Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, poznata vam je činjenica da SRS posvećuje maksimalnu pažnju svakom predlogu zakona koji nam dostavi Vlada Republike Srbije i da savesno i odgovorno pristupa temeljnoj analizi predloženih zakonskih rešenja. Tako smo postupili i sa predlogom seta zakona koji nam je dostavila Vlada, a koji regulišu najosetljivija pitanja vezana za odbranu suvereniteta, teritorijalne celovitosti i opstanak Republike Srbije.
Kada je u pitanju Predlog zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, SRS je generalno cenila da su predložena rešenja neprihvatljiva, jer se sa takvim zakonom sistematski urušava borbena sposobnost i odbrana države Srbije.
U setu predloženih vojnih zakona jasno se vidi da DS svesno ispunjava naloge zapadnih sila i da je nosilac projekta slabljenja odbrambene moći i Republike Srbije.
Da su zapadne sile, a posebno SAD, već duži niz godina radile na razbijanju Vojske Jugoslavije, a sada i Vojske Srbije, potvrđuje činjenica da je državni sekretar Kolin Pauel, još 26. februara 2001. godine, zatražio od tadašnjeg premijera Zorana Đinđića da se Vojska hitno reformiše. Te iste 2001. godine, krajem avgusta, u Prištini su se sastali glavnokomandujući NATO Vesli Klark i vođa terorističke OVK Hašim Tači. U toku razgovora, u jednom trenutku, Klark je rekao Tačiju:
"Ne brinite, sve ide po planu. Ministarstvo odbrane svešće teško naoružanje u planirane okvire. Mora se uništiti još najmanje 250 tenkova T84 i izbaciti iz upotrebe više od 42 višecevna bacača raketa".
Vesli Klark je još dodao:
"Potpuno smo svesni toga i radimo sve kao što vam je saopšteno ranije. Njihov oružani potencijal biće sveden na takvu meru da više nikada neće moći da vas vojno ugroze. Pogledajte samo šta se desilo sa njihovom avijacijom. Avioni su prizemljeni jer nema kerozina. Njihovi vojnici nemaju osnovne uslove za borbenu obuku. Mi moramo da znamo gde je svaki metak potrošen. Naši ljudi, koji su kod njih kao savetnici, države stvar pod kontrolom.''
Dame i gospodo, građani Srbije, nedvosmisleno je da je na delu udruženi zločinački poduhvat protiv Republike Srbije, u koji su, po svemu sudeći, osim Amerike i drugih zapadnih sila, uključeni i neki državni funkcioneri iz dela vladajuće koalicije!
SRS smatra da Predlog zakona o civilnoj službi treba povući iz skupštinske procedure sve do trenutka kada prestanu potencijalne opasnosti po državu Srbiju, odnosno agresiju u celini ili delove njene teritorije.
Svi dosadašnji pritisci i ucene Zapada i Amerike u vezi promene nekoliko hiljada zakona radi pristupanja EU, hapšenje optuženih za navodne zločine, a posebno Ratka Mladića, ucene MMF, otimanje Kosova i Metohije, otvaranje novih žarišta u Vojvodini i sipanje ''soli na ranu'' izazivanjem međunacionalnih i verskih sukoba i netrpeljivosti u Staroj Srbiji, odnosno Raškoj oblasti, samo su uvertira za definitivno razbijanje Republike Srbije.
Dame i gospodo, sve zemlje sveta posvećuju izuzetnu pažnju vojnoj obavezi, jer se kroz način njenog ostvarivanja, koji se reguliše zakonom, na najdirektniji način iskazuje opredeljenje države prema sistemu odbrane, odnosno definiše se obaveza državnih organa, drugih pravnih lica i preduzeća, a posebno prava i obaveze građana u sistemu odbrane. To praktično znači da se ovim zakonskim rešenjima država Srbija opredeljuje o načinu kako će se organizovati, kako pripremati i kako izvršavati odbranu svog suvereniteta na izazove i pretnje po bezbednost zemlje i njenih građana.
Da li se možemo složiti da je bezbednosni ambijent, odnosno okruženje Srbije, tako povoljno da možemo sebi dopustiti da se u odbrani suvereniteta oslonimo samo na "moćnu" diplomatiju i da u sistemska rešenja potpuno nekritički ugrađujemo preporuke vlasti i međunarodne standarde i sporazume koji su dati samo u vidu preporuka, što znači da nisu obavezujući, pre svega, EU, i pored toga što nas ta EU neće pod svoj bezbedonosni kišobran.
SRS smatra da svi predloženi vojni zakoni treba da se u Skupštini Srbije donesu konsenzusom i treba da budu rezultat saglasnosti svih ili većine parlamentarnih stranaka, a ne da se nameće rešenje jedne političke opcije koja po svaku cenu nastoji da nametne zahteve inostranih mentora.
Definitivno uništavanje Vojske počelo je 15. marta 2003. godine, dolaskom Borisa Tadića na dužnost ministra odbrane Srbije i Crne Gore, (sada aktuelni predsednik Republike Srbije) koji je tada sa svojim savetnikom gospodinom Rakićem (sada šef Kabineta) bio na konsultacijama, u stvari, brifingu u ''Maršal'' centru, gde je dobio precizne smernice kako da sistematski reformiše Vojsku i njenu borbenu gotovost svede na tanak nivo, tako da ne može realizovati nijedan zadatak koji Vojska po Ustavu ima.
Zbog toga molim sve narodne poslanike da se izdignu iznad uskostranačkih interesa i da kritički analiziraju predložene zakone, a posebno Predlog zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, kako bi se doradio u cilju jačanja borbene gotovosti Vojske, kako bi pomogli Vojsci da ojača i kao takva odbrani suverenitet zemlje i postane faktor stabilnosti na Balkanu.
Koliku važnost ovim zakonima poklanja vladajuća koalicija govori činjenica da su za poverenike za ovako važne i ključne zakone, za opstanak Vojske i države u celini uputili lica bez ključnih kvalifikacija i kredibiliteta.
Nisam siguran da bi gospođa Slavica Jerković, kao poverenik Vlade, mogla da razume i pravilno oceni da li neki predloženi amandman treba prihvatiti, budući da je reč o običnom pravniku, koja je, prema našim informacijama, doskoro radila kao pravnik u jednoj zemljoradničkoj zadruzi u Obrenovcu i da se ovde nalazi samo po partijskoj liniji kao kadar DS.
Drugi poverenik Vlade, gospodin Igor Jovičić je kadar DS. Gospodin Jovičić je svima poznat kao generalni sekretar Savezne vlade, čovek koji je slepo izvršavao naređenja separatiste Svetozara Marovića, a zaslužan je i za neke nerasvetljene afere, posebno oko afere "Satelit", sada je državni sekretar u Ministarstvu odbrane. Kakve su njegove kvalifikacije za ove veoma važne oblasti, nije teško zaključiti.
Za trećeg poverenika koga je Vlada odredila, pukovnika Gorana Zekovića, SRS raspolaže informacijama iz Ministarstva odbrane da se radi o dobrom saveznom oficiru koji je do sada časno obavljao dužnost, radio na jačanju borbene gotovosti u jedinicama u kojima je službovao.
Gospodine pukovniče, kao vrstan oficir nemojte da pokleknete zaverama i zamkama DS i povucite se iz odbrane ovako loših zakona i, za razliku od haških optuženika koji su izgubili sve ali sačuvali vojničku čast, vi nemate šta da izgubite.
Pretpostavljam da za ovako nakaradne i antisrpske zakone ipak neće glasati poslanik PUPS gospodin Konstantin Arsenović, general-potpukovnik u penziji, koji je ceo svoj radni vek proveo radeći na jačanju borbene gotovosti.
Uveren sam da će poslanik Arsenović uspeti da prepozna loša rešenja i da će uveriti poslanike iz svoje poslaničke grupe da predlozi zakona ne odgovaraju sadašnjem vremenu i da će se tako opredeliti prilikom glasanja.
Morao bih da skrenem pažnju da Predlog zakona o civilnoj službi, koji nam je dostavila Vlada, u suštini predstavlja ne samo razgradnju sistema odbrane, nego direktno podrivanje borbene gotovosti koje je Demokratska stranka započela 2003. godine, a sad ovim zakonom samo želi da ih realizuje.
Sva rešenja u Predlogu zakona već su u suštini ugrađena u važećoj Uredbi o civilnoj službi i sada se od nas traži da Skupština Srbije taj akt legalizuje, da mi poslanici budemo saučesnici u samouništenju sopstvene države, nacije i vere.
Danas postavljam pitanje i ministru Šutanovcu i pukovniku Zekoviću i Vladi Srbije i svim poslanicima – da li će nam državu braniti obučeni oficiri i vojnici ili neko ko je prao klozete po bolnicama i staračkim domovima, izdavao knjige u nekoj biblioteci, radio kao čuvar u banci ili pošti, pogrebnom zavodu ili nekoj drugoj službi gradske uprave? Neće! Jer, takvi, sutra ne bi mogli da odbrane ni sebe ni svoje porodice.
Kada je u pitanju odbrana države, nema prigovora savesti koji je predviđen ovim zakonom. Sva vojno sposobna lica moraju na redovno služenje vojnog roka. Prigovor savesti bi mogao biti zloupotrebljen a vojnici koji bi časno služili vojni rok bili bi pokolebani, jer lice koje služi u civilnoj službi je u ogromnoj prednosti.
Navešću samo neke primere.
Regrut u civilnoj službi služi u svom gradu. Regrut koji služi u kasarni, uglavnom služi u drugom gradu. Regrut u civilnoj službi je posle radnog vremena slobodan, spava u svojoj kući i čitavo vreme je u civilu. Regrut koji služi u kasarni nema radno vreme, spava u kasarni, gde provodi vreme i, gotovo, uvek je u uniformi. Regrut u civilnoj službi je svakodnevno sa svojom porodicom i prijateljima. Regrut koji služi vojni rok u kasarni sa porodicom i prijateljima je onda kada ga puste kući, vikendom ili na redovno odsustvo. Regrut u civilnoj službi ne može da bude pod bilo kakvom zabranom niti kažnjen zatvorskom kaznom. Regrut koji služi vojni rok u kasarni može biti kažnjen zabranom izlaska iz kasarne, kao i zatvorom.
Najdrastičnija razlika ih ipak očekuje tek kao vojnike u rezervnom sastavu Vojske Srbije. Regrut koji je služio u civilnoj službi nikada neće biti pozvan na vojnu vežbu, manevar ili u rat! Regrut koji je časno služio vojni rok, pod oružjem, u kasarni, sve do svoje 60 godine života podleže obavezi, vojnim vežbama, manevrima i obaveznog učešća u ratu.
Recite mi – ko je onda voljan da služi vojni rok pod oružjem, u kasarni, pored ovako destimulativnih i drastičnih razlika?!
Dame i gospodo, ovako loši predlozi vojnih zakona rezultat je stručnog rada navodnih eksperata koji su uveli haos u sistem odbrane, jer daje mogućnost regrutima da vojni rok služe u školama, bibliotekama, fakultetima i drugim gradskim službama. Sva je sreća da još nije usvojen zakon o legalizaciji prostitucije, tako da, bar za sada, neće vojni rok služiti u javnim kućama.
Predlozi vojnih zakona o kojima raspravljamo formulisani su sa ciljem – što gore po sistem odbrane, to bolje za izvršenje postupanja stranih mentora. Ovome mora doći kraj, a Parlament Republike Srbije ima obavezu da analizira i naloži preduzimanje mera na sistematskoj odbrani, kako bi Vojska mogla da realizuje Ustavom utvrđene obaveze.
Gospodine ministre, ako ne povučete iz procedure Predlog zakona o civilnoj službi, onda saopštite građanima Srbije da dolazi kraj najstarijoj državi na Balkanu! Ukoliko se, pak, usvoji i stupi na snagu pre raspada Evropske unije, onda recite građanima – zbogom, Srbijo! Jer, u tom slučaju, ni ime nećemo moći da joj odbranimo.
Dame i gospodo, neophodno je preurediti, sistematizovati, ovaj zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, kao i druge vojne zakone, a ministru odbrane smanjiti neka ovlašćenja jer se radi o Vojsci Srbije, a ne o privatnoj vojsci Demokratske stranke. Ova poglavlja i ovlašćenja su posebno izražena u odeljku – Odlaganje, prekid i oslobađanje od obaveze služenja vojnog roka.
Ovo poglavlje se nalazi na strani 11. Predloga zakona, od člana 39. do člana 46, gde nisu navedeni ozbiljni razlozi zašto baš ministar odbrane treba da odlučuje ko će biti član komisije i kakva je potrebna stručna sprema ili je dovoljno samo da je član DS? Demokratska stranka je upravo u ovim članovima Predloga zakona izabrala najbolji put ka zloupotrebi, jer bi, prema sopstvenoj proceni nestručnih lica, neki regruti bili privilegovani i oslobođeni služenja vojnog roka, a možda i mobilizacije, u slučaju rata, neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja.
U Predlogu zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, u poglavlju III – Radna obaveza, i u poglavlju V – Materijalna obaveza, Poslaničku grupu Srpske radikalne stranke interesuje kako misli ministar da u praksi sprovede članove ovog zakona, od člana 82. do člana 125? Jer, ovim predlogom zakona nije precizirano kakve obaveze imaju strane firme, ustanove ili banke u sprovođenju ovog zakona.
Da li vi, zaista, očekujete da će strane firme učestvovati u obavezama odbrane Republike Srbije, ako bi agresija nastupila upravo iz država odakle potiču? Neće i to nemojte ni očekivati! Niti će vlasnici stranih firmi staviti na raspolaganje Vojsci svoju pokretnu i nepokretnu imovinu, niti će omogućiti zaposlenima povratak na radna mesta ako se odazovu na vojnu vežbu ili na mobilizaciju. Oni će, kao i ambasadori, bankari, prvi pobeći i sa sobom poneti sav srpski kapital.
Dame i gospodo, građani Srbije, Srpska radikalna stranka će u raspravi o pojedinostima ukazati na sve pogubne posledice ovako loših zakona i svojim amandmanima pokušati da popravi zakone, iako smatra da je sa nekim predlozima preuranjeno.
Na kraju, želim da dodam da Poslanička grupa SRS u potpunosti odbacuje Predlog zakona o civilnoj službi, mada nema ništa protiv da se prihvati deo koji se odnosi na prigovor savesti, odnosno služenje vojnog roka bez oružja, a koji bi se odnosio samo na verska lica koja služe verske obrede i to priznatih verskih zajednica u Republici Srbiji.
Obrazloženje predlagača i pozivanje na Ustav Republike Srbije za usvajanje zakona o civilnoj službi nema utemeljenja, jer se u Predlogu zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi obezbeđuje prigovor savesti i služenje vojnog roka bez oružja.
Podnetim amandmanima na predlog seta vojnih zakona, a posebno o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i civilnoj službi, SRS ima nameru da i pored loših rešenja, nedostataka i manjkavosti, da svoj doprinos kako bi se otklonile mnoge nedoumice i protivurečnosti.
Zakone treba uskladiti sa Ustavom Republike Srbije, ne dovodeći u pitanje sistem odbrane zemlje i pored toga što strateško opredeljenje da se brani celovitost Republike Srbije nije operacionalizovano kroz predloženi zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi. Zahvaljujem. (Aplauz.)