Dobro. Znači, ja ću verovatno da se pridružim Mladenu, Miši i Radetu vrlo uskoro, kako stvari stoje. "Obraz", "1389", "Dveri", možda i "Nacionalni stroj"... Dobro, ajde da krenemo.
Znači, rani radovi SPO-a. Neko je napravio aforizam za Srbe u dijaspori da su to ''Srbi van sebe''. Ne sećam se da li gospodin Čotrić ili gospodin Baljak, ali bilo je duhovito. Kasnija faza, kasniji radovi SPO-a, to je sad zaista razvijena faza i na engleskom bi to zvučalo, otprilike, Srbija "without mind". To mora da su pravili tadašnji pioniri SPO-a. U svakom slučaju, ovaj zakon zaista deluje kao aforizam, jer mu se smeje, gospodine Srećkoviću, cela dijaspora.
Znači, gledajući komentare, to sam već na Odboru rekla, dijaspore na zakon o dijaspori, primetila sam da ne postoji nijedan afirmativni komentar. Ili su ti koji misle da je vaš zakon dobar nepismeni, ili im je nedostupna elektronska pošta, ili zaista ne postoji niko ko podržava ovaj zakon o dijaspori.
Vi se, moram priznati, jeste trudili. Činjenica je da ste se trudili i da nije lako napraviti zakon o dijaspori. Isto tako je činjenica da mi iz Nove Srbije smatramo da je jedan sistemski zakon, koji bi rešio probleme Srba izvan Srbije, i te kako neophodan, ali da, tim pre, ovaj zakon ne može da prođe, jer neke osnovne probleme nije rešio.
Znači, vama je takođe (dobila sam informaciju) dostavljen Izveštaj o političkim pravima srpskog naroda u regionu za 2008. i 2009. godinu i u uvodu tog izveštaja, za koji sumnjam da ste ga pročitali jer ga niste spominjali, kaže se da je Srbija 2006. ponovo stekla nezavisnost i posle 88 godina postala ponovo matica srpskog naroda.
U naše vreme, gospodine Srećkoviću, na Balkanu, izvan granica Republike Srbije živi oko četvrtine srpskog naroda. Ovako, kako ste vi napravili zakon, teško da će ta četvrtina srpskog naroda biti zadovoljna ne samo pojedinim rešenjima, nego rešenjima u globalu.
Definitivno, izveštaj koji govori o političkim pravima srpskog naroda u regionu konstatuje da Republika Srbija nema trajnu i promišljenu politiku prema srpskom narodu koji živi van njenih granica. Racionalizacije za to što je nema, u stvari, jesu dve – prva, da su građanska i ljudska prava Srba u tim republikama važnija od kolektivnih političkih, da se, prosto, suštinski podrazumevaju, i druga, da će čitav region, tzv. Zapadni Balkan, uskoro ući u EU, što će obesmisliti državne granice i omogućiti svim Srbima da žive ujedinjeni.
To je fantastična teza, kao i ovaj vaš pokušaj, odnosno saučesništvo u priznanju nezavisne države Kosovo. Šta nas briga da li imamo ili nemamo južnu pokrajinu, da li na kraju imamo i Vojvodinu, kada ćemo svi jednom ući u EU? Izvanredno. Zašto bismo uopšte razmišljali o bilo kakvom životnom problemu i sedeli u Skupštini kada ćemo svi jednom sedeti u carstvu nebeskom? Znači, ništa ne treba da radimo, prosto treba samo da sačekamo taj trenutak.
Ono što je isto tako činjenica jeste da država apsolutno ne vodi aktivnu politiku prema balkanskim Srbima koji žive izvan njene teritorije. Iskustva iz poslednje dve decenije 20. veka nameću da ova politika praktično bude okosnica spoljne politike Srbije.
Iako je Srbija mitrovdanskim ustavom iz 2006. godine definisana kao država srpskog naroda koja je obavezna da vodi računa o srpskom narodu u susednim državama i dijaspori, do danas apsolutno nije organizovano delovanje države u tom pogledu. Posebno je problematično pitanje državne politike prema Srbima u Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji i Sloveniji.
Srbija očigledno ne priznaje postojanje srpskog naroda u Crnoj Gori. Srpska diplomatija se na neki način tim pitanjem ne bavi, ne bavi se ni vaše ministarstvo, a sve polazeći sa stanovišta da su Srbi i Crnogorci jedan narod. Opterećeni u izvesnim slučajevima porodičnim poreklom i ličnim interesima, državnici Srbije oglušuju se o očiglednu diskriminaciju Srba u Crnoj Gori i pritiske u cilju njihove nacionalne, verske i kulturne asimilacije.
Slična je situacija sa Srbima u Makedoniji. Naime, uprkos asimilaciji i zabrani delovanja Srpske pravoslavne crkve u Makedoniji, Srbija nikada nije pred Savetom Evrope ili ustanovama UN iznela to važno pitanje. Takođe je simbolična državna briga o srednjovekovnim i spomenicima iz balkanskih i Prvog svetskog rata na teritoriji Makedonije. Paradoksalna je činjenica da je više srpskih predstavnika iz Makedonije bilo birano u parlament Osmanskog carstva nego što danas ima političkih predstavnika Srba u makedonskom Sobranju.
U Albaniji su Srbi tokom 40 godina bili lišeni prava koje uživaju nacionalne zajednice. Stvari se, nažalost, i tokom prethodnih godina nisu uopšte promenile.
Očigledno je, dakle, da vlasti u Srbiji nemaju trajnu državnu, prosvetnu, kulturnu politiku prema Srbima u tim zemljama. Za razliku od, recimo, Republike Hrvatske, koja u Srbiji ostvaruje dugoročnu državnu i ekonomsku politiku, akcije Srbije, njene diplomatije pa i ovog ''ministarstva za Srbe van sebe'', kako vi to radite, u Hrvatskoj, ograničene su zapravo na deklarativne stavove u vezi sa pomirenjem i nastojanja da se na osovini Beograd-Zagreb ostvari neko novo jugoslovensko jedinstvo.
U BiH Vlada Republike Srbije je zainteresovana za saradnju za Republikom Srpskom. No, baš me zanima koliko ste vi iz ove partijske državne vlasti stvarno zainteresovani za Srbe u Republici Srpskoj. Jer, sudeći po zatvorenosti medija koje kontrolišete ili ste uspeli da ugušite, a i po odsustvu bilo kakve diskusije u ovoj skupštini, vi praktično saučestvujete i u razgradnji Republike Srpske.
Danas sam samo na jednom mediju, koji po službenoj dužnosti mora nešto tog tipa da objavi, na B92, čula da atmosfera u Butmiru, po tajanstvenosti i razgovorima iza dobro zatvorenih vrata, jako podseća na atmosferu u Dejtonu. O čemu se tu radi? O nekoj reviziji Dejtonskog sporazuma? Da li je Srbija još uvek garant Dejtonskog sporazuma? Da li se vi, gospodine Srećkoviću, mešate u svoj posao?
Ne zna se koji će to paket mera biti donet, ali se zna da je cilj promena Ustava BiH da bi se stekao jači kredibilitet. Svi će morati da progutaju gorku pilulu – na sinoćnoj tajnoj večeri su rekli Stajnberg, Ren i Bilt, a po prirodi stvari, Srbi u Republici Srpskoj i najgorčiju. Iako nema jasnog stava o entitetskom glasanju, koje Republika Srpska smatra ključnim, očigledna je namera da se promenom Ustava omogući ulazak u NATO.
Kako vi vodite računa o Srbima u Republici Srpskoj? Kako uopšte partijska vlast u Srbiji ovog trenutka vodi računa o njima? Očigledno je potpuno pogrešno razumevanje nacionalne politike, nezainteresovanost, i to smo imali prilike ovde da vidimo, zgađenost nad srpskim nacionalnim pitanjem, kao i uverenje o sopstvenoj posebnosti dela reformske i proevropske elite.
I dalje mi nije jasno, gospodine Srećkoviću, šta je to novi patriotizam zapadnog tipa, a još manje mi je jasno kako će taj novi patriotizam zapadnog tipa učiniti zemlju ekonomski jakom i politički uticajnom državom, koja za saveznike ima najjače zemlje sveta i koja upravo zbog toga ima demokratske kapacitete da na najbolji mogući način brani naše državne i nacionalne interese. Nadam se da sam vas ispravno citirala.
Znači li to možda da Srbija ima najjače zemlje sveta za neprijatelje i da je neophodno zaboraviti sve ono što su Srbi vekovima podrazumevali pod pojmom patriotizma? Uzmite ''Vujakliju'' pa pročitajte šta je patriotizam. Od pamtiveka Srbi su patriotizam shvatali kao rodoljublje, ljubav prema sopstvenoj otadžbini, koja se nikada nije ispoljavala nekakvim drugim, tuđim shvatanjem ovog pojma.
Srbi su kroz celokupnu svoju istoriju pod patriotizmom podrazumevali negovanje i razvijanje slobodarskih, demokratskih i odbrambenih tradicija. Vekovima i decenijama se srpstvo napajalo slobodarskim i borbenim tradicijama, proisteklim iz mnogih borbi, bojeva, buna, ustanaka i ratova.
Ne mogu da verujem da, kao predstavnik SPO-a, možete da zaboravite tradiciju koja je nastala u ratovima vođenim protiv Otomanske imperije, Austrougarske monarhije i fašističkih zemalja. I da li zaista treba prihvatiti patriotizam zapadnog tipa, zaboraviti ljude i zbivanja vezana za oba srpska ustanka, za balkanske, za Prvi i Drugi svetski rat, zaboraviti Mišar, Deligrad i Čegar, Cer, Drinu, Kolubaru, Solunski front? Ako nama iz nacionalno svesnih opozicionih stranaka, a i nacionalno svesnim Srbima u rasejanju nije jasno šta je ovaj novi patriotizam zapadnog tipa, probajte da to objasnite nekom pismenijem, recimo ruskom predsedniku Medvedevu, koji dolazi 20. oktobra.
Da li je Rusija svetska sila, da li je Rusija naš strateški partner, da li su u vreme vlade Vojislava Koštunice uspostavljeni bliski politički odnosi između Srbije i Rusije i udareni temelji snažne ekonomske saradnje, koji su formalizovani kada je početkom 2008. godine tadašnji ministar, predsednik Nove Srbije, predsednik našeg poslaničkog kluba, Velimir Ilić, u Moskvi potpisao Energetski sporazum?
To ste prihvatili, ali na neki način vi otpisujete Rusiju kao ekonomski jaku i politički uticajnu državu, govoreći o novom patriotizmu zapadnog tipa. Ne daj bože.
Još jedna stvar. Nesvesne omaške često otkrivaju mnogo više o namerama osobe nego ono što bi ta osoba svesno i kontrolisano rekla. Koliko god se vi trudili da ovaj zakon predstavite kao nadstranački, nepartijski, omaška vašeg kolege Jugovića, koji se ovde upljuvao objašnjavajući vam šta je to taj novi patriotizam, veoma je indikativna. On je lepo rekao - ''patriotizam''. Kritika ovog zakona u jednoj reči.
