Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podnela sam amandman na član 19. Predloga zakona o civilnoj službi, kojim tražim da se taj deo zakona briše.
Svi dobro znate da je ceo Predlog ovog zakona o civilnoj službi neprihvatljiv za SRS. Neprihvatljiv je jer podriva odbrambeni sistem države. Nismo mi imperija, neka velika sila koja može sebi da priušti ovakav luksuz.
Ako imamo Vojsku a neki njeni tragovi su ostali, svi građani moraju da budu ravnopravni. Civilna služba i vojna služba nisu iste, nisu ni slične. One ne mogu da menjaju jedna drugu.
Po ideji Vlade Srbije naša država će neku decu da šalje da služe sa puškom, a druge da čiste prozore i peru pelene zbog navodnih verskih ili moralnih razloga. Znači, neko treba da bude tamo gde može da se strada, a drugi treba da uživaju i rade kao tetkice.
Vi biste, eventualno, služenje vojnog roka, ono pravo, sa oružjem mogli da zamenite sa civilnom zaštitom koja bi trajala duže, pa neka oni kojima se toliko gadi vojska idu da kopaju kanale, spasavaju imovinu i ljudske živote. To već ima smisla.
Ovako, od kako ste uveli takozvanu civilnu službu sve više mladih ljudi se izjašnjava kao pripadnici verskih sekti, izgovaraju se svojom savešću. Da su to kroz istoriju činili naši preci Srbija više ne bi postojala. Zamislite šta bi se dogodilo da je vojvoda Živojin Mišić umesto što je nosio pištolj i orden "Svetog Đorđa", "Svetog Mihajla" ribao prozore – Srbije ne bi bilo.
Gospodine ministre, nažalost, nije tu, ako je ta civilna služba toliko dobra neka vas onda umesto "Kobre" pričuvaju ljudi koji peru pelene i glume prigovor savesti.
Na kraju, podsećam vas da većina obveznika, oni koji se opredele za civilnu službu sede kod kuće i zato vas pozivam da prihvatite moj amandman i prekinete sa ovako nakaradnom praksom u Srbiji. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Čanak.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 20. To je najadekvatniji amandman na ovaj član i bio sam vrlo neprijatno iznenađen odlukom ministra i Vlade da mi amandman ne prihvate.
Amandman glasi: ''Član 20. briše se.'' Još me je više iznenadilo obrazloženje zbog čega amandman nije prihvaćen, kaže: ''Amandman se ne prihvata iz razloga koji su navedeni u obrazloženju amandmana pod rednim brojem 1.'' Da bi video šta je to, otvorio sam obrazloženje pod rednim brojem jedan, koje kaže: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 45. Ustava Republike Srbije uređeno pravo na prigovor savesti,'' pa se smatra da je i tim članom i ovaj drugi deo obrazloženja obuhvaćen, ''dok je članom 48. stav 3. Zakona o odbrani propisano da će se pravo na prigovor savesti...'' itd.
Uzeo sam Ustav Republike Srbije, član 45. kaže: ''Lice nije dužno da, protivno svojoj veri i ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja.
Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje, u skladu sa zakonom.''
Dakle, u Ustavu kao najvišem pravnom aktu, sistemom supremacije moraju da budu svi zakoni uklopljeni u ovaj Ustav. Sve što viri kao predlog zakona mora da bude sadržano u okviru Ustava i nigde ne nađosmo civilno služenje vojnog roka.
Dame i gospodo narodni poslanici, jedino što možete u danu za glasanje da učiniti jeste da usvojite amandmane SRS na sve članove ovog zakona, a svi su identični mom amandmanu, i onda ćemo dovesti Ministarstvo u situaciju da malo razmisli, da ti koji neće da nose oružje zbog prigovora savesti mogu da rade u kasarnama i druge poslove. Ako neće pušku mogu lopatu, metlu itd. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slađan Mijaljević.

''Član 21. se briše.'' To je moj amandman. SRS smatra da će se Predlogom zakona o civilnoj službi narušiti sistem odbrane Republike Srbije. Iz tog razloga potrebno je brisati članove Predloga zakona u Glavi – Vršenje civilne službe.
Mislim da su moje kolege, poslanici SRS, vrlo jasno danas objasnili naš stav o tome zašto ne treba vršiti civilnu službu, odnosno služiti Vojsku na taj ružan način, ali neće biti zgoreg da podvučem još neki put ili još jedanput ovaj naš stav. Dakle, mnogo je pitanja koja se otvaraju kroz ovaj zakon, a vrlo malo odgovora. Čak se stvara konfuzija.
Stav SRS je da civilno služenje izbrišete iz zakona, kao i prigovor savesti, kao i prigovor da zbog nekog verskog ubeđenja neko može da odbije služenje Vojske sa oružjem.
Da vas upoznam sa jednom situacijom koja je stara nekoliko hiljada godina – ne postoji nijedna religija u svetu koja ima prigovor savesti da se ne služi sa oružjem. Postoji nekoliko malih religija, kao što je đainizam, što je jedna podvrsta hinduizma i monaški nivoi, kao što u budizmu zaista imaju momenat da pre hoće da stradaju nego da se brane, ali ono što počiva na temeljima hrišćanske civilizacije jeste da apsolutno nijedna veroispovest u hrišćanstvu nema taj momenat prigovor savesti.
Dakle, prigovor savesti je samo izmišljen da bi se širio defetizam i da bi se oni što bi trebalo da nose oružje ohrabrili da ga ne nose. Naravno, vi ste i u načelnoj raspravi rekli da ti ljudi mogu biti upotrebljeni za razne radnje. Smatramo da je ovakav stav omalovažavanje i čoveka, i bilo kog čoveka, podvlačim, omalovažavanje institucija i omalovažavanje države.
Iako ste rekli da mogu biti korišćeni ljudi, recimo, da kopaju rovove, smatramo da kada čovek nije obučen onda je on zloupotrebljen, jer dok se neko obučavao u kopanju rovova, zaklona, vatrenih položaja za artiljerijska oružja, neki su radili razne poslove koji nemaju nikakve dodirne tačke sa vojnim poslom. Zamislite da lice koje je češljalo perike za vreme rata odredite da ukopava haubice od 122 milimetra i nekoga pozove da razvuče lafet na haubici, gde se radi o nekoliko tona zemlje i nekoliko desetina i stotina kilograma, a da ne govorim da taj nesrećnik bude, recimo, na položaju baterije haubice kada ispaljuje rafalnu paljbu, bukvalno odskačete od zemlje po 20 centimetara. Zamislite nekog nesretnika koji je radio u komunalnoj službi da se nađe na takvom mestu.
Naravno, tu su i prirodne nepogode, ali kako će neko ko nije naučio da radi u timu, a treba da sluša, odnosno izvrši komandu, naročito u velikoj grupi, u četi ili bataljonu, može to da uradi. Oni kao neobučeni opasni su i za sebe i za druge, a njihova upotreba bila bi zloupotreba, a i njihova neupotreba je vrlo ozbiljno omalovažavanje, ne samo da su nesposobni da pomognu i sebi i drugima, već su izbrisani sa spiska upotrebljivih. Po nama, intencija samog zakona ide u pravcu da se mladi ljudi, vojni obveznici, ohrabruju da služe civilno, što je van svake zdrave pameti i protivno Ustavu. Hvala.

Zahvaljujem. Dva minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslaniče Slađane Mijaljeviću, nisam vas prekidala da vas upozorim da ne možete govoriti sa omalovažavanje o ustavnim odredbama, pa to činim nakon što ste završili svoje izlaganje.
Ako imate još koji amandman, upozoravam vas da je prigovor savesti ustavna odredba i da vam je obaveza, kao narodnog poslanika, da sa poštovanjem govorite o Ustavu, bez obzira da li se vama lično neka od ustavnih odredbi sviđa ili ne.
Podsećam vas, molim vas, da ne dobacujete sa mesta, to je kršenje člana 104. i predstavlja osnov za izricanje mera opomene. U obavezi sam, na osnovu člana 27. da vas podsetim da postoji i procedura za izmenu Ustava i ako želite, imate kao i svaki drugi građanin Srbije prostor za izmenu Ustava, do tada odgovornost javne reči podrazumeva pažljiv izbor izraza i rečenica koje koristite kada govorite o odredbama Ustava i pravima koja su u tom Ustavu zapisana za sve.
Da li još neko želi reč?
(Slađan Mijaljević, s mesta: Replika.)
Vi želite reč, možete da koristite vreme vaše poslaničke grupe, obrazlažući amandman. Nemate pravo na repliku, podsećam vas da pročitate odredbe Poslovnika koji se odnose na čl. 27, 104, 106. i tok sednice.
(Slađan Mijaljević, s mesta: Samo vas molim da mi objasnite.)
Sada vas podsećam, narodni poslaniče, da nemate prava da dobacujete sa mesta. Narodni poslaniče Filipu Stojanoviću, i vas podsećam da ne dobacujete sa mesta, u obavezi sam da, kao i vi, štitim prava koja su zapisana u Ustavu. Onog trenutka kada iz bilo kojih razloga, dešava nam se svima, vi to smetnete sa uma, član 27. mene obavezuje da vas na to podsećam.
Pravo na repliku, na reakciju predsedavajućeg nemate, možete da govorite o amandmanu ako želite. Želite o amandmanu dalje? (Ne.)
Narodna poslanica Vjerica Radeta želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Da, po povredi člana 27. Poslovnika sa vaše strane na isti način kao i juče, ali da se razumemo, govorim o ovom danas i zaista bi bilo dobro da prestanete da plašite narodne poslanike. Svoj vrednosni sud i stav političke partije koju predstavlja ovde može da iznese svaki narodni poslanik.
Član 103. Ustava Republike Srbije, gospođo Čomić, u 2. stavu kaže: "Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije".
Najlepše vas molim, poštujte Ustav, a ako javni tužilac, onaj, znate, Radosavljević koji kaže da Boris Tadić ne pije, nego slavi, a običan čovek kada slavi, pije na stadionu, odgovara krivično i prekršajno, a Boris Tadić ne, jer on, bože, slavi, on slavi pobedu, a ovi valjda slave poraz kada piju, dakle, on, taj koji tako razmišlja, gospodin Radosavljević, neka pogleda u ovaj Ustav pre nego što postupi u skladu sa ovim što vi pokušavate juče i danas da nametnete narodnim poslanicima.
Najlepše vas molim, poštujte Ustav, mi ga poštujemo, hvala na pitanju. Dozvolite narodnim poslanicima da rade svoj posao. Hvala vam lepo.

Narodna poslanice, nema povrede člana 27. i upravo kao predsedavajuća tome služim, kao i svako drugi, da podsetim poslanike koji smetnu s uma odredbe Poslovnika i tok sednice da ih na to podsetim.
Dakle, vi biste morali znati da ja niti sam objašnjavala da je učinjeno krivično delo, niti sam za krivično delo optuživala bilo koga, ja primenjujem Poslovnik i vi biste morali znati razliku između krivične prijave i objašnjavanja da je nešto krivično delo i primene Poslovnika na koju je obavezan svaki predsedavajući.
Uvidom u stenogram, narodni poslanik Slađan Mijaljević će videti kojim i kakvim rečima je okvalifikovao jedno pravo zapisano u Ustavu. To po pravilima i po članovima našeg Poslovnika nije dozvoljeno, a vas molim da ne zloupotrebljavate pravo koje vam je dato na osnovu člana 100, pa da dobijete reč zato što je Poslovnik povređen, jer mislim da delimo stav da nije povređen u ovom slučaju.
Da li još neko želi reč?
Narodni poslanik Aleksandar Martinović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ste, gospođo Čomić, brutalno prekršili član 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije zato što vi, kao predsedavajući, nemate pravo da komentarišete politički stav bilo kog narodnog poslanika i ne možete da date paušalnu ocenu da će Slađan Mijaljević da pogleda stenogram, pa da će onda da shvati koje članove Poslovnika je povredio. Ako je povredio neki član Poslovnika, vi ste dužni, kao predsedavajuća, da kažete – gospodine Mijaljeviću, povredili ste taj i taj član Poslovnika. Gospodin Mijaljević ni na koji način nije imao nameru da dezavuiše Ustav.
Ako ste primetili, gospođo Čomić, intencija je poslaničke grupe SRS da ukaže na činjenicu da je Vlada Republike Srbije ovakvim predlogom zakona prekršila Ustav Republike Srbije, i to član 45, koji uopšte ne govori o civilnoj službi, nego se govori o pravu pojedinih građana Srbije koji imaju svoja verska ili neka druga ubeđenja, da služe vojni rok bez oružja, a služenje vojnog roka bez oružja i civilna služba su dve potpuno odvojene kategorije.
Civilnu službu Ustav Republike Srbije ne poznaje. Ako je nekome trebalo da skrenete pažnju da je prekršen Ustav, trebalo je da to učinite Vladi Republike Srbije i ovde prisutnom predstavniku Vlade, gospodinu Šutanovcu, a nikako bilo kom poslaniku iz SRS.

Narodni poslaniče, nema povrede člana 104. Ili niste sedeli u sali dok je govorio gospodin Mijaljević ili niste sedeli u sali nakon što je završio izlaganje, a ja mu objasnila da nisam htela da ga prekidam i da ga sada upozoravam, nakon što je završio, da pažljivije reči bira, a u skladu sa članom 104, kada je u pitanju pravo zapisano u Ustavu koje se tiče prigovora savesti.
Vaša volja da govorite o civilnoj službi je vaša volja, ali nije tema ni onoga što sam ja kazala, niti je tema zbog koje je narodni poslanik Slađan Mijaljević upozoren. Upozoren je zbog toga što sa omalovažavanjem govori o pravu zapisanom u Ustavu. To Poslovnik, u članu 104...
(Narodni poslanici SRS, s mesta: Po kom članu?)
Narodni poslanici dobacuju i krše član 104. Ako po uputstvu narodnog poslanika Aleksandra Martinovića želite da bez objašnjavanja izričem mere opomene, na raspolaganju sam da, uključujući meru izricanja opomene zbog dobacivanja i kršenja člana 104, za koji sam sigurna da gospodin Marković zna da je zapisano u Poslovniku. Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Čanak.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Tomislav Ljubenović.