Ovo je jedan od prvih brojnih amandmana, koje sam podnela na ovaj zakon, gde praktično ideja jeste da se termin „multinacionalne operacije“ zameni terminom „mirovne misije za očuvanje mira sa mandatom UN“.
Naime, u skladu sa Rezolucijom Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, usvojenom na Sedmoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2007. godini, održanoj 26. decembra, doneta je Odluka o vojnoj neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne savete.
Pogledajte tačku 6) navedene Rezolucije. Pojam multinacionalnih operacija implicitno podrazumeva uvođenje Srbije u neki vojno – politički blok, pre svega NATO, gde su pripadnici naše vojske i drugih snaga odbrane upućeni da se bore za interese određenih država ili regionalnih organizacija. Iz tog razloga smatram da je termin „multinacionalne operacije“ neophodno zameniti terminom „mirovne misije“. Budući da postoje operacije za nametanje mira i operacije za očuvanje mira, važno je dodati da se radi o učešće Vojske Srbije u ''mirovnim misijama za očuvanje mira'', jer ove operacije za nametanje mira jesu borbene operacije.
Kako Republika Srbija kao osnovno opredeljenje političke nacionalne bezbednosti ima privrženost poštovanju obaveza, koje proističu iz Povelje UN, važno je naglasiti da se radi o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u mirovnim misijama sa mandatom UN. Obrazloženje za neprihvatanje ovog i sledećih amandmana, koji logično proizlaze iz njega, jeste da nema potrebe menjati termin „multinacionalne operacije“ jer se podrazumeva da su to aktivnosti koje imaju karakter mirovnih, odnosno humanitarnih operacija.
NATO agresija na našu zemlju predstavlja dobar primer takve multinacionalne operacije. Američki model definisanja operacija za očuvanje, održanje i izgradnju mira u svetu kao da je izašao iz hipi pokreta sa sloganom „make love, not war“, ne koristi se više termin „rat“ već „borba za mir“. To je ono „let's give peace a uhance“, ratni sukob je, u prevodu, intervencija uspostavljanja mira. Zar je stvarno moguće da posle NATO agresije ili kako vi volite da kažete NATO bombardovanja SRJ, inače kodno ime te multinacionalne operacije bilo je „operacija savezničkih sila“ ili u SAD „operacija milosrdni anđeo“, vi stvarno verujete u podrazumevajući mirovni i humanitarni karakter multinacionalnih operacija?
Čim je nešto tako ''multi'', ostaje dovoljno prostora da onaj ko demonstrira moć, a to jeste NATO pakt, nešto ''muti''. NATO agresija je bila drugo važnije uplitanje NATO nakon bombardovanja bosanskih Srba u operaciji, još jedna multinacionalna operacija, namerna sila 1995. godine i najveći vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog svetskog rata. Sada mi još kažite da je i namerna sila bila multinacionalna operacija sa dobrom namerom uspostavljanja mira. To čak ni onaj ministar ''multipraktik'', kakvog smo imali prilike da vidimo na početku redovnog jesenjeg zasedanja ovde, ne bi poverovao.
NATO agresija nije trajala samo od 24. marta do 10. juna 1999. godine. U tim direktnim multinacionalnim udarima, koji su trajali bez prekida 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Direktna šteta, čak po njima, jeste oko 30 milijardi dolara. Konačan broj direktnih žrtava zvanično nije saopšten. Procenjuje se da je reč o 2.500 poginulih i 5.000 ranjenih.
Jako je zanimljivo da je u sali sada u redovima ove ''žute'' osovine veselje, kao da pričamo o tome da su dobili sedmicu na lotou. Ljudi, pričam o NATO agresiji. Vi jeste zaboravili, ali ima ljudi koji su imaju direktne posledice te NATO agresije, sramota je da se tako ponašate, ali narod sve gleda.
Montirani incident u Račku poslužio je kao opravdanje za multinacionalnu operaciju, SAD i EU optužile su Srbiju za ratne zločine, etničko čišćenje i humanitarnu katastrofu, pa je pod ovim izgovorim NATO rasporedio svoje trupe u Makedoniji i Albaniji. U isto vreme, Kontakt grupa je zahtevala od Srbije da povuče svoje specijalne snage van Pokrajine i omogući nesmetano kretanje zapadnih diplomata na Kosovu.
Još dok je Milošević bio na putu 13 članica NATO pakta je nad Albanijom i Makedonijom izvelo vojnu vežbu pod nazivom „Odlučni orao“. Zaista, poetični nazivi za multinacionalne operacije. Dodatne stranice Sporazuma u Rambujeu, koje prvobitno nisu objavljene u medijima zapadnih zemalja, pokazuju da je NATO program bio ne samo da se okupira Kosovo i Metohija, nego cela Srbija.
NATO je praktično zahtevao oružanu intervenciju iz tog razloga što Savet bezbednosti UN nije uspeo da izdejstvuje odluku za oružanu intervenciju u SRJ zbog protivljenja Kine i Rusije, stalnih članica sa pravom veta.
Zato sam, gospodine Šutanovac, govorila da volim da nosim te kineske i ruske satove, za razliku od vas koji nosite ove iz NATO serije.
Iz tog razloga NATO se odlučio na samostalnu oružanu intervenciju, navodeći kao razlog da je delegacija Jugoslavije odbila da potpiše ponuđeni Sporazum u Rambujeu. Ponuđenim Sporazumom je ozbiljno ugrožavan suverenitet države, zahtevan je ulazak NATO trupa na KiM, njihovo slobodno kretanje celokupnom teritorijom tadašnje SRJ i predviđen referendum o samoopredeljenju na KiM kroz tri godine, čiji bi rezultat bio značajan faktor u odluci o konačnom statusu. Taman toliko koliko je NATO agresija bila humanitarna toliko je i ovaj ultimatum bio sporazum.
Kao razlog za multinacionalne operacije NATO je naveo humanitarni cilj zaštite Albanaca na KiM od etničkog čišćenja i humanitarne katastrofe. Po principu proročanstva koje se samo ostvaruje, masovno bekstvo albanskog stanovništva iz te pokrajine započelo je tek nakon nekoliko dana nakon što je bombardovanje bilo u punom jeku.
NATO je izvršio agresiju 1999. godine, a nastavio je do danas. Agresija je bila uvod u pravno nasilje, kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti i proglašavanje jednostrane nezavisnosti KiM, tačnije scenario okupacije cele države se i te kako realizuje. NATO agresija, NATO država, čiji je glavni grad Bondstil, antiraketni štit na KiM, duhovno jedinstvo Tirane i Prištine...