Dva minuta amandman i kao ovlašćeni predstavnik. DSS će, naravno, kao i uvek do sada biti dostojanstven i, naravno, da ću argumentovano govoriti. Evo ga jedan amandman koji je Vlada odbila, a koji ću sada obrazložiti, a koji nije trebalo da odbije, ako imamo nameru da radimo ono o čemu većina poslanika ovde govori već danima, a i ministar, između ostalog.
Naime, mi iz DSS, ponavljam, nemamo ništa protiv učešća pripadnika Vojske Republike Srbije, policije, zdravstvenih radnika itd, u mirovnim operacijama i multinacionalnim operacijama, nemamo ništa protiv da naši vojnici kada su u mogućnosti pomažu prijateljima Grcima za vreme požara, kao što su nama pomagali ruski kanaderi kad su ovde bili jaki požari.
U takvim prilikama i treba da učestvuje Vojska Srbije i naravno da treba da reprezentuje na određeni način Srbiju, a ne samo sportisti na dobar način, ili oni iz izvršne vlasti, veoma često, na loš način, kao što je predsednik Tadić, već sam o tome ovde govorio, na poslednjoj Skupštini UN na veoma loš način prezentovao je Srbiju i srpsku državu, govoreći o tome, u šali, kako je on jedini izabrani predsednik Srbije na slobodi. Podsetiću, to nije pravi način.
Znači, vojnici, za sada, na pravi način to rade, predsednik Srbije ne. Prvo, rečeno je celom svetu na Skupštini UN da se u Srbiji biraju kriminalci za predsednike, na takav način je govorio o svojoj državi. Drugo, rekao je nešto što nije tačno: Slobodan Milošević je umro u Haškom tribunalu, nikada ni za šta nije osuđen. Gospodo socijalisti, moram da branim prethodna dva predsednika od vašeg koalicionog partnera; Milan Milutinović je pušten na slobodu i nije osuđen ni za šta i evo ga u Beogradu kao bivši predsednik Srbije. Šala ili ne, na takav način se ne predstavlja Srbija.
Namerno sam na ovaj način napravio uvod da biste razumeli na koji način se zalažemo da Vojska Srbije, policija i svi ostali učestvuju u ovim operacijama. Nikada u okviru operacije koju vodi NATO pakt! Sve je u redu, Sijera Leone, Kongo i sve što ste nabrojali, ministre, vezano za Čad, o tome smo govorili ovde u Skupština, kao i o državama koje tamo učestvuju, ali mi smo otišli tamo pogrešno, otišli smo kao deo kontingenta države članice NATO pakta – Norveške. I to je ono što je pogrešno. Zašto nismo išli u kontingent Rusije? Ona nas nije bombardovala, nikada nije izvršila agresiju na Srbiju. Čekamo za dva dana predsednika Rusije, obeležavamo Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. Dakle, ne postoji nijedan dan, ne postoji nijedan primer da je Rusija, recimo, izvršila agresiju. Nije ni Kina, nije ni Indija, niko, NATO pakt jeste.
I kad smo već kod zločinačke agresije, podneli smo amandman na član 2. stav 1. tačku 1) i evo šta piše u članu 2. stav 1. tačka 2) podsetiću vas kako glasi ovaj član: „Multinacionalne operacije van granica Republike Srbije (u daljem tekstu: multinacionalne operacije), u smislu ovog zakona, obuhvataju misije i zadatke u očuvanju nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti i mira u svetu, i to: 1) operacije očuvanja, održavanja i izgradnje mira u svetu;“ – nije sporno; „2) operacije sprečavanja sukoba i uspostavljanja mira;“ –sporno. Amandmanom predlažemo da se iza reči „uspostavljanja mira“ stavi zarez i da stoji formulacija – „uz saglasnost države u koju se upućuje Vojska Srbije“. Bilo bi dobro da prihvatite ovaj amandman, da ne idemo na puko preglasavanje.
Vaše obrazloženje zašto je odbijen ovaj amandman kaže: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje usklađeno sa obavezom da se za svaku mirovnu misiju prethodno zaključuje međunarodni ugovor, kojim se uređuju pitanja njene organizacije i načina izvođenja.“ Tačno, ali sada ću vas pitati, zar nije nama ovde predstavljeno da je mirovna operacija, humanitarna operacija – bombardovanje Srbije? Srbija nikada nije dala saglasnost za to, čak ni UN, ni Savet bezbednosti, a mi smo bombardovani, uništavani su civilni ciljevi, imamo dve i po hiljade žrtava.
Šta reći za Avganistan? To je zvanična misija UN, i ovi amandmanski predlozi koji govore o tome – u organizaciji UN, dajem primer da ni to nije dobro, možda poslanici nisu dobro sagledali, misija u Avganistanu jeste pod organizacijom UN i zove se ISAF vodi je NATO pakt, ali Avganistan nikada nije dao za to saglasnost, nikada kao država. I tadašnja vlast u Avganistanu nikada na to nisu pristali. I ta misija je otišla.
Zbog toga kažem da je ova formulacija potrebna. Neka kažu države u koje se ide da je njima zaista potrebna pomoć. Imamo mnogo primera da se države slažu sa tim da dođu te misije i onda mi šaljemo naše vojnike da im pomognu, a ne ako se oni sa tim ne slažu. Avganistan je najbolji primer za to. U raspravi smo imali poslanike koji su rekli „Dobro, gospodine Šormaz, teško je da se ode u Avganistan, ali možda ćemo kao članica NATO pakta, kad pošaljemo neke vojnike tamo, imati neku ekonomsku korist.“ Prvo, Vojska Srbije nije plaćenička vojska i nikada neće biti. Nemamo mi razloga da na takav način i sa takvim razmišljanjem učestvujemo. Oni koji se zalažu za ulazak Srbije u NATO pakt imaju samo taj argument i ništa više, ni jedan jedini drugi argument nemaju. Zbog toga treba da se raspiše referendum, naravno, uz izbore, jer je ovo najnesposobnija vlada u istoriji Srbije i da se građani o tome izjasne.
Evo zašto je Avganistan dobar primer i zašto mora ovaj amandman da se prihvati. Tačno je da je to Misija UN, ali pogledajte šta se tamo dešava svakog dana. Da ne ponavljam onu priču o tome da se u Avganistanu proizvodi 93% ukupne proizvodnje heroina u svetu. Šta je sa korumpiranom vlašću tamo? Zašto dozvoljava uvoz hemijskih sredstava koje ne proizvodi niko u Avganistanu, da bi se od opijuma napravio heroin? A, ko kontroliše tu vlast u Avganistanu, inače, državu koja je prva priznala Kosovo kao nezavisno? Čak su potrčali da priznaju pre nego SAD. A, ponavljam, Misija UN.
Pogledajte šta se dešava ovih dana. Talibanima ništa ne mogu. Ima 70 hiljada vojnika i ništa im ne mogu. Situacija je sve gora i gora. Ovo što govorim, to se govori u javnosti SAD, to niko ne osporava. Predsednik, novonagrađeni nobelovac SAD, gospodin Obama, ničim zasluženi nobelovac, ovo je preventivna Nobelova nagrada, unapred mu se daje za nešto što bi trebalo da uradi na osnovu izbornih obećanja, i to je novi svet, zaista, i nova situacija, niti je zatvorio Gvantanamo, a obećao je, nije povukao vojnike iz Iraka, a obećao je, nije povukao vojnike iz Avganistana, a obećao je.
Nema mira u svetu još uvek, nego se još raspravlja i o Iranu. Reći ću vam još jednu stvar, Iran je druga država u svetu po rezervama prirodnog gasa. Drugo, a posle govorim ovde i o ''Nabuku'', da li su ovi pritisci na Iran vezani za to? Podsetiću vas da je za Irak, takođe, rečeno da ima oružje za masovno uništavanje, a na kraju se ispostavilo da nema.
Bler više nije ni zbog toga predsednik Vlade u Engleskoj, nego ovaj novi, koji ovih dana donosi odluku da pošalje dodatnih 500 vojnika u Avganistan, iako je javnost u Engleskoj, Velikoj Britaniji, protiv, traže da se vojnici povuku. Ali, on zna da je već izgubio sledeće izbore pa pokazuje na takav način kakav odnos ima prema velikom gazdi, ''ujka Semu'' iz Vašingtona, i šalje mu dodatne vojnike kao pomoć.
U istom trenutku, pogledajte sada ovo, ponavljam, radi se o Misiji UN, komandant snaga u Avganistanu je general Stenli Mek Kristal, ima 70.000 vojnika na raspolaganju.
On je upravo podneo zahtev predsedniku Obami za povećanje još od 40.000 vojnika. Ali, pazite, kome je podneo zahtev – Obami! Predsedniku SAD. Nije se obratio Ban Ki Munu. Nije se obratio UN. Ne, on se obratio direktno predsedniku SAD.
To vam govori koliko ta misija nema nikakve veze sa UN, nego je jednostavno iskorišćen trenutak i taj teroristički napad da se uradi ono što je urađeno, i sad treba nečija deca da se šalju u tih dodatnih 40.000 vojnika, videćete da će morati da pošalju u toj kvoti kada se donese odluka, jer je Obama obećao smanjenje broja američkih vojnika.
Videćete da će komšije Rumuni morati da šalju, da će komšije Bugari morati da šalju, a komšije Hrvati već šalju veći broj vojnika tamo, pa kada počnu da im se vraćaju limeni sanduci, jer ovi koriste metod napada iz naroda, ne može niko da ih vidi, tu su, u narodu, i niko ih ne otkriva. I vojnik ne zna kada vidi dete, ženu ili čoveka da li je neko ko će na njega da zapuca ili ne.
To su razlozi, ovo je najbolji mogući primer, zbog čega Srbija treba da bude vojno neutralna država. Ima toliko dobrih primera, naveli smo i Austriju i Irsku i Švedsku i Finsku, u obe strategije nigde nije razrađeno i nigde se ne pominje taj princip vojne neutralnosti, ni u Strategiji nacionalne bezbednosti ni u Strategiji odbrane, a NATO se pominje ne znam u koliko rečenica, bezbroj.
Srbija prvo mora ozbiljno na tome da radi, ozbiljno mora da se pripremi za situaciju da bude vojno neutralna država. To je moguće i to treba uraditi. Pozdravljam izjave tog tipa, ali ne mogu da pozdravim izjavu tipa kao što je predsednik Republike rekao na Pešteru kada je gledao onu dobru vojnu vežbu koju je Vojska Srbije uradila, jer se zna da je ta izjava upućena samo biračima, kaže čovek – mi smo doneli odluku o vojnoj neutralnosti, i u istoj rečenici, i ovih dana smo doneli odluku da pošaljemo ambasadora u Misiju NATO.
Znači, gospodo birači DS, koji ste za vojnu neutralnost, mi smo i za vojnu neutralnost, ali da čujete da šaljemo ambasadora i za Misiju NATO, jer vam nismo objasnili šta to znači. A to znači saradnju samo preko projekta ''Partnerstvo za mir'' i ništa više, a ne članstvo u NATO paktu. Da se slučajno ne bi setili ovi iz G17 plus, SPO, LDP pa da vam otimaju biračko telo.
Ne može i tamo i ovamo, ne može se biti i baba i devojka, ne može se sedeti na dve stolice!
Vojno neutralna država mora biti, mora se o tome izjasniti narod. Nije tačno da samo NATO pakt može nas da pozove da budemo članica, nego možemo i mi da izrazimo želju kao država da budemo članica NATO pakta. Tačno je da nas nisu pozvali, ali nije tačno ni da mi nismo rekli da nećemo da budemo član NATO pakta. Zbog toga je potreban referendum.
I molim vas, ovaj amandman bude usvojen, zbog svega ovoga što sam rekao, jer ako zaista želimo da učestvujemo u misijama ''uspostavljanja'' mira, a ne ''nametanja'' mira, po nečijoj volji, smatramo da ovaj amandman treba da bude prihvaćen i da je potrebno da država u koju šaljemo naše vojnike da im pomognu bude saglasna da im mi šaljemo vojnike za tu pomoć. Zahvaljujem. (Aplauz.)
