nemate. Znam da ste mnogo toga iznosili u javnosti. Meni je to uvek bilo simpatično.
Nikada mi se niste smučili, iako je ova vaša diskusija bila ispod svakog nivoa, vi se meni nikada nećete smučiti. Koliko god se trudili, vi ćete meni biti simpatični kao Velja iz Čačka, šta god ovde danas rekli o meni ili o mojoj porodici, familiji, Mrčajevcima, ili ne znam o kome sve.
Međutim, ono što je činjenica i što je mnogo važnije od ovoga, nisam kriv što se ovde zakoni spajaju po 10, 15, ili šest ili osam zakona, spreman sam da odvojim sve vreme ovog sveta, da vama lično objasnimo šta znače ovi zakoni, da vam pojasnimo. Dođite u Ministarstvo, kada god želite, da vam pojasnimo na koji način danas funkcioniše odbrambena industrija, kakvi su rezultati danas, kakvi su bili pre dve godine.
Kako je moguće da nekim promenama ubrzamo funkcionisanje, donesemo neki novac u firme. Kako je moguće da se više ne uništava oružje. Naprotiv, proizvodi se i prodaje se. Da li je to nešto u mom mandatu ili u vašem mandatu, da li se Vojska smanjivala u vašem mandatu ili u mom mandatu i da li se Vojska profesionalizuje u mom ili vašem mandatu.
U pravu ste kada kažete da danas ne možete u Srbiji da vidite pripadnika Vojske Srbije i to je nasleđe koje je politički mnogo starije i od vas i od mene. To je nasleđe iz 1991. godine ili 1992. godine, kada je donesena odluka da pripadnici tadašnje JNA ne idu u uniformi po gradu.
Verujte mi, intezivno razmišljamo u Ministarstvu odbrane da vratimo uniforme u grad. Jer, ukoliko budemo išli u pravcu profesionalizacije, u pravu ste, Vojsku nećemo imati gde da vidimo, nećemo imati ispraćaje, nećemo imati proslave. Vojska će biti dosta otuđena od naroda, a nama to nije želja. Želimo da Vojska bude deo naroda, da Vojska trpi ono što trpi narod, da Vojska bude na bedemu otadžbine, ma kako to nekome zvučalo arhaično, ali to je istina.
Želimo da budemo i regionalni lider. Ukoliko nam i drugi kažu da jesmo, ukoliko se na naše vojne vežbe danas okupi deset ambasadora, svi vojni izaslanici, ukoliko dođe delegacija iz BiH, načelnik Generalštaba, zamenik načelnika iz Crne Gore, visoke delegacije iz Turske, ukoliko u istom danu imamo vežbu i sa Rumunijom, ne vidim zbog čega biste vi omalovažavali naš sistem odbrane i našu Vojsku.
Nije to tako loše, kako biste vi želeli da bude, ili kako želite da prikažete. Sve to možete saznati samo ako želite da dođete kod nas.
Opet kažem – dobrodošli. Šta god vi o meni mislili, Ministarstvo odbrane i vaše ministarstvo, vi ste poslanik, možete doći i dobiti informacije.
Informisaćemo vas o svemu: o tome da li sam ja odslužio Vojsku, da li su moji saradnici, konkretno, ovde svi rezervni oficiri Vojske Srbije, da li su učestvovali u ratu, da li su časni ljudi ili nisu.
I Vi, i drugi koji su imali ovde neke zamerke, svi mogu da dođu u Ministarstvo i da dobiju informaciju i da im sve bude jasno. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine ministre. Gospodine Iliću, koji je osnov javljanja, izvinite? Replika. Izvolite.

Vidite, vi ste jako pogrešno informisani o nekim stvarima. Znam i ko vam je savetnik, a taj vaš savetnik u Čačku, kada dođete, i veoma sam iznenađen, vaš veliki stručnjak, strateg, on je običan seoski harmonikaš koji je svirao "komišanja".
E, pošto vi ne znate, a možda i znate, možda ste bili nekada na "komišanju", on nije neki nivo da može da vam da prave informacije. Morate naći neke ljude koji su mnogo obavešteniji, kada dođete da vam daju neke informacije.
Pa, jeste vaš veliki prijatelj, sa kojim ste se toliko ljubili, grlili i žvalavili, da tako izjavim, da je to bilo malo nezgodno i gledati to tako na nekim mestima. Prema tome...