Kome vi replicirate?

Gospodinu Batiću. Dakle, zbog potreba nacionalnog jedinstva i zbog onoga što se dešava. Ali, gospodine Batiću, ne znam da je gospodin Koštunica bio na topu, tu sliku nisam video, znam da sam ja bio na trocevnom topu, bile su slike i po novinama, i da sam pucao koliko sam mogao, time što su mi dali, protiv zločinaca iz NATO pakta koji su našu zemlju besomučno bombardovali, uništavali civilne ciljeve i ubijali narod! To sam ja radio!
Nikad mi top nije bio okrenut prema Palama i ne daj bože da bude, pustite vi to, on je rekao prema Palama, govorim o Palama, niti bi mi top bio okrenut prema bilo kom civilnom cilju. Nikada! Nikada tako nešto ne bih sebi dozvolio, a znam da su pripadnici Vojske Srbije dovoljno časni i dovoljno profesionalni da to nikada ne bi uradili.
Dakle, pustite vi te priče. Znam ja još jednu situaciju. Bili ste ministar u Vladi pokojnog gospodina Đinđića. Znam da je on pek'o vola sa Karadžićem na Palama. Je l' tako? To uopšte nije sakriveno i to se dešavalo. Pa, šta?! Treba li za to da optužujem DS? Ne, i trebalo je da ga peče i trebalo je da bude tamo!

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Janković. Izvolite.

Repetirala sam, tako da se sada verovatno čujem.
Jako me je zabrinulo odsustvo ministra. Da mu nije loše? Imamo li informaciju gde je ministar Šutanovac, jer sam taman mislila malo da popričam sa njim? Dobro.
Ono što je činjenica, da je ministar sada u stvari objasnio motive za donošenje ovog zakona o učešću u multinacionalnim operacijama i rekao: ako želimo evroatlantske integracije – delimo bezbednosne izazove. Dakle, mi ginemo, a oni inkasiraju. Praktično, on je demonstrirao ono što nam se stalno od ove partijske vlasti nudi kao lažna dilema, a to je – ili ekonomski razvoj ili zaštita nacionalnih interesa. Naša ideja i naš cilj jeste obnova snažne države koja podrazumeva – i ekonomski razvoj i zaštitu nacionalnih interesa.
Naime, pitanje je praktično – šta i kakvu bi ekonomsku korist Srbija imala od učlanjavanju u NATO? Ministar koji je izgovorio ovu, i oni koji smatraju da Srbija ne može biti ostrvo u NATO, zapravo koriste to kao propagandnu parolu, da bi pokazali kako postoje vrlo važne ekonomske dobiti, materijalni benefit, kako oni to govore ovim novosrpsko-engleskim jezikom.
NATO je vojna organizacija, koja vodi ratove po svetu, a ratovi su rušilački i koštaju. Doduše, velike vojne sile i osvajačke ratove vode da bi za sebe obezbedile energetske i sirovinske resurse i tržišta. Možda pristalice NATO misle da ćemo učlanjenjem i mi učestvovati u deobi ratnog plena i na taj način ostvariti ekonomsku korist. Malo ko, zdrave pameti, može u Srbiji poverovati da će to Srbiji pripasti.
Kada bi se nekim čudom to i dogodilo, to bi bio krajnje nemoralan argument, jer podrazumeva da se pod primamljivom frazom ekonomske koristi krije sasvim vulgaran motiv – učešće u deobi ratnog plena zauzetih zemalja. Pri tome, pristalice NATO ne računaju da će baš oni učestvovati u NATO-vim ratnim operacijama i da će baš oni biti izvršioci. Oni računaju da će to biti neki drugi, a oni će dobiti ove svoje benefite.
Povodom priče o mirovnim misijama, o humanitarnom karakteru tih misija, za koje se praktično svi ovde zalažemo, osim naravno ministra, koji želi da učestvujemo u multinacionalnim operacijama...

Vreme.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha, koji želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman na član 3. stav 1. tačka 3) i zatražio brisanje tačke 3) ovog člana. Zbog javnosti moram pročitati odredbu tačke 3) u članu 3. gde se govori o osnovnim principima na kojima će se zasnivati upućivanje naše vojske u multinacionalne operacije. Tačka 3) kaže: "da se aktivnosti Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u vezi sa učešćem u multinacionalnim operacijama u javnosti objektivno predstavljaju".
Mislim da je ovo vrlo konfuzna, nejasna, pa pomalo, i smešna odredba predlagača zakona. Zašto je smešna vidi se iz obrazloženja Vlade, zašto se amandman ne prihvata, koje kaže: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje usaglašeno sa članom 30. Zakona o Vojsci Srbije kojim je uređen način obaveštavanja javnosti o aktivnostima Vojske Srbije, kao zakonom utvrđene obaveze organa državne uprave da obaveštavaju javnost o svom radu.''
Gledajte, ako je u pravnom sistemu definisano objektivno, obaveza, a to je i ustavna obaveza državnih organa da objektivno informišu javnost, kako to može biti princip upućivanja naše vojske itd? Da li je tu nastala vaša konfuzija zbog toga što je pre godinu dana došlo do sukoba između ministra i načelnika Vojske? Da li je to razlog što su ugradili ovu odredbu? Da li je to osnov da vi kršite i ustavnu odredbu i ustavno načelo i da na ovaj način pravite jednu smejuriju. Mislim da je ovo jedna smešna papazjanija u zakonu. Moj predlog je bio da se to briše. Nažalost, niste to učinili.

Zahvaljujem. Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić, koji želi reč. Izvolite.

Hvala. Ovde u članu 4. možemo da primetimo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, da predstavnici Ministarstva odbrane ne čitaju Ustav Republike Srbije, jer da čitaju Ustav Republike Srbije nikad ne bi napisali ovakvu glupost. U članu 4. stav 1. kažu: "Obaveze koje Republika Srbija preuzima zaključenim međunarodnim ugovorima"...
Ustav Republike Srbije govori o potvrđenim međunarodnim ugovorima ili ratifikovanim međunarodnim ugovorima. Dakle, ugovori međunarodni koji nisu ratifikovani – nisu obavezujući. Koja razlika može da bude između zaključenog i ratifikovanog ugovora? Razlika, neki put, gospodo iz Ministarstva odbrane, može da bude rat.
Godine 1992. u Lisabonu je prihvaćen takozvani ''Kutiljerov plan''. Prihvatali su ga dr Radovan Karadžić, Mate Boban i Alija Izetbegović. Kada se Alija Izetbegović vratio u Sarajevo, posle sastanka sa američkim ambasadorom Cimermanom, on je povukao potpis sa tog dokumenta. Naredio je opštu mobilizaciju i izbio je rat u BiH. To je bio zločin protiv mira, a organizovao ga je Izetbegović, sa ambasadorom SAD.
Ona pljuvačina od juče po vojvodi Mišiću – kako vas nije sramota? Vojvoda Živojin Mišić je nosilac, između ostalog, odlikovanja ''svetog Đorđa'' i ''svetog arhanđela Mihajla'', najvišeg vojnog odlikovanja Velike Britanije. To vojno odlikovanje daje pravo nosiocu odlikovanja, prilikom stupanja na teritoriju Velike Britanije da mu najviši službenik na toj teritoriji raportira. Dakle, Britanci su vojvodi Živojinu Mišiću raportirali, a gospodin Šutanovac, gospodin Tadić i drugi idu po američkim i engleskim ambasadama, idu u London, idu u Vašington da oni raportiraju.
Razmislite malo o tome i nemojte više da blatite slavne vojvode iz Prvog svetskog rata – vojvodu Živojina Mišića, vojvodu Ratomira Putnika. Ako ne znate značenje naše tradicije, obnovite ga u našim istorijskim knjigama. Hvala. (Aplauz.)

Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković, koja ima reč. Izvolite.

Ulaskom u NATO Srbija neće učvrstiti demokratiju, niti će povećati slobodu svojih građana, nego će se praktično potčiniti diktatu američkih globalnih interesa i u spoljnopolitičkom i u unutrašnjem pogledu, to gospodin Šutanovac dobro zna.
Da je NATO stalo do demokratije, ne bi se protivio referendumu u zemljama na koje želi da se proširi. Ne može se nazvati demokratijom instaliranje marionetskih vlasti, podsticanje podaničkog mentaliteta u zemljama koje su zauzete. Demokratski potencijali se neguju samo poštovanjem i odbranom dostojanstva države i naroda, a NATO je protiv Srbije vodio nepravedan rat, neposredno je učestvovao u otcepljenju dela njene teritorije, protivno međunarodnom pravu priznao je nezavisnost tog dela i još uvek ga drži pod svojom kontrolom.
S obzirom na Rezoluciju Narodne skupštine o neutralnosti, jasno je da bi odluka o pristupanju NATO bez referenduma bila nelegitimna i nelegalna. Međutim, kada se ima na umu odnos NATO prema Srbiji, trebalo bi da pitanje samog referenduma bude suvišno. Naime, rat NATO protiv SRJ, odnosno Srbije predstavlja agresiju, nepravedan i osvajački rat. S obzirom na to da nas je NATO napao protivno međunarodnom pravu, bez odluke Saveta bezbednosti UN i čak bez odluke bilo kog sopstvenog zvaničnog tela, on je po međunarodnom pravu – izvršio ratni zločin.
Imajući u vidu da su članice NATO direktno učestvovale u razbijanju Jugoslavije može se govoriti – o zločinu protiv mira. NATO bi zato trebalo da odgovara. Umesto toga, ministar nudi mir, multinacionalne NATO operacije.
Srbija od ulaska u NATO ne bi imala nikakve koristi, ali bi zato imala mnogo štete, jer se NATO nikako ne širi zbog dobrobiti Srbije, nego zbog svojih geostrateških interesa. Posledice uključenja u najveću vojnu organizaciju na svetu, nikako ne mogu da budu –pacifikacija, nego militarizacija.