Dame i gospodo narodni poslanici, prekršen je član 106. i član 113. Poslovnika Narodne skupštine.
Dakle, u članu 106. piše da se opomena izriče narodnom poslaniku, između ostalog, ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora, a u članu 113. piše da se odredbe ovog Poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuju i na sve druge učesnike na sednici, pored narodnih poslanika, a shodno se primenjuje na sednicama odbora i drugih radnih tela Narodne skupštine.
Dakle, gospođo Čomić, gotovo da nema nijednog narodnog poslanika SRS a da mu gospodin ministar ne dobacuje na razne načine, ili se podsmeva ili pravi podsmešljiv izraz lica, ili čavrlja sa vama, ili sa svojim kolegama, ili nas poziva da sa njim čak neformalno komuniciramo. Dakle, ako gospodin ministar smatra da neki stav bilo kog narodnog poslanika SRS ili bilo kog drugog narodnog poslanika nije u skladu sa njegovim političkim opredeljenjem, treba da se javi za reč i da onda sa nama komunicira na formalan način, da ga čujemo.
Ovako, zaista se na jedan tužan način ugrožava dostojanstvo Narodne skupštine.
Moguće je da je gospodin ministar prepametan, pa da ga mi ne razumemo šta on to u stvari nama ovim predlogom zakona poručuje, ali ga pozivam da nam tu svoju pamet saopšti na zvaničan način, da se javi za reč, uključi mikrofon, pa da čujemo šta je to epohalno u ovom predlogu zakona koji je ceo, od početka do kraja, suprotan upravo članu 45. Ustava Republike Srbije.
Vas molim, gospođo Čomić, ako ste mogli da prebacujete Slađanu Mijaljeviću za povredu Poslovnika koja ne postoji, da skrenete pažnju gospodinu Šutanovcu da se upristoji. Dakle, mi ovde nismo njegovi posilni, mi ovde nismo zaduženi da mu kuvamo kafu u Ministarstvu.
Mi smo narodni poslanici i molim vas da zaštitite i instituciju i funkciju narodnog poslanika. (Aplauz.)

Narodni poslaniče, nema povrede člana 104, a ni povrede člana 113. Dijalog koji se odvijao između narodnog poslanika Mirka Munjića i ministra Dragana Šutanovca bio je vezan za to da li ili ne u zakonu piše da je poljoprivrednim proizvođačima u registrovanim poljoprivrednim domaćinstvima koji sami privređuju zakonom omogućeno da ne odu na vojnu vežbu, kolokvijalno, da skratim član.
Narodni poslanik Mirko Munjić je tvrdio da to ne piše. Ministar Dragan Šutanovac je pročitao i rekao da to piše. Narodni poslanik Mirko Munjić je dobio pravo na repliku i nije pročitao gde piše da je on u pravu. Ministar jeste pitao – gde piše i pretpostavka je da su obojica to čitali i govorili u dobroj veri i nadi.
Dakle, narodni poslanik Mirko Munjić imaće dodatni minut ako može da pročita iz Predloga zakona ministru gde piše da poljoprivrednici iz registrovanih poljoprivrednih domaćinstava koji su jedini privređivači nemaju prava koja su data drugima, a tiču se, ponavljam, kolokvijalno, ne pamtim ceo član zakona, izvinjavam se, kada učestvuju na vojnoj vežbi.
Da li narodni poslanik Mirko Munjić želi da pročita da poljoprivrednici nemaju pravo za koje je ministar, čitavši odredbu člana zakona, čitanjem utvrdio da imaju pravo.
Ne želite reč? Želite reč? Izvolite.

Gospođo Čomić, ovo podseća na sve samo ne na Narodnu skupštinu. Mi nismo u sudu, mi nismo u školi da se ovako ponašamo, da vi kažete da li ja želim da pročitam, da li ne želim da pročitam, da li imam minut ili nemam minut. Gde piše da ja imam minut za to?
I, jednostavno, vi objašnjavate šta sam ja rekao. Ne znam, kakav je to način vođenja i zaista, molim vas, da dostojanstveno vodite ovu skupštinu, kako to priliči i kako to piše u Poslovniku. (Aplauz.)

Narodni poslaničke, vođenje Skupštine je u cilju da javnost bude informisana. Moja je obaveza da vi imate šansu da informišete javnost da ste u pravu čitanjem onoga što ste utvrdili, a što je ministar osporio.
Da li još neko želi reč po amandmanu na član 29? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima, samo jednom pritisnite, kratko vam se pojavilo ime, narodni poslaniče, Milanu Nikoliću. Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 30. u smislu da se briše. Član 30. predlaže način određivanja organizacija ili ustanova u kojima će se vršiti civilna služba.
Vlada nije prihvatila amandman iz razloga što je Ustavom utvrđeno pravo na prigovor savesti, ali će se to i civilno služenje vojnog roka urediti posebnim zakonom.
SRS je, videli ste, protiv civilnog služenja vojnog roka i smatra da se prigovor savesti može efikasno odraditi i u krugu kasarne.
Civilno služenje vojnog roka je uveo Boris Tadić kada je bio ministar odbrane. To je učino po ugledu na ekonomski najmoćnije zemlje na Zapadu. To se smatralo demokratijom, mada nema veze sa demokratijom.
Uvođenjem civilnog služenja vojnog roka počelo se sa drastičnim rušenjem i uništavanjem Vojske Srbije. To uništavanje nastavio je general Ponoš, koji iako je smenjen još uvek prima platu načelnika Generalštaba, a živi u državnoj rezidenciji, odnosno u vili iz koje je isterao porodicu Ojdanić.
Civilno služenje vojnog roka nema smisla, jer oni tamo ništa ne uče iz vojne teorije i o odbrane zemlje. Srbija je zemlja koja leži na kostima naših predaka koji su dali svoje živote u ratovima za slobodu i dostojanstvo svog naroda. To je sve smišljeno i urađeno da se uništi Vojska Srbije i patriotsko biće, vojnički ponos i dostojanstvo srpskog naroda. Služenje vojnog roka u Srbiji je oduvek bilo tradicija, patriotski čin, ponos, veliki ispit zrelosti i ogromna priprema za dalji život. Kada srpski mladići ne budu odlazili na redovno služenje vojnog roka, to će biti kraj i srpske Vojske. Hvala. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 31. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ime Poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na Predlog zakona o civilnoj službi. Amandman se odnosi na član 31. koji govori o pravima i obavezama lica u civilnoj službi.
Amandman glasi: „Član 31. briše se.“
Kao i svi naši amandmani, i ovaj nije prihvaćen.
SRS smatra da je kompletan Predlog zakona o civilnoj službi besmislen i da ga treba brisati, tako da je amandman logičan sled prethodno podnetih amandmana SRS.
Ovu materiju treba urediti u drugim zakonima koji tretiraju vojnu, materijalnu i radnu obavezu.
Mišljenja smo da je civilno služenje uvedeno pod plaštom demokratije društva i reforme oružanih snaga, a sa ciljem slabljenja Vojske Srbije i narušavanja odbrambene moći naše zemlje.
U dugoj tradiciji srpskog naroda odlazak u vojsku je test zdravlja, zrelosti, odgovornosti, ličnog i nacionalnog identiteta. Da je više mladića koji umesto uniforme biraju metle i lopate, ne mislim ništa u pežorativnom smislu, na ulicama i školama po Srbiji bi bilo mnogo manje nasilja, narkomanije, alkoholizma, kriminala, a više reda, discipline, poštovanja, odgovornosti i zdravog načina života. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, po mojoj evidenciji koju imam, ovaj amandman je prihvatila Vlada, no, želim da iskoristim ovo vreme da odreagujem na deo jučerašnje diskusije, kada smo raspravljali o problemima beskućnika.
Moram da vam kažem da moja zalaganja da se reše problemi pripadnika Vojske, bivših i sadašnjih, to osećam kao moralnu obavezu, nema veze sa partijskom pripadnošću i to bih činio da sam član vaše partije.
Stoga, vaša opaska na jučerašnjoj sednici, kada smo raspravljali o ovom problemu, moram da kažem, kada ustanete slabo se ovde razume, molio bih vas da sedite kada govorite da bismo vas bolje čuli i razumeli.
Evo šta ste rekli – iz vaše partije je potpredsednik Vlade Srbije. Najbolje bi bilo da porazgovarate sa njim, da on da mogućnost rešenja, pa da vidimo kako bi to moglo da se reši. Ubeđen sam da biste vi to umeli, da se posavetujete na koji način da to rešimo, jer za ovih 10, 15 ili 18 godina od kada su počeli da dolaze ovamo, niko nije bio dovoljno pametan, izgleda, da to reši.
Gospodine ministre, vas ne delim, Vladu, ni po jednoj partijskoj pripadnosti, gledam vas kao jedan celovit organizam i ne interesuje me u ovom momentu ko je personalno potpredsednik ili ministar. Ali smatram da je to vaša obaveza i dužnost, jer da sam ministar, a nisam, verujte, ili bih to rešio ili ne bih bio ministar.

Narodni poslaniče, poslanička nam je obaveza da govorimo o temi dnevnog reda. Ukoliko postoji veza sa diskusijom prethodnog dana ili prepodnevna sa vašim amandmanom, onda se podrazumeva da imate pravo da pomenite i tu vrstu diskusije, ali mora imati neke veze izrečene u diskusiji, inače sam prinuđena da vas upozorim da se pridržavamo Poslovnika.
Narodni poslanik Dragan Šormaz želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč.