Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, daću za ova tri minuta jedan rezime i jedan vid gledanja SRS-a na ovu problematiku.

Rekli smo da je ova materija regulisana Ustavom, regulisana je brojnim zakonskim propisima. Zbog toga imamo određenu primedbu, koju smo juče izneli, a to je da su ovim zakonom utvrđene nadležnosti i obaveze Ministarstva za dijasporu, dok ne vidimo obaveze ostalih ministarstava i državnih organa. Znači, osnovni, temeljni stub SRS-a polazi od toga da svi državni organi moraju raditi na ovome. Ako to ostavimo Ministarstvu za dijasporu, ''džabe smo krečili'' - ovaj zakon će biti samo zakon na papiru, nećemo ga moći oplemeniti i oživotvoriti u praksi.

Druga stvar, bez sredstava nema ni rada. Ovo ministarstvo dobija najmanje sredstava i morate se potruditi u Vladi da izdejstvujete daleko veća sredstva. Jer, bez sredstava ne možete pokrenuti saradnju, ne možete razviti tu saradnju, a sa druge strane, onaj vrlo bitan segment, koji se odnosi na izbeglice, morate tretirati na potpuno drugi način nego što ste ga tretirali do sada.

Evo vam jedan predlog, to je treći temeljni stub na kojem insistira SRS. Bez popisa, bez stvarne evidencije o broju naše dijaspore, ne možemo ništa napraviti. Mi u skupštinskoj proceduri imamo zakon o popisu stanovništva. Zgodna je prilika da date svoje predloge o tome šta je neophodno u smislu stvaranja baze podataka prilikom popisa tog stanovništva.

Do sada smo imali, samo posle rata mislim da je ovo šesti popis stanovništva. Te baze podataka morate koristiti. Tamo se nalaze podaci o licima koja su otišla. S druge strane, imamo komplementarne podatke o stanovništvu koje je došlo na ove prostore, i o izbeglicama i o interno raseljenim licima i svim drugim strukturama stanovništva.

U samom zakonu nemate gotovo nijednu odredbu o lokalnoj samoupravi. Lokalna samouprava najbolje poznaje svoju strukturu stanovništva, a u zakon niste ugradili odredbe koje obavezuju lokalnu samoupravu da unutar samog organa uprave postoji jedno odeljenje koje će se baviti licima koja spadaju u ovu kategoriju - dijaspora, izbeglice i interno raseljena lica.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović, poslanička grupa SPS-JS. Ostalo vam je nepunih šest minuta, pet minuta i 45 sekundi.

Poštovana predsednice, članovi predsedništva, poštovani gospodine ministre, saradnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS-JS je na stanovištu da je veoma značajno usvajanje jednog ovakvog zakona.
Naravno, usvajanjem ovog zakona nisu stvorene sve pretpostavke za idealan rad sa ljudima koji žive u rasejanju niti mislimo da je ovaj zakon vrhunsko dostignuće u legislativi naše zemlje. Svakako, praksa će pokazati da će stajati potreba za njegovom dopunom i izmenom u pojedinim delovima, a u cilju poboljšanja ove sfere.
Svaka ozbiljna država vodi računa o svojoj dijaspori i mi bi trebalo da se priklonimo takvom jednom stavu, jer je veoma značajno objedinjavanje svih snaga i potencijala dijaspore zarad onoga što su i njihovi interesi tamo, daleko van naše zemlje, ali svakako i interesi naše zemlje, naših građana. Vrlo često u tim odnosima se izvlači zajednički imenitelj i postoje zajednički interesi koji su i materijalne i duhovne prirode.
Mi iz SPS-JS mislimo da ne bi trebalo da ovde diskusiju usmeravamo, fokusiramo i potenciramo na ono što je geneza dijaspore u prošlom vremenu i da se bavimo pojedinim periodima i uzrocima nastanka dijaspore, da li je to značajan deo dijaspore, možda nastao i pre Drugog svetskog rata, zbog određenih razloga... Naravno, bilo je to i posle Drugog svetskog rata, bilo je i kasnije, za vreme samoupravljanja i za vreme Tita. Ovde se govori da je i 90-ih godina bilo značajnog odlaska naših ljudi u druge zemlje, a svakako je tačna i činjenica da je značajan odlazak naših ljudi, pre svega mladog sveta, i posle 2000. godine. Ako bismo se time sada bavili i ako bismo akcenat stavili na ove argumente, onda smo promašili temu.
Mi držimo do toga da se ne bi trebalo baviti prvenstveno ovim aspektima koji imaju za cilj neko razračunavanje i produžetak vremena u Srbiji u kome ćemo biti i dalje podeljeni. Suština je u tome da bez ideoloških predrasuda i polazišta učinimo sve da zaista privučemo dijasporu, ljude u rasejanju, i da zajedničkim snagama doprinesemo daljem razvitku kako zemlje Srbije, tako i ostvarivanju interesa tih ljudi koji tamo žive.
Svakako su u takvom povezivanju velike prednosti u smislu i olakšanja zemlji Srbiji da bolje ostvaruje npr. spoljnu politiku, da brže dođe do određenih rezultata u naučnoj oblasti itd.
Mislim da se u diskusijama previše projektuje logika da je ovde reč o zakonu koji reguliše pitanje srpske dijaspore. Naravno da zakon treba to da čini, mislim i da čini, ali je, zapravo, potrebno poraditi na uobličavanju svesti o dijaspori, državljana Republike Srbije, bez obzira na nacionalnu pripadnost, koji srcem i dušom osećaju Srbiju kao svoju zemlju, kao svoju majku i često zavisi i od većinskog naroda kako će se te manjine i ti ljudi koji vode poreklo iz Srbije ophoditi prema Srbiji, prema matici, kako mi kažemo.
Trebalo bi biti oprezniji u terminologiji i u određenim definicijama. Postoje određene nedorečenosti. Recimo, u članu 2. dijaspora su državljani Republike Srbije koji žive u inostranstvu, kao i pripadnici srpskog naroda iseljenici sa teritorije Republike Srbije i njihovi potomci. (Predsednik: Gospodine Mihajloviću, prošlo je vreme, završite rečenicu.) Postavlja se pitanje šta je sa drugim nacionalnostima koji su iseljenici.
Dozvolite mi samo da istaknem još jedan aspekt, veoma kratko. Mi imamo veliki broj ljudi, kako se ranije govorilo, na privremenom radu u inostranstvu. Možda na desetine hiljada iz pojedinih opština...

Zahvaljujem, gospodine Mihajloviću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre nego što zaključim načelni pretres, znam da će gospođa Aleksandra Janković tražiti reč i, naravno, dobiti. Želim, uvažena poslanice, samo da pojasnim da je juče došlo do neprijatne situacije zbog toga što je uobičajeno za sve prisutne predsednike i predstavnike poslaničkih grupa da redosled javljanja ide od manjih ka najvećim. Ako neko nije tu, onda on ima pravo učešća na kraju. Meni je zaista žao. Izvolite, imate reč.

Sada ću se opet javiti za povredu Poslovnika...

Izvinite, imate 15 minuta. Prvo imate reč po povredi Poslovnika.

Pre svega, predsednice, ovo što ste sada rekli je notorna neistina, zato što postoji uvid u stenografske beleške, a i javnost Srbije je imala prilike da u prenosu vidi da sam bila tu kada ste me prozvali. Prema tome, savetujem vam da uzmete snimak sednica, koje se definitivno snimaju, i da pogledate šta se događalo.
Vi ste me prozvali, bila sam tu, gospodin Buha se takođe javio za reč, dala sam mu prvenstvo, nakon toga ste me iz nekog razloga smatrali nepostojećom personom. Mislim da je uticaj gospođe Nade Kolundžije verovatno bio presudan. Ona se pojavila i dobila je reč.
Znači, snimljeno je, postoji snimak sednice i postoji obilje svedoka, a to su građani Srbije koji su to videli. Do sada nisam imala nameru da to uradim, ali sada ću zahtevati da mi se izvinite.

Znate šta, ja sam vama dala reč i ostali članovi predsedništva su me podsetili na uobičajen način vođenja i davanja reči...

Čekajte, da li sam ja manja poslanička grupa od radikala i DS-a?

Niste bili prvi put...