Hvala lepo. Gospođo predsednice, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem svima koji su učestvovali u ovoj zaista zanimljivoj i konstruktivnoj diskusiji. Kao član Vlade, koja je predlagač ovog zakona, želim da se osvrnem na neke teze, predloge i sugestije koje smatram najznačajnijim.
Ovaj zakon je odraz čvrste rešenosti države Srbije da budemo moderna, demokratska, međunarodnom pravu privržena zemlja, koja želi da bude lider u regionu i deo svih evropskih integracija, a da pri tome očuva naš identitet i gaji najbliže moguće odnose saradnje sa našim ljudima u celom svetu. Ovaj zakon je važan zato što nas član 13. Ustava Republike Srbije obavezuje da vodimo računa o svim našim državljanima koji žive u inostranstvu i njihovim potomcima, bez obzira na nacionalnu, versku ili bilo koju drugu pripadnost, ali i o svim pripadnicima srpskog naroda i o njihovim potomcima. Ovaj član Ustava Srbije zapravo je odredio i naziv ovog zakona, oko čega su neki poslanici imali dilemu.
Mi želimo da kroz novu politiku mnogo bolje iskoristimo potencijale našeg rasejanja, i u ekonomskom i u političkom smislu. Želimo da ispravimo greške iz prošlosti, kada je naša dijaspora od države tretirana kao politički protivnik, a ne kao partner i saveznik. Treba svi da se zabrinemo zbog činjenice da više od tri miliona naših ljudi živi rasejano po celom svetu i da nikada više ne dozvolimo da u Srbiji pobedi politika koja nas vodi u totalitarizam, izolaciju i ekonomsko propadanje, jer su upravo to razlozi zašto su ljudi napuštali ove prostore.
S druge strane, našoj dijaspori dugujemo i veliku zahvalnost i podršku da se još bolje organizuju, jer oni daju nemerljiv doprinos poboljšanju imidža naše zemlje, bez čega nema integracije u civilizovan svet. Svi koji tvrde da je dijaspora nebitna i da nam politika prema rasejanju nije potrebna, moraju da znaju da je upravo dijaspora jedan od ključnih faktora ekonomske stabilnosti i da su godišnje devizne doznake naše dijaspore od pet milijardi dolara zapravo ključni razlog zašto se u Srbiji živi nešto bolje nego što to zvanična statistika pokazuje.
Ove doznake dostižu učešće od skoro 15% u BDP i to, praktično, znači da svaki građanin Srbije mesečno po ovom osnovu prihoduje 58 dolara, u proseku, odnosno 15% prosečne plate. Finansijska podrška dijaspore je veća od godišnje podrške MMF-a i Svetske banke. Toga svi moraju da budu svesni, mislim na one koji osporavaju potrebu da se politika prema rasejanju vodi.
Dijaspora je 2000. godine u Srbiju investirala oko 500 miliona dolara. Danas u tim kompanijama radi 20.000 ljudi, i to je fantastičan rezultat iako je potencijal mnogo veći. Možemo i moramo mnogo više, jer se ekonomski potencijal našeg rasejanja procenjuje na 26 milijardi dolara.
Za to nam je, između ostalog, potreban i ovaj zakon, koji će definisati državne mehanizme da se dijaspora pozitivnim pristupom i nuđenjem konkretnih projekata ohrabri i podstakne da investira u otadžbini, da im dokažemo da se Srbija menja, da se menja na bolje i da smo svaki dan bolji nego što smo bili juče.
Nikada više naši ljudi u svetu ne smeju da budu tretirani kao politički neprijatelji, a Srbi u regionu nikada više ne smeju biti zloupotrebljavani u dnevnopolitičke svrhe. Usvajanjem ovog zakona rasejanju šaljemo poruku da je prošlo vreme prevara, da je prošlo vreme neodgovornog pristupa i politikanstva. Stvaramo institucionalni okvir za novu dugoročnu i odgovornu politiku, u to sam apsolutno uveren.
Ministarstvo za dijasporu je svojim radom u poslednjih godinu dana doprinelo da država Srbija konačno prepozna značaj dijaspore i Srba u regionu.
Naglašavam da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna budžetska sredstva, a mi smo sa budžetom od samo 120 miliona dinara, dakle sa budžetom koji je manji, primera radi, od opštine Crna Trava, koju čini samo 0,0025% budžeta Republike Srbije, i sa samo 33 zaposlena, ostvarili nesporne rezultate i uložili mnogo energije i požrtvovanja. Potpuno sam siguran da je ovo novi početak, koji će doprineti istorijskom pomirenju različitih delova jednog istog naroda i otpočinjanju jedne nove politike, od koje će korist imati i država Srbija i svaki naš čovek, ma gde živeo.
Teško da je ikada ijedan zakon u Skupštini Srbije usvajan nakon šire i demokratskije javne rasprave. Radna verzija zakona javnosti je objavljena još 1. decembra 2008. godine, a Vlada Srbije je Predlog zakona utvrdila u maju ove godine. Tokom javne rasprave, koja je trajala punih šest meseci, održano je više od 600 tribina i okruglih stolova širom sveta, a radnu verziju zakona poslali smo na 2.400 adresa naših organizacija, udruženja i uglednih pojedinaca, sa pozivom da se kroz konkurentne predloge, primedbe i sugestije neposredno uključe u kreiranje ovog zakona. Skupštinski odbor za Srbe izvan Srbije na četiri sednice je otvoreno i demokratski, uz moje i prisustvo celokupnog rukovodstva ministarstva, odnosno mojih saradnika, razgovarao o ovom zakonu i prihvaćen je veliki broj dobronamernih predloga poslanika opozicije, koji su postali sastavni deo konačne verzije Predloga zakona koji je danas pred vama.
Jednu stvar želim posebno da naglasim. Ovaj zakon je zajednički projekat dijaspore Srba u regionu i države Srbije, odnosno svih relevantnih državnih institucija u ovoj zemlji, i ja sam na to ponosan. Nemojte mi zameriti, ali osećam moralnu obavezu da još jednom zahvalim nekima od onih koji su dali svoj konkretni doprinos, slučajnim redosledom i sa podjednakim poštovanjem. To su ljudi, udruženja i organizacije koji su sa nama bili partneri u izradi ovog zakona i mislim da zaslužuju da javnost Srbije zna ko su oni.
Kongres srpskog ujedinjenja iz SAD, Australije i Beograda; Srpska narodna odbrana iz Sjedinjenih Država, Kanade i Australije; Savez srpskih udruženja u Nemačkoj; Centralni savet Srba u Nemačkoj; Savez Srba Austrije; Zajednica srpskih klubova Beča; Srpski kulturni savez Švajcarske; Srpski savez u Švedskoj; Srpska kulturna zajednica Arzinjano iz Italije; Partija Srba iz Makedonije; Srpsko društvo iz Velike Britanije; Srpski kulturni centar iz Slovenije; Savez srpskih društava Slovenije; Srpsko udruženje "Sveti Sava" iz Češke, ''Prosveta'' iz Hrvatske; Zajedničko vijeće opština Vukovar, Savez Srba u Švedskoj; Udruženje srpskih pisaca iz Švajcarske, Savez Srba u Rumuniji; Crkvenoškolska opština "Svetog Save" iz Južnoafričke Republike; Samouprava Srba u Mađarskoj; Skupština dijaspore Srba u Francuskoj; Udruženje "Mozaik" iz Pariza; Udruženje "Oplenac" iz Kanade; Srpski nacionalni savez iz Australije; Udruženje ''Morača-Rozafa'' iz Albanije; Društvo srpsko-turskog prijateljstva "Inat"; Udruženje Slovaka iz Srbije u Bratislavi; Jevrejsko udruženje "Šalom Tora", Srpski institut za javnu diplomatiju iz Brisela; Udruženje Rumuna iz Srbije "Banat" iz Jenčepinga iz Švedske; Udruženje Srba iz Grčke.
Napominjem još jednom da je redosled slučajan i svima najiskrenije zahvaljujem.
Nakon dugih i iscrpnih konsultacija sa istoričarima, lingvistima i našim ekspertima u Ministarstvu spoljnih poslova, ovim zakonom prvi put je definisano naše rasejanje jasno i precizno. Ove definicije su rezultat višemesečnog ozbiljnog i odgovornog rada. Dijaspora je, dakle, ekonomska i politička emigracija, koja je u različitim vremenskim fazama odlazila u inostranstvo, najčešće zbog pogrešne politike koja je dovodila do manjka demokratskih sloboda i loših uslova života. Dijasporu čine svi naši državljani i potomci naših državljana koji žive van granica naše zemlje, naglašavam - bez obzira na nacionalnu, versku, političku ili bilo koju drugu pripadnost, i pripadnici srpskog naroda iseljenici iz regiona i njihovi potomci.
Srbi u regionu su autohtono stanovništvo koje na ovim prostorima živi vekovima. U nekim državama su bili ili su i danas konstitutivni narod. Nakon temeljenih konsultacija sa istoričarima, Srbe u Bugarskoj i Grčkoj, i pored nekih predloga koji su se ovde mogli čuti, nismo mogli svrstati u Srbe u regionu u smislu ovog zakona, jer u tim zemljama, i pored istorijskih podataka, danas ne postoji identifikovana srpska nacionalna zajednica u smislu autohtonog stanovništva. Noseća institucija nove politike biće Skupština dijaspore i Srba u regionu, koja će biti simbol jedinstva države i naroda. To je osnovna ideja. Predlog je da Skupština bude jedna i jedinstvena, jer je intencija da ona bude manifestacija naše državne i nacionalne zrelosti i odgovornosti. Skupština će se sastajati jednom godišnje i donositi strateške odluke koje će operativno sprovoditi saveti za dijasporu, Savet za Srbe u regionu i svi predstavnici izvršne vlasti.
Jedna stvar da bude jasna - nema politikanstva i dnevne politike. Uslove i način izbora delegata sporazumno će utvrđivati organizacije dijaspore, kao i organizacije Srba u regionu, a matična država se ni na koji način neće mešati u postupak i uslove izbora delegata u Skupštini, što je u zakonu jasno precizirano i mogao je da vidi i pročita svako ko je to želeo. Snagu Skupštini, između ostalog, daje činjenica da će delegati dijaspore i Srba u regionu imati priliku da u direktnom kontaktu sa celokupnim državnim vrhom, uključujući i predsednika Republike, rešavaju konkretne probleme.
Ne želimo ni ja, ni Ministarstvo za dijasporu, ni Vlada Srbije da se na bilo koji način mešamo u proceduru izbora delegata, niti u način funkcionisanja naših udruženja i organizacija, jer duboko verujem da su ta vremena zauvek prošla i da su iza nas.
Savez za odnose sa Srbima u regionu je odraz volje i odlučnosti da u skladu sa međunarodnim pravom, standardima EU i politikom očuvanja dobrosusedskih odnosa, štiti interese i prava srpskog naroda na prostorima na kojima tradicionalno živi.
Na čelu Saveta biće predsednik Republike Srbije, a u radu će učestvovati i premijer i resorni ministri, čime jasno pokazujemo koliko nam je do ovog pitanja stalo.
Zbog velikog broja izgnanih i prognanih lica na teritoriji Vojvodine, član Saveta je, između ostalih, i predsednik izvršnog veća AP Vojvodine. Predstavnika KiM nema u Savetu jer bismo time indirektno priznali nezavisnost Kosova, proglašavajući preostale Srbe na Kosmetu Srbima u regionu. To ova vlada, niti ja kao ministar, nikada nećemo učiniti.
Savet će pružati podršku Srbima u regionu u ostvarivanju njihovih građanskih, političkih, socijalnih, ekonomskih i kulturnih prava i, posebno, prava u očuvanju nacionalnog identiteta. Položaj Srba u regionu je daleko od idealnog. Čak bih ga ocenio kao veoma teškim u mnogima od zemalja, ali je pozitivna okolnost ta što su sve zemlje u regionu članice EU ili su na putu da to postanu, a to je garant da će se položaj srpskog naroda, uz dodatnu podršku matične države, sigurno popraviti.
Naš strateški cilj je da budemo ekonomski i politički lider na Zapadnom Balkanu, a to podrazumeva i da budemo lider u razvoju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. Zato sam siguran da će ovaj savet, na čelu sa predsednikom Republike, doprineti ubrzanju evro-integracionih procesa u čitavom regionu.
U ovom zakonu, kao i u svakom drugom koji bismo moj tim i ja ikada preložili, osnovno polazište je prvi i nezamenljivi cilj - da olakšamo i ubrzamo put ka EU i svim međunarodnim integracijama, jer je to jedini način da imamo ekonomski jaku i politički uticajnu državu.
Naše je čvrsto opredeljenje da budemo faktor regionalne stabilnosti i razvoja, moderna i demokratska država koja poštuje međunarodno pravo, ali i štiti naše državne i nacionalne interese i, pri tome, za svoje partnere i saveznike ima najmoćnije zemlje sveta. Hvala.
