Vreme na raspolaganju za repliku je iskorišćeno.
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Zahvaljujem. Konačno dođoh i ja na red, gospođo Čomić.
Nažalost, pokazalo se da i u toku rasprave o ova veoma važna dva dokumenta koja su konačno došla u Parlament Srbije politikanstvo odnosi pobedu nad politikom. Mi srpski radikali smatramo da smo ozbiljni ljudi i da je Parlament organ ili institucija u ovoj državi u kome sede ljudi na koje su građani Srbije preneli svoje suvereno pravo da o svemu odlučuju.
Dužni smo da pokažemo ozbiljnost kada se o ovim stvarima govori, a ne da govorimo o nekim otporaškim idejama, jer su se neki otporaši presvukli u narodne poslanike.
Da pitamo te otporaše, koji kažu da se ova strategija zasniva, između ostalog, i na tome da se mir i stabilnost uspostavlja u regionu i u zemlji, šta su oni to radili u Belorusiji ili Ukrajini, ko ih je plaćao da idu tamo i da edukuju edukatore koji su trebali da rade isti takav posao koji su oni radili u ovoj zemlji. Ko je narušavao bezbednost zemlje?
Vi koji ste danas u vlasti, vi, koji ste palili, žarili, linčovali ili neko drugi? Zato vas molim, možda je već kasno, jer ja sam poslednja koja govori na ovu temu, da se uozbiljite i da shvatite da se radi o Strategiji odbrane i Strategiji bezbednosti zemlje. Neću da podučavam predstavnike Ministarstva, zato što ministra nema, a, nažalost, ni predstavnik Vlade Cvetković nije shvatio da je ovo tema u kojoj on treba da uzme i te kako učešće i da bude ovde prisutan, valjda on misli da treba samo da položi zakletvu ili da se pojavi da podnese ostavku. Onda je bolje da se što pre pojavi i podnese ostavku i da biramo novu vladu i novog predsednika Vlade i da idemo na izbore. Ovako se više, ljudi, ne može.
Strategija bi trebalo da bude najviši politički akt u oblasti odbrane, u kojem se državno i političko rukovodstvo opredeljuje kako će da priprema, organizuje i izvodi odbranu u skladu sa Ustavom Republike Srbije, u kome se strateški definišu izazovi, rizici, pretnje po bezbednost i suverenost države. Imamo li mi ovo u ovoj strategiji? Nemamo. Definišu se zadaci Vojske u svim odbrambenim strukturama, ali se daju zadaci i obaveze i svim državnim organima, od lokalne samouprave, pa do predsednika države.
Pa, eto, gospodine, da znate, predsednik države nije iznad nas, nije on ''bog i batina'', pa i da je krunisana glava, opet nije ''bog i batina'', nego smo mi ovde, narod, ti koji o svemu odlučujemo. Ono izražava političko i principijelno opredeljenje države sa kim će sarađivati, ko su nam prijatelji, na koje se prijatelje u kolektivnoj bezbednosti možemo osloniti u ratnom stanju. Ima li toga u ovoj strategiji? Nema.
Neko je postavio pitanje granice. Ako pitate Kinu, Kina će da kaže – Tajvan je u Kini. Ako pitate ovog ko je govorio pre mene, on će da vam kaže – Tajvan nije u Kini, ili tamo neko drugi, ili oni sa Tajvana će da kažu – nismo mi u Kini. Nemojte da pričamo o granicama. Granice su promenljive, zavise od odnosa snaga u svetu. Na svu sreću, ulazimo u eru bipolarnog sveta, kažem vam – granica Srbija biće Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, kad-tad. (Aplauz.)
To ne znači ovo što neko zagovara oružje, tenkove i ne znam ni ja šta, i priča o tome da je odziv mladih u vojsku 99%. Molim vas, jeste 99%, ali pola od toga i više od pola ide na civilno služenje vojnog roka. Zašto? Zato što ne veruju u ovakvu Vojsku, zato što nemaju garanciju za bezbednost, zato što nemaju uslove za služenje vojnog roka i zbog toga što smo tu Vojsku srozali do nemerljivih granica.
Nije Vojska ono što je u Srbiji uvek bila, nažalost!
Moramo se opredeliti da li je za odbranu dovoljan oslonac na profesionalnu vojsku, odnosno ko će obučavati, osposobljavati narod, ukoliko na njega računa, budući da ovaj prozapadni režim planira da ukine služenje redovnog vojnog roka i u zamenu uvodi civilno služenje vojnog roka. E, pa sad, gospodo, ako je ovo spisak lepih želja, a jeste, i tvrdim da jeste zbog toga što vi nemate finansijska sredstva čak da sprovedete i ovakvu Strategiju odbrane ili Strategiju bezbednosti jer uvodite i pada vam strategija na ispitu Zakonom o civilnom služenju vojnog roka. O kakvoj onda stvarnoj strategiji govorite?
A, da ste hteli da napravite pravu strategiju vi biste tražili konsenzus političkih partija, vi biste pitali sve one koji nešto znaju o tome i koji o tome odlučuju, onda ne biste imali ovde jedan dokument koji nikoga neće obavezivati, koji je okrugao pa na ćoše, sa puno šupljina, ko švajcarski sir, samo da biste rekli – eto, mi smo doneli Strategiju, pa, sad mašite sa njom, možete da se slikate.
Lepo je čuti, kao što piše na strani osam, u poglavlju 4, da se ''politika odbrane Republike Srbije temelji na jačanju vlastitih odbrambenih kapaciteta,'' a onda nam, opet, u setu vojnih zakona bacite na sto taj predlog zakona o civilnoj službi. Pitam vas – da li imate objašnjenje da su lica iz civilne službe sposobna i obučena, i šta ćete da radite ako se 80% mladih odluči za civilno služenje vojnog roka? Da li vam tada Strategija pada na ispitu? I kako ćete da stimulišete te mlade ljude da se prijavljuju u Vojsku i da nose pušku na ramenu?
Jasno se vidi da se svesno i umišljeno radi na slabljenju vojnog i ljudskog potencijala za eventualnu odbranu zemlje, kao i da se vladajuća oligarhija oslanja na saradnju i pristupanje NATO paktu, to niko od vas nije ni osporavao, kao, navodno, jedinog zaštitnika odbrane Republike Srbije. Kako to ne krijete, dakle, prvi korak je Partnerstvo za mir, a onda je pristupanje jednoj od najvećih zločinačkih organizacija od postojanja ljudskog roda, a to je NATO pakt, jer ne zaboravite, ova vlast bi da nas stavi rame uz rame sa američkim vojnicima čija je politika vodila ukupno 13 osvajačkih ratova, ako sam ja dobro zbrojila, od Drugog svetskog rata do danas.
A da je NATO zaista jedna zločinačka organizacija govori podatak da je prilikom agresije na SRJ, na briselskom tajnom dogovoru 13. marta 1999. godine, vi to vrlo dobro znate, na kojem su, pored ostalih, bili i: Vesli Klark, general Rouzman, general Anderson, Žak Klajn, Vilijam Voker, Bernar Kušner, zacrtani ciljevi od kojih je najgori četvrti po redu, bio je objavljen u štampi kod nas, a koji glasi: "U slučaju otpora Jugoslavije, treba ubijati civile, rušiti mostove, bolnice, škole, obdaništa, rezervoare vode, infrastrukturu, trafo-stanice, dalekovode. Rušenjem rafinerija izazvati ekološku katastrofu, ''Vinču'' ne treba štedeti".
Gospodo, ako želite u ovakav NATO pakt, ako vam pamet doseže dve godine unazad, a ne možete čak ni 10 godina da se vratite, onda je ova strategija dobra.
Da vas podsetim i šta je rekao gospodin Dragan Filipović, bivši načelnik Obaveštajne uprave DB Srbije i bivši visoki funkcioner BIA, u svojoj knjizi "Anatomija globalističkog smrada" povodom vaših predloga, pošto u glavi 2. govorite o izazovima, rizicima i pretnjama bezbednosti, pa kažete, između ostalog, ''separatističke težnje'' – šta on kaže vezano za to? Prvi prioritet – borba protiv međunarodnog terorizma, postavljen je isključivo u funkciji ostvarivanja američkih bezbednosnih interesa. Drugi prioritet – borba protiv nacionalnog ekstremizma, usmeren je isključivo prema Srbima.
S tim u vezi, Dragan Filipović, nekada treći čovek Državne bezbednosti Srbije, napominje da se evidentiranje pojave šiptarskog, muslimanskog ili mađarskog ekstremizma na teritoriji Srbije obično kvalifikuju kao ''demokratsko pravo'', pa se sa bezbednosnog aspekta i ne uzimaju u razmatranje. Stoga je jedan od osnovnih zadataka BIA da danas spreči reorganizovanje srpskog, patriotskog, nacionalnog fronta kao najopasnije grupacije po interese države!
– Prepoznajete li vi protiv koga je ovo usmereno?
Između ostalog, na sve one koji su antiglobalisti, koji su patriote, a ne znam koliko takvih političkih partija ima u ovom parlamentu, vi vrlo dobro znate.
Sledeći izazovi su, po vama – ''Obaveštajna delatnost'', kažete, ''koju strane obaveštajne organizacije sprovode kroz nezakonito i prikriveno delovanje, predstavlja realnu pretnju bezbednosti Republike Srbije.'' To je pamflet, i zbog toga vam govorim na šta ukazuje po tom pitanju gospodin Filipović, kao bivši načelnik Obaveštajne uprave.
Sledeći prioritet nije ovo, kontraobaveštajni rad se svodi na striktnu zabranu bavljenja zapadnim institucijama i njihovim predstavnicima. Tako je nalozima američkih (citiram) ''i britanskih savetodavaca zacrtano da Srbija u novom bezbednosnom konceptu niti može, niti sme, da ima bilo kakve državne tajne, osim onih koje se pojavljuju u kontekstu obostranih interesa.
U novoj doktrini BIA naglašava se da kontraobaveštajni aspekt ne sme biti zaboravljen, ali mora biti preusmeren prema zajedničkim neprijateljima demokratskog sveta, među koje po prioritetu spadaju Rusi, Arapi i Kinezi.'' (Završen citat.)
Obaveštajno delovanje ukinuto je, podsećam vas još u prvoj fazi reorganizacije BIA, a po uputstvima američkih i britanskih obaveštajaca. Tim povodom moramo da postavimo sledeće pitanje, ali, nažalost, nema ko da nam odgovori. Evo, ministar Milosavljević, verovatno, prodaje jabuke, tamo, sada Vojsci.
Po čijim uputstvima se od BIA pravi Titova UDBA, koja za prioritet ima borbu protiv srpskog patriotizma, nacionalnog fronta? Da li se Obaveštajna uprava BIA bavi obaveštajnim radom? Prema našim podacima, njoj je onemogućeno bavljenje obaveštajnim radom. Da li zaposleni u Obaveštajnoj upravi imaju status ovlašćenog službenog lica? Isto tako nas interesuje – ko je, kada i sa kojim obrazloženjem ukinuo obaveštajni rad? Ukoliko se Obaveštajna uprava ne bavi obaveštajnim radom, onda kao i da ne postoji. Ukoliko zaposleni u toj upravi nemaju status ovlašćenog službenog lica, onda oni ne mogu da obavljaju svoju posao.
Kao što je poznato, obaveštajnim radom na teritoriji Republike Srbije bave se vodeće svetske obaveštajne službe, ali i službe zemalja iz regiona. I vi to svi dobro znate. Prema nekim podacima, Slovenačka i Hrvatska tajna služba na teritoriji Republike Srbije bolje se kotira od srpske BIA. BIA nije dozvoljeno da se bavi obaveštajnim radom. Bez obaveštajnog rada rizici po bezbednost naše države se višestruko povećavaju, a BIA nije u mogućnosti da parira službama zemalja iz našeg okruženja, a pogotovo ne može da se nosi sa tajnim službama velikih država.
Dodatno, ovako slabljenje bezbednosnog sistema Srbije omogućava i povoljnu klimu za pojavu parabezbednosnih grupa za koje, takođe, znate da postoje na teritoriji naše države, a neke od njih imaju i privatne centre za prisluškivanje i nadzor pojedinih građana Srbije.
Sada se postavlja pitanje – koliko ovih privatnih parabezbednosnih grupa ima danas u Srbiji, ko ih čini i pod čijom su kontrolom?
Na kraju, gospodo, pošto me niste dovoljno slušali, a nemate mogućnosti da nam odgovorite, ali ovo je sve zbog građana Srbije, postavljamo pitanje – ko je glavni režiser ovakve degradacije sistema bezbednosti u Srbiji, čime se ugrožava sigurnost građana naše zemlje? Hvala. (Aplauz.)

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika, naime, poslanici koji nisu pripadnici nijedne poslaničke grupe.
Da, reč ima narodni poslanik Vlajko Senić. Izvolite.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, mislim da je, bez obzira na velike razlike koje su ispoljene tokom ove već dvodnevne diskusije, ovo jedna od do sada najozbiljnijih diskusija koja se vodila o nekom zakonskom predlogu u Skupštini Srbije.
Želeo bih u ovom dodatku izlaganja da istaknem nekoliko stvari bez želje da dalje polemišem sa poslanicima, koji su sa pravom i u skladu sa demokratskom tradicijom imali drugačije mišljenje.
Ove strategije koje su predložene, naravno da u jednoj meri, i to ne u maloj meri, odslikavaju politiku Vlade koja se nalazi na čelu ove države. Sasvim je sigurno da je na čelu neka druga Vlada da strategija ne bi bila ovakva ili da strategije verovatno uopšte ne bi bilo.
Ono što je posebno važno, to je da nije realno neko stalno insistiranje na konsenzusu i potrebi da se jednoglasno usvoji Strategija odbrane ili nacionalne bezbednosti. To je i u svetu veoma retko, a to je u Srbiji nemoguće i nepotrebno je, s obzirom na to da postoje duboke i suštinske razlike i praktično dva koncepta u toj oblasti.
Mislim da je dovoljno što smo imali ovako kvalitetnu i sadržajnu raspravu u Skupštini Srbije, kao i da su građani mogli da se upoznaju šta koja strana nudi i traži, ako to svedemo na dve strane, i da se na osnovu toga odluče na nekim narednim izborima, a ova strategija i ova koncepcija je nešto što su po mom dubokom uverenju građani podržali na prethodnim parlamentarnim izborima.
Mislim da je strategija dobra i da je ova diskusija to pokazala, a da je najviše napadana po pitanju u kome se ona uopšte jasno nije izjasnila.
Mi smo ovde imali i političke, i stranačke, i pojedinačne stavove o potrebi intenziteta i brzine uključivanja ove zemlje u evropske i evroatlantske integracije, ali mislim da, u skladu sa nekom trenutnom politikom, strategija nije dala konačan odgovor na to pitanje, iako je jasno da je izabran put koji ide i koji vodi Srbiju ka punom kapacitetu u evroatlantskim integracijama.
Ono što je sigurno napredak i što moraju da priznaju i predstavnici opozicionih stranaka, to je da se o ovom dokumentu javno raspravljalo u Skupštini. Ima veliki broj amandmana.
Mi smo na Odboru za bezbednost čuli od predstavnika Ministarstva da će možda neki od amandmana biti usvojeni, ali je ovo to što se nudi, to što će većinska skupština izabrati i mi kao vladajuća koalicija jasno stajemo iza ovog opredeljenja i preuzimamo apsolutno svu odgovornost.
Mislim da tema nije samo politička. Treba biti realan i shvatiti činjenicu da živimo u jednom veoma teško i nebezbednom okruženju, da smo država koja ima granice koje 100 zemalja interpretira na jedan način, 60 zemalja na drugi način, da smo zemlja koja se nalazi u središtu nekog regiona koji je 10 ili 15 godina bio zahvaćen ratnim sukobima, da u našem okruženju imamo države koje su pod međunarodnim protektoratom i od nas se očekuje da pomognemo da one opstanu.
I to je ono što eliminiše političku dimenziju obe ove strategije, i to je ono što ovoj zemlji i ovoj državi i organima bezbednosti, Vojsci, Policiji, svima drugima nalaže ogromnu odgovornost u budućnosti.
Smatram da smo sa ovom strategijom napravili jedan dobar iskorak i da smo potvrdili sve ono što se radi, pre svega, u domenu, da kažem, Ministarstvo odbrane, u poslednjih nekoliko godina, a to su vidljive reforme i to su vidljivi reformski rezultati u tom sektoru.
Ono što sam, takođe, istakao juče, rekao bih pravi put mi imamo Vojsku Srbije kao spoljnopolitički kapacitet jedne države i mislim da je to put kojim treba ova zemlja da ide, kao i da je to potpuno drugačija koncepcija od one koja je bila na vlasti do 2000. godine, koja nas je uvela u sukob sa NATO paktom.
Naravno, ima različitih koncepcija i kada bismo mi te stvari gledali crno-belo i kada bismo gledali kroz strašne žrtve koje su se desile tokom bombardovanja 1999. godine verovatno nikada ta tema i ne bi bila na dnevnom redu, ali i oni koji danas kritikuju to, a neki od njih su tada bili opozicija, znaju da smo do tog tragičnog stanja došli, pre svega, zahvaljujući pogrešnoj politici koju smo vodili mi kao država i kao narod koji je takvu politiku podržavao.
Moramo da imamo hrabrosti da napravimo zaokret! Moramo da imamo hrabrosti da odgovorimo na neka teška pitanja! Moramo da imamo hrabrosti da građanima saopštimo neku istinu koju u ovom trenutku ne uviđa ili nema natpolovičnu većinu! Moramo da imamo hrabrosti, takođe, da donošenjem ove strategije okrenemo Srbiju i našu Vojsku ka budućnosti!
Mislim da ćemo i dalje tokom ove rasprave, kada budemo govorili o nekim drugim pratećim zakonima, upravo pokazati da smo, bez obzira na teške traume koje prate ovu državu u proteklih desetak ili petnaest godina, kao parlament smogli snage da podržimo nesporno jednu strategiju i jednu orijentaciju koja će sigurno otvoriti prostor da Vojska Srbije postane kontstruktivni činilac u regionu.
Ono što je naš krajnji cilj, to je da Vojska Srbije postane vodeća sila u regionu. Mislim da je to pravi patriotizam, ako govorimo o tome ko je patriota, a ko izdajnik.
Ako za pet ili deset godina naša Vojska bude najjača u regionu, ako za pet ili deset godina Vojska Srbije bude garant stabilnosti svih građana u regionu, ne samo građana Srbije, ako za pet ili deset godina Vojska Srbije bude u mogućnosti da se možda kroz učešće u zajedničkim operacijama vrati na teritoriju KiM, to je, poštovani poslanici, jedina politika koja može da doprinese i da ostvari da popravimo ono što je u prošlosti ova država pokvarila i tragične rezultate koji su ostali iza nje.
Dakle, to je politika koja mora da donese rezultate i ona će, siguran sam, u narednom periodu biti napadana, ali verujem, siguran sam i ubeđen sam, da je ispred nas najbolji pokazatelj i najbolji činilac koji će vrednovati rezultate svega onoga što ćemo nakon ovog zasedanja usvojiti. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, poštovani članovi Vlade, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, osećam potrebu da vreme koje nisam uspela da iskoristim u prvom obraćanju, iskoristim sada, pre svega zbog toga što, kao i uobičajeno do sada, možda ne u meri u kojoj je to bilo ranije, ovde je bilo priče i o onome što nije tema i ove teme su, takođe, bile povod nekima da ovde vode partijske borbe, da pokušavajući da diskvalifikuju pojedince i institucije na neki način ostvare nekakav politički poen. Time ne želim da se bavim.
Želim da kažem da sve ono što smo čuli u raspravi o ove dve strategije, Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategiji nacionalne odbrane, u suštini može da se svede na nekoliko primedbi koje pokazuju samo jednu jedinu stvar, a to je, da se mi suštinski razlikujemo u poimanju koncepta društva koji gradimo i u poimanju pozicije zemlje koju želimo da izgradimo.
Možemo o tome da polemišemo danima i mislim da se neće mnogo toga promeniti. Dakle, jedni zastupaju koncept koji smo imali i koji je svoje rezultate pokazao. Mislim da svaki pametan i odgovoran čovek ukoliko jedna koncepcija pokaže loše rezultate pokušava da traga za nekim boljim konceptom koji će pokazati neke bolje rezultate.
Ono što je bila jedna od primedbi jeste da ne postoji nacionalni konsenzus oko nacionalnih interesa.
Zaista postavljam pitanja i volela bih da znam šta od nacionalnih interesa, pored ovih koji su definisani u ovim strategijama, a koji su: očuvanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti zemlje, očuvanje unutrašnje stabilnosti, vladavine prava, razvoj demokratije, demokratskih institucija, integracija u EU i u druge međunarodne strukture, zaštita života i imovine, ekonomski razvoj, stvaranje mirnog, stabilnog i sigurnog bezbednosnog okruženja, očuvanje i razvoj međunarodnog poretka, šta još jeste propušteno, dakle, šta je to što u nacionalnim interesima nije ovde obuhvaćeno? Zaista ne vidim ništa.
I u tom smislu, tu vrstu ocene možda više doživljavam kao prigovor da sa nekima nije vođen dijalog, da sa nekima nije pokušano da se stvara prethodna politička saglasnost oko ovog dokumenta, ali s obzirom na činjenicu da su ovi dokumenti bili u javnoj raspravi mislim da su imali priliku svi koji su želeli da se uključe u tu javnu raspravu i da pokažu svoju dobronamernost, kao i da su tom prilikom mogli da pokažu da li imaju neku ideju šta je to propušteno ovde u nacionalnim ciljevima i interesima, pa oni vide, a svi drugi koji su učestvovali u izradi ovih dokumenata, i raspravi o njima, nisu videli.
Jedan od suštinskih prigovora, može se reći, uslovno rečeno, jeste da se ovom strategijom zemlja nije opredelila za prijatelje i neprijatelje. Mislim da je to posledica jedne drastično pogrešne koncepcije i pristupa, kada je u pitanju realno sagledavanje šta je Srbija, gde se Srbija nalazi, koji su njeni kapaciteti, koje su njene mogućnosti da gradi sopstvenu bezbednost i da bude aktivan učesnik u izgradnji opšte bezbednosti. Upravo za nas vrednost ovih strategija i jeste u tome.
Dakle, upravo zbog toga, ne samo da podržavamo ove strategije nego smatramo da su one ogroman iskorak napred ka zaista izvesnijoj i boljoj budućnosti ove zemlje, jer ove strategije podrazumevaju da prijatelje tražimo na svim stranama, da unapred ne markiramo nikoga kao neprijatelja, ali da znamo gde su granice gde neko svojim ponašanjem postaje neprijatelj u trenutku kada mi branimo sopstvene interese.
Takođe, jedan od prigovora jeste i to da se zemlja nije opredelila, odnosno da ovim strategijama nismo reli ''ne'' NATO-u. Dakle, ''ne'' NATO-u nismo rekli onog trenutka kada smo stupili u Partnerstvo za mir i tog trenutka smo odlučili da ćemo sa tim savezom, bez obzira na prošlost, na iskustva koja su bila tragična i teška, ali smo razumeli da je pozicija zemlje, da je interes zemlje da prevazilazi sve prepreke i nesporazume koje smo imali sa svetom, da preispitamo, čak, i odgovornost sopstvene politike u stvaranju tih neprijatelja, da menjajući sopstvenu politiku od onih koji su nam u nekim trenucima bili saveznici i prijatelji, a onda u nekim političkim trenucima postali naši neprijatelji, da pokušamo da gradimo onu politiku koja će od njih opet napraviti naše prijatelje i naše saveznike. To je, takođe, nešto zbog čega mi istinski podržavamo ove strategije i smatramo da ove strategije pokazuju ne samo da je ova država spremna da određuje svoje prioritete i da koristi svoje kapacitete u najboljem interesu njenih građana, već i da su oni koji su pravili ove strategije spremni i sposobni da sagledaju gde su ti prostori u kojima možemo da branimo te interese.
Zato pozivam sve one koji su naši politički protivnici, oni koji su u prošlosti branili nekakve drugačije političke koncepte, da sagledaju rezultate tih političkih koncepata i da kažu – u redu, staćemo iza ovih strategija, zato što ove strategije realno sagledavaju našu poziciju i daju mogućnost da država Srbija sa svojim kapacitetima gradi bezbednosnu budućnost, ne samo za svoje građane, već da bude aktivan činilac u izgradnji bezbednosnog okruženja ne samo u regionu, nego i šire. Hvala vam. (Aplauz.)

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, a ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika, želi reč? (Ne.)
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o usvajanju Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije i Predlogu odluke o usvajanju Strategije odbrane Republike Srbije.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 3-7. i 16. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O ODBRANI I VOJSCI; ZAKONA O VOJNOJ, RADNOJ I MATERIJALNOJ OBAVEZI, CIVILNOJ SLUŽBI, UPOTREBI VOJSKE U MULTINACIONALNIM OPERACIJAMA VAN SRBIJE I VBA I VOA
Prelazimo na zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, Predlogu zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, Predlogu zakona o civilnoj službi, Predlogu zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije i Predlogu zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 3, 4, 5, 6, 7. i 16, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica – 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina –osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, u koliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda, a u zajedničkom načelnom pretresu predstavljaju: narodni poslanik Dušan Bajatović – Poslaničku grupu SPS-JS; narodni poslanik Konstantin Arsenović – Poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Vlajko Senić – Poslaničku grupu G17 plus; narodni poslanik Dragan Šormaz – Poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica i narodni poslanik Aleksandar Martinović – Poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, ministar Slobodan Milosavljević, želi reč? (Da.) Izvolite. Samo vas molim da se registrujete u elektronski sistem.

Zahvaljujem.
Poštovna gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici dozvolite mi da vam ukratko predstavim zakone koji su danas na dnevnom redu. Donošenjem Zakona o odbrani i Zakon o Vojsci Srbije u Republici Srbiji konačno je uspostavljen institucionalni okvir za uređenje i funkcionisanje jedinstvenog sistema odbrane, čime su se stekli uslovi i za ubrzan proces započetih reformi sistema odbrane i profesionalizacije Vojske Srbije. Rezultat toga su predlozi sistemskih zakona koji se nalaze pred vama i to:
- Predlogu zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi;
- Predlogu zakona o civilnoj službi;
- Predlogu zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granice Republike Srbije i;
- Predlogu zakona o vojnobezbednosnoj agenciji i vojnoobaveštajnoj agenciji.
Nakon sagledavanja dosadašnjih iskustava u primeni Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci Srbije ukazala se potreba za usklađivanje pojedinih rešenja, pa su iz tog razloga predložene izmene i dopune ovih zakona. Dozvolite da sada izložim osnovna rešenja koja su sadržana u navedenim zakonskim projektima.
Izmenama i dopunama Zakona o odbrani, Zakona o Vojsci Srbije preciznije su utvrđene nadležnosti organa u upravljanju, komandovanju i rukovođenju u sistemu odbrane i obezbeđeno je pravno rešenje za efikasnije izvršavanje misija i zadataka Vojske Srbije. Istovremeno se uređuje i diplomatska dimenzija vojne saradnje i prisustvo u međunarodnim integracionim procesima u oblasti odbrane i bezbednosti, kao i uslovi za angažovanje profesionalnih vojnih lica u strukturama međunarodne organizacije ili regionalne inicijative.
Najznačajnije izmene i dopune odnose se i na uspostavljanje kontrole rada vojne policije u pogledu zakonitosti primene policijskih ovlašćenja, kao i na disciplinsku odgovornost pripadnika Vojske Srbije. Potreba uvođenja novih disciplinskih sankcija proizilazi iz interesa sistema odbrane da se vojna disciplina drži na potrebnom nivou, za šta su potrebni odgovarajući mehanizmi prilagođeni specifičnosti Vojske Srbije, kao institucije sistema.
Predloženim izmenama i dopunama navedenih zakona celovito se uređuju prava i dužnosti subjekata odbrane u jedinstvenom sistemu odbrane, u skladu sa bezbednosnim interesima i potrebama odbrane Republike Srbije, čime se zaokružuje pravni osnov za nastavak reformi na profesionalizaciji, daljoj modernizaciji i funkcionalno- operativnoj sposobnosti sistema odbrane Vojske Srbije.
Predloženim Zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i Zakonom o civilnoj službi obezbeđuje se efikasno funkcionisanje vojne, radne i materijalne obaveze u celini, kao i regulisanje civilne službe u skladu sa Ustavom i zakonom garantovanim pravima na prigovor savesti. Nakon dosadašnjeg normativnog uređenja u oblasti vojne, radne i materijalne obaveze i civilne službe i više podzakonskih propisa, prvi put značajan deo funkcije u sistemu odbrane sistemski se uređuje sa ovim zakonima. U odnosu na predložena rešenja u Zakonu o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi istakao bih sledeće.
Poštujući univerzalnu Deklaraciju o ljudskim pravima, punoletna lica sa 18 godina ostvaruju pravo i obavezu na uvođenje u vojnu evidenciju, pri čemu lekarskim pregledima podležu neposredno pre upućivanja u Vojsku. Regruti se upućuju na služenje vojnog roka po teritorijalnom principu. Uput regruta na služenje vojnog roka omogućava se od 19 godine života, čime se prevazilazi problem nemogućnosti zapošljenja na neodređeno vreme.
Regrutima u inostranstvu, po osnovu školovanja, zaposlenja ili lečenja omogućava se uput na služenje vojnog roka do tridesete godine života. Zakonom su predloženi novi razlozi za odlaganje, odnosno prekid služenja vojnog roka, kao na primr potreba zbrinjavanje porodice i drugo.
Rezervni sastav Vojske Srbije čini će aktivna i pasivna rezerva, s tim što se popuna aktivne rezerve vrši javno raspisanim konkursom, pri čemu se promoviše doktrinirano opredeljenje o trokomponentnosti sastava i nameni Vojske. U odnosu na Zakon o civilnoj službi želim da istaknem da su predložena rešenja usklađena sa međunarodnim standardima koji garantuju ljudska i manjinska prava i slobode, pri čemu su pojedina rešenja liberalnija od važećih rešenja u evropskim zemljama, uz potpuno uvažavanje potreba sistema odbrane.
Takođe, ukazao bih da se ovim zakonom: 1) obezbeđuje ostvarivanje prava prigovora savesti regrutu i pripadniku rezervnog sastava; 2) civilna služba se izvršava od 19. do 27. godine života, izuzetno do tridesete godine; 3) određivanje civilnih službi i upućivanje u civilnu službu vrši se u saradnji sa nadležnim republičkim organima i organima lokalne samouprave po teritorijalnom principu; 4) utvrđuju prava i obaveze lica u civilnoj službi i ustanova u kojima se vrši civilna služba i 5) uvodi obuka lica u civilnoj službi za poslove civilne zaštite.
Sagledavajući značaj predloženih zakona, Ministarstvo odbrane tokom njegove izrade redovno je obaveštavalo javnost i sve zainteresovane, kako bi se stekao uvid u predložena rešenja i postiglo njihovo suštinsko poboljšanje.
Transparentnost u izradi predloga doprinela je da usvojeni zakoni predstavljaju suštinski doprinos reformi sistema odbrane i normativnog uređenja funkcija vojne, radne i materijalne obaveze i institucije prigovora savesti i civilnih službi.
Donošenje zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije ima za cilj da se nadležnosti upravljanja jedinstvenim sistemom odbrane Republike Srbije usklade sa nadležnostima utvrđenim Ustavom, Zakonom o odbrani i Zakonom o Vojsci Srbije. Na taj način se stvaraju uslovi da Vojska Srbije može da bude upotrebljena van granica Republike Srbije, po odluci Narodne skupštine Republike Srbije, u skladu sa potrebama odbrane i interesima Republike Srbije.
Ovim zakonom se definiše jedinstven pristup upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane, a pre svih, sastava MUP Republike Srbije, kao i drugih organa državne uprave. Postojeća zakonska regulativa različito definiše i tumači upotrebu navedenih sastava u multinacionalnim operacijama, što se ovim zakonom prevazilazi i ova oblast se uređuje u skladu sa nacionalnim, bezbednosnim i odbrambenim interesima Republike Srbije. To predstavlja značajan činilac, ako se ima u vidu da multinacionalne operacije prerastaju od klasičnih, ka multidimenzionalnim, odnosno kompleksnim operacijama. U praksi je iskazana potreba da se u tim operacijama, pored pripadnika oružanih snaga, angažuju i druge državne institucije, što se, takođe, omogućuje ovim zakonom.
U odnosu na predložena zakonska rešenja istakao bih i da se ovim zakonom uređuje učešće Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, odnosno u misijama, zadacima, radi očuvanja nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti i mira u svetu. Utvrđuju se osnovna načela i principi na osnovu kojih se može odlučivati o upućivanju pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalne operacije. Uređuje se postupak za upućivanje pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalne operacije od strane nadležnih organa Republike Srbije.
Propisuju se posebni uslovi i ograničenja pod kojima se pripadnici Vojske Srbije i drugih snaga odbrane mogu upućivati u multinacionalne operacije i uređuju nadležnosti u pogledu regulisanja prava i obaveza pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane angažovanih u multinacionalnim operacijama.
Učešće Republike Srbije u multinacionalnim operacijama nije samo jedna od tri definisane misije Vojske Srbije, pored odbrane zemlje i podrške civilnom stanovništvu u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti. U današnjem svetu to je izuzetno važan instrument za jačanje spoljnopolitičkog položaja naše države što bi nam pružilo veće mogućnosti za ostvarivanje sopstvenih nacionalnih interesa. Posebno želim da naglasim da je priroda ovih misija humanitarnog karaktera sa namerom da pomogne očuvanju mira i stvaranju uslova za normalan život u oblastima pogođenim konfliktima. Naša država definisala je ostvarivanje svojih prioritetnih spoljnopolitičkih ciljeva kroz integracione procese i poštovanje međunarodnog prava.
Na kraju, želeo bih da istaknem da usvajanjem ovog zakona odluku o svakoj budućoj misiji Republike Srbije bilo gde u svetu donosi Narodna skupština Republike Srbije.
Potreba donošenja zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji (VBA) i Vojnoobaveštajnoj agenciji (VOA) proističe iz obaveze utvrđene Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kao i činjenice da važeća zakonska rešenja iz 2002. godine ne odgovaraju zahtevima i potrebama koji se u savremenim uslovima očekuju od vojnih službi bezbednosti.
Posebno želim da istaknem da je zakon u potpunosti usklađen sa savremenim bezbednosno-obaveštajnim potrebama od značaja za odbranu i da predstavlja značajan doprinos u ostvarivanju interesa nacionalne bezbednosti Republike Srbije. U uslovima izmenjenog bezbednosnog ambijenta predloženim rešenjima obezbeđeni su savremeni mehanizmi u izvršavanju bezbednosno-obaveštajnih poslova uz primenu međunarodnih demokratskih standarda, preporuka i procedura.
Iz tih razloga, ovim zakonom precizno se utvrđuju nadležnosti vojnih službi bezbednosti i njihovo mesto i uloga u bezbednosno-obaveštajnom sistemu Republike Srbije i Ministarstvu odbrane. Uređuje se primena ovlašćenja, odnosno primena posebnih postupaka i mera uz sprovođenje najviših standarda zaštite ljudskih prava. Unapređuju se mehanizmi kontrole i nadzora od strane izvršne vlasti uvođenjem ''Generalnog inspektora'' na nivou Ministarstva odbrane i unutrašnje kontrole unutar agencija. Stvaraju se pretpostavke za nastavak reformi u sistemu odbrane, uz uvažavanje međunarodnih standarda u ovoj oblasti.
U odnosu na predložena zakonska rešenja, istakao bih i sledeće. Vojnobezbednosna agencija je nadležna za bezbednosnu i kontraobaveštajnu zaštitu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i u okviru utvrđenih nadležnosti ima ovlašćenje i za tajno prikupljanje podataka primenom posebnih postupaka i mera, uz zakonom propisana ograničenja.
U savremenim uslovima primena posebnih postupaka i mera, koja podrazumeva preduzimanje preventivno-operativnih aktivnosti, predstavlja neophodan instrument načina suzbijanja i otklanjanja pretnji nacionalne bezbednosti, odnosno bezbednosti od značaja za odbranu Republike Srbije. Pri tome, svrha tajnog prikupljanja podataka ima prevashodnu funkciju zaštite, kako bi se pre svega predupredile pretnje koje su usmerene prema Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.
U odobravanju posebnih postupaka i mera postignut je optimalan sklad i ravnoteža između operativnosti i efikasnosti njihove primene, s jedne strane, i interesa i zaštićenosti ljudskih prava, s druge strane.
Zakonom je posebno propisan način postupanja kada se oceni da bi ovlašćenja trebalo primeniti prema drugim fizičkim licima koja nisu pripadnici Vojske Srbije, odnosno zaposleni u Ministarstvu odbrane. Predlogom zakona su utvrđene nadležnosti, poslovi i zadaci VOA u obavljanju vojnoobaveštajnih poslova radi zaštite sistema odbrane, kao i način postupanja sa podacima i informacijama koje se odnose na eventualne pretnje iz inostranstva.
U okviru utvrđenih nadležnosti VOA su data ovlašćenja za tajno prikupljanje podataka primenom posebnih postupaka i mera sa propisanim uslovima i svrhom prikupljanja podataka.
Uvođenjem institucija ''Generalnog inspektora'' i ''Unutrašnje kontrole'' unutar agencija, uz već postojeću kontrolu nadležnih državnih organa i drugih institucija, unapređen je mehanizam kontrole i nadzora nad radom ovih agencija. Pri tome, ovim zakonom je propisana mogućnost da građanin koji smatra da su mu postupanjem VBA ili VOA povređena ili uskraćena ljudska prava ili slobode ima pravo da se obrati nadležnim organima i od njih zatraži zaštitu.
Gospođo predsedavajuća, usvajanjem ovog zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji uspostaviće se institucionalni mehanizam da vojne službe bezbednosti mogu efikasno da odgovore savremenim pretnjama organizovanog kriminala i terorizma, kao i svim drugim pretnjama koje predstavljaju posrednu ili neposrednu opasnost za nacionalnu bezbednost, odnosno bezbednost od značaja za odbranu Republike Srbije. Hvala svima na pažnji. (Aplauz.)

Pre nego što nastavimo rad, obaveštavam Narodnu skupštinu da je ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe LDP narodni poslanik Zoran Ostojić.
Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora?
Da li izvestilac Odbora za odbranu i bezbednost, narodni poslanik Konstantin Samofalov, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za evropske integracije, narodni poslanik Laslo Varga, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Ratko Vlatković, predsednik Odbora, da li želi reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Za ovaj set zakona, na neki način, Poslanička grupa SPS-JS se juče izjasnila i ne bih se vraćao na ovaj set vojnih zakona.
Zaista želim da podržim jednu stvar i nadam se da će poslanici o tome na vreme biti obaveštavani u punom kvalitetu kako bismmo mogli u punom kvalitetu da odlučimo, a to je upotreba naših snaga bilo gde van ove zemlje, bilo da se radi o lekarima ili profesionalnim vojnicima.
Ostalo, ono što mogu da konstatujem, pošto sam već sedam-osam godina, praktično, što kroz Komisiju za kontrolu službi bezbednosti, što kroz Odbor za odbranu i bezbednost, da sam bio upućen u sve ono što se dešavalo sa ovim setom zakona, da se neka zakonska rešenja provlače i od prethodne vlade, i od one tamo vlade, i ove aktuelne gospodina Mirka Cvetkovića. Možemo konstatovati da je ovaj set, tako da kažem, vojnih zakona, manje-više nešto o čemu smo i razgovarali i sa čime je imala prilike da se upozna i neka stručna javnost, opšta javnost, pretpostavljam i veliki broj poslanika pre nego što je ušlo u skupštinsku proceduru.
Ono o čemu želim posebno da govorim jeste Predlog zakona o VBA i VOA, iz više razloga. Prvo, iz nekoliko poseta tim ustanovama mogli smo konstatovati da su ti ljudi bili na granici toga da rade ilegalno i na granici zakona, jer nisu mogli da preduzimaju sve potrebne mere koje su u zakonu na dovoljan način bile uređene. Sa ovim zakonskim predlogom u potpunosti se definišu i mere, i načini, i postupci, i uređenost unutar službi i njihove nadležnosti i način finansiranja, i ono što nam se možda, na neki način, posebno sviđa, a to je način kontrole.
Može se ovde raspravljati da li je dobro da je Generalni inspektor neposredno podređen ministru odbrane ili bi to trebalo da bude drugačije pozicionirano, u svakom slučaju, kako je ovde precizirana uloga Generalnog inspektora ukoliko tu dobijemo kvalitetnog čoveka, a ovde je visoko postavljena lestvica, Generalni inspektor će zaista imati uvida u kontrolu i jedne i druge službe.
Takođe, treba pozdraviti, a prvi put je ovde uvedena institucija Unutrašnje kontrole, jeste da su ljudi koji su tu postavljeni, to može biti i neka vrsta i male kritike, direktno podređeni direktorima agencija, ali su zakonom obavezani da u slučaju bilo kakvih nezakonitosti moraju o tome da obaveste nadležni skupštinski odbor.
U tom smislu želim da ukažem na potrebu da i Savet za nacionalnu bezbednost i Vlada Republike Srbije, s obzirom na svoje nadležnosti, kada budu birali ove ljude, moraju da vode računa o integritetu tih ličnosti. Nije dovoljno da se piše da su to nestranačke ličnosti, pokazalo se u praksi da to nisu dovoljne garancije, nego to, pre svega, moraju biti ličnosti sa ličnim integritetom u punoj meri i sa adekvatnom stručnom spremom.
Druga karakteristika, koju bih želeo da istaknem, jeste da donošenjem ovog zakona može da se najzad krene u rad i u izradu pune forme i u punoj količini, da tako kažem, podzakonskih akata, jer u stvari ćemo jedino na taj način imati u punoj meri uređen rad Vojnoobaveštajne i Vojnobezbednosne agencije.
Treća karakteristika, koja se ovde može reći, jeste da su, na neki, način proširene čak i oblasti interesovanja Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije, ali su promenjene okolnosti i spisak izazova sa kojima se suočavamo.
Dakle, nekom bi se učinilo da ovaj spisak poslova koji je ovde pobrojan ne mora nužno da obuhvati samo vojna lica, ali su izazovi koji su spregnuti sa terorizmom, kriminalom, pranjem novca, korupcijama itd, pa, to nisu samo vojni izazovi nego apsolutno imaju dodira i sa civilnim strukturama i dobro je što su, i u ovom zakonu o bezbednosnim agencijama i u ovim zakonima, te stvari na dobar način, u jasnoj strukturi od uloge Nacionalnog saveta za odbranu, uloge Vlade, ministra odbrane, načelnika Generalštaba, Bezbednosno informativne agencije, na neki način dobro urađene.
Prema tome, po mom shvatanju, a sedam godina se ozbiljno bavim ovim poslovima, ovo predstavlja ozbiljan napredak u unapređenju načina na koji će službe funkcionisati, tu mislim i na Biro za koordinaciju, kako i na Savet za nacionalnu bezbednost, i sviđa mi se kako je uređen način na koji bi službe trebalo između sebe da komuniciraju, iz prostog razloga što smo u relativno nedavnoj prošlosti mogli da primetimo da ponekad komunikacija između različitih bezbednosnih službi nije bila možda na odgovarajućem nivou.
Što se tiče civilne kontrole, ona je uređena onako kako smo očekivali. Postoji nadležni skupštinski odbor, postoje njegova ovlašćenja, postoji određena uloga drugih civilnih struktura i tu nemam šta posebno da dodam i da oduzmem, to je u skladu sa nekim normama sa kojima smo i ranije bili upoznati.
Ono što, takođe, možemo ovde da konstatujemo jeste način finansiranja, odnosno kako je ovde rečeno, da se oni finansiraju iz budžeta. Verovatno postoje neki drugi prihodi. O tome se ne treba i ne mora previše javno govoriti, ne govorim o nezakonitim prihodima.
Ono što ja želim da istaknem, kad pogledate finansijske izveštaje i kada vidite koliko zadataka te dve službe imaju pred sobom, a koliki je obim sredstava sa kojima su finansirane, a po, naročito, fondom sredstava sa kojima treba da budu opremljene, onda ćete videti da postoji, po mom shvatanju stvari, jednostavno, nedovoljan fond i to mnogo nedovoljan fond sredstava za rad tih službi.
U tehničkom smislu, kad se odnosi na operativu koju bi ove službe preduzimale, da tako kažem, prema trećim licima, organima, organizacijama, pojedincima, to je dosta dobro rešeno i ono što meni nije bilo novo, ali je novo u aktima koje sam ja pregledao, jasno je određeno pod kojim uslovima služba može da koristi imovinu i sredstva koja su vlasništvo Republike Srbije, eventualno kako može da koristi i imovinu pojedinaca i, ono što je meni bilo zanimljivo, kako može da koristi tehnička sredstva, recimo, u oblasti telekomunikacija, što im je zakonom, takođe, predviđeno na jasan način.
Naravno, uvek se može naći manjkavosti, uvek je rad ovih službi, na neki način, što njihovom zaslugom, što poslovima koje obavljaju, obavijen velom tajne, ali ovaj zakon kada bude donesen omogućava korak dalje. Nije savršen, ima ovde stvari koje bi mogle da budu možda i drugačije postavljene, ali u svakom slučaju, on omogućava da se krene u reformu ovih službi, omogućava transparentan uvid u njihov rad, a da pri tome ne umanjuje njihovu efikasnost, naprotiv.
Poštovane kolege, Poslanička grupa SPS-JS podržaće čitav ovaj set zakona, da se o njima ne izjašnjavam pojedinačno. Hvala. (Aplauz.)