Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuju 103 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u elektronski sistem za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 92 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da imamo uslove za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici sledeći narodni poslanici: Nikola Lazić, Zoran Bortić, Moma Čolaković, Konstantin Arsenović, Aleksandra Janković.

Obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da pored predstavnika predlagača, Snežane Malović, ministra pravde i Nebojše Bradića, ministra kulture, sednici prisustvuju i: Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, Jovan Ćosić, načelnik u Ministarstvu pravde i Zlatko Petrović, samostalni savetnik u Ministarstvu pravde.

Prelazimo na zajednički načelni pretres 7. i 8. tačke dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O TAJNOSTI PODATAKA I IZMENE ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA (nastavak)

Jučerašnji rad završen je izlaganjem predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa. Obaveštavam Narodnu skupštinu da je ovlašćena predstavnica za Poslaničku grupu Za evropsku Srbiju narodna poslanica Jelena Trivan i pitam da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč, jer ima pravo u ovom delu sednice na osnovu odredaba Poslovnika o toku sednice? Ako bilo ko želi, molim vas da se prijavite elektronskim sistemom za glasanje. (Ne.)

Ako niko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika ne želi reč, onda vas obaveštavam da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika podnele sledeće poslaničke grupe: Poslanička grupa SPS-Jedinstvena Srbija, Poslanička grupa Nova Srbija, Poslanička grupa Za evropsku Srbiju, Poslanička grupa Napred Srbijo, Poslanička grupa DSS i Poslanička grupa SRS.

Prelazimo na raspravu, a po redosledu narodnih poslanika, prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu o Predlogu zakona o tajnosti podataka i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, prvi prijavljeni za reč je narodni poslanik Đorđe Milićević, a posle njega narodna poslanica Aleksandra Janković.

Molim narodnog poslanika Đorđa Milićevića da se prijavi. Izvolite, imate reč.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o tajnosti podataka suštinski gledajući, kao što je između ostalog rečeno tokom jučerašnje rasprave, sigurno predstavlja jedan od veoma važnih zakona koji nedostaju u našem pravnom sistemu. Tačno je da je ova oblast potpuno neregulisana. Trenutno, dakle, kao što smo mogli čuti, postoji oko četiri stotine akata koji regulišu pitanje tajnosti i naravno da stavljanje oznake tajnosti potpuno besmisleno. Naravno da nije pohvalno to što je Srbija jedna od retkih država u Evropi u kojoj ova materija i oblast nije regulisana jednim zakonom.
Kada je reč o ključnim zakonima od posebnog i izuzetnog značaja, poput Predloga zakona o tajnosti podataka, veoma je važno održati široku javnu raspravu i sagledati i razmotriti sugestije i predloge stručne javnosti i nezavisnih institucija.
Nije dobro to što je još u fazi izrade ovog zakonskog predloga stvoren jedan negativan odijum u javnosti. Taj negativan odijum je pre svega rezultat jedne oštre diskusije ne samo među nevladinim organizacijama, već i među onima koji su pisali zakon i kontrolnim državnim organima.
Naravno da se potpuno slažemo sa tim da ne samo ovaj zakon, već svi zakoni koje razmatra i usvaja republički parlament moraju biti u skladu sa standardima Saveta Evrope i direktivama EU, imajući na umu cilj da Srbija postane član i deo EU. Ne želimo da verujemo da se usvajanjem ovog zakonskog predloga žele stvoriti dodatni problemi kada je reč o regulisanju ove oblasti, odnosno da se želi stvoriti jedna iluzorna slika, nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, da je ova oblast navodno regulisana.
Zaista želimo da verujemo u najvažniji cilj predloženog zakona, koji je vrlo precizno definisan u zakonskom obrazloženju, a to je da se u jednom zakonu propišu kriterijumi na osnovu kojih će se strani i domaći podaci od interesa za Republiku Srbiju odrediti kao tajni, da se definišu ovlašćena lica za određivanje tajnosti podataka i da se na jednoobrazan način propišu pravila za određivanje stepena tajnosti, kao i da se precizno utvrde rokovi i uslovi prestanka tajnosti podataka.
U toku izrade ovog zakonskog predloga najviše prašine se podiglo oko ograničavanja pristupa tajnim podacima Zaštitniku građana i Povereniku za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Reč je o članu 40. u kojem se određuju ograničenja za pristup informacijama. Dakle, ne misli se na opšte ograničenje, nego na taksativno navedene slučajeve. Prosto, ni predsednik Republike nema pristup svim informacijama.
Ipak želimo da izrazimo zadovoljstvo što je postignut dogovor i saglasnost oko stavova nezavisnih organa, u smislu da iz postojećeg predloga budu izbrisana ograničenja koja su se odnosila na pristup podacima označenim kao „poverljivo“, odnosno da se, koliko smo mogli da shvatimo, amandmanima predviđa dostupnost javnim podacima za sve državne organe, naravno, i kada je reč o Povereniku za informacije od javnog značaja, ombudsmanu, Agenciji za borbu protiv korupcije i, kako je između ostalog navedeno u predloženim amandmanima Vlade, guverneru Narodne banke.
Jedna od predloženih izmena je što će na određenu vrstu podataka na identičan način sve institucije imati pravo pristupa. Predlog je da se jedinstveno reguliše pravo na sertifikat. To je dokument kojim se određenim osobama odobrava pristup podacima, a u cilju obavljanja poslova iz njihove nadležnosti. Proširen je krug osoba koje imaju pravo na sertifikat.
Takođe, izmenom je propisano da osobe koje su imenovane u predlogu u članu 38. imaju pravo pristupa određenim podacima označenim sa „državna tajna“ i „strogo poverljivo“, uz prethodnu odgovarajuću bezbednosnu proveru.
Ukoliko se odbije nečiji zahtev za pristup informacijama, obezbeđena je sudska zaštita u smislu da strana koja je zainteresovana da dobije informaciju može uložiti žalbu Ministarstvu pravde, a protiv odluke Ministarstva pravde može da se povede upravni spor.
Predloženim amandmanima utvrđena je i kontrola rada službi bezbednosti. Ministarstvo ima nadležnost da kontroliše primenu zakona, proverava da li su službe osnovano stavile oznaku „poverljivo“ i nakon te kontrole Ministarstvo može dati nalog da se ta oznaka skine.
Kao što je, između ostalog, rečeno tokom jučerašnje rasprave, precizirana su četiri stepena tajnosti, kao i četiri roka prestanka tajnosti podataka, i to prema stepenu tajnosti, od dve do 30 godina.
Ono što je takođe želim da kažem jeste da Ministarstvo pravde o svim okolnostima podnosi izveštaj skupštinskom Odboru za odbranu i bezbednost.
Takođe, formulisana je i mogućnost da se sa određenih dokumenata skine oznaka tajnosti u slučaju određenih događaja kojima prestaju razlozi za postojanje tajnosti, a koji se odnose na određeni događaj.
Dakle, zaista želimo da verujemo da ćemo nakon predloženih amandmana od strane Vlade Republike Srbije, odnosno onog trenutka kada se republički parlament u danu za glasanje izjasni potvrdno i pozitivno o predloženim amandmanima, imati jedan kvalitetan zakon, koji će celishodno regulisati ovu oblast.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, najpre želim da kažem da su primenom ovog zakona postignuti dobri rezultati, ali da je praksa pokazala da je jedan broj normi neprecizan i teško primenljiv. Postavljaju se posle neka nova pitanja, ali i nove situacije koje je neophodno pravno urediti i pravno regulisati.
Predložene izmene predviđaju da nadzor nad primenom preuzme Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, što će svakako doprineti boljoj i efikasnijoj primeni samog zakona, koji je jako dobar. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ima inspekciju koja kontroliše sprovođenje zakona.
Novine su, recimo, da će postupak izvršenja rešenja Poverenika biti, prema predlogu, obaveza Vlade Republike Srbije, što je izuzetno važno.
Predloženo je da se reč „odmah“, kada je u pitanju dostavljanje informacija, zameni sa „najkasnije u roku od sedam dana“.
Na samom kraju želim da kažem da će Poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje podržati i drugi zakonski predlog, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Zahvaljujem.

Sedam minuta i četrdeset sekundi je iskorišćeno, od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, posle njega narodni poslanik Saša Maksimović.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo, učestvujemo u načelnoj raspravi u vezi sa donošenjem dva zakona, i to Predloga zakona o tajnosti podataka i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Sama činjenica da učestvujemo u načelnoj raspravi znači da se određujemo prema tome da li ovakve zakone treba doneti. Načelno se određujemo prema onim osnovnim stvarima koje su navedene u samim predlozima zakona.
U svakom slučaju, očekujem da će se svi oni koji jesu za to da načelno treba podržati donošenje ovakvih zakona aktivno uključiti u drugom delu rada, u predlaganju amandmana, jer mislim da je bespredmetno predlagati amandmane ukoliko smo načelno protiv zakona.
Poslanička grupa ZES podržava donošenje i jednog i drugog zakona. Osnov za donošenje i jednog i drugog zakona nalazimo upravo u Ustavu Republike Srbije, jer osnov za donošenje ovakvih zakona su članovi 51. i 97. Ustava Republike Srbije.
Mislim da svi možemo da konstatujemo da u dosadašnjem periodu primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja postoji čitav niz pozitivnih efekata u praksi.
Činjenica je da su mnogi od nas prednjačili u borbi da se donese takav zakon i da se jasno definiše na koji način može da se omogući građanima da na brži i jednostavniji način dođu do traženih informacija.
Činjenica je da su u ovom periodu od četiri godine uočene mogućnosti za popravljanje tog zakona. U svakom slučaju, treba reći da su precizirane određene odredbe da bi se efikasnije primenjivao zakon koji je i u dosadašnjoj primeni doprineo kontroli rada državne uprave i suzbijanju korupcije.
Tako se, na primer, precizira postupanje prvostepenog organa kada deo traženog dokumenta, odnosno informacije, treba zaštititi, kao što su npr. određeni lični podaci. Zatim, definisano je da li treba da se donosi upravni akt ili treba postupati po zahtevu kada se odobri, usvoji zahtev za dobijanje određene informacije.
Određene, nedovoljno jasne i precizne, odredbe zakona su popravljene, razjašnjene. Precizirani su rokovi za postupanje prvostepenog organa po zakonu: u slučaju usvajanja zahteva, najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema zahteva; u slučaju kada se donosi rešenje, a ne udovoljava zahtevu, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Omogućeno je ono što do sada nije bilo moguće – da se tražiocu informacije informacija dostavi u onom obliku koji tražilac traži, ukoliko za to postoje određene tehničke mogućnosti organa. U svakom slučaju, ukoliko je nešto moguće dostaviti u elektronskoj formi, to je brže i ekonomičnije nego što je bilo po dosadašnjem, važećem zakonu, bez ovih izmena, kada je to bilo moguće samo u formi u kojoj postoji određeni dokument. Precizirane su određene stvari u pogledu mogućnosti izjavljivanja žalbe i u drugim opravdanim situacijama koje nisu bile taksativno navedene. To je nešto čime se udovoljava iskazanoj potrebi u dosadašnjoj praksi.
Precizirana su ovlašćenja Poverenika, precizirana je mogućnost pokretanja upravnog spora.
Ono što je interesantno, to je da se umesto termina „rukovodilac organa vlasti“ u predloženim izmenama koristi termin „odgovorno lice organa vlasti“ i time se to usaglašava sa važećim Zakonom o prekršajima.
Zatim, definisano je da nadzor na sprovođenjem zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove uprave, a ne, kao po važećem rešenju, ministarstvo nadležno za poslove informisanja.
Zatim, prekršajna odgovornost ovlašćenog lica prebačena je na odgovorno lice u organu javne vlasti. Umesto odgovornosti ovlašćenog lica u državnom organu, predviđa se odgovornost odgovornog lica u državnom organu, lica koje rukovodi organom.
U svakom slučaju, pokušao sam da za kratko vreme iznesem najvažnije izmene koje se predviđaju Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Biće prilike da o tome diskutujemo i u raspravi u pojedinostima.
Smatram da je dobro što se dosadašnji, dobar Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u čijem usvajanju smo bili protagonisti, i dalje popravlja. Mislim da svaki zakon, koji je živa materija, treba popravljati u vremenu koje dolazi.
Sada bih se osvrnuo, sa nekoliko reči, na Predlog zakona o tajnosti podataka. Osnov za to nalazimo u članu 97. Ustava Republike Srbije. Činjenica je da u dosadašnjem periodu razvoja naše države nismo imali na ovakav, jedinstven način definisanu ovu materiju. Mnogo toga je tokom desetina godina proglašavano za državnu, službenu ili vojnu tajnu.
Činjenica je da preko 400 podzakonskih akata reguliše ovu materiju, tako da malo ko može da se snađe u galimatijasu raznoraznih propisa.
Smatram da je konačno došlo vreme i pozdravljam veliki napor Ministarstva pravde što je konačno pred poslanike Republike Srbije Ministarstvo izašlo, odnosno Vlada Republike Srbije, sa predlogom ovakvog zakona.
Činjenica je da je ova materija sistematizovana u zakonu koji, osim osnovnih i završnih odredaba, jasno definiše određivanje samih tajnih podataka, zatim, mere zaštite tajnih podataka; definisan je pristup tajnim podacima, postupak za izdavanje odobrenja, odnosno dozvole za upoznavanje sa određenim tajnim podacima i definisana je kontrola i nadzor, kao i kaznene odredbe u vezi s ovom materijom.
Činjenica je da na jednom mestu možemo tačno da vidimo šta se smatra tajnim podatkom i koji podatak se može odrediti kao tajni. Tajni podatak je onaj podatak od interesa za Republiku Srbiju čijim bi otkrivanjem neovlašćenom licu nastala šteta, ako je potreba zaštite interesa Republike Srbije pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama javnog značaja.
Ovi podaci naročito se odnose na: nacionalnu bezbednost Republike Srbije, javnu bezbednost, odnosno na odbrambene, spoljnopolitičke, bezbednosne i obaveštajne poslove organa javne vlasti; zatim, na odnose Republike Srbije sa drugim državama, međunarodnim organizacijama i drugim međunarodnim subjektima; sisteme, uređaje, projekte, planove i strukture; naučne, istraživačke, tehnološke, ekonomske i finansijske poslove u vezi sa prethodnim.
U pogledu stepena tajnosti, ovaj zakon je definisao četiri stepena tajnosti, i to: podaci koji se tretiraju kao državna tajna radi sprečavanja nastanka neotklonjive teške štete po interes Republike Srbije; zatim, podatak koji se klasifikuje kao strogo poverljiv radi sprečavanja nastanka teške štete po interese Republike Srbije; podaci koji se klasifikuju kao poverljivi radi sprečavanja nastanka štete po interese Republike Srbije; „interno“ - radi sprečavanja nastanka štete za rad, odnosno obavljanje zadataka i poslova organa javne vlasti koji ih je odredio.
U Predlogu zakona definisano je vremensko ograničenje trajanja tajnosti podataka. Tajnost podataka, po ovom predlogu zakona, prestaje datumom utvrđenim u dokumentu u kome je sadržan tajni podatak; nastupanjem određenog događaja utvrđenog u dokumentu u kome je sadržan tajni podatak; istekom roka, gde je tačno definisano da je za podatak sa oznakom „državna tajna“ rok 30 godina, za podatak sa oznakom „strogo poverljivo“ 15, za podatak sa oznakom „poverljivo“ pet godina i za podatak sa oznakom „interno“ dve godine.
Osim toga, definisano je kada može doći do opoziva tajnosti i normalno je, ukoliko je podatak učinjen dostupnim javnosti, da je to poslednji slučaj vremenskog ograničenja tajnosti podataka.
U pogledu mera zaštite tajnih podataka, čitav niz mera je jasno definisan, na koji način država treba da štiti svoje interese. Takođe je jasno definisan i sam postupak izdavanja odobrenja, odnosno dozvole određenim licima i određenim institucijama u pogledu pristupa tajnim podacima. Definisan je i sam postupak i sistem bezbednosne provere, znači, da ne odlučuje neko za koga ne znamo na koji način utvrđuje ili ne utvrđuje, to je jasno zakonom pobrojano i definisana je procedura. Definisane su i tri vrste bezbednosne provere: osnovna bezbednosna provera, potpuna bezbednosna provera i posebna bezbednosna provera, sve u zavisnosti od značaja podataka koji su označeni određenim stepenom tajnosti.
U svakom slučaju, ovaj zakon ni na koji način ne šteti bilo kome u Republici Srbiji, već koristi očuvanju nacionalne bezbednosti, koristi vitalnim interesima Republike Srbije, a u članu 3. definiše jednu stvar koja do sada nije bila tako definisana.
U članu 3. Predloga zakona jasno i kategorički je napisano koji podaci se ne smatraju tajnim podacima. Proglašavanje bilo kojeg podatka tajnim podatkom, ukoliko je usmeren ka izbegavanju krivične odgovornosti, ne može da se smatra opravdanim, jer član 3. direktno kaže: „Tajnim podatkom ne smatra se podatak koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja organa javne vlasti“.
Znači, na direktan, jasan i nedvosmislen način ova država je stala protiv kriminala, protiv svih onih koji pokušavaju da kroz navodne nacionalne interese, isticanjem u prvi plan neke navodne nacionalne bezbednosti, provuku kršenje zakona. Jasno je definisano u zakonu šta može da bude, šta treba da bude, šta je stvarno tajni podatak, na koji način država treba da štiti tajnost podataka i na koji način zloupotrebe... a bili smo svesni da je desetinama godina bilo pokušaja da se označavanjem bilo kog dokumenta kao tajnog prikriju određene negativne pojave.
U svakom slučaju, smatram da će svi oni koji su aktivno uzeli učešća u predlaganju amandmana na ovaj predlog zakona, koji su se potrudili da svojim trudom i radom ovaj dobar predlog zakona unaprede, u danu za glasanje načelno podržati donošenje ovakvog zakona. Međutim, i sve one koji amandmanski predlažu određeno poboljšanje ili korekcije ovog predloga zakona, a eventualno ne bude određeni amandman usvojen, pozivam da u danu za glasanje podrže kako jedan, tako i drugi predlog zakona, jer smatram da doprinose svima nama i državi Srbiji.

Hvala. Iskorišćeno je šesnaest minuta i deset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović. Posle njega reč ima Mihailo Purić. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, važeći Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja će, nažalost, biti samo još jedan u nizu zakona koji se uglavnom nisu primenjivali. Iz kog razloga?
Pokušaj novinara, nevladinih organizacija ili građana da dobiju informaciju na osnovu Zakona često nailazi na zid ćutanja od strane nosilaca javnih ovlašćenja, pa čak i na izlive netrpeljivosti nekih funkcionera, ministara, da to svedemo i na nivo lokalne samouprave, svakako i predsednika opština, načelnika opštinskih uprava itd. Svakako da je najveće neznanje i needukovanost u tome da se Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja odnosi i na informacije kojima oni raspolažu, odnosno svi ti organi koje sam naveo, pa čak i mnogo više nosilaca, pogotovo lokalnih organa vlasti, ali i njihova odbojnost prema ovakvom zakonu.
Nije jedini posao Vlade, odnosno Skupštine da donosi određena zakonska akta i da se na tome završi, već i da se stara o njihovom sprovođenju, i to je ono u čemu je ova najviše i podbacila. Izglasavanje dve, tri ili četiri stotine zakona godišnje ne čini jednu vladu uspešnom, već staranje o pravilnoj, adekvatnoj primeni tih zakona.
Žao mi je što smo usvojili jedan zakon, odnosno usvojio je parlament u nekom prethodnom sazivu, a taj zakon, zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, nije sproveden kako treba. Sada imamo izmene i dopune tog zakona. Bojim se da će se završiti na tome, da će situacija ostati kakva je i bila, nepromenjena. Sloboda pristupa informacijama od javnog značaja i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predstavlja jedan od važnih indikatora demokratizacije društva i preduslov za ostvarivanje drugih ljudskih prava, kao što su sloboda medija, sloboda mišljenja i pravo na učešće u vršenju javnih poslova.
Slobodan pristup informacijama predstavlja i efikasno sredstvo nadzora rada organa javne vlasti i sredstvo za podizanje nivoa njihove odgovornosti pred građanima. Posredstvom slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja podstiče se i veće učešće građana u političkim procesima i uspostavlja značajan mehanizam u suzbijanju korupcije. Verujem da se slažete s ovim. Žao mi je što niste odradili posao kako treba.
Podizanje nivoa javnosti u radu organa vlasti u direktnoj je pozitivnoj koleraciji sa kvalitetnim rezultatima u borbi protiv korupcije.
Štaviše, sloboda pristupa informacijama podrazumeva i mnogo više od obaveze vlasti da se korektno odnosi prema zahtevima za pristup informacijama, a posebno o javnom novcu, što podrazumeva i obavezu vlasti da što više informacija učini dostupnim, odnosno da ih javno objavljuje ne čekajući da to neko od građana, novinara zatraži.
Od tog neprimenjivanog zakona dolazimo do zakona o izmenama i dopunama istog zakona, koji bi bio više nego dobrodošao da nije problematičniji i lošiji od samog važećeg zakona. Deo ovog zakona je, da se razumemo, vrlo dobar. Možda nije karakteristično za poslanike opozicije da barem deo zakona hvale, ali deo zakona jeste dobar, za razliku od pojedinih članova zakona koji umesto da obezbeđuju i učvršćuju pravo na slobodan pristup informacijama, to pravo smanjuju i ograničavaju. Mislim da je još drastičniji primer u zakonu o tajnosti podataka, ali o njemu ću nešto malo kasnije.
Ono što mi najviše smeta kod ove vlade je uporno ignorisanje građanske inicijative. Pretpostavljam da znate na šta mislim, a ako ne znate, da vas podsetim: kao što je javnosti poznato, 2007. godine je radna grupa Koalicije za slobodan pristup informacijama, koju su činili predstavnici Centra za unapređivanje pravnih studija, Komiteta pravnika za ljudska prava i kancelarije Poverenika za slobodan pristup informacijama, sačinila tekst budućeg predloga zakona, zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama.
Nakon toga, kao što vam je poznato, a verujem da većina poslanika to zna i zna kada je taj predlog zakona stigao u proceduru, odnosno kada je predat Narodnoj skupštini, nevladine organizacije, inicijativa građana itd. skupili su 35.870 potpisa građana u prilog ovom zakonu i na taj način formalno su pokrenuli građansku inicijativu za usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Nažalost, do današnjeg dana ovaj legitimni predlog zakona nije našao svoje mesto na dnevnom redu zasedanja, iako je Skupština imala obavezu da to uradi.
S druge strane, umesto tog građanskog predloga koji je stigao 2007. godine, čekali smo tri godine na ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona, da bismo sada dobili predlog od vašeg ministarstva, gospođo ministre, koji se razlikuje u nekih 10%, možda, od zakona koji je predala grupa građana, odnosno građanska inicijativa. Ovaj parlament je bio, u svakom slučaju, u obavezi da razmatra ono što je stiglo 2007. godine, a ne da jedan dobar deo tog zakona prepišete, a sve što vam ne odgovara da promenite kako vama odgovara.
Što se tiče zakona o tajnosti podataka, osvrnuću se i na njega. On predstavlja jedan od ključnih zakona koji nedostaju u pravnom sistemu Republike Srbije. On je takođe trebalo da bude davno usvojen. Nažalost, nije.
Ovim zakonom bi trebalo da se predvidi uređenje jedinstvenog sistema određivanja i zaštite tajnih podataka koji su od interesa za nacionalnu i javnu bezbednost Srbije.
Nažalost, ovaj zakon je neophodan, ali je i on loš. On je čak dosta lošiji od ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona.
Njega je prethodno potrebno harmonizovati sa ostalim pravnim aktima, a pre svega sa najvišim pravnim aktom tj. Ustavom, kako ne bismo došli u situaciju da pojedine odredbe ovog zakona narušavaju čitav pravni sistem Srbije.
Ključni problemi ovog zakona, koji izazivaju najviše polemike, vezani su za nedostatke i nedoslednosti koji su očigledni u ovom predlogu zakona.
Neke od odredaba ovog zakona snižavaju institucionalni nivo zaštite ljudskih prava. Takođe, predloženi mehanizam nadzora za primenu zakona nije adekvatno rešenje iz razloga što Savet za nacionalnu bezbednost nije državni organ, nego predstavlja stručnu službu Vlade, koja ne bi trebalo da vrši nadzor.
Nažalost, Predlogom zakona se šire i jačaju ovlašćenja izvršne vlasti na uštrb zakonodavne i sudske vlasti, kao i nadzora nezavisnih državnih institucija i ograničava se njihov pristup tajnim podacima, čime se u stvari sužava njihova, čini mi se, ustavna uloga. Kada sam rekao nezavisne državne institucije mislio sam na Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja.
Da nevolja bude veća, on predstavlja tendenciju obnavljanja državocentričnog poimanja bezbednosti, čime će se svesno ili nesvesno koncentrisati vlast u rukama manjeg broja ljudi, što nije dobro, jer mislim da ovim zakonom izvršna vlast dobija veća ovlašćenja nego što bi trebalo i nego što je to slučaj u nekim demokratski uređenijim državama nego što je država Srbija.
Zakon o tajnosti podataka uvodi odobrenje za pristup tajnim podacima i njihovo korišćenje.
Pri tom, izuzima iz zakona određene institucije, poput Državne revizorske institucije, Agencije za borbu protiv korupcije, koje po zakonu imaju ovlašćenje da pristupe poverljivim informacijama iz svoje nadležnosti.
Kada sam već kod Agencije za borbu protiv korupcije, sporno rešenje koje se odnosi na Agenciju za borbu protiv korupcije jeste ono kojim se narušava princip podele vlasti i odnos između državnih organa i različitih organa vlasti, te samim tim posebno otežava ili čak onemogućava ostvarivanje poslova iz nadležnosti kontrolnih antikorupcijskih tela koja su obrazovana kao samostalni i nezavisni državni organi.
Predlogom zakona o tajnim podacima koji je Vlada RS dostavila Narodnoj skupštini na usvajanje oduzima se delimično postojeće ovlašćenje Zaštitniku građana ili, kako se to popularno zove, ombudsmanu i Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da nesmetano pristupe svim podacima i da ustanove da li državne službe i državni službenici krše zagarantovana ljudska prava i slobode, odnosno rade pravilno i zakonito.
Najočigledniji primer bi bila dva člana ovog zakona, član 38. Predloga zakona koji nezavisnim kontrolnim telima, Zaštitniku građana i Povereniku za informacije od javnog značaja, otežava funkcionisanje i ostvarivanje nadležnosti jer se pristup tajnim podacima omogućava uz odobrenje nadležnog organa.
Agencija za borbu protiv korupcije, Uprava za javne nabavke i Državna revizorska institucija nisu uopšte obuhvaćene ovom odredbom, te im nije data mogućnost ni da uz odobrenje nadležnog organa imaju pristup podacima označenim kao tajni podaci.
Ako pođemo od principa da ovaj zakon podrazumeva da svako ko obavlja državne poslove ima pravo da zna tajne podatke koji su iz njegove nadležnosti, a to bi svakako trebao da bude jedan od osnovnih razloga za postojanje ovakvog zakona, stižemo i do tog člana 40. koji sam malopre pomenuo, koji pravi izuzetak od ovog principa. Ovim članom se izuzetno ograničava pristup tajnim podacima Zaštitniku građana i Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ova odredba nije u skladu ni sa zakonima koji regulišu nadležnosti nezavisnih državnih institucija, kao ni sa Ustavom RS kao najvišim pravnim aktom.
Ovakva rešenja u zakonu su u direktnoj suprotnosti sa rešenjem sadržanim u članu 25. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kojim je utvrđena obaveza državnih organa da, na zahtev Agencije za borbu protiv korupcije, dostave sva dokumenta i informacije koje su potrebne za obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije. Dostava podataka, dokumenata i informacija nije uslovljena stepenom tajnosti, kao ni bilo kakvom drugačijom klasifikacijom.
Prema važećem Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Poverenik za informacije od javnog značaja ima pravo uvida u svaki dokument, svaki nosač informacija, bez ograničenja. To ovlašćenje Poverenika je nužno da bi on obavljao svoju funkciju i to ne bi smelo, što se nalazi u zakonu, da podleže ničijoj saglasnosti, da li će neko njemu da odbori ili neće da odobri. U dosadašnjoj praksi niko nije doveo tako nešto u pitanje, a verujem da će nakon usvajanja ovog zakona to biti vrlo problematično.
Ili možda mislite da Poverenik ima previše posla pa ste rešili da mu na taj način olakšate, pošto čovek možda nema dovoljno prostora, dovoljno ljudi za obavljanje svog posla onako kako bi trebalo, pa ćete na taj način što mu nećete dati informaciju olakšati njegov posao?
Prema ovom predlogu zakona, Poverenik više nema pristupa ni jednom jedinom dokumentu koji nosi oznaku poverljivosti. Umesto toga, on ima pravo na odobrenje, šta god to značilo. Znamo kako je do sada u državi Srbiji korišćeno to pravo na odobrenje, za koje ja smatram da je vrlo sporno i koje mu samim tim u određenim slučajevima može biti uskraćeno. Verujem, na osnovu nekih ranijih primera, da će funkcioneri to obilato koristiti. Ne samo funkcioneri, nego i agencije itd.
Da vas podsetim šta piše u Ustavu Republike Srbije, u članu 20. stav 2. koji garantuje da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati. Tako stoji. Šta biste vi rekli, gospođo ministre, da li ovaj zakon ograničava to pravo na slobodu? Ako su ovlašćenja Poverenika utvrđena Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, to nisu nikakva lična ovlašćenja samog Poverenika, to su ovlašćenja organa ustanovljenog da bi štitio ljudska prava. Verujem da se u vezi s tim slažemo. Ali, očigledno je ograničavanje ovlašćenja u ovakvom Predlogu zakona.
Predlog zakona o tajnosti podataka će umesto rešenja doneti mnogobrojne probleme. U toj oblasti biće od njega više štete nego koristi. Zakon ne zadovoljava potrebe unutrašnjeg pravnog poretka. Bilo bi najbolje da se povuče iz procedure dok se njegove odredbe ne formalizuju i uklope u pravni sistem. Bolje rečeno, barem dok se veći deo ovog zakona ne napiše ponovo.
Zloupotrebe zakona su moguće, naravno, i u slučaju zakonske odredbe o izdavanju odobrenja za uvid u podatke bez posebne provere podnosioca zahteva, jer bi se, zajedno sa drugim zakonskim odredbama, mogla ograničiti ovlašćenja onih koji imaju prava na te dozvole.
Na kraju, posle svih kritika koje je u javnosti doživeo Predlog zakona o tajnosti podataka, povlačenja Predloga zakona iz procedure u avgustu ove godine (znate i sami da nije stigao na dnevni red za glasanje, nije glasano o njemu), Ministarstvo pravde je obećalo da će ovaj zakon izmeniti, a Vlada Srbije ga ponovo dostavlja republičkom parlamentu u onom izvornom, nepromenjenom obliku.
Ja ne znam, gospođo ministre, da li ste ga menjali, ali u odnosu na ono što sam prvobitno dobio ne sećam se da smo dobili drugi Predlog zakona, sa izmenama. Ja ga nisam imao ispred sebe. Znate i sami da ste puštanjem ovakvog zakonskog predloga u skupštinsku proceduru izazvali veliko negodovanje stručne javnosti. Verujem da ni sada neće biti drugačije. Kao što sam rekao, takav predlog zakona koji ste vi naknadno dostavili ja nisam dobio; raspitao sam se kod kolega da li smo dobili, da li možda samo ja nisam video...
Amandmani su, gospođo ministre, nešto drugo; oni mogu da budu usvojeni i ne moraju da budu usvojeni. Kada naknadno dostavite amandman dajete parlamentu priliku da ga jednostavno ne usvoji. Za mene, dokle god se taj amandman ne nađe na dnevnom redu, dok ga ja ne vidim, a nisam ga video, priznajem, Predlog zakona je onakav kakav ste vi dostavili. Amandmani su nešto drugo, je li tako?
Da vas konkretno podsetim na sve manjkavosti. Ne znam da li ste ih rešili tim amandmanima za koje kažete da ste ih dostavili, pošto stvarno nisam imao priliku da ih vidim. Podsetio bih vas na sporne odredbe Predloga zakona o tajnosti podataka. Prvi konkretan problem je ograničenje ovlašćenja Poverenika za informacije i Zaštitnika građana da pristupe tajnim podacima. Naravno, to sam sve pričao, ali ću sada vama ukratko i sažeto reći, čisto da vas podsetim, a to je: nepostojanje kontrole i mogućnost da se praktično sve proglasi tajnom (to podseća na neka stara vremena, nažalost); pravo zapošljavanja po jednog „bezbednjaka“ u svakom organu vlasti. Ne mislim da je to neophodno, s obzirom na to da se samo, kako vidim, otvara potencijalnih tri-četiri hiljade radnih mesta, naravno za politički podobne, stručno nebitne, ali stranački svakako opredeljene ljude.
Ono što mi jako smeta jesu te simbolične kazne od 5.000 do 50.000 dinara za lica koja ne postupe po ovom zakonu. Znači, prostim rečnikom rečeno, svi „bezbednjaci“ rizikuju kaznu od 5.000 dinara ako ne dostave podatke. To je stvarno simbolično i toliko je beznačajno da mu je jednostavno jeftinije da plati nego nešto da da; ako mu se ne sviđa ili ako ne želi da da neka dokumenta, on će jednostavno platiti 5.000 i završiti priču.
Ovaj zakon smanjuje dostignuti nivo ljudskih prava i sloboda, i, što je još lošije, u suprotnosti je sa Ustavom, Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, Zakonom o ombudsmanu, Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Stoga vam predlažem... Ponavljam još jednom, nisam video amandmane i ne mora da znači da će biti usvojeni. Jesu li usvojeni? Vlada ih je usvojila, ali nisam video šta piše u tim amandmanima. Dobro, da ne ulazimo u polemiku, opomenuće me gospođa predsedavajuća. Svakako bih vam predložio da povučete ovaj zakon iz procedure i da ga konačno napišete kako treba.
S druge strane, nikada mi neće biti jasno to da Vlada sama podnosi amandmane na svoje predloge zakona, čime priznaje da ti zakoni ne valjaju. Svakako je bolje za Vladu da te zakone povuče iz procedure, napiše ih ponovo i onda ih dostavi Narodnoj skupštini na usvajanje. Hvala.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 17 minuta i 45 sekundi.
Reč ima ministarka pravde Snežana Malović. Izvolite.

Zahvaljujem se na svim predlozima koji su ovde izneti. Meni je drago što je potez Vlade Republike Srbije bio baš u pravcu vaše diskusije. Znači, član 38. amandmanom Vlade Republike Srbije... Koliko sam upoznata, Poslovnik reguliše da amandman Vlade Republike Srbije, kada se prihvati na odboru, postaje sastavni deo predloga zakona. Znači, član 38. je amandmanom izmenjen – pristup će imati, bez prethodne provere, sva lica i rukovodioci državnih organa, tj. državni organi koje bira Narodna skupština, sudije Ustavnog suda i sudije. Shodno tome, član 40. je brisan.

Reč ima narodni poslanik Mihailo Purić, posle njega narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri iz Vlade Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, pred nama su dva veoma značajna zakona, pre svega, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Veoma je bitno što su predložene izmene i dopune Zakona učinjene u cilju efikasnije primene Zakona, koji će omogućiti građanima da na brži i efikasniji način dođu do informacija.
Može se reći da je dosadašnja primena Zakona nesumnjivo doprinela valjanoj demokratizaciji odnosa u društvu, afirmaciji načela javnosti vlasti, demokratičnosti vlasti i slobodi informisanja. Zakon je omogućio veću kontrolu rada državne uprave, ali je doprineo i suzbijanju korupcije. Građani su dobili pravo da dobiju sve informacije u vezi sa radom državnih organa i drugih organa javne vlasti.
Sigurno možemo reći da Zakon nije medijski, ali ima veliki značaj za novinarsku profesiju, s obzirom na to da omogućava da se do tačnih i pouzdanih podataka dođe na brz i efikasan način.
Međutim, u primeni Zakona pokazalo se da je jedan broj normi neprecizan, pa samim tim i teško primenljiv. Neki od određenih rokova nisu precizirani, tako da su uticali da se zakon sporo i neefikasno primenjuje.
Predviđenim izmenama i dopunama Zakona upravo se jasno definišu pravila rada i primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. To je ono što bih ja najkraće rekao o ovom predlogu zakona.
Što se tiče Predloga zakona o tajnosti podataka, zakon o tajnosti podataka predstavlja jedan od ključnih zakona koji nedostaju u pravosudnom sistemu Republike Srbije. Predlogom ovog zakona predviđa se uređenje jedinstvenog sistema, određivanje i zaštita tajnih podataka koji su od interesa za nacionalnu i javnu bezbednost Srbije. Nema zemlje na svetu koja ne čuva strateške tajne svoje države. O tome je pisao još i Sun Cu Vu u svom delu „Veština ratovanja“ napisanom još u petom veku pre nove ere.
Ako pođemo od toga da razlog za donošenje zakona o tajnosti podataka jeste činjenica da je Republika Srbija jedna od retkih država u Evropi koja nije na celovit i precizan način regulisala ovu oblast u jednom zakonu, možemo reći da je ova materija regulisana u preko 405 podzakonskih akata i kao takva nije održiva, kako sa stanovišta zaštite nacionalne bezbednosti, tako i iz ugla pravne sigurnosti i nesmetane saradnje sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.
Imajući u vidu da važeća normativna rešenja u Republici Srbiji ne obezbeđuju odgovarajući stepen javnosti i nisu garancija za pravilno postupanje sudova, Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i drugih državnih organa, sasvim je neophodno doneti zakon o tajnosti podataka, koji će obezbediti uslove za adekvatan rad.
Moderna zakonodavstva drugih zemalja propisuju da se podela tajnih podataka ne vrši u odnosu na državne organe u kojima su nastali, već u odnosu na sadržinu i postupak za određivanje tajnosti i čuvanje podataka. Usvajanjem zakona o tajnosti podataka postiže se cilj da se u jednom zakonu propišu kriterijumi na osnovu kojih će se strani i domaći podaci od interesa za Republiku Srbiju odrediti kao tajni; zatim, definišu se ovlašćena lica; na jednoobrazan način propisuju se pravila za određivanje stepena tajnosti; precizno se utvrđuju rokovi i uslovi prestanka tajnosti podataka.
U članu 14. predloženog zakona o tajnosti podataka jasno se definiše da tajni podatak može imati četiri stepena tajnosti. To su: državna tajna, strogo poverljivo, poverljivo i interno. Preciznije kriterijume za određivanje stepena tajnosti „državna tajna“ i „strogo poverljivo“ određuje Vlada Republike Srbije, ali uz prethodno pribavljeno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost, a stepen „poverljivo“ i „interno“ određuje Vlada, na predlog nadležnog ministra, odnosno rukovodioca organa javne vlasti.
U članu 19. Predloga zakona precizno je određen zakonski rok nakon čijeg isteka podaci prestaju da budu tajni. Zatim je navedeno da je za stepen tajnosti „državna tajna“ taj rok 30 godina, za stepen tajnosti „strogo poverljivo“ 15 godina, za stepen tajnosti „poverljivo“ pet godina i za stepen tajnosti „interno“ dve godine, računajući od dana određivanja tajnosti podataka.
Ako pogledamo od člana 30. do 36, možemo videti da su Predlogom zakona o tajnosti podataka predviđene mere zaštite tajnih podataka. Vrste mera zaštite mogu biti, na osnovu ovih članova, opšte i posebne. Definišu se obaveze rukovaoca tajnim podacima za sprovođenje mera zaštite, kao i dužnost obaveštavanja u slučaju gubitka, krađe, oštećenja, uništavanja ili neovlašćenog otkrivanja tajnih podataka, kao i stranih tajnih podataka.
Zakon o tajnosti podataka, na osnovu Predloga zakona, primenjivaće se od 1. januara 2010. godine. Veoma je značajno što je u članu 104. zakona određen rok za donošenje podzakonskih akata, a on iznosi šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, kada su u pitanju akti koje donosi Vlada, a za druge organe javne vlasti taj rok je godinu dana.
Veoma je značajno što zakon predviđa preispitivanje postojećih oznaka tajnosti i to jasno definiše u članu 105. u stavu 2. gde kaže da će rukovodioci organa javne vlasti preispitati oznake podataka i dokumenata u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Naravno da od dana stupanja na snagu ovog zakona podaci i dokumenta označeni stepenom tajnosti na osnovu ranije donetih propisa zadržavaju vrstu i stepen tajnosti označen po ranijim propisima.
Poštovani narodni poslanici, Poslanička grupa ZES - Boris Tadić će u danu za glasanje podržati ova dva izuzetno značajna zakona. Hvala.