Nemate reč.
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, a posle nje narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovani građani, kolege, prisutni predstavnici Vlade, umesto reforme državne uprave dobili smo jedan akt koji se naziva zakonom, ali koji po svojoj prirodi, načinu regulisanja i definisanja svega onoga što je trebalo da bude predviđeno ne može biti zakon, a pokušava da tretira, kako sami kažete, otpuštanje birokratije.
Mislim da je to osnovni problem ove vlade, koja je, na kraju krajeva, uhvaćena u sopstvenu zamku predstavljanja netačnih podataka u zakonom propisanim dokumentima, predlozima budžeta koje dostavlja ovoj skupštini, i da ne govorim o drugim obmanjivanjima.
Mi danas kritikujemo broj zaposlenih koji imate i kritikujemo način otpuštanja tih ljudi jer to nije poslednja mera koju Vlada preduzima kao štednju.
Ovo je prva mera, umesto da bude poslednja. Šta je Vlada preduzela kao mere štednje pre nego što je rešila da preduzme meru koja je po uštedi minorna - 0,27% od budžetskog deficita? Ni 480.000.000 dinara nije ušteda i efekat ovih mera, kad oduzmete poreze i doprinose; čak bez prijavljivanja ovih otpuštenih ljudi Nacionalnoj službi za zapošljavanje i doprinosa koje tamo treba da prime, efekti ovih mera su beznačajni.
Da je Vlada učinila bilo šta da napravi uštede tamo gde se novac odliva i gde ona priznaje da je ušla da primenjuje institucionalno svoje nadležnosti u kontroli, drugačije bismo pričali o ovom zakonu. Zato odbrana birokratije koja se ovde spočitava jeste pokušaj da se ne razmisli o lošem predloženom zakonu.
Ne branimo mi birokratiju, ali pokušajte da ubedite jednog čoveka da je neefikasnost te birokratije njegova lična zasluga, kao što je to juče ministar karikaturalno objasnio – da oni sami sebi nađu posao. Pa kada se to zaposle, pre nego sebi nađu posao ili posle? Znači, neefikasnost birokratije je odraz loše zakonske regulative, neregulisanih procedura, nedostatak kontrole, ocenjivanja i primene Zakona o radu, a sve to imate. Zašto ne primenjujete?
Da li je ijedna banka zatvorena zbog nekog šalterskog službenika, molim vas, ili zbog loše poslovne politike kreditnog odbora ili, još gore, upravnog odbora ili izvršnih direktora i tome slično?
Mislite li da neko veruje u ovo da je birokratija kriva za to? Koji argument ste ponudili?
Dok je ministar govorio koji je kriterijum za višak ovih ljudi bio korišćen, da se to odredi, rekao je: „Dobio sam vidljive pokazatelje od jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa.“ To je izjavio juče, a u novinama je rekao da je na sastanku sa svojim saradnicima, koji su profesionalci od karijere, a ne političari, dobio usmeni izveštaj da imaju neke ljude u njegovom ministarstvu koji baš i nemaju mnogo posla. To je kriterijum za ostavljanje nekoga bez posla i žigosanje nekom jedinicom, koja će se za mesec dana nekog prosvetljenog ocenjivanja desiti nekom čoveku i ostaviti ga na ulici.
U javnim preduzećima, u državnoj upravi godinama unazad imate mogućnost da loše i neefikasne kadrove otpuštate. Ovo je sebična mera površne vlade koja štiti sebe. Čak ni broj ministarstava nije dokaz da je neka vlada skupa, nego način kako ta ministarstva rade. Kao što ni ovde smanjenje broja ljudi nije dovoljan dokaz da ćemo dobiti reformisanu državnu upravu, a ne određeni broj ljudi iz birokratije koje treba otpustiti.
Međutim, što bi rekli u starom Rimu, „O kakvom zakonu govoriš ako ja u ruci držim mač“, taj mač je u vašim rukama, bez obzira na to što ste, na primer, Zakonom o državnim službenicima više pokušali sebi da uredite preuzimanje zaposlenih iz jednog organa u drugi, bez spore procedure internog oglašavanja. Pa, u vašoj je moći da je skratite, to su vaši ljudi, načelnici.
Da li ćete sada taj organ koji je radio interno oglašavanje ukinuti, pošto je suvišan, javnim konkursom? Ne verujem.
Koliko godina vam treba da zakonski regulišete status postavljenih lica, službenika na rukovodećim položajima; produžen je već četvrtu godinu? Verujte da mi je žao papira koji ste doneli u ovu skupštinu. Ovo uopšte nije hiperbola.
Neverovatno je da zadirete u pravo lokalne samouprave da uredi neke poslove na način kako joj to tradicija i Evropska povelja dozvoljavaju. I neustavno, ljudi. Koliko imate procesa pred sudom za neustavno otpuštanje ljudi iz bivše zajednice Srbije i Crne Gore? Koliko je ljudi od 231 u Poreskoj upravi dobilo sporove ili će dobiti? Rekla sam da je dvesta miliona dinara šteta koju država treba da plati za Dinkićevo nezakonito otpuštanje. I sada se u tom organu primaju ljudi, dok vi najavljujete otpuštanje, bez konkursa; ti neće biti podvedeni pod neko novo testiranje.
Mi smo već videli kako vi reformišete državnu upravu. Neki ljudi zbog toga trpe i dan-danas, živeći na ivici egzistencije. Ko to sme danas da nazove demagogijom? Ko će da ponudi kontraargumente za ovo? Ko će mi reći da u ministarstvu gospodina Ljajića za poslednje dve godine u delu sektora koji se bavi invalidnim licima, za zaštitu invalida, broj zaposlenih sa šest nije povećan na 12? Ko će mi reći da u Poreskoj upravi u Subotici nije primljeno u poslednje dve nedelje sedmoro novih ljudi, bez konkursa, i da će biti otpušteni neki, možda i kvalitetni, a da će ti neki novi doći na njihova mesta?
Zaista mislim da je ovo prva mera, koja je morala biti poslednja kod jedne ozbiljne i odgovorne vlade. Vi to niste, i ocena koju ste dobili u ovoj raspravi čak nije dovoljno loša, kakvu zaslužujete.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, a posle njega reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre Ljajiću, mnogo je nedoumica u vezi s ovim setom zakona, a najveći krivac za potpunu konfuziju koja se sada događa povodom zastupanja ovog zakona jeste Vlada Republike Srbije.
Imate ministra Milana Markovića, koji je po Zakonu o ministarstvima, član 12, zadužen za sistem državne uprave i lokalne samouprave i radne odnose u državnim organima, koji se juče ogradio od ova dva zakona.
Imate ministra Mlađana Dinkića, koji nikakve veze nema sa ovim zakonima, po Zakonu o ministarstvima, ali ih najgorljivije i najjače brani. Danas su ti ministri odsutni, a prisutan je ministar za rad i socijalnu politiku, čija politika treba da bude zaštita radnih mesta, a mi ovim zakonima upravo otpuštamo ljude, tj. Vlada Republike Srbije otpušta ljude.
Čitava ova priča je priča u rukavicama. Gospodo iz Vlade, pričate u rukavicama. Recite narodu, ovo se događa zato što smo pritisnuti od strane MMF-a. Otpuštate zato što pravite aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Kakva efikasnost? Ni jedan jedini kriterijum kojim biste ubedili građane da je ovde reč o efikasnosti ne postoji. Mesecima pričamo o giljotinama. Ovde je giljotina radnih mesta, a tu giljotinu na radna mesta građana u državnoj administraciji spušta Vlada Republike Srbije. Vi to činite, giljotinu radnih mesta. Najavili ste zapošljavanja, 200.000 novih radnih mesta, evropska i socijalno odgovorna Vlada, a postali ste Vlada otpuštanja i otkaza. Najbolja definicija, kvalifikacija ove vlade je – vlada otpuštanja i otkaza.
Ali, niz loših posledica koje ovaj zakon izaziva ne odnosi se samo na otpuštanja. Ovi zakoni dovešće do ozbiljnog urušavanja lokalne samouprave. Pravi cilj ovog zakona, to ću pokušati kroz diskusiju da objasnim, jeste dodatno umanjenje transfernih sredstava. Vi želite da pritiskom na lokalne samouprave dodatno umanjite već umanjena transferna sredstva.
Zakonom o državnim službenicima, koji u jednom delu ima pozitivnu stranu, u stvari, prolongiranjem javnih konkursa za još godinu dana i promenom Visokog službeničkog saveta (koji postaje partijsko telo, jer od 11 članova šest predlaže ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu), učvršćujete partijsku državu.
Vi ovim Zakonom o državnim službenicima štitite ljude koje ste postavili 2008. godine, između ostalog i pomoćnike ministara. Ti ljudi nisu postavljeni javnim konkursom, kako je definisano Zakonom o državnim službenicima, već imenovanjem, a izmenama Zakona prolongirali ste to za još godinu dana. Ovo je jačanje partijske države u režiji ove vlade.
Što se tiče zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi, to je neviđen pritisak na lokalnu samoupravu, a nikakav kriterijum, kada je u pitanju određivanje ovog broja, nije ovde definisan.
Odsustvo svakog kriterijuma pokazuju upravo odredbe koje imate u ovom zakonu. U jednom trenutku kažete – svaka lokalna samouprava treba da ima četiri zaposlena na hiljadu stanovnika. Jedan nikakav kriterijum, ali jedan jedini, koji pokušavate ovde da plasirate trebalo bi da pokaže objektivnost ovog zakona.
U isto vreme, potpunu uravnilovku pravite kada su u pitanju zaposlenja van radnog odnosa, svima 10%. Gde su tu kriterijumi? Ako nekome kažete – imaćete manje toliko i toliko, onda se to valjda odnosi na radne odnose izvan radnog odnosa ugovora o delu. Ne, svi 10%.
Odsustvo kriterijuma je ako ukupna struktura transfernih sredstava učestvuje 40%, pa se onda kaže – otpuštanje će se smanjiti za pola. Pa, gde je tu kriterijum? Nikakav kriterijum niste ovde ponudili.
Ali, onda idu konkretne pretnje. Juče ministar Dinkić kaže „ovo je dobrovoljnost“, dobrovoljnost pod giljotinom; ako ne otpustiš dobrovoljno, ja ću ti ukinuti transferna sredstva.
Gde je tu suština priče? Iznos transfernih sredstava koja Vlada ukida u slučaju da se ne otpuste zaposleni veći je nego što su zarade tih zaposlenih koje dobijaju. Tu je ta stvar i cilj Vlade, da se dodatno umanje transferna sredstva. Zašto? Zbog ovoga što je malopre ovde ukazivano, toliko gorljivo i toliko vatreno, da to nema veze sa MMF-om. Ima, želite to da uštedite, ali pošto nemate hrabrosti da otpustite ljude u republičkoj administraciji, vi to prebacujete na lokalnu administraciju i pravite dodatnu konfuziju i problem lokalnim samoupravama.
Ko će da plaća otpremnine? Lokalne samouprave. Iz kojih sredstava će da ih plaćaju? Ljudi sad završavaju budžete, ne znaju da li plaćaju otpremnine, koliko će zaposlenih da imaju, da li će im ukinuti transferna sredstva. U potpuni haos ćete dovesti gradove i opštine, a u isto vreme gradove terate da formiraju komunalnu policiju i zapošljavaju nove ljude. Potpuni paradoks, i kriterijumi koje niko ovde ne može da objasni.
Vrlo stidljivo su predstavnici vlasti ovde govorili – ljudi, ne može biti jedini kriterijum četiri zaposlena, pa se spominju opštine koje realno nemaju taj broj stanovnika, pa se spominju nadležnosti, veličina opštine, pa se spominje broj naseljenih mesta, potreba za infrastrukturom, privredna razvijenost. Ničeg od toga kod vas nema. Suština je u tome da se što više uštedi na lokalnim samoupravama, koje ste već dodatno opteretili.
Ova tri zakona su u vezi i kada neko pokušava da izbegne odgovornost kaže – Zakon o državnim službenicima je dobar, ali ova dva su problematična. Zakon o državnim službenicima je u funkciji ova dva zakona.
Podsetiću, ovde je gospodin Ljajić, na snižavanje prava na više nivoa u odnosu na prethodne vlade: prvo ste smanjili prava ljudima koji ostaju bez posla i odlaze na tržište rada sa dve godine na godinu dana; sada neraspoređenim licima sa šest meseci na dva meseca. To činite da biste čitav proces ubrzali. Zašto 31. 12.? Zato što ste u stisci sa Međunarodnim monetarnim fondom i morate smanjiti rokove, smanjiti prava na zavodima, skratiti postupak kada je u pitanju čitava procedura određivanja da li neko zadovoljava ili ne zadovoljava. I ocenjivanje. Sve se to smanjuje – ocenjivanje, prava i rokovi – samo zato da biste što više ljudi otpustili u što kraćem roku.
Suština i ključ ovog zakona jeste otpuštanje za jednokratnu upotrebu. Ljude otpuštate za jednokratnu upotrebu, a jednokratna upotreba je rešavanje problema koje imate sa Međunarodnim monetarnim fondom i deficitom. To treba narodu da se kaže, da se ne obmanjujemo ovde.
Danima pričamo o nekoj efikasnosti. Kakva efikasnost? Ko je procenjivao efikasnost u pojedinim opštinama? Da li je urađena funkcionalna analiza pojedinih opština i organa uprave? Koje su stvarne potrebe? Koji su poslovi? Ništa od toga ovde ne vidimo. Imamo samo brojke, a te brojke govore o nekoj računici koja bi trebalo da ukaže na eventualnu uštedu sredstava koja treba da se ostvari ovim otpuštanjima.
U isto vreme, još jednom ponavljam, Zakonom o državnim službenicima, menjanjem saveta, stvaranjem partijskog organa, određivaćete koga ćete zapošljavati i prolongirate rokove do 2010. godine da biste zadržali svoje kadrove u ovako glomaznoj i ogromnoj vladi.
Sve je ovo urađeno naopako. Sve je urađeno bez ikakve analize.
Još jedna stvar, koju niko nije pomenuo, a veoma pada u oči, šta je sa pokrajinskom administracijom u Vojvodini? Tamo imate masovna zapošljavanja. Zar tamo nisu bile moguće uštede? Zašto niko nije spomenuo administraciju pokrajinske vlasti?
Uzmite statistiku i vidite koliko je od 2006, nakon donošenja Ustava, zaposleno novih ljudi u novim institucijama koje su mimo donetog statuta osnovane (javna preduzeća, fondovi). U pitanju su stotine ljudi. To se ne dodiruje ovde, ali se zato vrši pritisak na lokalne samouprave. U čemu je problem? Krenite i tu da pravite analizu. Ne morate preko kolena, za mesec ili dva, ali pravite funkcionalnu analizu po sekretarijatima i organima pokrajinske vlasti, pa ćete videti koliko je tek tu ljudi došlo mimo bilo kog kriterijuma.
Prema tome, ovde upućujem reč gospodinu ministru Ljajiću, nikome nije jasno zašto on brani ovaj zakon, bilo bi zanimljivo čuti da li on stoji iza njega; da li i na koji način se misli rešiti ovaj problem koji ćete napraviti ljudima koji će ostati bez posla, njihov egzistencijalni problem, kada im već smanjujete sa šest meseci na dva meseca status neraspoređenih, kada nemaju nikakav kriterijum kako će biti otpušteni, osim po partijskoj liniji.
Jer, to će biti giljotina po partijskoj liniji. Giljotina je pojam koji svaki dan slušamo, giljotina radnih odnosa, pa giljotina po partijskoj liniji. Sve će se to završiti novim otpuštanjem i teranjem ljudi na ulicu, a tek će se videti drugi osnov otpuštanja koji uvodi ova vlada kada se bude raspravljalo o Zakonu o stečajnom postupku. To je realan sektor na udaru i biće novih otpuštanja.
Prema tome, Vlada koja je rekla da je socijalno odgovorna Vlada, koja će da zapošljava, postaje Vlada koja otpušta.
Sa Vladom koja otpušta treba što pre završiti, ići na parlamentarne vanredne izbore i pitati građane da li su birali ovakvu vlast koja otpušta. Hvala.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo Čomić, maločas ste prekršili član 101. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže – ukoliko se uvredljivi … (Isključen mikrofon.)

Narodni poslaniče, član 101. reguliše pravo na repliku. Replika, davanje replike ili ne, ne može biti predmet povrede Poslovnika, pošto je to diskreciono pravo predsedavajućeg. Molim vas da ne zloupotrebljavate pravo na reč. To piše u članu 101. stav 3. Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović, posle njega narodni poslanik Kenan Hajdarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da započnem svoju diskusiju sa dve konstatacije koje je ovde izrekao gospodin Senić. S jedne strane, insistirao je da se ne vraćamo u prošlost, ali je pre toga konstatovao da imamo lošu administraciju.
Srpska radikalna stranka smatra da moramo da se osvrnemo na blisku prošlost i da nađemo uzroke za lošu i neefikasnu administraciju. Ne možemo biti okrenuti budućnosti, stvarati efikasnu administraciju i efikasne administrativne kapacitete ako to pravo sebi pripisuju ljudi koji su administraciju napravili glomaznom i neefikasnom, upravo onakvom kakvom je i oni sami nazivaju i doživljavaju.
Srpska radikalna stranka smatra da je potpuno besmisleno i licemerno obrazloženje ovog zakona analiza efikasnosti administracije, ako se to radi sa aspekata sa kojih to radi ova vlada i svi oni koji su je juče i danas u ovom parlamentu predstavljali. Ne možete efikasnost administracije dovesti u vezu sa brojem zaposlenih.
Broj zaposlenih u toj administraciji je isključivo odgovornost Vlade Republike Srbije i svih onih koji su na vlasti od 2000. godine naovamo. Nije opozicija zapošljavala i pravila administraciju kakva danas jeste, ali nikako da čujemo od predstavnika Vlade da konstatuju da su oni krivi i odgovorni za tako nešto. Svi pričaju o nečemu što je loše, ali izbegavaju da konstatuju uzroke tog lošeg i očigledno neodrživog stanja.
Ne možete porediti broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi sa brojem od 1000 građana te opštine i konstatovati da je opština ili administracija efikasna ili nije. To je besmisleno za svakog ozbiljnog čoveka, za svakog ozbiljnog političara i svakoga ko iole poznaje principe i modele funkcionisanja državne uprave i lokalne samouprave.
Bilo bi mnogo pametnije da u ime Vlade Republike Srbije gospodin Dinkić iznese statističke podatke koliko je građevinskih dozvola izdala pojedinačno neka opštinska uprava, gradska uprava ili ministarstvo nadležno za to; da nam kaže kakva je statistika što se tiče uspostavljanja poreske administracije na nivou lokalne samouprave i kakvi su efekti, koliko je poreza i prihoda od kojih se finansira lokalna samouprava obezbeđeno; koliko je prekršajnih ili drugih postupaka pokrenuto od gradske ili komunalne inspekcije i policije. To su parametri na osnovu kojih možete da cenite da li je neka administracija efikasna ili nije.
Svakako da na određenim nivoima postoji preveliki broj zaposlenih. Zamislite ovo, pre nekoliko meseci ova skupština je pod pritiskom Mlađana Dinića donela Zakon o ravnomernom (tzv. ravnomernom) regionalnom razvoju. Njime su predviđene agencije od regionalnog do opštinskog nivoa, koje treba da zaposle ko zna koliko ljudi. Sada taj isti čovek i ta ista stranka ovde promovišu efikasnost i racionalnost i nas ubeđuju da administracija nije dobra i da treba da se smanji!
Postavljamo pitanje Vladi, gospodine ministre, recite nam kako ćete u ovaj zakon uklopiti činjenicu da još niste formirali agencije, regulatorna tela, na šta ste se obavezali usvajanjem niza zakona u ovoj skupštini? Njih tek treba da formirate. Ubeđujete nas da je nemoguće primenjivati i sprovoditi zakon ako tih tela nema. Još ih niste formirali. Limitirate broj koji može biti zaposlen u republičkoj administraciji, odnosno hoćete da otpustite dve ili tri hiljade ljudi.
Ovo su apsurdi. Ovo su paradoksi. Ovo je nonšalantnost koja će koštati desetine hiljada ljudi socijalne sigurnosti, minimalne i elementarne socijalne sigurnosti. Nije ovo demagogija. Ovde demagogiju promovišu oni koji predstavljaju zakon, jer su apsolutno odgovorni za činjenicu da država nema kvalitetne i adekvatne administrativne kapacitete.
Neko je malopre ovde govorio o demagogiji i insistirao na egzaktnim podacima i činjenicama, pa ću ja, vodeći se nekim egzaktnim podacima i činjenicama koje sam dobio od svojih kolega iz odborničke grupe SRS u Gradskoj skupštini grada Beograda, pokušati da odslikam zašto osporavamo kredibilitet vas koji promovišete ovaj zakon da isti sprovodite i da obezbedite unapređenje efikasne administracije na lokalnom i državnom nivou.
Evo o čemu se radi, to će pogotovo interesovati vas, gospodine ministre: dana 16. 03. 2007. godine Skupština, odnosno gradska uprava u Beogradu donela je rešenje kojim prestaje radni odnos gospođi Nadeždi Vukčević.
Inače, u tom momentu gospođa Nadežda Vukčević je bila pravnik sa 30 i kusur (a videćete zašto kažem „kusur“) godina radnog iskustva. Razrešena je dužnosti zamenika sekretara Sekretarijata za gradsku upravu. Naravno, ugovor o radu je prekinut, ostala je neraspoređena.
Sve bi to možda bilo u skladu sa Zakonom o radu da sad ne sledi drugi deo priče: gospođi Vukčević je trebalo dva meseca da stekne prvi uslov za odlazak u penziju, ispuni 35 godina radnog staža, a svega četiri meseca da ispuni onaj drugi uslov i da ode u starosnu penziju.
Međutim, procenom gradskih moćnika gospođa Vukčević Nadežda, rešenjem Tamare Stojičević, koja je u međuvremenu postala sekretar Skupštine, a danas je generalni sekretar Vlade, konstatuje se, odnosno donosi se rešenje o prekidu radnog odnosa i donosi se rešenje o isplati stimulativne otpremnine u vrednosti od 22.000 evra ili 1.784.498 dinara.
Sada ćete vi koji predstavljate Demokratsku stranku, jer je vlast u Beogradu demokratska, da nas uveravate u opredeljenje da na efikasan, racionalan, domaćinski način sređujete odnose u državnoj upravi, gradskoj upravi i lokalnoj samoupravi.
Ovde je bitno pomenuti samo još jednu stvar, koju naravno nikako ne smem da zaboravim i smatram da će ovo i za vas biti interesantno – gospođa Nadežda Vukčević je supruga specijalnog tužioca za ratne zločine gospodina Vukčevića.
Toliko o vašoj nepristranosti i vašem kredibilitetu da pričate o adekvatnoj primeni ovog zakona.
Vidite, gospodine ministre, postoji niz stvari kojima zaista treba da se posvetimo u ovom zakonu, tu su član 9. i član 10, ali, svakako, zbog vremena, biće mi drago i biće mi zadovoljstvo da o tome razgovaramo u raspravi u pojedinostima.

Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević.
Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi LDP iznosi četiri minuta.
Posle njega je narodni poslanik Zoran Babić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  u javnosti se stvara iluzija da će donošenjem ova dva zakona, prevashodno mislim na zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji i Predlog zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, život građana biti znatno bolji, odnosno da će doći do povećanja produktivnosti birokratije, odnosno administracije na republičkom ili na lokalnom nivou.
Međutim, mi kao Poslanička grupa LDP nikako da dobijemo odgovor na jedno pitanje koje je naš predsednik gospodin Čedomir Jovanović juče postavio, a i danas moje kolege, a to je zašto se predlozima ovih zakona ne tretiraju javna preduzeća, odnosno zašto je predlogom ova dva zakona zaobiđeno 590 javnih preduzeća, od kojih 582 posluju sa gubitkom, tj. zašto se ovim predlogom zakona ne tretira 180.000 zaposlenih u javnim u preduzećima?
Takođe smo juče i danas u raspravi postavljali pitanje kolike se uštede ostvaruju ako dođe do realizacije ova dva zakona. Jer, u javnosti i medijima proces predlaganja ova dva zakona pratila je javna rasprava i neke informacije da je neophodno doneti ovaj zakon kako bi se smanjio deficit u republičkom budžetu.
Mi smatramo da broj zaposlenih u republičkoj i lokalnoj administraciji nije jedini razlog lošeg rada republičke i lokalne administracije, odnosno da smanjenjem broja zaposlenih neće doći do poboljšanja rada te tzv. birokratije. Liberalno-demokratska partija prevashodno misli da do poboljšanja rada administracije dolazi na taj način što država, odnosno državni organi treba da se povuku iz svih onih sfera društvenog života u kojima država, vlada ne sme da bude poslodavac, ne sme da reguliše šta treba da se radi i na koji način.
Takođe, LDP ima nekoliko nedoumica u vezi s ovim zakonima, prevashodno kada govorimo o zakonu o lokalnoj administraciji, a tiču se troškova otpremnina. Ko će biti zadužen za isplatu otpremnina onim radnicima za koje po zakonu o smanjenju broja zaposlenih u lokalnoj administraciji bude neophodno da se ona isplati? Da li će lokalne samouprave na neki način biti stimulisane republičkim budžetom, odnosno povećanjem nivoa transfera da bi mogle to da ostvare?
Takođe, u predlozima ova dva zakona govori se da će jedan od kriterijuma za smanjenje broja zaposlenih biti i imovinski status. Ko određuje koji su kriterijumi za taj imovinski status?
Smatramo da ovi zakoni, odnosno republička i lokalna administracija ne mogu biti poligon niti način za rešavanje socijalnih problema. Mi treba da imamo efikasnu administraciju, a to nećemo imati ako na ovaj način rešavamo socijalne probleme.
Jedno važno pitanje koje LDP želi da postavi vezano je za opštine koje treba da budu formirane, za gradsku upravu, odnosno konkretno – na koji način će opština Kostolac, na primer, posle lokalnih izbora 6. decembra formirati svoju opštinsku upravu, ako predlogom ovog zakona dolazi do zabrane povećanja broja zaposlenih, a oni danas nemaju nijednog zaposlenog kao opštinska uprava? Hvala.